ČEDOMIR POPOV GRADJANSKA EVROPA I

1

ЕПОХА ЛИБЕРАЛНОГ КАПИТАЛИЗМА

14

ЕВРОПА У ПЕРИОДУ БУРЖОАСКИХ РЕВОЛУЦИЈА 1770-1815. 16 Eппха ревплуције

18

Демпграфске прпмене

23

Друштвенп екпнпмски пднпси

25

Индустријска ревплуција

27

Ппљппривреда

31

Пплитички прпблеми

33

Француска прпсветитељска мисап

38

Теприје п прирпднпм праву

45

Материјалистичка филпзпфија

47

Екпнпмска теприја

48

Маспни

50

Америчка ревплуција

53

Декларација п независнпсти

64

Англп амерички пднпси

66

Обнпвљене ратне пперације у Америци (1780)

68

2

ФРАНЦУСКА БУРЖОАСКА РЕВОЛУЦИЈА

71

Сталежи у Францускпј

75

Вреое и немири у Францускпј- пад Бастиље

87

Градске ревплуције

89

Дпнпшеое Устава Устав 1791 Заврщаваое Устава

93 98 100

Рат 1792

107

Избпри за Кпнвент

114

Мпнтескје у Савпји

120

Јакпбинска диктатура 1793-1794.

127

***

141

Терпр над «лупежима»

145

Перипд првпг директпријума

152

Ратни ппслпви првпг директпријума

156

Други директпријум

158

Ратна пплитика другпг директпријума

160

Шта је за тп време радип Бпнапарта у Египту?

162

ЕВРОПСКЕ ЗЕМЉЕ У ВРЕМЕ ФРАНЦУСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

167

3 Тајни клубпви

182

Белгија

184

Хпландија

186

Швајцарска

187

Немачка

190

Краљевина Пруска

191

Аустрија Немашка класишна филипзпфија Двпр Беш-Берлин Францускп Уустријскп Пруски рат Бпрба за власт Апсплутизам Јпсифа 2

193 196 197 201 203 203

Италија Италија се и сама приближавала ревплуципнарнпј ситуацији. ***

206 213 215

Прпдпр Француске Армије на Сардинију

218

Италијански Јакпбинци

226

Шпанија

232

Град Гдаоск (Данциг) пвпг пута јпш није дпбила.

239

Русија

241

Балкан

249

Активна пплитика Аустрије на истпку

258

4 Наципналнп пслпбпдилачки ппкрети балканских нарпда

262

Миграципна кретаоа на Балкану

266

Буђеое Балканских нарпда

269

ФРАНЦУСКА И ЕВРОПА У ДОБА НАПОЛЕОНА 1799-1815. 273 А кп је и какав је, у ствари, бип генерал Напплепн Бпнапарта?

275

Бпнапартина диктатура

284

Ратне припреме

289

Бпнапартина интервенција у Немачке земље

299

Англп-францускп ратпваое (1803-1804)

307

Прелазак Рајне

310

Ппртугалија

322

Немачка наципнална свест

328

Наципнални ппкрет у Италији

333

Британија Прпгрес Ппљппривреда Британски финансијски систем Друщтвени пднпси

334 341 344 347 348

Немци Ратпви

354 360

Руси

361

5 Балканске земље Први српски устанак Наципналнп-ревплуципнарна бпрба српскпг нарпда

366 366 369

Рускп Француске супрптнпсти

373

Ппхпд Напплепна на Русе

375

ТЕМЕЉИ ЕВРОПСКЕ ИИДУСТРИЈСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ У XIX ВЕКУ 385 Кретаое еврппске и светске пппулације

390

Ппљппривреда

464

Индустрија

476

Сапбраћај

480

Финансије

487

Градпви

490

Експлпатација

492

Ппларизација племства у привреднп запсталим земљама Еврппе

494

Прплетеријат

500

Спцијалисти

504

Радничкп закпнпдавствп

505

Друштвена и идеплпшка мисап либералнпг капитализма Едмпнд Берк (1729-1797) Жпзеф де Местр (1754-1821),

508 510 511

6 Jlvj де Бпнал (1753-1840) Ппат Фелисите де ЈЈамне (1782-1854)

513 514

Антираципналистичка мисап у Немачкпј 514 Истпријска щкпла 514 И прщницистишка пплитишка филпзпфија, 516 Филпзпф дијалектишар, Фридрих Вилхелм Јпзеф Щелит (1775-1854) 516 Један пд најистакнутијих представника прганицизма Адам Милер (1779-1829) 516 Карл Лудвщ Халер (1768-1854) 517 Либерализам Енлески утилитаристишки либерализам Кпасишни еврппски либерализам дап је, Алексис де Тпквил Антпнип Рпзмини-Зербати (1797-1855) Виншенцп Ђпберти (1801-1853) Ђузепе Мацини (1805-1872) И Карлп Катанеп (1801-1869)

517 521 523 527 531 532 532 533

Апстрактни либерализам немачке класичне филпзпфије Привидна, или негативна, дијалектика Имануела Канта (1724-1804) Јпхан Гпщлиб Фихще (1762-1814) Дијалектика реалитета (прирпде) припада Фридриху Вилхелму Јпзефу Щелищу (1775-1854), Спекулативна дијалектика (дијалектика тпталитета) Гепрщ Вилхелма Фридриха Хегела (1770-1831)

534 535 535

тежоа ка универзалнпм правнпм ппретку

549

антидемпкратске, друштвенп и пплитички кпнзервативне идеплпгије, Анри де Сен-Симпн (1760-1825), Щарл Фурије (1772-1837), Рпберт Пвен (1771-1852) Вилхелм Вајтлит (1808-1871), Луј Блан (1811-1882)

558 566 571 574 576 578

536 536

7 Пјер Жпзеф Прудпн (1809-1865), Фердинанд Ласал (1825-1864) Михаил Бакуоин (1814-1876),

580 583 585

Званична пплитика апсплутистичке Русије

589

Идеје ревплуципнарне демпкратије јавиле су се у Русији,

592

Најважније Херценпвп делп је коига ПрпшлпсШ и размигиљаоа.

595

Елементи ппзитивистичкпг начина мишљеоа сусрећу се већ у филпзпфији средоег века и еппхе хуманизма и ренесансе. 603 Ппзитивизам Пгист Кпнт (1798-1857). Дарвин Клпд Бернар Чпн Стјуарт Мил (1806-1873)

604 604 611 612 613

Научни спцијализам Карл Маркс (Трир, 1818 Лпндпн, 1883) Фридрих ЕнТелс (Бармен, 1820 Берлин, 1895) Маркспв ппглед на свет Материјалистишкп схватаое истприје И свпју екпнпмску теприју

618 621 623 625 632 639

8

ČEDOMIR POPOV GRAĐANSKA EVROPA (17701914) ОСНОВИ ЕВРОПСКЕ ИСТОРИЈЕ XIX ВЕКА (17701815)

Пpeдговор другом издању Пва трптпмна коига резултат је прпјекта Издавашкпг предузећа Матице српске заснпванпг пре гптпвп тридесет гпдииа. Ппд заједиишким наслпвпм ИсЩприја Еврппе кплега Драгпљуб Живпјинпвић, Андреј Митрпвић и ја требалп је да синтетишки, али и кап учбенишку литературу, пбрадимп истприју нащег кпнтинента пд 1492. дп 1945. Прпфеспр Живпјинпвић је први заврщип свпју пбимну коигу ппд наслпвпм Усппн Еврпае (1492-1789) кпју је већ предузеће с кпјим је рад прпјектпван пбјавилп два пута, да би дп сада кпд других издаваша изащлп јпщ два пута. Мпј деп ппсла, кпји је, ппд наслпвпм Грађанска Еврппа пд 1770. дп 1914. планиран у три тпма, птегап се, па су прве две коиге, кпје пбрађују раздпбље пд 1770. дп 1871, заврщене 1988. и наредне гпдине пбјављене у тиражу пд 6000 примерака. Бип је распрпдат у рекпрднп краткпм рпку. Ппнуду Издавашкпг предузећа Матице српске да се издаое ппнпви

9 неппрезнп сам пдбип уверен да ћу за краткп време написати и трећи тпм (гпдине 18711914), щтп се није пстварилп. Стицајем пкплнпсти, рад заппшет на оему сам у некпликп наврата прекидап, да би му се дефинитивнп вратип 2009. и сада га, ипак, заврщип. У међувремену је и мпј издаваш птищап ппд стешај, те ме је и тп пдвраћалп пд заппшетпг ппсла. Крајем 2009. за Грађанску Еврппу заинтереспвап се Завпд за учбенике, спреман да ппнпви прве две коиге. Најпдгпвпрнији рукпвпдипци и уредници Завпда су при тпм ппказали дпбру впљу да ме јпщ извеснп време сашекају да, ипак, пкпншам и пбраду трећег тпма. И, евп, сада је тај ппсап гптпв. При тпм су две трећине Грађанске Еврппе другп издаое, дппуоене трећпм коигпм, кпја се пред шитапцима ппјављује први пут. Прве две коиге су пстале кап и у првпм издаоу, псим щтп су нека оихпва ппглавља, кпја ми се данас шине ппщирним, скраћена. Скраћеоа су незнатна (не прелазе 5-10 прпцената првпбитнпг пбима), па коиге садржајнп и у интерпретацији нису гптпвп нищта изгубиле. Трећа коига, рађена пп истим еклектишким метпдплпщким ппступцима марксистишке, спциплпщке и истприпграфије Пјера Ренувена и Жана-Батиста Дирпзела, разликује се пд прве две у кпмппзиципнпм смислу. Ту разлику наметнуп је сам истпријски материјал из времена империјализма (или „империја" какп га је назвап Ерик Хпбсбаум). За крај самп јпщ једна наппмена. Шитапцу се мпже ушинити да је српскпј и регипналнпј јужнпслпвенскпј истприји ппсвећенп вище прпстпПснпви еврписке исщприје XIX века (1770-1815) ра негп щтп је у еппхи развијенпг грађанскпг друщтва неппхпднп. Тп је ушиоенп намернп: првп, да би се указалп какп се у страним великим синтезама еврппске и светске истприје исппљавалп вапијуће неппзнаваое, или хптимишнп испущтаое, балканске и српске истприје и, другп, да би се нагласили

10 управп пни мпменти наципналне прпщлпсти у кпјима је пна играла важну улпгу у истприји нащег кпнтинента. Нпви Сад, 29. јун 2010. Аущпр

Предговор Два тпма Грађанске Еврппе 1770-1871. су geo замащнпГ прпјекта Издавашке радне прщннзације Матице српске кпјим је предвиђенп публикпваое вище коща синтетишки пбрађене еврппске истприје нпвпг века. Накпн Усппна Еврппе ДраТпљуба Живпјинпвића (1985), евп caga, пп хрпнплпщкпм реду, и Грађанске Еврппе, шији би трећи тпм, за раздпбље 1871-1914, у дпГледнп време такпђе требалп да у1леда света. Кап и мпје кплеле Драгпљуб Живпјинпвић и Андреј Митрпвић, кпји ушествују у прпјекту Истприје Еврппе, раду на коизи Грађанска Еврппа приступип сам с двпјакпм намерпм. Првп, да, кап универзитетски наставник ппщте истприје, пружим нащем шитапцу заинтереспванпм за прпщлпст и оена најщира (не самп наципнална) истпријска искуства, један релативнп целпвит и свепбухватан синтетишки пре1лед, написан на пснпву резултата и метпдплпщких кпнцепција савремене светске истприп1рафије. Дру1п, ga свпјим и друщм југпслпвенским студентима истприје ппнудим једнп претеднп, шиткп и шиоеницама бпщтп наушнппппуларнп щтивп, кпје мпже ппслужити и кап прирушник за припремаое пбимнпТ испитнпт Традива и за плакщаваое мукптрпнпт пвладаваоа занатпм истпришара. Тиме би се, најзад, заменили неки већ давнп, и у метпдплпщкпм и фактпТрафскпм ппТледу, превазиђени учбеници кпји се јпщ увек кпристе на нащим универзитетима. Перипд шије сам се пбрадеу Матишинпј Истприји Еврппе ппдухватип (1770-1914) ппделип сам на два, пп трајаоу неједнака, раздпбља: дуже

11 пд 1770. дп 1871. и краће пд 1871. дп 1914. У хрпнплпщкпм пдређиваоу првпт раздпбља, кпје излажем у пва два тпма, ппищп сам, с једне стране, пд препвлађујуће марксистишке ппщте перипдизације истприје кпју кпд нас већ деценијама заступају Бранислав Ђурђевх и EoTo Графенауер2. С друТе стране, уважавам и метпдплпщке ппстулате пних стваралаца у савременпј францускпј, ещлескпј и америшкпј истприпТрафији кпји нису затвпрени за утицаје марксистишке метпдплпщје. Међу оима најближи су ми ппТледи Француза Жака Гпдщпа3, ЕнТлеза Ерика Хпбзбаума4 и Аме- 1 Бранислав Ђурђев, Развитак шпвешанства и друщтвп, Нпви Сад 1980, 311-321. 2

Bogo Grafenauer, Struktura in tehnika zgodovinske vede, Ljubljana

1960. 3

Jacques Godechot, Les Revolutions (1770-1799), Ed. Nouvelle Clio, № 36, PUF, Paris 1970; Revolucije 1848, Nolit, Beograd 1987. 4

E. J. Hobsbawm, Doba revolucije, Evropa 1789-1848, Školska knjiga, Stvarnost, Zagreb 1987. риканца Рпберта Палмера5. Сва трпјица 1ледају на деценије пд 70-их (пднпснп 80-их) loguna XVIII дп средине XIX века, кап на раздпбље (ipaђанских) ревплуција. Први бепшуГ кпјим заппшиое ланац ревплуципнарних дпщђаја Гпдщп и Палмер виде у америшкпј ревплуцији (бпрби америшких кплпнија за независнпст) 1770—1783, централни у Францускпј ревплуцији 1789-1799, а заврщни у збиваоима 1848-49, у Еврппи. При тпм Гпдщп и Палмер пвај ланац ревплуција називају „атлантскпм" или „западнпм ревплуцијпм", дпк щ Хпбзбаум дефинище кап „двпјну ревплуцију". Хпбзбаум, наиме, издвпјенп прати дубпке екпнпмскп-спцијалне препбражаје изазване индустријализацијпм Еврппе (индустријскпм ревплуцијпм) и пплитишкп-спцијалне и идејне прпмене кпје је дпнела Француска ревплуција са свпјим щирпким и ду1птрајним пдјецима и ппследицама. Да би щтп дпследније спрпвеп пву кпнг^епцију и усащасип тпкпве „двпјнеревплуције", пн оихпв

12 ппшетак ставља на 1780. искљушујући тиме из „ланца ревплуција" не самп рат америшких кплпнија за независнпст, већ и сам ппшетак индустријске ревплуције у Етлескпј, кпји је ипак најпрактишније ставити на патентираое и ппшетак упптребе Ватпве парне мащине 1769—1776. Мени је најближа кпнцепција Жака Гпдщпа кпји раздпбље ревплуција ставља у временске пквире 1770-1850, тумашећи la бпрбпм за деструкцију феудалних друщтвенп-екпнпмских, пднпснп апсплутистишких пплитишких система и за изтрадоу либералних, 1рађанских друщтава и држава. За разлику пд Палмера, кпји „западну ревплуцију", eugu пре ceela кап пплитишку бпрбу за 1рађанске слпбпде и демпкратију, апсплутизујући такп искуства и циљеве америшке ревплуције, Гпдщп у први план ставља антифеудалну кпмппненту ревплуција. С gpyie стране, пн cee тавне тпкпве ревплуција сатедава у међуспбнпм јединству и прпжимаоу не ппсматрајући их кап паралелне прпцесе, какп тп шини Хпбзбаум. У oeoj коизи ја у једнпј ствари битнп пдступам пд перипдизације и пснпвне кпнцепције Жака Гпдщпа и gpyie двпјице ппменутих аутпра. Кап свпјеврсну истпријску целину ја не узимам раздпбље 1770-1850, већ 1770-1871. To шиним стпщ да бих једним ппщедпм пбухватип и пкп једнпЈ нпсеће! истпријскп1 прпцеса, кап пспвине, пкуиип целу Еврппу, а не самп oeaj или пнај оен деп — атлантски, западни или централни. Ta пспвина јесте 1рађанска ревплуција са свим оеним кпмппнентама: екпнпмским, спцијалним, пплитишким, идејним и идеплпщким. При тпм ми није билп најважније да ли су се у свакпм крају Еврппе пдтрале ппбедпнпсне ревплуципнарне ппбуне и ipaђански ратпви, већ да ли су и у кпјпј мери свуда сти1ле текпвине 1рађанске ревплуције, шак акп се ceu оени циљеви и нису пстварили. А мени се 5 Robert R. Palmer, The Age of the Democratie Revolution, 2 vol. Princeton University Press 19591964. и скраћена верзија на францускпм: 1789 Les revolutions de la Liberte et de l'Egalite, Paris 1968. ripegloeop XIII шини ga ce тп пдщралп управп дп 1870-71, јер је бащ у 50-им и 60-им 1пдинама XIX века дпщлп дп ликвидације феудализма у

13 Хабсбурщкпј мпнархији и Русији, дп убрзане дезагрещције феудалнпапсплутистишкпг и државнпг система анахрпнишне Псманске империје и дп бржег прпдираоа мпдерне индустрије и сапбраћајних средстава и у централну, истпшну и југпистпшну Еврппу. Најзад, у пве две деценије пкпншани су и ратпви за уједиоеое Италије и Немашке, кап щтп су се распламсали нпви пслпбпдилашки и наципналнп-ревплуципнарни ппкрети у средопј и јуГпистпшнпј Еврппи, кпји такпђе представљају саставне делпве буржпаске ревплуције. На тај нашин перипдизација кпју сам спрпвеп у пвпј коизи, а дп кпје сам дпщап шистп емпиријским ппступкпм, ипдударила се са важећпм марксистишкпм перипдизацијпм, кпја трајаое еппхе либералнпг капитализма впди управп дп 70-их 1пдина XIX века. П друщм ппступцима и метпдплпщким схватаоима кпја сам применип у пвпј коизи шиталац ће се лакп пбавестити крећући се крпз оен, надам се да мп1у рећи бпщт и разнпврстан, садржај. Пн ће пценити и кпликп је тај ппступак бип успещан, а ое1пв резултат кпристан и целисхпдан. На крају, псећам пријатну дужнпст да се захвалим рецензетнима пве коте академику Радпвану Самарчићу и прпфеспру др Михајлу Впјвпдићу за оихпве ажурнп написане и ппдстицајне рецензије. Захваљујем се, такпђе, лектпру прпф. др Марији Клеут на оеним прецизним интервенцијама, кап и службеницама Впјвпђанске академије наука и уметнпсти Невенки Недић и Светлани Пущкпвић, кпје су 1племи текст oee коще, уз примернп ппжртвпваое, прекуцавале директнп са рукпписа. Захвалан сам и свим уредницима и радницима ИРП Матице српске кпји су се пкп коиie трудили. У Нпвпм Саду, 19. нпвембра 1988. Ауtпр

14

Увод ЕПОХА ЛИБЕРАЛНОГ КАПИТАЛИЗМА Еппха либералнпг каиитализма (капитализма слпбпдне кпнкуренције) раздпбље је у истприји шпвешанства кпје траје пд 70-их гпдина XVIII дп 70-их гпдина XIX века. У тпм перипду пдиграле су се знашајне прпмене у пбласти друщтвене прпизвпдое, у спцијалнпј структури и друщтвеним пднпсима, кап и у пплитишким, идејним и културним приликама Еврппе и великпг дела псталпг света. Најважније истпријске текпвине пвпг раздпбља јесу: индустријска ревплуција и ппстепени прелазак капиталистишких привреда на мащинску прпивзпдоу, препријентација ппљппривреде на капиталистишки систем привређиваоа, разараое феудалних друщтвених пднпса и кпнашна ппбеда буржпазије кап владајуће класе у друщтву, развпј и идејнппплитишкп јашаое раднишке класе, усппстављаое пднпса слпбпдне капиталистишке кпнкуренције у екпнпмици, и либералних уставних принципа у пплитици, ппјава и усппн ипвих (спцијалистишких) друщтвенп-пплитишких теприја и идеплпгија. Еппха либералнпг капитализма мпже се ппделити на три перипда: перипд буржпаских ревплуција (1770-1815); перипд изградое грађанскпг друщтвенпг и пплитишкпг система и ппјаве спцијалистишких ушеоа и раднишкпг ппкрета (1815-1848); перипд бпрбе за грађанску демпкратију, наципналну еманципацију и права раднишке класе (1848-1871). Сваки пд пвих перипда има свпје ппсебне карактеристике и пбележја. Пни се, шестп, преливају из једнпг у други и међуспбнп се мещају, кап щтп се и у шитавпј еппхи либералнпг капитализма мпгу сусрести трагпви претхпдне, или нагпвещтаји будуће еппхе. Ипак, пснпвна пбележја наведених перипда, на пснпву кпјих се врщи

15 унутращоа перипдизација еппхе, лакп су преппзнатљива на кпнкретнпм истпријскпм материјалу.

16

ГЛАВА ПРВА ЕВРОПА У ПЕРИОДУ БУРЖОАСКИХ РЕВОЛУЦИЈА 1770-1815. Пищщи друщщвенп-екпнпмски и пплитишки прпблеми Раздпбље пд 60-их гпдииа XVIII века, па дп 1815. гпдине, испуоенп је мнпгим ревплуципнарним прпменама у екпнпмскпм, друщтвенпм и пплитишкпм живпту у свету. На ппшетку пвпг перипда стпји еппхални технишки прпналазак (Ватпва парна мащина) кпји пзнашава кљушни тренутак развпја мащинске прпизвпдое и индустријске ревплуције. У истп време, ппкреће се ланац великих пплитишких и друщтвених прпцеса ревплуципнарнпг карактера у шијем ће средищту бити Француска буржпаска ревплуција. На ппшетку пвпг ланца налази се „америшка пплитишка ревплуција" (1770-1783), шија је ппбеда дпнела пслпбађаое тринаест енглеских кплпнија у Севернпј Америци пд власти метрпппле и ствараое Сједиоених Америшких Држава. На еврппскпм кпнтиненту пвај „ланац ревплуција" пбухвата: 1. некпликп узастппних немира и ппбуна грађана Женеве (1768-1782), угущених странпм впјнпм интервенцијпм; 2. щведску ревплуцију пдпзгп укидаое привилегија племства пд стране краља (1772-1789) и увпђеое грађанске једнакпсти; 3. бпрбу за „хпм рул" (сампуправу) у Ирскпј и за избпрну рефпрму у Енглескпј (1780-1783); 4. ревплуципнарну ппбуну у Фрајбургу (1781); 5. бпрбу демпкратскпг крила буржпазије у Уједиоеним прпвинцијама (Хпландија) прптив аутпкратских тежои щтадхалтера (1783-1787), кпја је угущена впјнпм интервенцијпм Енглеске и Пруске; 6. пслпбпдилашку бпрбу Јужне Низпземске (Белгије) прптив хабсбурщке управе и германизатпрских рефпрми Јпсифа II (1787-1790), кпја је угущена аустријскпм впјскпм; 7. немире у Ппљскпј и оене

17 депбе (1774-1795); 8. велику Фраицуску ревплуцију, ревплуципнарне и напплепнпвске ратпве са оихпвим далекпсежним пдјецима щирпм старпг кпнтинента и изван оегпвих граница у земљама западне Еврппе у Немашкпј, Италији, Аустрији и Угарскпј, Русији, Ппљскпј, на Балкану и у Турскпј, у кплпнијалним ппдрушјима Латинске Америке итд. Иакп сваки пд пвих дпгађаја нпси специфишна лпкална пбележја, ппстпје и неке оихпве заједнишке карактеристике, кпје су прпистицале из ппщте друщтвенп-пплитишке ситуације тпга времена. Прирпднп је щтп је пд свих наведених бепшуга, из ппменутпг ланца ревплуција, кпмплекс великих ревплуципнарних пптреса и прпмена, кпје је спбпм дпнела Француска ревплуција, изазивап и изазива највећу пажоу науке. Јпщ пд сампг оенпг ппшетка, пред заинтереспване и радпзнале прпушавапце и ппсматраше, ппставилп се питаое какп треба тумашити пву ревплуцију кап ппсебан, маое-вище изплпван фенпмен француске истприје или кап деп щирег светскпг ревплуципнарнпг прпцеса. Смещтајући је у рекпнструисани ланац ревплуција из раздпбља пд 1770. дп 1815, ми смп већ и дали пдгпвпр на пвп питаое. Дпк се, међутим, дп оега у науци дпщлп, дилеме су биле дубпке и дугптрајне али и делптвпрне. Из оих се у XX веку искристалисалп некпликп мищљеоа кпја истпријска наука и данас најшещће прихвата. Једнп пд тих мищљеоа дефинисап је на сампм ппшетку нащег стплећа ппзнати спцијалист Жан Жпрес: „Шистп гпвпрећи, нема Француске ревплуције, ппстпји еврппска ревплуција кпја је у Францускпј дпстигла свпј врхунац." Ппла века касније Жпрж Лефевр ставип је Француску ревплуцију из еврппскпг у светски пквир, па је, пп оему, пна један пд два епицентра светскпг ревплуципнарнпг прпцеса кпји се пдигравап крајем XVIII века. Други епицентар би бип пнај у Севернпј Америци. Најсавременије је мищљеое Француза Жака Гпдщпа и Американца Рпберта Палмера, кпјег ћемп се пвде придржавати, да се Француска ревплуција „не мпже ппсматрати кап ппсебна, изплпвана наципнална ппјава", већ да је пна „самп епизпда, најзнашајнија без сумое, једне велике ревплуције кпја је

18 пптресла цеп Запад кап щтп је дпдирнула и истпшни свет", у тпку дужег временскпг раздпбља.

Eпоха револуције У еппху ревплуција, крајем XVIII века, свет је ущап са пплитишкпм картпм кпја се мнпгп разликпвала пд пве кпја нам је данас ппзната. Уппзнајмп се најпре, са пплпжајем, расппредпм и ппдрушјима западнпеврппских држава и оихпвих кплпнија. Тпкпм XVII и XVIII века једиа, пд тада најмпћнијих и највећих кплпнијалних сила, Щпанија, брзп је ппадала. Мирпвним угпвпрпм у Утрехту 1713. гпдине, пна је изгубила свпје ппследое ппседе у Еврппи, псим Балеарских пстрва. Ппседи у прекпмпрским кплпнијама су јпј, међутим, јпщ увек пгрпмни. Сашиоавају их: Сеута у Африци, Флприда, Мексикп, Нпва Гранада, Гватемала, Каракас, Перу, Буенпс Аирес и Шиле у централнпј и јужнпј Америци, затим пстрва у Карибима, Куба, Ппртприкп, истпшни деп Сантп-Дпминга, те пд 1763. неизмерна теритприја ЈТујзијане у севернпј Америци. Без знашаја у Еврппи друга пиринејска држава, Ппртугалија, такпђе је велики ппседник кплпнија. Пна има Бразил, у Америци, Кпнгп, Ангплу и Мпзамбик, у Африци, Гпу и Диу, у Индији, Макап, у југпистпшнпј Азији, кап и вище пстрва у Атлантику. У XVII стплећу снажан усппн у екпнпмскпм ппгледу, у развпју прекпмпрске тргпвине и кплпнијалнпј експанзији дпживеле су Уједиоене прпвинције Хпландија, Зеландија, Хелдерн, Утрехт, ПверИсел, Фрисландија и Хрпнинген. Пне ће, захваљујући тпме, у XVIII веку ппседпвати: делпве Брабанта и Фландрије у Еврппи, Кап у јужнпј Африци, пстрвп Цејлпн у Индијскпм пкеану, низ маоих кплпнија на Малабарскпј пбали Индије, затим Јаву, Целебес, Мплушка пстрва и делпве Суматре и Бпрнеа у Пкеанији, те вище пстрва у близини Нагасакија (Јапан) у Тихпм пкеану.

19 Све дп средине XVIII века Француска је еврппска велесила а и једна пд највећих кплпнијалних земаља. У свпјим рукама пна држи Канаду, Лујзијану и деп Сан-Дпминга у Америци, кап и делпве централне Индије у Азији. У Еврппи је свпјим суседима пдузела стптинак маоих или већих ппседа, међу кпјима су деп Фландрије, Франщ-Кпнте и Алзас, кпји су се брзп уклппили у француску државну и етнишку целину. Седмпгпдищоим ратпм (1756-1763), међутим, кплпнијалнп царствп Француске билп је гптпвп унищтенп. Изгубљене су две највеће кплпније (Канада и Лујзијана) кап и веће теритприје у Индији, а сашувана је самп пплпвина Сан-Дпминга, са некпликп других, маоих, пстрва. Ппсле буржпаске ревплуције, у XVII веку, нагли усппн дпживела је Енглеска. Ппщтп је јпщ крајем XVI века ппразила Щпанију, пна пд 1651. гпдине (Навигаципни акт) нанпси вище удара Низпземскпј, да би се у XVIII веку пкренула и прптив Француске кпју, кап кпнкурента на мприма, ликвидира у седмпгпдищоем рату. Уједиоенп Краљевствп Велике Британије састпји се у тп време пд пвих земаља: Енглеске са Велспм, Щкптске и Ирске. Све дп 1800. гпдине, Ирска ће уживати аутпнпмни статус (имаће влаастити парламент) и сматраће се да је самп у перспналнпј унији са Енглескпм. Изван пстрва, Енглескпј ће, пп наследнпм династишкпм праву, у Еврппи припадати и Курфирствп Ханпвер у Немашкпј. Уз тп, пна је пд 1704. у свпјим рукама држала луку и утврђеое Гибралтар у Щпанији. Кплпнијални ппседи ван Еврппе су јпј пгрпмни. Дп 1776. de facto, (de jure све дп 1783) имала је 13 напредних кплпнија уз истпшну пбалу Северне Америке, кпје су се у прпцесу свпје „пплитишке ревплуције" птргле пд метрпппле и пбразпвале Сједиоене Америшке Државе. Међутим, пре нп щтп је изгубила пве кплпније Британијаје 1763. пдузела Францускпј прпстрану Канаду. Уз тп ппседпвала је Гијану и некпликп западнпиндијских пстрва. Пд афришких теритприја држала је ущће реке Гамбије, пбалу Сиера Лепне и пстрвп Свету Јелену у Атлантику. Пд 80-их гпдина XVIII века имала је и пгрпмне ппседе у Аустралији.

20 Идући са запада на истпк, путник псамнаестпг века наилазип је, у централнпј Еврппи, на пплитишки слабп ппвезанп мнпщтвп држава и теритприја Немашке и Италије, пкупљених у саставу тзв. Светпг Римскпг Царства. Немашке земље, укљушене у пвп Царствп („Светп римскп царствп немашке нарпднпсти"), састпје се пд 296, гптпвп пптпунп сампсталних, државица и јпщ пкп 1000 духпвних или светпвних феудалних сеоерија. Фпрмалнп, оима влада цар из династије Хабсбурга, али су оегпве мпћи и прерпгативе у пвим државицама и ппседима вепма пгранишене. Јпщ у XVII веку кап две највеће и најјаше државе у Немашкпм Царству издвајају се Пруска, ппд династијпм Хпенцплерна, и Аустрија, кап наследни ппсед куће Хабсбург. Пруска се уздиже у тпку векпвне бпрбе са Ппљскпм и Щведскпм, из кпје излази кап ппбедник, па се у тпку XVIII века уједиоује са Бранденбургпм, са Берлинпм, а припаја делпве Сакспније и Вестфалије, Щлезију, истпшну и западну Пруску и деп Ппмераније. И Аустрија јаша крпз велику бпрбу са Турскпм империјпм. У тпј бпрби пна псваја Угарску, с оеним јужнпслпвенским и ердељским (трансилванским) ппседима. На друге нашине Хабсбурзи су дпщли и уппсед Шещке, Слпвашке, делпва Ппљске, северне Италије и јужне Низпземске. Краће време држали су и јужну Италију. Италија је, кап и Немашка, „непрганизпвана теритприја". На северу Апенинскпг пплупстрва су две аристпкратске републике, Венеција и Ђенпва. Ту су затим, кнежевина Мпдена, кпјпм влада династија Д'Есте, Сардинска Краљевина на северпзападу, ппд савпјским владарима, те мнпге теритприје (Лпмбардијска низија) ппд влащћу Аустрије. Средоа Италија, са центрпм у Риму, припадала је папи, и називала се Папскпм или Црквенпм државпм. Јужна Италија, са Напуљем и Сицилијпм, шинила је Краљевину пбеју Сицилија (или Напуљску краљевину) ппд влащћу щпанске лпзе династије Бурбпна. Севернп пд Италије, у Алпима је Щвајцарски савез састављен пд 13 гптпвп сампсталних кантпна и две сампуправне ппщтине Женеве и

21 Валиса. На југу пд Апенинскпг пплупстрва, у Средпземнпм мпру, лежи пстрвп Малта, кпјим гпсппдари духпвнп-ритерски ред Светпг Јпвана Јерусалимскпг. Кплпнијални ппседи ван Еврппе су јпј пгрпмни. Дп 1776. de facto, (de jure све дп 1783) имала је 13 напредних кплпнија уз истпшну пбалу Северне Америке, кпје су се у прпцесу свпје „пплитишке ревплуције" птргле пд метрпппле и пбразпвале Сједиоене Америшке Државе. Међутим, пре нп щтп је изгубила пве кплпније Британија је 1763. пдузела Францускпј прпстрану Канаду. Уз тп ппседпвала је Гијану и некпликп западнпиндијских пстрва. Пд афришких теритприја држала је ущће реке Гамбије, пбалу Сиера ЈТепне и пстрвп Свету Јелену у Атлантику. Пд 80-их гпдина XVIII века имала је и пгрпмне ппседе у Аустралији. Идући са запада на истпк, путник псамнаестпг века наилазип је, у централнпј Еврппи, на пплитишки слабп ппвезанп мнпщтвп држава и теритприја Немашке и Италије, пкупљених у саставу тзв. Светпг Римскпг Царства. Немашке земље, укљушене у пвп Царствп („Светп римскп царствп немашке нарпднпсти"), састпје се пд 296, гптпвп пптпунп сампсталних, државица и јпщ пкп 1000 духпвних или светпвних феудалних сеоерија. Фпрмалнп, оима влада цар из династије Хабсбурга, али су оегпве мпћи и прерпгативе у пвим државицама и ппседима вепма пгранишене. Јпщ у XVII веку кап две највеће и најјаше државе у Немашкпм Царству издвајају се Пруска, ппд династијпм Хпенцплерна, и Аустрија, кап наследни ппсед куће Хабсбург. Пруска се уздиже у тпку векпвне бпрбе са Ппљскпм и Щведскпм, из кпје излази кап ппбедник, па се у тпку XVIII века уједиоује са Бранденбургпм, са Берлинпм, а припаја делпве Сакспније и Вестфалије, Щлезију, истпшну и западну Пруску и деп Ппмераније. И Аустрија јаша крпз велику бпрбу са Турскпм империјпм. У тпј бпрби пна псваја Угарску, с оеним јужнпслпвенским и ердељским (трансилванским) ппседима. На друге нашине Хабсбурзи су дпщли и уппсед Шещке, Слпвашке, делпва Ппљске,

22 северне Италије и јужне Низпземске. Краће време држали су и јужну Италију. Италија је, кап и Немашка, „непрганизпвана теритприја". На северу Апенинскпг пплупстрва су две аристпкратске републике, Венеција и Ђенпва. Ту су затим, Анежевина Мпдена, кпјпм влада династија Д'Есте, Сардинска Краљевина на северпзападу, ппд савпјским владарима, те мнпге теритприје (Лпмбардијска низија) ппд влащћу Аустрије. Средоа Италија, са центрпм у Риму, припадала је папи, и називала се Папскпм или Црквенпм државпм. Јужна Италија, са Напуљем и Сицилијпм, шинила је Краљевину пбеју Сицилија (или Напуљску краљевину) ппд влащћу щпанске лпзе династије Бурбпна. Севернп пд Италије, у Алпима је Щвајцарски савез састављен пд 13 гптпвп сампсталних кантпна и две сампуправне ппщтине Женеве и Валиса. На југу пд Апенинскпг пплупстрва, у Средпземнпм мпру, лежи пстрвп Малта, кпјим гпсппдари духпвнп-ритерски ред Светпг Јпвана Јерусалимскпг. Велики усппн у XVIII веку дпживела је Русија. Ппд владарима Петрпм Великим, Јелисаветпм и Катаринпм II пна је прпщирила границе, впјнишки и административнп пјашала и израсла у велику еврппску силу. Пд Щвеђана и Ппљака руски владари су пдузели ппред псталпг, Естпнију, Лифландију, Ингрију и Белпрусију, а пд Турака Азпв, Керш и Крим на Црнпм мпру, те Кубан. Насупрпт Русији, Ппљска је у ппадаоу. Пна у XVIII веку, псим свпјих наципналних теритприја, држи јпщ увек Литванију и делпве Украјине (десну пбалу Доепра), али све слабије; услед унутращое несређенпсти и регипналнпг сепаратизма племства (щљахте, нарпшитп) пна ће дп краја пвпг стплећа изгубити не самп те пбласти, већ ће и сама бити раскпмадана и престаће да ппстпји кап држава. И скандинавске земље су, у XVIII веку, изгубиле мнпге теритприје у кприст Русије и Пруске. Упркпс тпме, Данска јпщ увек влада Нпрвещкпм,

23 Исландпм и делпм Гренланда, а Щведска делпм Ппмераније и Аландским пстрвима. Турска је једна пд мамутских империја, али у ппвлашеоу и декаденцији. Карлпвашким мирпм, 1699. гпдине, пна је изгубила веће теритприје у централнпј Еврппи, а Бепградски мир 1739. пдредип јпј је границе према Еврппи дуж реке Уне, Саве и Дунава. Пстап јпј је јпщ цеп Балкан, а севернп пд Дунава Влащка и Мплдавија. Ван Еврппе држаће јпщ пгрпмне теритприје: Анадплију, Сирију, Курдистан, Јерменију, Месппптамију (Ирак), велики деп Арабије, Египат, Трипплис, Тунис, Алжир и пстрва Кипар, Крит и низ других, маоих, у Медитерану. Ваневрппске теритприје Кина, Јапан, Индпкина (у Азији), већина афришких земаља и друге, у XVIII веку су јпщ ван главних тпкпва еврппске истприје, па их пвде нећемп дптицати.

Демографске промене Једна пд најппщтијих карактеристика истпријскпг раздпбља ревплуција, кап и деценија кпје им, у XVII веку, претхпде, јесте снажна демпграфска прпмена у целпм свету, а у Еврппи ппсебнп. Енглеске кплпније у Америци су у пвпм ппгледу ппсебан слушај. Ппшевщи пд 30-их гпдина тпг стплећа, настаје убрзани ппраст брпја станпвника. Гпдине 1700. у Еврппи је билп пкп 118 милипна житеља, да би тај брпј пред крај века изнпсип 187 милипна. Самп у Францускпј брпј станпвника је пд 1715. дп 1789. ппвећан са 18 на 26 милипна. За тп време Енглеска је дпживела праву демпграфску експлпзију: брпј оених станпвника је ппрастап пд 5 дп 9 милипна. Наука јпщ није пбјаснила узрпке пве ппјаве, али је указала на оене знашајне друщтвене и екпнпмске ппследице. Једна пд првих, кпја се дала лакп запазити, билп је псетнп препвлађиваое младпг света у структури станпвнищтва. У Францускпј је, на пример, 1789. самп 24% станпвника ималп вище пд 40 гпдина, дпк је 30% билп млађе пд 20. У Америци, где

24 је бип врлп јак и механишки приращтај, младпст је јпщ изразитије дпминирала. Брз ппраст станпвнищтва ствприп је у мнпгим земљама прпблем „пренасељенпсти", нарпшитп аграрне. Тај прпблем бип је вепма изражен у Францускпј, у Ирскпј, у неким делпвима Немашке и Италије итд. Мнпгпбрпјни, недпвпљнп заппслени, млади људи представљаће, у пплитишкпм и спцијалнпм смислу, најексплпзивнији деп станпвнищтва, па ће и тп бити један пд ппкреташа ревплуципнарне динамике пвпг времена. Друга ппследица демпграфскпг притиска у XVIII веку, бип је пад живптнпг стандарда, услед шестих екпнпмских криза. Истина, XVIII век је, кап щтп ћемп видети, бип пбележен и напреткпм прпизвпдое и ппрастпм прпдуктивних снага друщтва, али брзина и интензитет тпг напретка неће бити у стаоу да прате темпп раста станпвнищтва, па ће екпнпмски прпблеми ппстајати све пзбиљнији, нарпшитп ппсле 1770. гпдине. Трећа ппследица демпграфске експлпзије, била је убрзана унутращоа и сппљна (прекпмпрска) кплпнизација у еврппским земљама, кпја представља пдущак за аграрну пренасељенпст. Дпк Русија, Пруска, Аустрија и Щведска врще интензивну унутращоу кплпнизацију и премещтаоа великих људских аглпмерација с краја на крај свпјих држава, Енглеска, Щкптска, Ирска, неки делпви Немашке, Щвајцарска, Щпанија пдливају свпј прекпбрпјни живаљ ппглавитп у прекпмпрске кплпније. Францускпј су, пд 1763. гпдине, пба пва кплпнизаципна правца вепма пгранишена, па се у опј демпграфски притисак ппнајтеже псећа. Оега, у највећпј мери, врщи пна крајоа сирптиоа без игде ишега (,,san feu ni lieu"), кпја, зависнп пд департмана, шини 1/9 дп 1/5 станпвнищтва. Из оених редпва ће се, ппсле 1789. гпдине, регрутпвати најекстремнији елементи билп ревплуције, билп кпнтраревплуције.

25

Друштвено економски односи На плану друщтвенп-екпнпмских пднпса, друга пплпвина XVIII века се на западу карактерище све пзбиљнијпм кризпм система феудалне експлпатације, с једне, и сталещке ппделе друщтва, с друге стране. У Севернпј Америци, у Енглескпј, Низпземскпј, па и неким делпвима северне Италије, пд класишнпг типа феудалних пднпса сусрећу се тек бледи трагпви. У ппјединим регипнима Француске, Немашке, Щпаније, међутим, задржап се и класишни пднпс кметске зависнпсти. Али, шак и у пвим земљама препвлађује сељак, кпји је лишнп слпбпдан и има земљищни ппсед, билп у власнищтву, билп кап закупац феудалшеве земље, на кпју плаћа сеоеријални ппрез (ренту), у разним видпвима и пбимима. Пва врста се- љащтва шини најмнпгпбрпјнију категприју друщтва, а оихпв ипсед је пп правилу мали. Уз пве маспвне, јављају се и друге, у тп време јпщ малпбрпјне спцијалне категприје сепскпг живља: крупнији капиталистишки закуцпи земље (фармери) и сељаци без земље најамни радници („brasiers"). Насупрпт уситоенпм сељашкпм ппседу, стпји крупни феудални и црквени велеппсед. У Францускпј пн захвата 30 40 прпцената пбрадивих ппврщина, зависнп пд регипна. Пве ппседе светпвна и црквена аристпкратија пбрађује на три нашина: издаваоем у закуп, уз ппмпћ најамне радне снаге или, најшещће, кулукпм сељака (узимаоем радне ренте). За разлику пд западне, централна и истпшна Еврппа јпщ увек пливају у мпру класишнпг феудализма, са разлишитим варијантама и пблицима прганизације прпизвпдое, и експлпатације сељащтва. Без пбзира на препвлађујући тип друщтвенп-екпнпмских пднпса, у структури еврппских друщтава апсплутну брпјшану премпћ има сељащтвп. Пнп шини 90 и вище прпцената станпвнищтва. Светпвнпм и духпвнпм племству припада 1,5-5% станпвнищтва, дпк је псталп градски живаљ: разни слпјеви буржпазије и прплетаријата.

26 Сталещка прганизација друщтва и пплитишки систем владарскпг асплутизма пбезбеђују свуда, шак и у западнпеврппским земљама (изузимајући дпнекле Енглеску и Низпземску), пуну друщтвену и пплитишку дпминацију земљищне аристпкратије. Истина, на Западу се кап друщтвени и пплитишки фактпр, све гласније јавља мнпгпбрпјна и пбпгаћена тргпвашка и финансијска буржпазија. Некад и бпгатија пд земљпппседнишке аристпкратије, пна тражи већи утицај на државну власт и пплитику владара негп щтп га има (у Енглескпј и Низпземскпј), или ушещће у власти тамп где га јпщ није пстварила, кап на пример у Францускпј. Ти захтеви буржпазије, да се разбију сталещке ппделе и неравнпправнпсти у друщтву, да се изједнаше у правима са ппвлащћеним сталежима, да се пграниши свемпћ изврщне власти, шиниће главну пкпсницу пплитишких кретаоа и немира тпга дпба. Једнп пд најважнијих, шак прелпмних, пбележја друщтвенпекпнпмскпг стаоа западнпг света у другпј пплпвини XVIII и првпј пплпвини XIX века шини индустријски преппрпд, праћен убрзаним развпјем сапбраћаја, тргпвине (на првпм месту прекпмпрске) и разних других привредних делатнпсти. Ппшев пд 60-их гпдина XVIII века настаје пнај прпцес привреднпг и друщтвенпг препбражаја, кпји је у истприји ппзнат ппд именпм индустријска ревплуција. У оегпвпм средищту стпји замеоиваое мануфактурнп-занатске, маспвнпм, механизпванпм, индустријскпм прпизвпдопм. Друщтвена ппследица те замене биће кпренита измена дптадащоих спцијалних и пплитишких структура на Западу, кпја ће буржпазији дати нпва средства у оенпј бпрби за дпминацију у друщтву. Та измена ће ићи у два правца: брпјшанпг н екпнпмскпг раста грађанске класе (буржпазије) и настанка индустријскпг прплетаријата, кап најсвеснијег дела раднишке класе.

27

Индустријска револуција Ппд ппјмпм индустријска ревплуција ппдразумева се, пре свега, свестрани технишкп-технплпщки препбражај кпји је изврщен у другпј пплпвини XVIII и првпј пплпвини XIX века у свим пбластима привређиваоа. Тај је препбражај пмпгућип прелазак са мануфактурне на мащинску прпизвпдоу и индустрију, ревплуципнисаое сапбраћајних средстава и снажан усппн прпмета и тргпвине, те примену механизације у ппљппривреди и неким другим пбластима привређиваоа. Али, индустријска ревплуција није самп тп и не сме се свпдити искљушивп на технишкп-технплпщки напредак и усаврщаваое прпизвпдое. Пна је, истп такп, и свепбухватна, дубпка и трајна прпмена, целпкупне екпнпмске, спцијалне, а у крајопј линији и пплитишке структуре капиталистишкпг друщтва. Тек је индустријска ревплуција ствприла развијену капиталистишку привреду и разуђенп капиталистишкп друщтвп, кпје ће захтевати: нпве пблике пплитишких пднпса, свести и идеплпгије, карактеристишне за наредну истпријску еппху. Индустријска ревплуција птппшела је у другпј пплпвини XVIII века, кад је за прелазак на маспвну мащинску прпизвпдоу билп испуоенп некпликп неппхпдних екпнпмских и спцијалних услпва: кад је билп дпвпљнп ирикупљенпг (акумулиранпг) капитала за улагаое у скупа индустријска ппстрпјеоа, сирпвине и друга средства за прпизвпдоу; кад се ппјавила мнпгпбрпјна армија „двпструкп слпбпдних" радника (слпбпдних лишнп и правнп пд феудалних веза и „пслпбпђених" извлащћених пд средстава за прпизвпдоу); кад је ствпренп щирпкп сппљнп и унутращое тржищте, сппспбнп да прихвати и пптрпщи велику кплишину индустријских прпизвпда; кад је мануфактурна прпизвпдоа усаврщена дп највищих мпгућих граница. Пви су се услпви стицали ппстепенп, тпкпм еппхе генезе капитализма, у најнапреднијим земљама западне Еврппе, али су, сви заједнп, испуоени тпкпм XVIII стплећа, најпре у Енглескпј, кап привреднп и друщтвенп најразвијенијпј земљи света. Затп је индустријска ревплуција првп ту и птппшела и ту најбрже и напредпвала.

28 Акумулација капитала врщила се у Енглескпј на некпликп карактеристишних нашина: искприщћаваоем псвпјених кплпнија, тргпвинпм рпбљем, ппјашанпм експлпатацијпм сељака, занатлија и мануфактурних радника, а нарпшитп крпз прпцес „пграђиваоа", тј. прптериваоа сељака, тзв. кппихплдера (закупаца племићке земље) са оихпвих ппседа. Пва ппследоа ппјава, представља и класишан пример првпбитне акумулације капитала. „Пграђиваое" је у Еиглеекпј исиунилп и други неппхпдни предуслпв за ппјаву мащинске прпизвпдое: ствприлп је армију „двпструкп слпбпдних" радника кпја се мпгла ппјавити кап јевтина најамна радна снага у индустрији. Ппјавпм великпг брпја најамних радника и псвајаоем прпстраних кплпнијалних ппседа стекап се у Енглескпј и трећи предуслпв за индустријску ревплуцију: фпрмиранп је щирпкп унутращое и сппљнп тржищте неппхпднп маспвнпј рпбнпј прпизвпдои. Наппслетку, развпј и усаврщаваое мануфактурнпг рада теше у тпку XVI, XVII и XVIII века без прекида у радипницама Лидса, Халифакса, Нприша, на Ламанщу и Бристплскпм каналу итд. Већпм ппделпм рада, усаврщаваоем дпмаће радинпсти и претвараоем дпмаћих прпизвпђаша у најамне раднике ппбпљщавају се какп прганизација такп и технишкптехнплпщки нивп и мануфактуре и кућне радинпсти, па и тп ствара предуслпве за прелазак на мнпгп слпженију мащинску прпизвпдоу. Све пве пптребе и мпгућнпсти у друщтву дпвещће, тпкпм XVIII века, дп интензивних наппра да се даље унапређује прпизвпдоа, и ппвећава прпдуктивнпст рада. Најмнпгпбрпјнији резултати тих наппра јавиће се у прпизвпдои текстила у кпјпј ће дпћи дп низа разних технишких прпналазака. Први такав прпналазак биће летећи шунак Цпна Кеја из 1733. гпдине, ппмпћу кпјег ће се механизпвати и вепма убрзати ткаое. Тп ће, пдмах, на дневни ред ппставити питаое бржег предеоа влакна, јер ће убрзан прпцес ткаоа тражити и веће кплишине пређе. На пвпме је,

29 тпкпм наредних деценија, радилп вище мајстпра и прпналазаша. На бази експеримената Луиса Ппла, из 1738, Ришард Аркрајт је успеп да дпђе дп механишке предилице на кпјпј се памушнп или вуненп влакнп развлашилп између ваљака кпји су се пкретали разлишитпм брзинпм. Саврщенији нашин механишкпг предеоа пстварип је Чемс Харгрифс, 1764. гпдине, на свпјпј „чени" мащини („Spinning Јеппу")кпја је пмпгућавала да један прелац ради мнпгим вретенима. Аркрајт је, међутим, и даље радип на свпм метпду предеоа ппмпћу ваљака, па је 1769. гпдине, кпнструисап тај стрпј на впдени ппгпн („впдена мащина"). Најзад је Семјуел Крпмптпн 1774. сппјип два метпда (Аркрајтпв и Харгрифспв) и дпвеп дп виспкпг нивпа прпцес механишкпг предеоа. Тп је, затим даље стимулисалп наппре да се усаврщи механишкп ткаое, па је, захваљујући тпме, Едмпнд Картрајт (1785), кпнструисап механишки ткашки разбпј. Ппкретан кпоима, или млинским тпшкпвима на впдени ппгпн, пн је пмпгућип изградоу правих текстилних фабрика. Прве такве велике фабрике већ су крајем XVIII века заппщљавале пд 400 дп 600 радника. Напредак текстилне прпизвпдое ппдстакап је и развитак неких индустријских прпцеса, из кпјих ће се у XIX веку развити мпћна хемијска индустрија. Реш је п прпцесима бељеоа и бпјеоа тканина. Зашетке мпдер- не хемијске индустрије треба тражити у техници бељеоа тканина ппмпћу сумппрне киселине, кпју је у праксу увеп Френсис Хпм 1756. гпдине. Оему је, пак, тп билп мпгуће захваљујући шиоеници да је некпликп гпдина раније (1749) Чпн Рпбак из Единбурга разрадип ппступак дпбијаоа сумппрне киселине у плпвним кпмпрама. Двпјица Француза ће, међутим, крајем XVIII века прпнаћи мнпгп саврщенији метпд бељеоа тканина ппмпћу хлпра. Биће тп Клпд Луј Бертпле и Жпзеф Луј Геј-Лисак, шији ће прпналасци брзп наћи најщиру примену у текстилнпј индустрији. Щтп се тише бпјадисаоа тканина, и ту ће Французи дати знашајне прпналаске. Щари Франспа Диле и Жан Елп ће јпщ у првпј пплпвини XVIII века прпнаћи ппступак за механишкп бпјеое, дпк ће Пјер Жпзеф Маке у другпј пплпвини века разрадити технику

30 хемијскпг бпјадисаоа (прпдираоем бпје у саму тканину) црвенпм и тзв. берлинскпм плавпм бпјпм. Механизација првих индустријских грана истурила је у први план нпве захтеве и пптребе у привреди. Ти захтеви су ппстављани у рударству, металургији и енергетици. На трагаоа за усаврщаваоем прпизвпдое метала врлп стимулативнп су делпвале впјне пптребе, кпје су у целпј Еврппи снажнп нарасле крајем XVII и тпкпм XVIII века. А будући да је металургија, тј. прпизвпдоа и прерада метала, била најтещое ппвезана с рударствпм, какп вађеоем гвпздене руде, такп и угља, дпщлп је и дп напретка пве привредне гране. Међутим, дпк је рударствп у XVIII веку напредпвалп углавнпм квантитативнп, у металургији је дпщлп дп некпликп ревплуципнарних квалитативних скпкпва. Први такав скпк пзнашип је ппшеткпм XVIII века метпд кпкспваоа угља (тј. прављеое кпкса угља највищег квалитета) и прпизвпђеоа, ппмпћу оега, великих кплишина ливенпг гвпжђа, щтп се дп тада није упражоавалп. Гвпжђе се пре тпга самп кпвалп. Нпви преврат у металургији пзнашиће „пудлпваое", кпје је 1784. гпдине, пткрип Хенри Кпрт. Тп је метпд за дпбијаое мекпг сирпвпг гвпжђа у виспким пећима, оегпвим прешищћаваоем у тешнпм стаоу, а затим ваљаоем и кпваоем. Захваљујући пвим прпналасцима, Енглеска ће 1788. прпизвести за пнп време фантастишну кплишину пд 61 000 тпна сирпвпг железа. У међувремену, на пснпву експеримената Француза Репмира из 1722, Бенчамин Хантсман је 40-их гпдина успеп да прпизведе прве кплишине шврстпг и еластишнпг шелика. Оегпв метпд ће бити прихваћен и примеоен у првим шелишанама у Щефилду, тек у другпј пплпвини века. Дп краја пвпг стплећа ппшеће у металургији щира упптреба и других метала: цинка, кпбалта, платине и мангана. И ппред свпг великпг знашаја, сви пви изуми у текстилнпј и металнпј индустрији, у рударству, а и у неким другим привредним гранама, дали би пгранишене резултате без еппхалнпг прпналаска у пбласти ппгпнских

31 мащина. Тај прпналазак била је парна мащина Чемса Вата, експериметалнп кпнструисана 1763, патентирана 1769, а усаврщена за прпизвпдоу 1776. гпдине. У кпнструисаоу парне мащине Ват није кренуп пд нуле. Пн је мпгап да се пслпни на кпнструкције и експерименте, кпје су пре оега, у првпј пплпвини XVIII века, изврщили Тпмас Оукпмен и Чпн Смитпн. Оихпви стрпјеви били су глпмазни, несаврщени и нерентабилни, па нису мпгли наћи пдгпварајућу примену. Тек је Ватпва мащина птвприла „век паре" у светскпј индустрији и тек је пна, заиста ревплуципнарнп, препбразила рад у рударству, металургији, текстилнпј индустрији, сапбраћају. Најпре је примеоена у рудницима, за бущеое дубљих ревира, испумпаваое впде из јама и извлашеое руде; затим су је ппшели примеоивати у железарама и шелишанама, а пд краја XVIII века и за ппкретаое мащина у текстилнпј индустрији. Ппшеткпм XIX века наћи ће јпщ једну еппхалну примену, у сапбраћају. Ппмпћу парне мащине, кап ппкреташа, Американац Фултпн ће 1807. изградити први парпбрпд, а Енглез Стивенспн прву железнишку лпкпмптиву 1814. гпдине. Пбдарена пвпликим брпјем прпналазака и инпвација, а пд прирпде бпгата рудама и другим ппгпднпстима, Енглеска ће, захваљујући и напред ппбрпјаним екпнпмским и друщтвеним услпвима, крупним кпрацима кренути ка претвараоу у прву привредну велесилу света. Друге земље ће у индустријализацији знатнп каснити за две, три дп пет деценија.

Пољопривреда И ппред заппшетпг прпцеса индустријскпг препбражаја, у раздпбљу ревплуција (1770-1815) ппљппривреда у целпм свету јпщ увек шини далекп најважнију грану друщтвене прпизвпдое и пснпвицу целпкупне привредне структуре сваке земље ппнапспб. Иакп ће се убрзанп развијати, индустрија и тргпвина јпщ нигде, псим дпнекле у Енглескпј, неће успети да угрпзе оенп дпминантнп местп у привреднпм живпту.

32 У пднпсу на земље истпшне Еврппе, западнпеврппска ппљппривреда се у другпј пплпвини XVIII века сматрала развијенијпм. И ппред тпга, пна се и у западним земљама сппрп развија и препбражава, и затп релативнп запстаје у пднпсу на друге привредне гране. Прпгрес и ппвећаое кпји се у пвп време пстварују у ппљппривреднпј прпизвпдои били су, пре свега, резултат убрзанпг приращтаја станпвнищтва, нараслпг брпја радних руку и псвајаоа нпвих пбрадивих ппврщина, а не резултат инпвација у прпизвпдои и ппвећаваоа прпдуктивнпсти рада. Најважније је тп, да ппраст прпизвпдое у ппљппривреди није мпгап да прати нарасле пптребе ппвећанпг брпја станпвника, те је стпга бип недпвпљан. Птуда је аграрнп питаое један пд најважнијих екпнпмских прпблема XVIII века. Оиме ће се бавити мнпги мерпдавни фактпри у друщтву, пд владара дп пплитишких и екпнпмских тепретишара (физипкрати) а, делимишнп, ће га рещити тек ревплуција. Ппред ппљппривреде и иидустрије, тргпвина је трећа привредна пбласт кпја у раздпбљу ревплуција улази у саме екпнпмске пснпве друщтва. Оен усппн је упшљив нарпшитп у пбласти прекпмпрскпг прпмета са кплпнијама. Међу еврппским земљама највећи нпсипци пве тргпвине су Француска, Хпландија, Щпанија и Ппртугалија, али испред оих и изнад оих у другпј пплпвини XVIII стплећа већ увеликп предоаши Велика Британија. Пслпоена на свпј убрзани привредни усппн у целини, пна срединпм XVIII века пднпси дефинитивну превагу над свим супарнишким земљама у ппмпрскпј тргпвини. Захваљујући ратним успесима и већпј кпнкурентскпј сппспбнпсти свпје индустрије, Енглези ће пвладати мнпгим најважнијим кплпнијалним тржищтима да би, пкп 1780. гпдине, пптиснули Французе шак и са ЈТеванта, оихпвпг традиципналнпг тргпвашкпг упприщта. Изгледа парадпксалнп али је ташнп да су мнпге земље Запада, усред пвпг привреднпг усппна, пбележенпг индустријскпм ревплуцијпм и напреткпм тргпвине и ппљппривреде, 70-их и 80-их гпдина XVIII века

33 биле пптресане шестим екпнпмским кризама и ппремећајима. Пни се исппљавају у застпјима прпизвпдое, ппадаоу ппслпвне активнпсти, ппјавама нестащица и глади, и другим слишним ппјавама. Извпри тих ппремећаја су, пре свега, у ппљппривреди: у рђавим жетвама и ппдбашајима принпса, кпјих је 70-их и 80-их гпдина билп вище. Тп је самп јпщ један дпказ да ппљппривреда, кап најважнија привредна грана, у целпм свету јпщ увек диктира ппщта привредна кретаоа. Најважнија ппследица пвих криза биће узнемиренпст маса у мнпгим земљама и убрзанп ствараое ревплуципнарне ситуације.

Политички проблеми Пплитишки прпблеми увек се јављају кап катализатпр, и кап кпндензпвани израз нагпмиланих дубпких спцијалнп-екпнпмских и идеплпщких сукпба и прптиврешнпсти у друщтву. Такп је билп и у другпј пплпвини XVIII века кад у већини еврппских земаља пплитишким живптпм дпминирају два питаоа. Првп је питаое пзбиљна криза државних финансија, а другп гршевита бпрба аристпкратије за пшуваое екпнпмских, друщтвених и пплитишких права и привилегија. Криза државних финансија била је изазвана трпјаким разлпзима: ратнпм пплитикпм и мнпгим ратним акцијама великих земаља, непрестаним ппвећаваоем издатака на све мнпгпбрпјнији и све разгранатији впјнп-бирпкратски апарат апсплутистишких држава, расипнишким ппнащаоем ни пд кпга кпнтрплисаних двпрпва и двпрскпг племства. Највеће извприщте лпщег стаоа државних финансија били су велики и скупи ратпви XVIII стплећа: рат за щпанскп наслеђе (1701-1714), рат за аустријскп наслеђе (1740-1748), седмпгпдищои рат (1756-1763), рат за независнпст америшких кплпнија (1774-1783), ратпви Аустрије и Русије прптив Турака, и Русије прптив Щведске. Пви ратпви прпгутали су пгрпмне суме из држав- 16 Пснпви еврписке исщприје XIX века (17701815) них каса Аустрије, Пруске, Француске, Щпаније, Велике Британије, Русије. С друге стране, пни су впдили ка све бржем ппвећаваоу впјних издатака и у раздпбљима мира, у истп време кад је и управни апарат

34 апсплутистишких мпнархија непрестанп растап, у сразмери с ппвећаваоем кризе пвпг пплитишкпг система. Најзад, некпнтрплисани луксуз апсплутистишких двпрпва и оихпвих безбрпјних паразитских двпрјана, кпји државну касу нису пдвајали пд свпје лишне, ппвећавап је државне дефиците из гпдине у гпдину. Да би се све већи трпщкпви надпкнадили и државне финансије уравнптежиле, требалп је или ппвећати ппрезе дптадащоим, већ препптерећеним, платищама (сељащтву и буржпазији) или пппрезпвати привилегпване сталеже друщтва (свещтенствп и племствп). Прва мера претила је да упрппасти пснпвну прпизвпђашку масу друщтва и да изазпве ревплуцију; друга да ликвидира сталещке привилегије и ппделе, да изједнаши све грађане једне државе, али тиме и да унищти друщтвене пснпве сампг апсплутизма. Затп се пкп пвих питаоа распламсала жестпка пплитишка битка у мнпгим земљама. У први мах свуда су били најгласнији привилегпвани. Пни су свпм снагпм скпшили у пдбрану свпјих права и ппвластица, заглущујући за извеснп време захтеве пбесправљених (буржпазије) за ушещће у впђеоу државне пплитике. Занимљивп је да је пщтрица оихпвих напада била у ппшетку усмерена прптив апсплутистишких двпрпва, кпји су, свпјевременп, у кприст централне власти експрпприсали деп пплитишких права племства, а сада свпјим рефпрмама желели да га лище и препсталих пплитишких и дела спцијалнп-екпнпмских привилегија, и да га изједнаше с пукпм. Пва пплитишка бпрба разгпрела се у мнпгим земљама: Аустрији, Угарскпј, Прускпј, Ппљскпј, Щведскпј, али је најжещћа била у Францускпј. Владари прпсвећени апсплутисти, настпјали су да сузе мпћ племства и укину му неке пд привилегија, али да при тпм не изађу у сусрет ни захтевима пбесправљених сталежа. Племствп ће се гршевитп држати за свпје привилегије пдбијајући да ушини ма какав уступак билп владару, билп буржпазији. Пва ппследоа, ппказиваће се све уппрнијпм у бпрби и прптив апсплутизма и прптив привилегпваних сталежа, дпбијајући све щиру ппдрщку пбесправљенпг и експлпатисанпг нарпда.

35 Грађанска мисап XVIII века Када се гпвпри п идејним пснпвама Француске и других буржпаских ревплуција, крајем XVIII и ппшеткпм XIX века, пбишнп се има у виду француска прпсветитељска мисап XVIII стплећа. Тп је и пправданп, јер је пва идеплпгија, с једне стране, била директни прпизвпд слпжене друщтвене стварнпсти свпга дпба, да би, с друге, неппсреднп утицала на са- зреваое равплуципнарне кризе у свпјпј земљи и щире, и на тражеое пптпунп нпвих путева у разрещаваоу те кризе, у интересу грађанске класе. Међутим, француска прпсветитељска мисап има и свпје властитп идеплпщкп и тепријскп ппреклп у целпкупнпм мисапнпм, наушнпм и духпвнпм развпју еппхе генезе капитализма пд XVI дп XVIII стплећа. С текпвинама тпг развпја прпсветитељска идеплпгија XVIII века представља недељиву целину. Међу текпвинама наушнпг развпја, кпје су директнп утицале на фпрмираое грађанске идеплпгије XVIII века, ваља најпре ппменути некпликп дпстигнућа у пбласти прирпдних наука. Најзнашајније међу оима је сигурнп Кпперникпв хелипцентришни систем, излпжен у првпј пплпвини XVI века. Пн је дпцније пмпгућип Јпхану Кеплеру (1571-1630), Галилеу Галилеју (1564-1642), Исаку Оутну (1642-1727) и другима (Тихп де Брахе, Ђпрданп Брунп) да ствпре мпдерну астрпнпмију заснпвану на закпнима гравитације и кретаоа небеских тела. Пва и друга пткрића у астрпнпмији, физици, математици (закпн елиптишне путаое планета, закпн гравитаципних ппља, израшунаваое времена пбртаоа планета пкп сунца, прпушаваое птппрнпсти материјала, пткриће закпна слпбпднпг пада, примена експерименталних метпда у физици, фпрмулисаое емисипне теприје светлпсти, прпналазак телескппа с кпнкавним пгледалпм, дефинисаое закпна динамике, бинпмне тепреме, диференцијалнпг и интегралнпг рашуна) задала су снажан ударац хрищћанскпј идеплпгији и црквеним дпгмама средоег века. Будући, међутим, да су истраживаоа у пбласти прганске прирпде у пвп време знатнп запстајала, наука и филпзпфија XVIII века јпщ неће бити у мпгућнпсти да сагледају ппвезанпст, узајамнпст и јединствп свих

36 прирпдних ппјава. Затп ће у пвп време препвлађивати механицистишки ппглед на свет кпји прирпдне ппјаве види кап изплпване и статишне. Кпристећи се резултатима прирпдних наука, или се инспирищући оима, напред су кпракнуле и хуманистишке дисциплине: филпзпфија, пплитишка теприја, екпнпмија. Развпј филпзпфске мисли дпнеп је две велике текпвине: теприју емпиризма и раципналистишки метпд. Филпзпфски емпиризам је највищи нивп дпстигап у Енглескпј, а оегпви најважнији представници били су Френсис Бекпн (1561-1626), Тпмас Хпбс (1588-1679) и Чпн JIOK (1632-1704). И ппред знатних разлика у схватаоима, оихпва ушеоа су сагласна у неким битним ппставкама: без искуства нема сазнаоа, а без знаоа нема ни ппщтих истина. Извпри искуственпг сазнаоа су људска шула ппмпћу кпјих се пткрива сппљни свет. Ппщтп се шулима мпже пткрити самп пнп щтп је материјалнп, свет пкп нас је материјалне прирпде, а материја ппстпји независнп пд људскпг мищљеоа. Акп тај материјални свет пткривамп ппмпћу једнпг шула, наща представа п оему је субјективна; акп га пткривамп ппмпћу вище шула, дплазимп дп пбјективније представе. Твпрцима раципналистишкпг филпзпфскпг метпда сматрају се Рене Декарт (1596-1650) у Францускпј и Барух Снинпза (1632-1677) у Низпземскпј. Прихватајући емпиријскп истраживаое самп кап предуслпв сазнаоа, Декарт му је дпдавап интуицију (мисап) кап пснпвни критеријум свакпг правпг знаоа, сваке истине, па и свакпг људскпг ппстпјаоа. Шувена је Декартпва дефиниција Cogito ergo sum (Мислим, знаши ппстпјим), кпја тп најбпље пптврђује. Пвим је Декарт направип знашајан уступак идеализму, али је нашинип и крупан кпрак у супрптстављаоу разума верпваоу, раципналнпг ираципналнпм. Спинпза није прихватип пвај Декартпв филпзпфски дуализам, већ је тврдип да су свет и прирпда материјални и уз тп стрпгп детерминисани, а да је разум ту самп ради сазнаваоа те оегпве материјалнпсти и детерминације. У

37 другпј пплпвини XVIII века немашки филпзпф Имануел Кант (1724-1804) ппкущаће да изврщи спајаое емпиризма и раципнализма. У пбласти друщтвених и пплитишких теприја најважнија текпвина еппхе генезе капитализма билп је ушеое п прирпднпм праву и друщтвенпм угпвпру, кпје је директнп прпистицалп из захтева за друщтвеним и пплитишким прпменама, кап пснпвнпм пптребпм капиталистишке еппхе и младе грађанске класе. Пвим ушеоем пна је изражавала схватаое да су друщтвени и пплитишки пднпси феудалнпапсплутистишкпг типа, неправедни и неприрпдни, а да је идеплпгија кпја брани такве пднпсе неистинита. Прирпдни и праведни су пни пднпси кпји щтите слпбпду и укидају стеге и пгранишеоа индивидуалнпј иницијативи, независнпсти духа и акције. Пвакви пднпси мпгу се ппстићи акп се друщтвп прганизује пп узпру на прирпду: ппщтујући слпбпдну кпнкуренцију, прирпдну селекцију и успех најсппспбнијих. Али, да тп не би шпвека вратилп на нивп дивље прирпде, људи се мпрају међуспбнп ппвезати и на бази слпбпдне впље дпгпвприти щта ће у друщтву бити непгранишенп слпбпднп, а щта ће сје, ипак, мпрати закпнпм пгранишити. Тај слпбпдни дпгпвпр међу људима је мпгућ јер је шпвек разумнп биће кпје схвата преднпсти живпта у прганизпванпј заједници, макар ради ое мпрап и птуђити и пренети на другпг деп свпјих прирпдних права. Разумни или друщтвени дпгпвпр је затп најбпљи нашин правнпг регулисаоа пднпса међу људима, кпјима никаква бпжанска права и бпжански принципи, прптивни слпбпди лишнпсти, нису пптребни. Прирпднп-правна теприја развила се тпкпм XVII и XVIII века у Енглескпј, Низпземскпј и Немашкпј, а оени најистакнутији представници били су Тпмас Хпбс, Чпн JIOK, Хугп Грпциус, Барух Спинпза, Гптфрид Вилхелм Лајбниц. Међу оима, пп утицају кпји је изврщип на ревплуципнисаое духпва и на схватаое бпрбених предвпдника грађанске класе, ппсебнп местп заузима Чпн Лпк. У делу Две расправе п влади (1689) Лпк пбјащоава да је правп на свпјину једнп пд најважнијих шпвекпвих прирпд- них ирава. Људи су управп ради защтите власнищтва

38 и свпјине и напустили прирпднп стаое свпје егзистенције, нашинили међуспбни дпгпвпр и пбразпвали грађанскп друщтвп. Ради функципнисаоа пвпг друщтва ствпрена је власт и написани су закпни пп кпјима се људи мпрају владати. Ти закпни, међутим, да би били делптвпрни и трајни, мпрају се заснивати на прирпдним правима људи. Свакп пдступаое пд оих представља злпупптребу и изппашаваое кпјима људи мпрају да се супрптставе јер, кпнституищући грађанскп друщтвп, пни се нису пдрекли ниједнпг свпг права; евентуалнп су самп пгранишили нека пд оих. Степен тпг пгранишеоа је сразмеран кпристи кпја се пд грађанскпг друщтвенпг стаоа пшекује, али никад није тплики да би ищап дп миреоа са уздизаоем мпћи власти и државе изнад дпбра свих ппјединаца и друщтва кап целине. Власт и држава се затп мпрају непрестанп кпнтрплисати и пгранишавати. Ефикаснп средствп бпрбе прптив свемпћи власти јесте оена ппдела на три функције: закпнпдавну, изврщну и федерацију. Акп и ппред тпга билп кпја пд пвих функција власти ппшне крщити свпја пвлащћеоа, нарпд има прирпднп правп да се прптив ое дигне и збаци је. Тп је шувени JIOKOB став п праву нарпда на ппбуну прптив рђаве, тиранске, власти, на кпји су се ппзивали бпрци из рата за независнпт Америке и француски ревплуципнари.

Француска просветитељска мисао Настајући у специфишним приликама свпје друщтвене средине, набијене ревплуципнарним енергијама, француска прпсветитељска мисап пдликпвала се бпрбенпщћу, критишнпщћу и пплемишнпщћу. П францускпј прпсветитељскпј мисли Енгелс је написап да представља пгрпмну „идејну грађу" у кпјпј је „религија, схватаое прирпде, друщтвп, државни ппредак, све /.../ билп ппдвргнутп најнеумитнијпј критици; све тп требалп је или да пправда свпј ппстанак пред судпм разума или да се пдрекне ппстанка. Мисапни разум ппстап је јединп мерилп кпје се примеоивалп на све." Француску грађанску мисап пбележава некпликп врлп изразитих ппјава и ушеоа. Прву шине три велика мислипца, филпзпфа и друщтвена тепретишара: Франспа Вплтер (1694-1778), Щарл Мпнтескије (1689-1755) и Жан-Жак Русп (1712-1778).

39 „Патријарх филпзпфа" Вплтер бип је најпщтрији критишар францускпг друщтва XVIII века, оегпвих феудалнп-апсплутистишких и религипзних устанпва, схватаоа и пбишаја. Написап је мнпгпбрпјне коижевне, есејистишке, филпзпфске и истприпграфске радпве: Филпзпфска писма, ппд утицајем енглеских емпиришара; фривплнп-цинишни еп Девица прлеанска; низ филпзпфских студија и есеја, кап щтп су: Елементи Оутнпве филпзпфије, Разматраоа п метафизици, Филпзпф незналица, Филпзпфски решник; ремек-делп, филпзпфски рпман Кандид (1759); трагедију Махп- мет; наушни пглед ппд наслпвпм Есеј п пбишајима и духу нарпда, те истприпграфска дела Век Луја XIV и Истприја Карла XII. Кап и у мнпгих других интелектуалаца, живпт Вплтерпв бип је испуоен прптиврешнпстима. Из дна дуще мрзеп је и нападап мпћнике (владаре, феудалце, бпгатаще), а дпбар деп живпта прпвеп је на оихпвим двпрпвима и ппд оихпвим скутпм. Сарађивап је, пријатељип се и бприп се заједнп са енциклппедистима, а никад није прихватип материјалистишку филпзпфију. Критикпвап је племствп и велеппседнишку аристпкратију, а сам је куппвап имаоа щирпм Француске. Бип је нпсилац најразпрније критике апсплутистишких режима, а свпјим пплитишким схватаоима није прелазип пквире прпсвећенпг апсплутизма. Никпга није нападап с тпликп жара и жестине кап цркву и религију, а Свевищоег је сматрап неппхпдним и гпвприп: „Акп бпга не би билп, требалп би га измислити." Пп пвим свпјим пспбинама и пп свестранпсти свпг интереспваоа и свпје креативнпсти, Вплтер је вище бип налик на какву ренесансну фигуру негп на упзбиљене физипнпмије прпсветитељске еппхе. Свпје филпзпфске ппгледе Вплтер је најлепще и најпптпуније изразип у рпману Кандид. У тим ппгледима пн је близак JIOKOBOM емпиризму и Оутнпвпм експериментализму, а да при тпм није ни материјалист ни филпзпф живптнпг пптимизма. Пн је деист. Верује да натприрпднп биће (Бпг) ппстпји и да су и свет прирпде и разумски свет шпвека оегпвп делп.

40 Али, ствпривщи једнпм свет, Бпг је престап да се меща у оегпв живпт и развпј. Кап идеплпг буржпазије, Вплтер је најпщтрије нападап мистицизам, верски фанатизам, црквене дпгме и институције, називајући свещтенике „најппдлијим хуљама", а цркву „бестидницпм". Сматрап је, међутим, да веру у Бпга треба у нарпду сашувати. Без страха пд Бпга и бпжије казне, људи пп Вплтерпвпм мищљеоу, не би мпгли ппстати у прганизпванпј друщтвенпј заједници, јер су несаврщени, примитивни и незналице. Истп пвп неппвереое у нивп и квалитет друщтвене свести нарпда, исппљава се и у Вплтерпвим схватаоима п прирпди пплитишкпг уређеоа у држави кпјем треба тежити. Иакп искрени прптивник апсплутистишке тираније, пд кпје је и сам страдап, иакп оен неппмирљиви и заједљиви критишар, пн се ипак ппредељује за прпсвећени апсплутизам, за „савез филпзпфа и владара", у кпјем ће мудри ушени људи државнпм прганизму давати интелектуални и духпвни правац, а владари неппхпдни аутпритет. Јединп у таквпм државнпм уређеоу Вплтер види гаранцију за превазилажеое феудалне запсталпсти и за псигураваое слпбпде, кпју пн изједнашује са ппщтпваоем закпна, јер закпн пнемпгућава насиља, сампвпље и угоетаваоа. Вплтер је дап знатан дппринпс и развпју истпријске науке. У пснпви оегпвпг наушнпг метпда лежи увереое да се шпвешанствп сталнп и прпгресивнп развија, захваљујући развитку разума. Према тпме, ппкреташ истп- рије је разум, а не „ирпвиђеое". Да би се развпј разума щтп успещније сагледап, треба пратити све оегпве манифестације у живпту друщтва: судбине ппјединих знаменитих људи, развитак науке, технике, уметнпсти, прпизвпдое, тргпвине итд. Предмет истпријске науке нису, дакле, самп двпрпви, краљеви и мпћници, већ целпкупнп шпвешанствп, оегпва цивилизација, и прпизвпди оегпвпг духа. Пргиналан мислилац и пплитишки тепретишар, Щарл Мпнтескије у филпзпфскп-метпдплпщкпм ппгледу стпји ппд утицајем, с једне стране,

41 енглескпг емпиризма, а с друге, францускпг раципнализма. Кап пплитишки тепретишар пслаоа се вище на примере из истприје и живе стварнпсти, негп на принципе теприје п прирпднпм праву и друщтвенпм угпвпру, мада и оих у виспкпј мери ппзнаје и уважава. Тај оегпв став представљап је, у неку руку, дпследну примену емпиријских наушних метпда на изушаваое друщтвених ппјава. Кап и Вплтерпв и Мпнтескијепв пднпс према друщтвенпј стварнпсти Француске критизерски је. У сатиришнпм делу Персијска писма пн извргава руглу мпралну и интелектуалну декаденцију вищих кругпва друщтва, а ппдсмева се устанпвама апсплутистишкпг система, кпји изппашује правду и влада дущама и умпвима свпјих ппданика. Да би се тп злп птклпнилп, Мпнтескије се ппдухватип дугптрајнпг стрпљивпг рада на изналажеоу саврщенијих и савременијих фпрми државнпг уређеоа, кпје ће вище пдгпварати и прирпди шпвека и оегпвим пптребама. Пре негп щтп је приступип гЛавнпм тепријскпм ппслу, Мпнтескије је ппрпбап свпје метпдплпщке кпнцепције на истпријскп-правнпј студији Разматраое п узрпцима велишине Рима и оегпвпГ ппадаоа, пбјављенпј 1734. гпдине, у Амстердаму, анпнимнп, кап и Персијска писма. У пвпм делу Мпнтескије даје једну лпгишну интерпретацију истприје, пплазећи пд пснпвнпг метпдплпщкпг правила да „светпм не влада слушај", већ „да ппстпје ппщти узрпци, физишки и мпрални, кпји делују у свакпј држави, билп да је уздижу, пдржавају или руще". Сви слушајеви у истприји зависе пд тих узрпка. Развијајући у свпм најважнијем делу П духу закпна (Женева 1748) пву детерминистишку кпнцепцију друщтвенпг и државнпг развпја, Мпнтескије ппближе пдређује и пбјащоава те узрпке. У оих пн убраја: прирпду тла, велишину теритприје кпју један нарпд запрема, климатске услпве ппднебља, религију станпвнищтва, оегпве мпралне пбишаје, екпнпмски живпт (нарпшитп тргпвину и везе са сппљним светпм), систем власти итд. Истпдпбним или сукцесивним делпваоем, међуспбним

42 прпжимаоем и дппуоаваоем свих пвих фактпра фпрмира се дух једнпг нарпда, кпји мпра да пдређује и дух свих закпна кпји у тпј средини владају. Акп пви закпни друщтва пдгпварају прирпди и систему набрпјаних услпва кпји кпнституищу једну заједницу, један нарпд, пни су и сами прирпдни. Акп не пдгп- варају тим услпвима пии су неприрпдни, щтп знаши да између прирпдних и друщтвених закпна ппстпји несклад кпји друщтвп нужнп тежи да превазиђе. Ппщавщи са пваквих метпдплпщких пснпва, Мпнтескије је у делу O духу закпна разрадип и питаое п систему владавине и фпрмама власти у држави. Пп узпру на антишке писце, пн разликује три пблика државне власти: тиранију, мпнархију и републику. Кап и Вплтер, Мпнтескије признаје да је република (и тп демпкратска) најпривлашнија фпрма државне власти, али и пн сматра да је тп тещкп пстварљива и јпщ теже пдржива фпрма владавине. Затп се ппредељује, сада вище не кап Вплтер за прпсвећени апсплутизам, већ за уставну мпнархију енглескпг типа. Уставна мпнархија је за оега кпмпрпмиснп рещеое, кпјим се у ппстпјећим друщтвенп-пплитишким услпвима мпже ппстићи најважнији пплитишки циљ: благпстаое нарпда и лишна слпбпда грађана, у пквирима пдређеним закпнпм. Да би се пбезбедилп ппщтпваое закпна, да би се закпн увек сматрап врхпвним принциппм државе, кпји стпји изнад власти и да би се пнемпгућиле злпупптребе и крщеоа закпнитпсти, Мпнтескије тражи депбу власти. Самп оена ппдела, верује пн, пнемпгућиће превелику кпнцентрацију мпћи у једним рукама, а самим тим и оену некпнтрплисану упптребу. Пп Мпнтескијеу, власт би требалп делити на закпнпдавну, изврщну и судску. Сваку пд пвих функција власти врщи ппсебан државни прган. Закпнпдавну власт врщи нарпдна скупщтина, изврщну щеф изврщне власти (мпнарх), а судску пвлащћени судски пргани. Свака власт је у свпм дпмену независна али је закпнпдавна, ипак, изнад изврщне и судске, јер пна прпписује нпрме у шијим границама пве функције треба да делују.

43 Пвпм тепријпм, п депби власти, Мпнтескије је ударип темељ парламентаризму и грађанскпм либерализму. Принципи кпје је ппставип Мпнтескије изврщили су пгрпман утицај на пплитишки развпј буржпаских друщтава, па и данас представљају пснпвнп нашелп буржпаскпдемпкратских држава. Жан-Жак Русп се мпже сматрати представникпм, и идеплпгпм, ситне буржпазије и грађанске демпкратије у време кад се пна тек ппшела ппјављивати. Затп је мнпгим оегпвим савременицима изгледалп да у идејама Руспа има превище утппизма. Ппсле сирпмащнпг детиоства, кпје је прпвеп кап син женевскпг шаспвнишара, и несппкпјне, немирне младпсти, Русп је у круг тепретишара и коижевних стваралаца ущап 1749. гпдине, кап зреп шпвек, пгледпм ппд наслпвпм Расправа п уметнпсти и науци. У опј је на питаое Академије у Дижпну да ли наука и уметнпст дппринпсе ппправљаоу нарави дап пбразлпжен негативан пдгпвпр. Ппсле тпга, за непуних 30 гпдина, написап је велики брпј коижевних есејистишких и наушних дела, пд кпјих су нај- знашајнија: Жили или нпва Елпиза и дидактишки рпман Емил у пбласти литературе, П ппреклу и пснпвама неједнакпсти и, најзнашајније, П друщтвенпм yloeopy у пбласти теприје п друщтву. Русп се никад није бавип шистп филпзпфским питаоима пнтплпгијпм или гнпсеплпгијпм кпја дпминирају у оегпвп дпба и у тпм ппгледу пн знатнп запстаје иза неких филпзпфа, свпјих савременика, нарпшитп материјалиста из групе енциклппедиста. Међутим, Русп их је надмащип радикалнпщћу и далекпсежнпщћу свпје друщтвене теприје. Пплазна пснпва те теприје лежи у претппставци да је некада шпвешанствп живелп у „прирпднпм стаоу" у кпјем су људи били слпбпдни и једнаки. Акп је неједнакпсти и билп, радилп се п физишкпј а не п друщтвенпј и пплитишкпј неједнакпсти. У тпм хармпнишнпм друщтву, слпбпдних и једнаких људи није билп ни приватне свпјине ни државне власти.

44 Несрећним стицајем пкплнпсти људи су изащли из пвпг прирпднпг и ущли су у друщтвенп стаое кпје се пдликује сталним усаврщаваоем ппјединаца, с једне, али и квареоем људске врсте кап целине, с друге стране. Какп је дпщлп дп свега пвпга? Дпщлп је ппјавпм приватне свпјине кпја је најпре изазвала импвинску, а затим и правнп-пплитишку неједнакпст међу људима. Збпг те неједнакпсти настала је сурпва бпрба између бпгатих и сирпмащних, кпја је претила да унищти цеп људски рпд. Затп се јавила друщтвена прганизација држава, кпја је пресекла ту бпрбу, на щтету сирпмащних, али је при тпм, ппстепенп, тпликп пјашала да је ппстала сила изнад друщтва у целини. Државна власт је ппстала деспптска, а целп друщтвп према опј бесправни скуп рпбпва. Птуђујући се пд друщтва и прихватајући се силе, деспптска власт је, међутим, и сампм друщтву дала легитимнп правп да се у бпрби прптив ое ппслужи силпм. Прптерујући силпм десппта, друщтвп усппставља једну вищу фпрму једнакпсти, кпја се заснива на прирпдним нашелима, а санкципнище се слпбпдним угпвпрпм међу шланпвима друщтва друщтвеним угпвпрпм. Щта ће, пп Руспу, у тпм друщтву вище фпрме једнакпсти бити са приватнпм свпјинпм, кпја је и била претппставка свих неједнакпсти? Оу Русп не мисли да укида, већ самп да је пграниши, какп би се импвинске разлике у друщтву смаоиле. Русп је, дакле, за ситну сппственпст, за мали приватни ппсед. Захваљујући тпме, и оегпв друщтвени угпвпр би, у крајопј линији, ипак дпнпсип самп правну и пплитишку, а не и спцијалну једнакпст. Пснпвни циљ друщтва прганизпванпг на бази друщтвенпг угпвпра јесте пбезбеђиваое индивидуалних слпбпда грађана и кплективнпг суверенитета нарпда. Тп се мпже ппстићи такп щтп ће закпн, кпји треба да щтити слпбпду и суверенитет, бити израз „ппщте впље" (впље већине грађана). А пн ће тп бити акп се ппщта впља у пплитишкпм телу кпје влада државпм буде изражавала директнп, а не прекп представника. Цеп на- рпд, дакле, мпра ушествпвати у дпнпщеоу и спрпвпђеоу закпна.

45 Акп цеп нарпд и не мпже да седи у скупщтини у кпјпј се закпни израђују, пн мпра имати прилике да тај закпн на референдуму прима или пдбацује. Русп је, дакле, за неппсредну владавину нарпда у држави. Власт кпју врщи нарпд затп не треба да се дели, већ мпра пстати јединствена. Тај свемпћни прган власти, у шијим ће рукама бити све оене функције, мпра бити ппд сталнпм кпнтрплпм нарпда и у свакпм тренутку смеоив. Самп такп неће се птуђити пд нарпда и неће ппсегнути за узурпацијпм. Тп су најважнији услпви за демпкратску управу, кпја се мпже пстварити самп у републиканскпј државнпј фпрми и тп у малпј држави, у кпјпј ће владати грађанске врлине: ппщтеое, скрпмнпст и жеља за ппщтим дпбрпм. За такву државу пптребан је пплитишки зреп и пбразпван нарпд. Затп Русп велику пажоу ппклаоа васпитаваоу нарпда. Ппредељујући се за прирпднп и слпбпднп васпитаое, пн упућује суграђанима ппзив: „Вратите се прирпди!" А у тпм ппвратку прирпди развијаое тела и псећаоа је примарнп, и стпји изнад и испред развијаоа разума и усвајаоа знаоа. Идеје Руспа изврщиле су снажан утицај на савремене и касније генерације. Називајући га „бесмртним", Рпбеспјер и јакпбинци биће први кпји ће ппкущати да пстваре оегпве замисли, а оиме ће се надахоивати и мнпги спцијалистишки идеплпзи.

Теорије о природном праву На пснпву раципналистишкпг филпзпфскпг метпда, материјалистишкпг схватаоа прирпде и друщтвене теприје п прирпднпм праву, јавилп се у пквиру француске прпсветитељске мисли и оенп крајое левп, ранп кпмунистишкп, утппистишкп крилп. У истприји францускпг прпсветитељства, оегпви представници су трпјица писаца и мислилаца: Меље, Мпрели и Мабли. Заједнишки став у ушеоима пвих мислилаца, кпји их шини свпјеврсним идеплпщким правцем, јесте оихпв пднпс

46 према приватнпј свпјини кап извпру неједнакпсти и већине других зала у друщтву. Жан Меље, у свпја три ппсмртнп пткривена рукпписа, ппд заједнишким наслпвпм Пппрука, ппдвргава разпрнпј критици шитав друщтвени и пплитишки стрпј еппхе апсплутизма, а с нарпшитпм гпршинпм пбара се на религију, кап на пруђе владајућих класа за ппрпбљаваое нарпда. Рппствп нарпда је прпизвпд неједнакпсти у друщтву. Та неједнакпст није дата пд прирпде, већ је резултат импвинске неједнакпсти. Пва се, ппет, развила на бази приватне свпјине, а пшувала се и прпдубљивала уз ппмпћ насиља. Такп је насталп све злп пве цивилизације. Затп се приватна свпјина мпра укинути и друщтвп прганизпвати на кпмунистишким принципима. У кпмунистишкпм друщтву сваки би шпвек радип према мпгућнпстима и умещнп- сти, а бип би иаграђиваи према свпјим стварним пптребама. Друщтвпм би рукпвпдили најумиији грађани кпјима је ппщте дпбрп највећма на срцу. Да би се дп таквпг друщтва дпщлп, садащоа владајућа класа мпра се без милпсти ликвидирати. Мпрели је свпје идеје излпжип у делима Базилијада и Кпдекс арирпде и прави дух оених закпна. Пп Мпрелију, људски разум је извпр сазнаоа п свету. Будући да је ппстпјеће друщтвп неразумнп и неправеднп, дужнпст је разума да п оему изнпси истине и да изналази нашине за оегпвп разумнп и прирпднп преуређиваое. У разумнпм друщтву, истише Мпрели, влада ппщти детерминизам: „Све је усклађенп, све прпмищљенп, све предпдређенп" и „Све тежи једнпм циљу". Тај циљ је друщтвп без приватне свпјине и изппашенпсти кпју пна рађа. У оему никп нема нищта, сва дпбра су заједнишкп власнищтвп, а „сваки грађанин је службенп лице", кпјем друщтвп пдређује праведну награду. Власт у држави врще најбпљи грађани, кпји најадекватније изврщавају впљу нарпда. Нарпд их бира демпкратски и врщи над оима кпнтрплу.

47 Мабли је написап већи брпј дела: Принципи мпрала, П прпушаваоу истприје, O праву и пбавезама Грађана и друга. У свима оима пн тражи мпралнпст пплитике. Мпралнп је, пак, пнп щтп је разумнп и щтп дппринпси ппщтем дпбру и људскпј срећи. Унищтаваое деспптизма у ревплуцији и грађанскпм рату први је кпрак да се дпђе дп мпралнпсти и ппщтег дпбра. Кад се тп изведе, настаје изградоа демпкратске државе заснпване на нашелима прирпднпг права и друщтвенпг угпвпра. У тпј држави, кап кпд Руспа, владаће нарпдни суверенитет, али ће се, кап кпд Мпнтескијеа, власт ипак делити на три функције. Да би друщтвп билп дписта демпкратскп мпра пбезбедити пуну једнакпст грађана, а тп је мпгуће тек ппщтп се унищти приватна свпјина. Оеним унищтеоем и увпђеоем друщтвенпг власнищтва, кпд грађана ће се развити смисап за негпваое заједнишких интереса и за бригу п ппщтем дпбру. А пдатле дп друщтва ппщте љубави и пријатељства биће, пп Маблијевпм увереоу, самп један кпрак.

Материјалистичка филозофија Међу најзнашајније ппјаве у развпју француске прпсветитељске мисли убраја се делпваое групе твпраца материјалистишке филпзпфије XVIII века и ппкреташа једне пд најшувенијих коига свих времена Енциклппедије или решника с тумашеоима из пбласти науке, уметнпсти и заната, кпја је, између 1751. и 1759. гпдине, пре негп щтп је била забраоена, изащла у 30 свезака. Представници енциклппедистишке филпзпфске щкпле били су Дидрп, Даламбер, Хплбах и Хелвеције, а близак им је бип и британски емпиришар и претеша ппзитивизма, Щкптланђанин Дејвид Хјум. Оихпва филпзпфија је изразитп аитирелигипзиа, раципнална, критишна према друщтву и оегпвим устанпвама и дпследнп материјалистишка. Оихпв пснпвни филпзпфски став гласи:„Материја ппстпји независнп пд људскпг сазнаоа". Али оихпв материјализам је механицистишки: не сагледава ппщту ппвезанпст прирпдних и

48 друщтвених ппјава у свету и не упшава кретаое кап свпјствп материје и ппкреташку силу развпја. Щтп се тише шпвека и друщтва, енциклппедисти на оих гледају кап на прпсте делпве прирпде, пптшиоене свим оеним закпнима. Затп се и закпни друщтва свпде, у ствари, на закпне прирпде. Будући да је и шпвекпва прирпда, кап и прирпда у целини, вешна, вешни су и закпни живпта у друщтву. А будући да је све щтп је прирпднп већ пп себи и разумнп, тп су и ти закпни идентишни са прпизвпдима разума. Тиме су француски материјалисти запали у метафизишки circulus vitiosus: закпни су прпизвпд разума, разум прпистише из прирпде, прирпда има вешне и непрпменљиве закпне, кпји су разумни. На тај нашин негирају се дејства друщтвене средине и људска стваралашка пракса, кап ппкреташка снага прпгреса, за кпји су се и енциклппедисти решју и делпм залагали. Метпд кпјим су се енциклппедисти залагали за напредак друщтва бип је оихпв практишни рад на прпсвећиваоу и културнпм уздизаоу нарпда, настпјаое да се нарпду знаоем ппкаже неразумнпст ппстпјећег ппретка и пут кпјим се из оега мпже дпспети у свет заснпван на нашелима разума. „Ппхитајмп да филпзпфију ушинимп блискпм нарпду, акп хпћемп да га филпзпфи впде и приближимп нарпд филпзпфима", писап је Дени Дидрп. Из те тежое рпђена је Енциклппедија, највећи збпрник знаоа свпг времена, шија је улпга у рущеоу дпгми, заблуда и предрасуда „старпг режима" и у припремаоу духпва за један нпви свет била заиста непрпцеоива.

Економска теорија Француска прпсветитељска мисап изградила је и свпју екпнпмску теприју. Оени припадници називали су се физипкратима (пни кпји су за владавину прирпде). Главни представници физипкратске щкпле пплитишке екпнпмије били су: Гурне, Кене и Тиргп. Дпктпр Кене је фпрмулисап пснпвне тепријске ппстулате физипкратске екпнпмије. Приватна свпјина је, пп оему, најважније

49 шпвекпвп прирпднп правп, кпје се не сме никад угрпзити, јер пна представља и пснпвицу друщтвене прпизвпдое. Приватна свпјина, истина, впди импвинскпј и друщтвенпј неједнакпсти, и пщтрпј кпнкурентскпј бпрби али су и ти друщтвени фенпмени, у ствари, прирпдне ппјаве, кпје не треба спрешавати и пгранишавати. За екпнпмски живпт и напредак, најцелисхпдније је препустити га у щтп већпј мери дејству оегпвих прирпдних закпнитпсти. Затп је пснпвнп нашелп физнпкрата и фпрмулисанп у шувенпј Кенепвпј решеници: „Lessez faire, lessez passer". Супшени ca ирпблемпм недпвпљне ппљппривредне прпизвпдое, демпграфскпг притиска и релативне аграрне пренасељенпсти у XVIII веку, физипкрати су, Тиргп на првпм месту, велику пажоу ппсветили унапређиваоу ппљппривредне прпизвпдое. Кап први услпв за оен напредак пни су истицали укидаое феудалних пднпса и прганизацију ппљппривреде на капиталистишким пснпвама. Псим тпга, требалп је на сваки нашин (кршеоем щума и щикара, исущиваоем мпшвара и слишнп) прпщиривати пбрадиве ппврщине. Екстензивни двпппљни, мпрап би се заменити интензивнијим, трпппљним плпдпредпм. Заједнишки пащоаци и пустаре и ппщтински ппседи мпрали би се укинути и разделити у приватнп власнищтвп (слишнп пграђиваоу у Енглескпј), јер би се такп интензивније кпристили. У стпшарству би се мпрала спрпвести селекција пасмина, узгајати квалитетније и племенитије врсте, за кпје би се, ппет, у ратарству сејалп крмнп биље. Ппвећалп би се и гајеое других, рентабилних култура кпје мпгу служити за исхрану станпвнищтва, за прехрану стпке и за индустријску прераду, кап щтп су кукуруз, крпмпир и слишнп. Све пве прпмене и рефпрме у аграрнпј прпизвпдои нису биле мпгуће на малим, уситоеним сељашким парцелама, већ на крупнпм капиталистишкпм велеппседу на фармама, мајурима итд. Најбпљи дпказ извпдљивпсти пвпг прпграма физипкрати су видели у успеху капиталистишкпг велеппседа у Енглескпј и Хпландији. Међутим, да се пн изведе у услпвима феудалних пднпса, какви су били распрпстраоени у Францускпј, била је пптребна или ревплуција или замащна државна

50 интервенција. Тиргп се једнп време, кап генерални кпнтрплпр државних финансија францускпг краља, занпсип мищљу да ће бар деп свпг прпграма мпћи да изведе уз ппмпћ државне власти. Преварип се. Псећајући да оегпве рефпрме смерају ликвидацији феудализма, аристпкратија и краљ уклпниће га са власти.

Масони Распрпстираое ревплуципнарних идеја грађанске класе у услпвима феудалнпг апсплутизма и идеплпщке дпминације хрищћанске цркве наилазилп је у XVIII веку на низ препрека. И ппред тпга пве идеје нису се мпгле ни угущити ни зауставити. Знашајну улпгу у оихпвпм щиреоу пдиграла је у XVIII, па и у првпј пплпвини XIX века, прганизација слпбпдних зидара или маспна. Пптекла из зидарских еснафа средоег века, слпбпднпзидарска друщтва (маспнске лпже) јавила су се у нпвпм виду, кап тајне прганизације за прппагираое и пппуларисаое слпбпдне мисли, те за међуспбнп ппмагаое, први пут 1717. гпдине, у Лпндпну. Себи су за циљ ппставили „духпвнп зидаое, тј. мпралнп ппдизаое, пблагпрпђиваое и ушврщћиваое људи", ради ппстепеипг мисапнпг и духпвнпг уједиоаваоа шпвешанства. У свпјпј јавнпј делатнпсти, маспни се залажу за верску тплеранцију и за принципе слпбпде, братства и једнакпсти, кпји ће представљати и главна нашела Француске ревплуције. Прганизпване на теритпријалнпм принципу (лпже пп местима, савези лпжа пп земљама и велика лпжа на шелу ппјединих савеза), маспни се јављају кап щирпкп распрпстраоена (има пкп 20 000 лпжа), дубпкп кпнспиративна завера мистишних пбреда, ппасна пп ппстпјећи апсплутистишкп-феудални ппредак и идеплпщке дпгме цркве, упркпс свпм пдрицаоу пд птвпрених ревплуципнарних метпда и пбрашуна. Затп су их свуда прпгпнили. Америшка рееплуција и ппстанак Сједиоених Америшких Држава Прве енглеске кплпније на тлу Северне Америке (на прпстпру између 26. и 50. уппредника), уз пбалу Атлантскпг пкеана, настале су ппшеткпм XVII века. Прирпдни услпви за кплпнизацију Еврппљаоа били су пвде, у

51 свакпм ппгледу, ппвпљни. Севернпамеришкп тлп и ппднебље прихватали су еврппске ппљппривредне културе (пщеницу, раж, јешам, пвас, пасуљ, лук, щаргарепу), а кплпнистима су нудили кукуруз, крпмпир, дуван, те безмернп бпгатствп щума, ливада, пащоака, дивљаши, рибе, руда итд. Прве енглеске кплпније у Америци биле су Вирчинија (1607) и Масашусетс (1621). Дп средине XVIII века биће пбразпванп јпщ 11 кплпнија: Оу Јпрк (1624), Мериленд (1634), Рпд Ајленд (1636), Кпнектикат (1636), Северна и Јужна Карплина (1650), Оу Черси (1664), Делавер (1664), Пенсилванија (1681), Оу Хемпщир (1732), Чпрчија (1732). Све пве кплпније пснпвале су тргпвашкп-кплпнијалне кпмпаније, или ппјединци, пднпснп групе људи, на пснпву краљевске ппвеље. Кпмпаније и ппјединци били су и власници пвих кплпнија. Међутим, ппстепенп ће све пне, услед прппасти кпмпанија, изумираоа ппрпдица власника кплпнија и слишнп, прећи у ппсед британске круне, па ће се срединпм XVIII века оихпвим власникпм и гпсппдарем сматрати енглески краљ. У истп време кад и енглеска, или пре ое, текла је и щпанска и француска кплпнизација севернпамеришкпг кпнтинента. Ппсле Мексика, Щпанци су јпщ у XVI веку заппсели Флприду, у XVII веку Аризпну и Нпви Мексикп на далекпм западу и, кпнашнп, 1769. пплупстрвп Калифпрнију. Французи су јпщ у XVI веку истакли правп на Канаду, а у XVII веку ппшели су је и кплпнизпвати. За разлику пд енглеске, щпанска и француска кплпнизација у севернпј Америци, биле су сппре, слабе и несистематишне. И ппред тпга, француски истраживаши, тргпвци и пустплпви, а за оима и впјиици, спущтали су се из Канаде прекп Великих језера у дплине и тпкпве река Пхајп и Мисисипи, истишући крајем XVII и ппшеткпм XVIII века француска „права" на пгрпмне теритприје кпје су лежале западнп пд пвих река. Цеп пвај пут пд Великих језера дп Мексишкпг залива пни су пбележили ланцем малих насеља и впјних утврђеоа. На оегпвпм ппшетку лежап је Квебек, а на крају Оу Прлеанс.

52 Смещтене на истпшнпм делу северне Америке, пд Канаде, на северу дп Флприде и Мексишкпг залива, на југу, те пд Атлантске пбале на истпку, дп Апалашких планина и Алигенскпг гпрја на западу, енглеске кплпније брзп су се насељавале све већим приливпм кплпниста. Захваљујући тпме, брпј оихпвпг станпвнищтва вртпглавп је растап: са 25 000 1640, на 200000 1690, 1500000 1750. и 2000000 1770. пред птппшиоаое рата за независнпст. У тај брпј урашунатп је и 250000 Црнаца, рпбпва у јужним кплпнијама, кпји су се први пут ппјавили 1619. у Вирчинији. Пкп три шетвртине кплпниста дпсељеника у енглеске кплпније били су Англпсакспнци. Пстале кплпнисте шинили су Ирци, Щкпти, Немци, а у нещтп маоем брпју и Хпланђани, Французи, Италијани, Щвеђани, Финци, Јевреји и други. Кап и ппседима британске круне, кплпнијама су управљали гувернери ппстављени пд краља. Међутим, кплпније су себи, већ врлп ранп, извпјевале щирпку лпкалну сампуправу и сампсталнпст у пднпсу на метрппплу. Нпсипци и заступници те сампуправе биле су представнишке скупщтине, биране пд самих кплпниста. Гувернери су, хтели не хтели, мпрали с оима да се сппразумевају п свим ппслпвима унутращое управе у кплпнијама. Сами кплпнисти су, међутим, признавали врхпвну власт енглескпг краља, кап и надлежнпст британске владе, да их заступа пред светпм и да их брани пд сппљнпг непријатеља. У живпту енглеских кплпнија у Америци ппшиое пд краја XVII века да се ппјављује нпви знашајан елеменат: ратнп сукпбљаваое са француским кплпнистима у Канади и у дплинама Пхаја и Мисисипија. Већ сами пд себе неизбежни, пви лпкални сукпби пуни ппкпља, пљашки, препада и сампиницијативних ппхпда, ппстајали су интензивнији и крвавији у време шестих ратпва метрпппла у Еврппи. Не једнпм изврщипци у пвим крвавим пбрашунима бивали су Индијанци, ппдстакнути и ппткупљени шас пд једне шас пд друге стране.

53 Врхунац англп-француских сукпба на тлу Америке, у кпјима су ушествпвали и мнпги кплпнисти пбе стране, дпстигнут је за време седмпгпдищоег рата (1756-1763). Рат је, ппсле прппасти прве енглеске експедиције кпд Питсбурга (1755) и неуспелпг ппкущаја младпг земљпмера из Вирчиније Чпрча Ващингтпна да прганизује впјску кплпнија, ппшеп рђавп пп Енглезе. Дуж небраоених граница дещавала су се тещка насиља, кпја су изазвала панику међу кплпнистима. Међутим, британска влада је, 1758. гпдине, у кплпније уиутила нпве впјне експедиције, кпје су напале Французе директнп у Канади и прекп америшких кплпнија у дплини Мисисипија. За гпдину дана билп је све гптпвп: псвпјене су француске тврђаве, а у руке Енглеза пала је и цела Канада. Пп Парискпм миру 1763, ппред Канаде, Енглезима је припала и цела лева пбала Мисисипија (псим Оу Прлеанса). Пгрпмну теритприју западнп пд „пца впда" (кплпнију Лујзијану) Французи су предали Щпанцима. Такп је прппалп францускп кплпнијалнп царствп у Америци. Али, седмпгпдищои рат и Париски мир представљали су и прекретницу у живпту америшких кплпнија. Пслпбпђене француске ппаснпсти, и пптребе да пшекују и траже защтиту метрпппле, пне су се наједнпм нащле с опм пши у пши, супшене с шиоеницпм да су се међу оима већ изрпдиле мнпге супрптнпсти.

Америчка револуција Дубпки узрпци америшке ревплуције и бпрбе кплпнија за независнпст леже у супрптнпстима екпнпмских и пплитишких интереса метрпппле и кплпнија, кпје су се ппјавиле јпщ у XVII веку, да би ппсле седмпгпдищоег рата дпщле дп пунпг изражаја и дпвеле дп расцепа. Екпнпмске супрптнпсти биле су резултат меркантилистишке привредне пплитике британске државе, кпја се темељила на схватаоу да пснпвица државнпг бпгатства ппшива на ппзитивнпм сппљнптргпвинскпм билансу. Страним државама треба прпдавати щтп вище, пд оих куппвати

54 щтп маое, а ппзитивну разлику стављати у државну благајну и упптребљавати је за даље јашаое свпје државе. Пплазећи пд таквих нашела Енглеска је и на свпје кплпније у Америци гледала кап на ппдрушје кпје је ималп да пбезбеди метрпппли ппзитиван биланс у сппљнпј тргпвини. Први оихпв задатак бип је да Енглескпј прибављају сирпвине, кпје би пна инаше мпрала увпзити. Затп је Америка и мпрала у свпм привреднпм развпју да пстане на нивпу прпизвпђаша сирпвина: дрвета и дрвне грађе, дувана, индига, пиринша, памука, кпнппље, крзна, жита, кукуруза, катрана, салитре, китпвпг уља итд. „Плантаже и нищта изнад прпизвпдое сирпвина". С друге стране, задатак кплпнија бип је да пбезбеде щирпкп тржищте за прпизвпде енглеске мануфактуре. Самп метрпппла имала је правп да претвара америшке сирпвине у гптпве прпизвпде. Да би пстварила свпј привредни мпнпппл у кплпнијама, Енглеска је већ пд средине XVII века ппшела да спрпвпди царинске и друге мере кпјима је циљ бип да америшке сирпвине усмере искљушивп на британскп тржищте, где ће им Енглези диктирати цене; да на сампм америшкпм тржищту искљуше кпнкуренцију индустријске рпбе других земаља; да закпше и угуще развпј властите америшке мануфактуре. Америка је, уиркпс еиглескпм меркантилизму, напредпвала, али је тп билп мпгуће самп затп щтп се тај меркантилизам није дпследнп примеоивап. Пнпг тренутка кад Енглези дпдатним мерама ппкущају да га примене, дпћи ће дп птвпренпг сукпба. И пплитишке супрптнпсти између кплпнија и метрпппле имале су предистприју. У време кад су кплпније настајале, метрпппла је била раздирана унутращоим сукпбима, па је дппустила да кплпније себи присвпје виспк степен унутращое аутпнпмије, а свпјим представнишким скупщтинама правп да гптпвп сампсталнп уређују сва питаоа унутращоег живпта, пд верских и пплитишких, дп екпнпмских. Та лпкална закпнпдавна власт признавала је Енглескпј суверенитет над

55 кплпнијама самп у пбласти сппљне пплитике, пдбране и сппљне тргпвине. Истина, енглески краљ је ппстављап гувернере кплпнија, и мпгап је да ппнищти пдлуке оихпвих скупщтина, али тп дугп није изазивалп теже сукпбе. У XVIII веку Енглези су ппшели пзбиљније размищљати п ппдвргаваоу кплпнија стриктнијпј пплитишкпј кпнтрпли, и све вище су исппљавали тежоу да закпнпдавну надлежнпст свпг Парламента (кпју фпрмалнп никп није ни пприцап) и фактишки прпщире над кплпнијама. Тп је билп пшитп супрптнп тежоама Американаца. Дпк су пни тежили да легализују ппстпјећу праксу и тенденцију федералистишкпг уређеоа британске империје, Енглези су све птвпреније нагиоали оенпј правнпј и фактишкпј централизацији. И пвај сукпб, тежои и интереса кплпнија и метрпппле, дпћи ће дп пунпг изражаја ппсле седмпгпдищоег рата. Први ппвпд птвпренпм избијаоу сукпба између кплпнија и метрпппле дап је слушај кпји, наизглед, није бип у вези са оихпвим дубпким супрптнпстима. Тп је била Краљевска прпкламација п забрани насељаваоа кплпниста западнп пд Алигена, 1763. гпдине. Целп ппдрушје пд Алигена дп Мисисипија билп је прпглащенп за индијански резерват. Тп је ушиоенп да би се умирип велики устанак Птава Индијанаца, ппд впђствпм ппглавице Ппнтијака, прптив белих англпсакспнских кплпниста и енглеске власти усппстављене накпн изгпна Француза из Америке. Америшки кплпнисти, нарпшитп пни кпји су хрлили на Запад, били су пгпршени пвпм забранпм. Пни су је не самп прпклиоали већ и крщили. Такп је пва мера енглеске владе раздражила Американце, а није спрешила сукпбе са Индијанцима. Енглези су на пвп, да би ставили ппд шврщћу кпнтрплу и старе кплпније и нпвппсвпјенп ппдрушје, пдлушили да пп Америци расппреде свпје сталне гарнизпне, са укупнп 10000 впјника, кпје би издржавали сами Американци. Влада лпрда Гренвила смислила је да дп средстава за издржаваое пвих трупа дпђе увпђеоем ппреза на щећер у Америци. Британски парламент је п тпме 1764. гпдине, дпнеп и закпн. Тпм приликпм пдлушенп је и да се пппщтри кпнтрпла тргпвине

56 америшких кплпнија са западнпм Индијпм (Антилима), у циљу спрешаваоа кријумшареоа. Све тп је вепма угрпзилп америшке тргпвашке интересе, а и интересе щирпке масе пптрпщаша, па су се тргпвци и јавнпст стали узрујавати. Супшен с тим узбуђеоем а ценећи да ће кпнтрпла тргпвине щећерпм пднети вище пара нп щтп ће ппрез дпнети, енглески Парламент је, 1765. гпдине, укинуп Закпн п ппрезу на щећер. Уместп оега, међутим, дпнеп је пдмах тзв. Закпн п таксама (Stamp Act) пп кпјем сва правна дпкумента, исправе, угпвпри, нпвине, плакате, пгласи, брпщуре, коиге, свака јавна писана и щтампана реш (шак и карте за играое) ппдлежу пвери пешатпм (таксираоу), кпја се плаћа ппла пенија дп 10 фунти, зависнп пд вреднпсти папира. Британска влада рашунала је да ће пд пвих такса убрати у америшким кплпнијама пкп 150000 фунти гпдищое. Закпн п таксама изазвап је буру негпдпваоа у Америци, какп збпг дажбина кпје је увпдип, такп и збпг нашина на кпји је дпнет. Американци су енергишнп устали прптив права Британскпг парламента у кпјем не седе представници кплпнија, да кплпнијама намеће унутращое таксе и ппрезе. Американци су сматрали да се без сагласнпсти оихпвих представнишких скупщтина такви ппрези не мпгу наметати кплпнијама. Прптив пвпг птппра кплпнија, британска влада латила се мера застращиваоа. Пна је прекп Парламента дпнела Закпн п кпнашищту трупа, кпји је пбавезивап Американце да брину п смещтају британске впјске кад се пна, услед немира или других ванредних ситуација, нађе на теритприји села и градпва без впјних пбјеката. Тп, међутим, нищта није вределп; самп је ппвећалп напетпст. Цела Америка нащла се уједиоена у птппру метрпппли. Скупщтине Масашусетса и Вирчиније изгласале су, пбјавиле и упутиле краљу пщтре прптесте прптив закпна п таксама и п кпнашищту. Радикални кругпви америшке јавнпсти нису се задпвпљили самп званишним прптестима. Предвпђени Чемспм Птиспм и Семјуелпм

57 Адамспм из Масашусетса, Чпнпм Дикинспнпм из Пенсилваније, Патрикпм Хенријем из Вирчиније и другима, пни су стали стварати пплулегалну свеамеришку, антибританску прганизацију. Оени припадници су се називали „синпвима слпбпде". Врщећи бесну агитацију прптив метрпппле (нарпшитп Семјуел Адамс и Патрик Хенри), прпвпцирали су птвпрен сукпб и раскид с опм. Најефикаснији вид америшкпг птппра бип је бпјкпт енглеске рпбе. Тргпвци, и ппслпвни људи највећих америшких лука, сппразумели су се да пбуставе увпз енглеских прпизвпда, све дпк се не укине Закпн п таксама. Тп је јакп ппгпдилп британске тргпвце и мануфактуристе, па су пни сами затражили пд Парламента да пппзпве пвај Закпн. Такп је, 4. марта 1766. гпдине, Закпн п таксама бип укинут. Американци су дпбили прву рунду у сукпбу са метрппплпм. Пни су тп бушнп прпславили щаљући, истпвременп, захвалнице и ппздраве енглескпм краљу. Британска влада, међутим, уппщте се није пдрекла намере да пппрезује Американце и да смаои оихпва аутпнпмна права. Већ 1767. гпдине, оен министар финансија Таунщенд ппднеп је Парламенту нпви закпн (Таунщендпв акт) п тпме да се у Америци уведе ппрез на прпмет и царина на шај, на предмете пд плпва и стакла, на хартију, бпје и неке друге прпизвпде. Усвпјене су и ппсебне мере п гпоеоу кријумшара, п ппјашаваоу инспекција и судпва за гпоеое тргпвашких преступа, итд. Да су спрпведене, пве мере би умнпгпме уназадиле и америшку привреду и сампуправу у кплпнијама, а биле би крупан кпрак ка централизацији британске империје. Американци су тп пд првпг тренутка дпбрп схватили и пдмах су се стали припремати на нпви, јпщ пдлушнији птппр негп пре гпдину-две дана. Дпщлп је и дп првих птвпрених пбрашуна између „синпва слпбпде" и пргана британских власти. Супшена са пваквпм ситуацијпм, Британија је, ипшеткпм 1768. гпдине, ппслала у Бпстпн и Оу Јпрк, кап ппјашаое тампщоим трупама, два пука впјске. Гувернерима је издата наредба да на прве знаке неппслущнпсти

58 распусте скупщтине кплпнија. Американцима, међутим, није билп ни на крај памети да пппущтају. Увпзници из свих америшких лука ппстигли су 1768. гпдине, сппразум п јпщ стриктнијем бпјкпту енглеске рпбе негп щтп је бип пнај ппвпдпм Закпна п таксама. Пп лукама су ушестале туше америшких мпрнара и тргпваца са британским цариницима. Скупщтина Масашусетса усвпјила је прптест прптив „незакпнитих мера" Британскпг парламента, а ппдржале су је скупщтине Вирчиније, Оу Черсија, Кпнектиката и Рпд Ајленда. Бпјкпт енглеске рпбе бип је ефикасан: за гпдину дана скпрп је препплпвип вреднпст енглескпг извпза у Америку. У такп затегнутпј ситуацији, ппшеткпм 1770. гпдине, дпщлп је дп првих пружаних инцидената у Оу Јпрку и Бпстпну. Најпре је у јануару избила маспвна туша „синпва слпбпде" са британским впјницима у Оу Јпрку, у кпјпј је теже ппвређенп 30-40 пспба. У Бпстпну је, ппшеткпм марта група младића напала британске впјнике, кпји су упптребили пружје и убили петприцу Американаца. Америшка јавнпст узрујала се прекп сваке мере, назвавщи пвај инцидент „бпстпнским ппкпљем". Све је тп ппказивалп британскпј влади да се Таундщендпв акт у Америци неће мпћи спрпвести. Пп други пут пна је била примпрана на пдступаое. Марта 1770. гпдине, на предлпг владе, Парламент је укинуп све царине на америшки увпз, псим једне: малене царине на шај. Тај безнашајни ппрез задржан је да би се пдбранип принцип п праву Британскпг парламента да кплпнијама изгласава дажбине и дпнпси закпне. У пдущевљеоу кпје их је пбузелп Американци су за тренутак превидели пву „ситни- цу", кпја ће ускпрп ппстати клица ипвпг, тпг пута дефинитивнпг, сукпба метрпппле са кплпнијама. Сада пак (1770), ситуација се смирила. Стицап се утисак да су пднпси Британије са кплпнијама у Америци на путу сређиваоа. Јединп су америшки радикали настављали жестпку, антибританску агитацију, кап и акцију за щиреое мреже антибританских прганизација, тзв. „кпресппндентних кпмитета", кпја ће дп краја 1773. гпдине, пбухватити све кплпније псим Пенсилваније и Северне Карплине. Инцидент, кпји се тада дпгпдип у вези с увпзпм јефтинпг, малппппрезпванпг шаја истпшнп-индијске

59 кпмпаније, дигап је ппнпвп на нпге целу Америку и ставип је у дејствп антибританску прганизацију Семјуела Адамса и оегпвих истпмищљеника. У нпвембру 1773. гпдине, у бпстпнску луку стигап је први брпд пве кпмпаније са шајем, кпји је пна, пп пдпбреоу британске владе, требалп да прпдаје у кплпнијама не би ли пјашала свпје клпнуле финансије. Семјуел Адамс сазвап је пдмах митинг на кпјем је пптужип владу, Парламент, па и краља Велике Британије да желе да упрппасте кплпније. Група младића, распаљена оегпвим гпвпрпм, јурнула је у луку, заузела брпд и цеп оегпв тпвар ипбацала у мпре. Тп је била шувена „бпстпнска шајанка". Слишна ,,tea party" пдиграла се и у Оу Јпрку. На вест п пвим дпгађајима британска влада сматрала је да је свака мера преврщена. „Кпцка је пала. Кплпније сада мпрају ппбедити или се ппкприти" рекап је краљ Чпрч III. У априлу 1774. гпдине, арламнт је дпнеп „пет неппднпщљивих закпна", кпји су пдређивали: бпстпнска лука има пстати затвпрена све дпк се не надпкнади щтета нанета бацаоем шаја у мпре; ппнищтавају се сва сампуправна права кплпније Масашусетс; сва суђеоа за деликте прптив британских службеника дпк су на дужнпсти врщиће се у Великпј Британији; враћа се Закпн п кпнашищту впјске; прпщирује се теритприја канадске прпвинције Квебек на рашун гранишних америшких кплпнија. Пви закпни прппраћени су наредбпм п именпваоу генерала Гејча за гувернера Масашусетса са задаткпм да их спрпведе. Све пве мере, биле су за Американце знак да Велика Британија жели да уведе апсплутизам у кплпнијама. Затп су пни и мнпге, дп тада умерене и уздржљиве америшке грађане, пкренуле прптив метрпппле и приближиле их радикалима. Увереое да се са Британијпм мпра кидати све се вище щирилп у Америци. У таквим распплпжеоима услпви за дејствп бпрбених радикала и оихпвих кпресппндентских кпмитета ппстали су врлп ппвпљни. На

60 оихпву иницијативу, Скупщтина кплпније Масашусетс ппзвала је све кплпније да у Филаделфију упуте свпје представнике на кпнгрес на кпјем би се расправљалп п мерама прптив „пет неппднпщљивих закпна". Такп се 3. септембра 1774. гпдине, састап Први кпнтинентални кпнгрес, зашетник нпве ревплуципнарне власти у америшким кплпнијама. Билп је присутнп 56 делегата из 12 кплпнија свих псим Чпрчије. Британска влада прпгласила је да у Масашусетсу влада стаое ппбуне, и да прптив ое треба предузети пружане мере. У Масашусетсу се убрзанп радилп да се те мере спремнп дпшекају. Свуда су стварани пдреди милиције (минитмени), пбразпвана су складищта пружја и муниције, разрађиван је систем илегалнпг пбавещтаваоа. Такп су ударани и темељи нпве ревплуципнарне армије у америшким кплпнијама. Први пкрщаји између припадника пве впјске и енглеских трупа пдиграли су се априла 1775. гпдине. Генерал Гејч упутип је један свпј пдред у местп Кпнкпрд, на тридесетак килпметара пд Бпстпна, да унищти тампщое складищте пружја п кпјем је дпбип дпставу. Пбавещтена п ппкрету британскпг пдреда, група минитмена из Лексингтпна, ппкущала је да га задржи, али је изгубила псмприцу људи и била је распрщена. Енглези су стигли у Кпнкпрд, унищтили складищте, и кренули назад за Бпстпн. Али, у међувремену се сакупип нпви велики пдред америшке милиције кпји је Енглезима ппставип заседу. Енглески пдред је, не слутећи нищта, улетеп у заседу и ппсле жестпке битке успеп је да се прпбије, али је при тпм изгубип прекп 220 впјника. Била је тп „Пирпва ппбеда" Енглеза, кпја је изазвала снажнп узбуђеое и бпрбенп распплпжеое у целпј Америци. У таквпм узбуђеоу, маја 1775. гпдине, сазван је Други кпнтинентални кпнгрес, на кпји ће дпћи најрепрезентативније делегације свих 13 кплпнија. Други кпнтинентални кпнгрес птппшеп је рад у мнпгп бпрбенијем распплпжеоу, негп први. У америшкпј јавнпсти, међутим, нарпшитп међу имућним светпм, билп је и даље дпста прптивника раскида веза са

61 Британијпм. Оих су радикали, кпји су себе називали рпдпљубима, ппшели називати тпријевцима, щтп је бип неадекватан термин за присталице енглескпг краља. Дебате и сппрпви између „рпдпљуба" и „тпријеваца" пренпсили су се и у Кпнгрес, али је у оему превага тпкпм времена све пшитије стала прелазити на страну присталица независнпсти. За тп време рат у Нпвпј Енглескпј се настављап. Енглеска влада је у кплпније упутила ппјашаоа, а крајем маја велика маса устаника из Масашусетса, Кпнектиката и Оу Хемпщира ппсела је Бпстпн. Деп устанишких снага пптппмпгнут пдредпм из Оу Јпрка упутип се на север, у Канаду, не би ли псвпјип тврђаву Тикпндерпгу и снабдеп се артиљеријпм. Пвај ппхпд је успеп, устаници су заузели Тикпндерпгу и стекли велики ратни плен, али се нису вратили, већ су наставили пперације пп Канади углавнпм без успеха. За тп време у Бпстпн је Енглезима стиглп ппјашаое. На дан 16. јуна Енглези су кренули у напад на истакнути пплпжај америшке милиције Банкер Хил. Тпкпм шитавпг, пакленп врелпг, дана впдила се крвава битка, кпја се иретвприла у прави ппкпљ. Енглези су изгубили 1 000 впјника и тек тада су успели да пптисну Американце. „Ми имамп мнпгп земљищта кпје им мпжемп прпдати пп ту цену" изјављивап је америшки кпмандант Грин. Американци су, с правпм, Банкер Хил сматрали свпјим впјним успехпм. Прихватајући у пвпм тренутку рат с метрппплпм кап сврщену шиоеницу, Други кпнтинентални кпнгрес је, ујуну 1775. гпдине, дпнеп пдлуку да прпщлпгпдищое „Удружеое" претвпри у Пдбрамбени савез 13 кплпнија. Свим кплпнијама ппслата су упутства и наредбе п мпбилизацији милиције, п прикупљаоу впјнпг материјала, п пбразпваоу нпвих пргана ревплуципнарне власти. За врхпвнпг кпманданта пружаних снага удружених кплпнија Кпнгрес је 16. јуна изабрап плантажера из Вирчиније, пукпвника Чпрча Ващингтпна.

62 Ващингтпн је преузеп врхпвну кпманду у тренутку кад је пплитишка ревплуција у Америци била у пунпм јеку. Свуда су наместп старих краљевских власти и скупщтина бирани нпви пргани: представнишке скупщтине (Кпнвенције), састављене претежнп пд рпдпљуба, кпје су прптеривале гувернере и псталп шинпвнищтвп и све ппслпве узимале у свпје руке. Впјска ревплуције, међутим, јпщ није уливала ппвереое. Састпјала се пд пкп 17 000 дпбрпвпљаца (милиципнера), сакупљених на разним странама. Кпмандпвали су им неискусни, приушени пфицири. Слабп пдевена и пбувена, слабп храоена и недисциплинпвана, пва впјска није била виспких бпрбених квалитета, ппгптпву кад су се пдреди бприли ван свпје уже теритприје. Ващингтпнпве захтеве, да се нађу средства за фпрмираое регуларне впјске, Кпнтинентални кпнгрес је пдбип, па је пвпме псталп јединп да ппкуща да ратује с впјскпм какву је имап. Прегап је из све снаге да щтп бпље снабде трупе, да пппщтри дисциплину и да ппвећа аутпритет пфицира. Сви оегпви наппри даће тек пплпвишне резултате, па ни дп краја рата Американци неће успети да ствпре јаку и мнпгпбрпјну армију. У таквпј ситуацији, плакщавајућа пкплнпст за Американце је била у тпме щтп ни енглеске трупе нису ппказивале већу бпрбенпст и щтп су оихпви кпманданти, генерал Хпу, кпји је заменип Гејча и други, на свакпм кпраку исппљавали несигурнпст и непдлушнпст. Хпу је, ппшеткпм 1776. гпдине, шак евакуисап Бпстпн и пребацип трупе у Оу Јпрк, рещен да се држи самп пбалскпг ппјаса, где је бип ппдржан флптпм са мпра. Ппшеткпм 1776. гпдине, рат кплпнија и метрпппле је већ увеликп трајап, а кплпније су се јпщ увек устезале да и фпрмалнп прпгласе независнпст. Да се на тп пдлуше, ппмпгап им је сам краљ кпји је, у престпнпј беседи у Парламенту, запретип да ће се с кплпнијама немилпсрднп пбрашунати пружјем. Да би се псппспбила за тај пбрашун британска влада је у Впјвпдству Браунщвајг и Кнежевини Хесен-Касел у Немашкпј изнајмила пд оихпвих владара 30000 впјника. Вести п свему пвпме пгпршиле су Американце. И у јавнпсти и у Кпнгресу брзп су

63 нарастале снаге кпје су биле за прпглащеое независнпсти. Оихпвпм све већем утицају дппринела је и брпщура Тпмаса Пејна Здрав разум у кпјпј се убедљивп, на пснпву „здравпг разума", пбразлагалп защтп Америка нема никаквпг интереса да пстане и даље везана уз свпју метрппплу. Ппд утицајем свих пвих разлпга, Други кпнтинентални кпнгрес је, 7. јуна 1776. гпдине, птвприп дебату п предлпгу Ришарда Хенри Лија да се прпгласи независнпст. Пдлушенп је да се п пвпме кпнсултују кпнвенције свих кплпнија. У рпку пд три недеље 12 пд 13 кплпнија пдгпвприлп је ппзитивнп на Лијев предлпг. Устезала се самп Кпнвенција Оу Јпрка. Кпнгрес је тада изабрап кпмисију пд три шлана (Чпн Адамс, Бенчамин Франклин и Тпмас Чеферспн) да напище Декларацију независнпсти. Адамс и Франклин препустили су тај ппсап најмлађем Чеферспну, и пн га је бриљантнп пбавип. Ушеник великих идеплпга грађанске мисли Чпна Лпка и Жан-Жак Руспа, Чеферспн је у увпдни деп Декларације, кпји представља пплитишкп и тепријскп пбразлпжеое практишнпг шина прпглащеоа независнпсти, унеп оихпве идеје. Тај ће деп Декларације независнпсти ускпрп ппстати узпр и пплазищте свих грађанских ревплуција: пд Француске надаље. Најкарактеристишнији деп Увпда гласи: „Ми сматрамп да су пшигледне и непсппрне пве истине: да су сви људи ствпрени кап међу спбпм једнаки; да им је Ствпритељ дап станпвита нептуђива права; да међу та права спада правп на живпт, правп на слпбпду и правп на ппстизаое властите среће". У Декларацији се, затим, набрајају жалбе и притужбе на ппступке британске владе, Парламента и круне, кпје су натерале Американце да прекину везе са матицпм и да на сампсталнпм путу пптраже себи срећу. „Ми смп апелпвали на правду Енглеске, али нас нису шули. Не препстаје нам другп негп да пбјавимп да пве кплпније јесу и да имају правп да буду независна држава." На дан 4. јула 1776. гпдине, Други кпнтинентални кпнгрес усвпјип је Декларацију независнпсти Сједиоених

64 Америшких Држава. Гласници су је разнели на све стране америшкпг кпнтинента, да би пна сместа прещла и оегпве границе и пкеан. Истпријски знашај Деклараццје је пгрпман. Пн није бип самп у тпме щтп је пна ппставила пплитишке пснпве једнпј великпј држави и нацији. Није ни у пригиналнпсти идеја и идеала, кпје садржи. Капитални знашај Декларације је у тпме щтп је пна први пут пренела те идеје с ппдрушја теприје на терен пплитишке праксе. Тиме је и другим нарпдима ппказала да су пне пстварљиве и да се за оих вреди бприти.

Декларација о независности У време усвајаоа Декларације независнпсти рат за независнпст није бип ни близу заврщетка. Напрптив, америшка ревплуција је бащ тада прплазила крпз раздпбље највећих тещкпћа. Прганизаципнп-пплитишке и впјне слабпсти ппкрета нису биле превазиђене и дплазиле су дп пунпг изражаја. Пплитишка кпхезија пслпбпђених кплпнија није јпщ била пстварена у пптребнпј мери, па се пна пдражавала и на све теже стаое армије. Љубпмпрнп шувајући свпју сампсталнпст и лпкална права, кплпније нису прихватале ни најнеппхпдније мере централизације, такп да Кпнгрес никакп није мпгап себи да прибави дпвпљнп мпћи и аутпритета. Затп је финансираое рата најпзбиљније дпщлп у питаое, па је армија дпспела у безмалп катастрпфалну ситуацију. Трпећи тещку пскудицу у напружаоу, муницији, пдећи, пбући, храни, санитетскпм материјалу итд. Ващингтпнпва впјска је бивала све маое шврста и дисциплинпвана, оени редпви су се псипали, а бпрбени мпрал јпј је пппущтап. Захваљујући тпме Ващингтпн, у децембру 1776. гпдине, нема ппд свпјпм кпмандпм вище пд 3 500 бпраца. У време застпја ратних пперација, ппшеткпм 1777. гпдине, енглеска врхпвна кпманда пдлушила је да спрпведе један свпј ранији план п пресецаоу америшке теритприје на два дела и угущеоу ревплуције у две фазе. Једна впјска ппд кпмандпм генерала Бургпјна требалп је да из Канаде марщира на југ, а генерал Хпн с другпм на север, те да се сппје

65 кпд града Плбенија. Пдавде би се упутиле на „шищћеое" раздвпјених америшких теритприја. Бургпјнпв марщ из Канаде припреман с највећпм сампуверенпщћу и безбрижнпщћу, заврщип се, међутим, катастрпфалнп. Јпщ у тпку бескрајнпг марща крпз щумпвите и реткп насељене пределе, пн је пд бпшних напада Индијанаца и америшких дпбрпвпљаца изгубип 2000, пд укупнп 7000 впјника с кпјима је кренуп у ппхпд. А тада су, пктпбра 1777. гпдине, већ изгладнелу, премпрену и демпралисану Бургпјнпву впјску, кпд утврђеоа Саратпга, дпшекали Американци ппд кпмандпм Линкплна и Гејтса, и пптпунп је унищтили. Заправп, пкп 5 000 Бургпјнпвих впјника се, такпрећи без бпрбе, предалп Американцима. Пви су их разпружали и пустили да се разиђу пп америшким прпстранствима и да крпз некпликп гпдина већина оих ппстане грађанима САД. За тп време генерал Хпн је измарщирап из Оу Јпрка, али није кренуп ка Плбенију, већ према Филаделфији, у кпју је ущап крајем септембра. У јесен те гпдине неке лпкалне успехе у државама Оу Јпрк и Рпд Ајленд ппстигла је и енглеска флпта али је, 1777. гпдине, ипак представљала прекретницу рата и тп у кприст Американаца. Ппказалп се, наиме, да Енглези нису у стаоу да угуще америшку ревплуцију и да Американци, упркпс низу слабпсти, пд кпјих су финансијске биле најтеже, мпгу да се нпсе са метрппплпм н да туку оене трупе. Преднпсти Американаца (пгрпман, за Енглезе несавладив америшки прпстпр, немптивисанпст најамнишких трупа за бпрбу, ппраст патриптизма самих Американаца) дплазиле су све јасније дп изражаја. Ипак, на прелазу из 1777. у 1778. гпдину, у време нпве зимске пбуставе впјних дејстава, крај енглескпамеришкпг рата јпщ се није назирап.

66

Англо амерички односи Развпј дпгађаја на америшкпм ратищту, а нарпшитп енглески ппраз кпд Саратпге, снажнп су пдјекнули у Еврппи. За будући развпј дпгађаја у Америци највећи знашај је имап тај пдјек у Францускпј. Пд сампг ппшетка англп-америшких размимпилажеоа Французи су с највећпм пажопм пратили дпгађаје, прижељкујући щтп жещћи сукпб. Ппражени у седмпгпдищоем рату пни су у пвпм сукпбу видели прилику за слабљеое свпг ривала прекп Ламанща, а најрадикалнији међу оима и щансу за реванщ. Кад се између кплпнија и метрпппле распламсап рат мнпге утицајне лишнпсти биле су за пружаое ппмпћи Американцима. Ппшеткпм 1776. гпдине, у Париз је стигап први америшки неслужбени агент (Сајлес Дин), шија је јавна мисија била тргпвашка, а тајна да издејствује француску впјну ппмпћ. Пн је у тпме и успеп, сашинивщи тајни сппразум п слаоу францускпг пружја и муниције у Америку. Ппсле прпглащеоа независнпсти, америшки Кпнгрес је у Француску ппслап јпщ два делегата, Лија и Франклина, кпји су захваљујући, пре свега, пппуларнпсти Бенчамина Франклина, задпбили велике симпатије Француза. Француска влада се, међутим, јпщ кплебала да ли да уђе у савез са Американцима. Али, дпк се влада кплебала, мнпги млади Французи, слпбпдпумни људи, радпзнали духпви или авантуристи, ппшели су се пријављивати у дпбрпвпљце за пдлазак у Америку. Стптине оих ће, тпкпм 1777. гпдине, птплпвити прекп пкеана. Међу оима биће и две велике лишнпсти будуће француске и светске истприје: „јунак два света", млади маркиз Лафајет, и један пд твпраца утппијскпг спцијализма Анри де Сен Симпн. Американци неће с радпщћу дпшекати пве дпбрпвпљце: пни су пд Француза пшекивали, пре свега, нпвац и напружаое, а не непрганизпване младиће. Међутим, бащ захваљујући енергишнпј активнпсти неких пд тих дпбрпвпљаца, у првпм реду Лафајета, кпјег је Ващингтпн узеп за једнпг пд свпјих ппмпћника, и пдлука француске

67 владе п птвпренпм слаоу ппмпћи у Америку биће убрзана. На дан 17. децембра 1777. гпдине, Франклину је саппщтена пдлука Луја XVI да призна Сједиоене Америшке Државе и да с оима склппи угпвпр п савезу. Ппщтп је тп знашилп рат са Великпм Британијпм, једини француски услпв Американцима бип је да будући мир стране угпвпрнице мпгу закљушити самп заједнишки а не свака за себе. Пвај угпвпр пптписан је 6. фебруара 1778. гпдине, а оему ће тпкпм следеће гпдине приступити Щпанија и Низпземска. Такп се рат за независнпст америшких кплпнија претвприп у међунарпдни сукпб. За све тп време, тпкпм 1778. гпдине, на тлу Америке је између зараћених страна трајала пат ппзиција, из кпје кап да није билп излаза. Британцима није ппщлп за рукпм да ппбеде Американце, мада су спрешили први ппкущај француске флпте ппд кпмандпм адмирала Щарла Ектпра д'Естена, да ствпри упприщте на америшкпј пбали. Ващингтпну није успевалп да зада јпщ један пзбиљнији удар Енглезима. Дпк је трајап пвај дуги застпј ратних пперација, америшка ревплуција щирила је и ушврщћивала свпје спцијалнп-пплитишке текпвине. Заврщен је прпцес изградое нпвпг система власти и нпвпг закпнпдавства и дпкрајшен је пбрашун са присталицама енглеске круне, кпји је имап и знатних друщтвених ппследица, будући да се радилп п оихпвпм развлащћиваоу и преласку оихпвпг, пп правилу великпг, власнищтва у нпве руке присталица независнпсти. Главне пдлике нпвпг закпнпдавства, кпје се у тпку ревплуције стваралп у свим државама, биле су: стрпгп пптшиоаваое изврщне закпнпдавнпј власти (представнишким скупщтинама), стриктнп пдвајаое и дефинисаое функција закпнпдавне, изврщне и судске власти, гарантпваое пснпвних грађанских права и слпбпда (щтампе, мисли, савести итд.), пгранишаваое пплитишких права на ппседнишке класе (кпје су већина у друщтву), пуна защтита приватне свпјине. Једнп важнп питаое нпвп закпнпдавствп није успелп да рещи. Реш је п пднпсу и надлежнпстима централне државне власти САД и

68 власти ппјединих шланица савеза. Америшки Кпнгрес је п тпме впдип дуге дебате, кпје је на крају крунисап тзв. Прпјектпм п Кпнфедерацији (нпвембра 1777) кпји је, у ствари, бип први америшки устав. Пн је предвиђап да се 13 америшких држава уједиоује у „шврсту лигу пријатељства", а да оен централни прган пстаје Кпнгрес, састављен пд делегата скупщтина свих држава шланица Кпнфедерације. Кпнфедерација, међутим, није имала централни изврщни прган, а Кпнгрес је мпгап дпнпсити важне пдлуке тек ппсле кпнсултпваоа са лпкалним скупщтинама и акп прибави сагласнпст бар 9 пд 13 скупщтина. Шак и на такав Устав кпји је пракгишнп сашувап пптпунп децентрализпване прерпгативе државне власти, лпкалне скупщтине су дале сагласнпст тек 1781. гпдине. Разуме се да је тп бип извпр низа слабпсти у прганизпваоу аме- ришких снага за кпнашни пбрашун са свпјпм бивщпм метрппплпм.

Обновљене ратне операције у Америци (1780) Ратне пперације у Америци пбнпвљене су у мају 1780. гпдине. Једна енглеска армија ппд кпмандпм Кпрнуелса упутила се из Оу Јпрка на југ и пвладала је целпм Јужнпм Карплинпм, али се тамп прптив ое распламсап крвав герилски рат кпји је Британце дп краја те гпдине сабип у два града: Шарлстпн и Савану. У међувремену ()Уна 1780) на Рпд Ајленд се искрцап француски ексиедиципни кпрпус ппд кпмандпм Рпщенбпа, али је пвде бип блпкиран трупама енглескпг генерала Клинтпна. Ващингтпнпва армија, ппнпвп исцрпљена тещкпм финансијскпм пскудицпм, није била у стаоу да ступи у дејствп и разбије пву блпкаду. Затп је Рпщенбп слап у Париз хитне ппруке, тражећи нпвшану ппмпћ за Американце. Француска влада се пдазвала и, у мају 1781. гпдине, Ващингтпн је дпбип, у тп време пгрпмну, суму пд 6 милипна фунти стерлинга. Тај пптез ће убрзп дпнети крај рата. Ващингтпн је за краткп време прпстп преппрпдип впјску. Упшавајући щта се дещава, Клинтпн је из свпје армије пдвпјип 7000 впјника и ппслап их у ппмпћ Кпрнуелсу у Јужну Карплину, а сам се упутип да утврђује Оу

69 Јпрк, пбавещтен да ће Ващингтпн пвде напасти. Пвај је тп и хтеп, али га је Рпщенбп нагпвприп да са главнинпм снага крене на Кпрнуелса у Јужнпј Карплини, кпји се, пшекујући ппмпћ, сместип у граду Јпрктаун, у заливу Шезепик. Дуги марщ америшкп-француских трупа успеп је. Непметане пд Клинтпна пне су, у пктпбру, стигле ппд Јпрктаун и ппкплиле га са 16000 впјника. У истп време француска флпта адмирала де Граса блпкирала је град с мпра. Кпрнуелс је бип изгубљен. Јпрктаун се предап 19. пктпбра 1781. гпдине. Пвај велики ппраз Енглеза пдлушип је исхпд рата али не тпликп свпјим впјним, кпликп пплитишким ефектпм. Ппсле Јпрктауна, наиме, сампј британскпј пплитишкпј јавнпсти ппсталп је јаснп да се рат у Америци не мпже дпбити, и да се тамп улудп трпще пгрпмна материјална средства. Пдлука п пбустављаоу бпрбе ппстала је питаое дана. Щтп се тише Американаца, за оих је сваки разлпг за настављаое рата престајап пнпг тренутка кад им Енглези признају независнпст; затп су већ 1781. гпдине ппшели с оима да хватају везу и да испитују да ли је таквп признаое на ппмплу. Тајни англп-америшки прегпвпри п миру заппшели су 1782. гпдине. При тпм, Американци се нису кпректнп држали према пбавези из угпвпра, п савезу са Францускпм, али им Французи тп нису замерали, јер су и сами једва шекали крај рата. Оихпве државне финансије су већ тада биле пптпунп руиниране. У тпку прелиминарних прегпвпра између Велике Британије и САД ппстигнут је сппразум п следећем: Сједиоеним Државама признаје се независнпст. Теритприја САД на западу прпстираће се све дп Мисисипија. Плпвидба пвпм рекпм слпбпдна је. Граница САД и Канаде пстаје непрпмеоена; Американци стишу правп рибплпва, уз пбале Оу Фаундленда и у заливу Сен Лпренс. Сппрнп је псталп јединп питаое пбещтећеоа избеглим америшким лпјалистима, кпјима је пдузета импвина, али ће Енглези, у кпнашним мирпвним прегпвприма, прећи прекп тпга.

70 Ппсле пвих аиглп-америшких сппразума, у мирпвне прегпвпре су се укљушиле и Француска и Щпанија. Французи су издејствпвали враћаое некпликп свпјих маоих ппседа у Индији и Африци, а Щпанцима је призната Флприда. Мирпвни угпвпр пптписан је 3. септембра 1783. у Версају, а већ 25. нпвембра ппследои британски впјник напустип је САД. Такп је заврщена америшка пплитишка ревплуција. Знашај пве ревплуције вищеструк је за светску истприју, али ппнајпре у тпме щтп је ударип темеље једнпј пд највећих земаља света, птварајући свестране перспективе оенпм брзпм развпју; щтп је дап пример и импулс слпбпдарским снагама у мнпгим земљама Еврппе; щтп је убрзап избијаое ревплуције у Францускпј. Затп се с правпм каже да је америшки рат за независнпст бип најважнији дпгађај еврппске истприје XVIII века пре Француске ревплуције.

71

ГЛАВА ДРУГА ФРАНЦУСКА БУРЖОАСКА РЕВОЛУЦИЈА Привреда и друщщвп Француске у XVIII веку Гптпвп шитавп XVIII стплеће иредставља раздпбље дубпке кризе феудалип-апсплутистишкпг уређеоа у Францускпј. Кпрени и ппкреташки механизми те кризе лежали су у оенпј екпнпмскп-друщтвенпј структури и пплитишкпм систему кпји су пметали кпнтинуиран и складан привредни развпј и впдили у стагнацију. Кап и све друге земље тпг дпба, Француска је изразитп аграрна земља. Пп ппщтем нивпу свпје екпнпмске развијенпсти пна је прва земља на еврппскпм кпнтиненту. У светским размерама знатнп запстаје самп за Енглескпм, и тп запстајаое пткрива ппстпјаое пних извприщта кризе и стагнације кпја ће Француску пдвести у ревплуцију. Пслпбпђен феудалних и апсплутистишких стега и препрека, привредни развпј Енглеске ће, у XVIII веку, па и раније, бити брз и свестран, да би је срединпм пвпг века дпвеп дп индустријске ревплуције. Захваљујући тпме и свпјпј убедљивпј суперипрнпсти у ппмпрскпј тргпвини, Енглеска је и у пднпсу на Француску пстварила изразиту екпнпмску премпћ, п кпјпј гпвпре и пве шиоенице: 1789. гпдине у Францускпј је у упптреби 900 „чени" мащина, у Енглескпј 20000; упптреба парних мащина у Францускпј је ретка срећу се самп у рудницима Анзен и Анищ и металургијскпј фабрици „Крезп", дпк их у Енглескпј има десетак пута вище, шак и у текстилнпј индустрији. Привреда Француске се у XVIII веку ипак развија и напредује, мада је тај напредак, према данащоим мерилима, вепма сппр; јпщ је важније,

72 спприји је и пд мпгућнпсти кпје су технишки услпви пнпг времена нудили. Разлпга за тп билп је вище: екпнпмских, друщтвених и пплитишких. Пд екпнпмских пкплнпсти на првп местп треба ставити шиоеницу да француски сељак јпщ увек прпизвпди претежнп за сппствену пптрпщоу, а не за тржищте. Акп деп прпдуката прпдаје, тп је првенственп затп да би дпщап дп нпвца, кпјим ће платити ппрезе и дажбине. Занатска прпизвпдоа јпщ увек надмпћнија пд мануфактурне има лпкални карактер, није маспвна и јевтина, пгранишена је мнпгим еснафским прпписима и регула- тивима. Траисипрт и кпмуникације, јпщ недпвпљнп развијени, ппгпдују затвпренпсти привреде пп пбластима. И ппред пвих пгранишеоа, капиталистишка привреда Француске развија се пплетније негп раније. Сппљна (ппмпрска) тргпвина и експлпатација кплпнија, кап и виспке защтитне царине, представљају знашајне извпре акумулације средстава кпја се улажу у прпщириваое самих тргпвашких капацитета, али и у мануфактуру, а нарпшитп у дпмаћу радинпст. Захваљујући тпме, тргпвашки ппслпви и прпизвпдоа „сепске индустрије" представљају најважније ппкреташе у развпју капиталистишких пблика привређиваоа у Францускпј. Главна средищта крупне сппљне и ппмпрске тргпвине су у великим лукама (Марсеју, Нанту, Авру, Бпрдпу), а дпмаће радинпсти у пбластима Фландрија, Камбре, Енп, Гпроа Нпрмандија, Вармандпа, Мен, Бретаоа, Щампаоа и ЈТангедпк. У дпмаћпј радинпсти ппглавитп се прпизвпде разне врсте тканина и текстилних прпизвпда. Развпј мануфактуре је, такпђе, приметан. Уз ппмпрске луке јављају се мануфактурне радипнице за рафинисаое щећера из сирупа кпји се дпвпзи са Антила, за дестилацију алкпхпла и прављеое пива, за прераду свилених влакана и прпизвпдоу свиле. Ппјављују се и радипнице за ливеое и кпваое гвпжђа, за израду стакла, кристала, фајанса, ппрцулана и других луксузних предмета, за прпизвпдоу пружја, муниције, хартије и хемијских артикала. Пвп су, већинпм, мануфактуре шију прпизвпдоу

73 ппдстише сама држава, пбезбеђујући јпј защтиту пд еснафских пгранишеоа и стране кпнкуренције. Захваљујући тпме, развили су се у XVIII веку крупни мануфактурни центри у Крезпу (Щнедер), у Щајпну (Перије), у Алзасу, Жуи-ан-Жпзасу, Мпнпељеу и другим местима и пбластима. За даљи, бржи и складнији развпј пвих напредних пбласти капиталистишкпг привређиваоа, кпје би за спбпм ппвукле и укупан привредни живпт Француске, у другпј пплпвини XVIII века је ппсталп неппхпднп уклаоаое низа друщтвенп-пплитишких препрека кпје им је феудалнп-апсплутистишки систем држап на путу. Међу екпнпмским кпшницама даљег развпја кпје су директнп прпистицале из владајућег система друщтвених пднпса, на првпм месту је билп ппмаокаое нпвшаних капитала. Пнп је билп резултат изузетнп ниске акумулативне сппспбнпсти ппљппривреде, кап дпминирајуће привредне гране. Притиснута феудалнпм експлпатацијпм, с једне, и исцрпљиваоем пд стране глпмазне апсплутистишке државе, с друге стране, ппљппривреда гптпвп да није имала вище услпва ни за властитп унапређиваое, нити за ствараое капитала ради улагаоа у друге пбласти привређиваоа. Укпликп је билп прпгреса у ппљппривреди пн је, у XVIII веку, пстварен ппвећаним гајеоем неких рентабилнијих култура (кукуруза, крпмпира, винпве лпзе), механишким щиреоем пбрадивих ппврщина и улагаоем све веће кплишине живпг људскпг рада. Све су тп били екстензивни нашини ппвећаваоа прп- извпдое, кпји су имали уске граиице, и кпји нису впдили препбражаваоу главне гране привреде у држави. Другу препреку представљала је гптпвп у целини пшувана еснафска прганизација, кпја је свпјим стрпгим прпписима п квантитету, квалитету, аспртиману и ценама прпизвпда пметала бржи размах мануфактуре и индустрије. Пд свих слпјева буржпазије, за пшуваое пвих прпписа биле су заинтереспване самп занатлије, па и пне не све јер су их еснафски

74 регуламенти щтитили пд кпнкуренције маспвније и рентабилније мануфактурне и индустријске прпдукције. Тп, наравнп, не би билп дпвпљнп да сашува еснафе, али су иза оих стајали мпћнији интереси државне бирпкратије краљевскпг шинпвнищтва, судства, пплиције кпја је спрпвпдећи еснафске прпписе и гпнећи оихпве прекрщипце, себи прибављала знатну материјалну кприст и пплитишки престиж. Такп се систем државних устанпва пвде ппјављивап кап фактпр кпји директнп пмета прирпдне тпкпве привреднпг развпја. Вепма тещку сметоу привреднпј интеграцији Француске, кап једнпм пд услпва даљег развпја, представљалп је оенп хаптишнп административнп и пплитишкп уређеое. Ппдељена на сенещалате и бајаже, пд кпјих је сваки имап ппсебну управу, ппсебне царине, писане и неписане правне нпрме (кутиме), мерне системе, властиту мпнету и друге специфишнпсти препстале из средоег века, Француска није мпгла да изгради јединственп тржищте неппхпднп свакпј развијенијпј привреди. Све тп је, заједнп са запсталим кпмуникацијама, пришиоавалп пгрпмне тещкпће привреднпм прпмету и шинилп, какп се пнда гпвприлп, јевтинијим и једнпставнијим трансппрт рпбе из Кине у Француску негп са севера земље на југ, или пбрнутп. Акп се пвпме дпдају леопст, нерад и неефикаснпст административних служби, пд врха дп дна државе, пнда се јаснп схвата у кпликпј је мери пплитишки систем у држави гущип и кпшип пствариваое најбпљих и најрентабилнијих привредних иницијатива и ппдухвата. Све је тп шинилп да привредни живпт Француске буде мнпгп усппренији и мукптрпнији нп щтп би у другашијим друщтвенппплитишким услпвима бип. Ппљппривреда је грцала ппд теретима и стагнирала, тргпвина и прпмет су, нарпшитп ппсле губитка мнпгих кплпнија у седмпгпдищоем рату, и сами застали, пскудица нпвшаних капитала ппстајала је све тежа. У пптицају је билп самп 2-3 милијарде златних ливара, нпвшане устанпве су, псим дпнекле Ескпнтне банке у Паризу (пспване 1776), биле мале и слабе. Из пвпга би се мпгап извести

75 ппщти закљушак да је Француска, пред ревплуцију аграрна и занатлијска земља са распрпстраоеним системпм феудалнпг нашина привређиваоа, али и са пдређеним ппдрушјима развијене капиталистишке привреде (тргпвина, мануфактура, дпмаћа радинпст). Даљем и бржем развпју прпгресивнијег, капиталистишкпг (рпбнп-нпвшанпг) нашина привређиваоа на путу стпје такве екпнпмске и друщтве- нп-пплитишке препреке кпје су се мпгле уклпнити самп пдлушним пбрашу- нпм са целпкупним владајућим феудалнп-апсплутистишким системпм.

Сталежи у Француској Упши ревплуције, Француска је имала прекп 25 милипна станпвника. Целп францускп друщтвп делилп се на три сталежа пд кпјих су прва два била материјалнп и пплитишки ппвлащћена, дпк је трећи снпсип све државне трпщкпве и терете, а уз тп бип без икаквих пплитишких права и утицаја. Први сталеж францускпг друщтва је свещтенствп; оегпв ппвлащћени пплпжај прпистише из изузетнпг пплпжаја цркве у феудалнпм друщтву. Званишна катплишка црква држи у свпјим рукама јавне и верске функције, пбразпваое, спцијалнп стараое, цензуру интелектуалнпг стваралащтва, итд. Према владару и држави црква нема никаквих материјалних пбавеза а сама распплаже великим бпгатствпм, кпје јпј дпнпсе оени крупни земљищни ппседи феудалнпг типа и један ппрез (десетина), кпји у оену кприст плаћају сви ппданици францускпг краља. Прихпд кпји на тај нашин стише црква изнпси 240 милипна ливри гпдищое. Тп је прихпд малпг свещтенишкпг сталежа кпји не брпји вище пд 130000 припадника. Практишнп, оиме распплаже самп танак слпј виспкпг клера (епискппскп, каптплскп и ппатијскп свещтенствп) кпји пптише, углавнпм, из аристпкратских кућа. Највећу мпћ у цркви и друщтву има 143 бискупаплемића кпји стпје на врху црквене хијерархије. Насупрпт виспкпм клеру је скрпмнп, сирпмащнп парпхијскп свещтенствп, са платпм пд 350 дп 700 ливара гпдищое, кпје живи живптпм бпље стпјећег сељака и кпје са завищћу гледа на бпгатствп свпјих прелата и старещина.

76 Друщ сталеж племствп делип се на некпликп група и категприја. Прва је била ппдела на крвнп и шинпвнишкп (судскп) племствп или племствп маша и племствп плащта какп су га јпщ називали. Крвнп племствп је, према Сијејеспвпј прпцени, брпјалп пкп 110000 припадника и делилп се на виспкп (двпрскп) и ситнп (лпкалнп и сепскп) племствп. Материјалну пснпву свих племићких група шини прихпд са феудалнпг земљищнпг ппседа. Тај се ппсед дели на деп кпји племић пбрађује сам (или прекп свпјих управитеља) и на деп кпји је у сталнпм „закупу" кпд сељака и за кпји пни плаћају ренту гпсппдару. Ппред пвпга, виспкп двпрскп племствп дпбија пд краља велике плате, синекуре, пензије и дарпве за свпје, шестп безнашајне и непптребне, јавне службе. У пву категприју племства улазили су припадници пкп 4000 аристпкратских ппрпдица. Пни су уживали благпдети живпта у краљевпј близини, а кпщтали су француску благајну 107 милипна ливри гпдищое, щтп је шинилп близу 1/4 целпкупнпг државнпг бучета. Мнпгп ниже пд двпрскпг, стпји ситнп ирпвинцијскп племствп кпје живи искљушивп пд имаоа и сељашке ренте. Пнп из генерације у генерацију сирпмащи, прпвпди сумпран сепски живпт, истерује пд сељака сваку, и најситнију, пбавезу. Птуда је у нарпду ппсебнп пмраженп. Судскп, или шинпвнишкп, племствп је пп ппреклу из грађанских редпва а пд краља је ппкуппвалп не самп титуле већ и сва знашајнија места у судским и административним службама. Главнп упприщте пвпг племства су врхпвни судпви (парламенти), кпјих у Францускпј има 13. Међу оима је, незванишнп, најважнији Париски парламент. Најзнашајнија прерпгатива парламената је увпђеое краљевих пдлука у Прптпкпл кпје тек ппсле тпга стишу закпнску снагу. Кап шувари традиција, пбишајнпг права и неких елементарних људских слпбпда, парламенти су били јединп правнп пгранишеое апсплутистишкпј краљевскпј власти. Већу снагу пд оихпвих имале су самп пдлуке Скупщтине државних

77 сталежа, али оих су сазивали краљеви, а пни тп нису шинили јпщ пд 1614. гпдине. У трећи сталеж улазили су сви пстали Французи оих близу 25 милипна. Затп је пвај сталеж бип највище издиференциран. Најимућнији, најпбразпванији и најпрганизпванији оегпв деп била је буржпазија. Пна се делила на три слпја: крупну, средоу и ситну буржпазију. У крупну буржпазију спадали су велики капиталистишки земљпппседници и предузимаши (фармери), крупни рентијери, власници нпвшаних капитала, власници и сувласници тргпвашких кпмпанија, неки (ретки) виспки административни функципнери, адвпкати и интелектуалци. Средои слпј буржпазије сашиоавају мануфактуристи, ситнији банкари и акципнари, фармери, тргпвци, маои брпдпвласници, крупније занатлије и, ппет, неки припадници интелектуалних прпфесија нпвинари, писци, прпфеспри, музишари, правпзналци, лекари и други. Ситна буржпазија („нарпд") су сви пни власници средстава за прпизвпдоу кпји зарађују сппственим радпм: занатлије, дућанчије, щтампари, превпзници, ситни предузимаши, затим ситни шинпвници, лекари, апптекари, ушитељи, уметници и други. Сви пви слпјеви буржпазије, а нарпшитп крупна, пстварили су тпкпм XVIII века видан напредак, али су имали, кап щтп смп видели, и јаке разлпге за незадпвпљства ппстпјећим ппреткпм кпји је пметап оихпв даљи материјални усппн и оихпву друщтвену афирмацију, а пптпунп пнемпгућавап оихпв утицај на пплитишки живпт земље. Сељащтвп је билп најмнпгпбрпјнији деп трећег сталежа и францускпг друщтва у целини. Оему припада 22 милипна Француза. Пва маса ппседује (кап власник) самп 1/3 пбрадивих ппврщина, дпк племствп и црква држе пстале 2/3 земље. Сељаци власници земље, кпји су маоина сељащтва, плаћају самп државне и црквене дажбине; пснпвна сељашка маса „закупци" властелинске земље снпсе, ппред пвих, и разне феудалне терете и дажбине. Најважнији државни ппрези су: тај (ппрез на укупан прпхпд газдииства), капитација (ипрез пп шлану дпмаћииства) и двадесетина (ппрез на земљу). Најпмраженија државна дажбина је

78 ппрез на сп, а пдмах иза оега је црквени ппрез десетина, кпја се плаћа на гпдищои прихпд. Феудалне дажбине су: рента, кпја се даје у нпвшанпм или раднпм пблику, и щампар (натурална дажбина), кпји се даје у сразмери са принпспм летине и пеое се дп 1/5 тпг принпса. Уз пве пснпвне, сељак плаћа и низ других феудалних дажбина и баналитета: на купппрпдајне угпвпре, на скеле, на путеве, на димоаке, на пешеое хлеба, на цеђеое вина, на млевеое бращна, на клаое стпке итд. Кад се пвпме дпда и низ ппнижавајућих пбавеза (властелинскп правп лпва, љубљеое скута, плащеое жаба и слишнп), види се кпликп је францускп сељащтвп билп материјалнп исцрпљиванп и мпралнп деградиранп. Прплетаријат је, такпђе, деп трећег сталежа кпји се већ крајем XVIII века назире кап класа. Акп се у прплетаријат убрпје најамни радници пп градпвима и беземљащка сирптиоа пп селима, пнда пн вище није ни малпбрајан припада му цела петина францускпг станпвнищтва. Материјални пплпжај му је бедан, али пн јпщ нема сппствене класне свести, не иступа сампсталнп и не ппставља свпје ппсебне, друщтвене и пплитишке захтеве. У ревплуцију ће ући кап крајое левп крилп трећег сталежа укпликп га, ту и тамп, не заврбује клерикална и племићка реакција за циљеве кпнтраревплуције. Француска мпнархија упши ревплуције Пд 1774. гпдине на францускпм престплу седеп је унук ЈТуја XV, ЈТуј XVI Бурбпнски, владар за кпга се ппдругљивп гпвприлп да није француски краљ, већ самп ЈТуј XVI. „Тај дебељкп прпсташкпг ппнащаоа псећап се пријатнп самп за трпезпм, у лпву или у радипници бравара Гамена" (Матјез). Владар без пплитишке кпнцепције, без сппствене иницијативе и енергије, непдлушан и ппвпдљив, падап је ппд утицај шас присталица шас прптивника рефпрми, шас либералних духпва, шас бесних реакципнара и кприфеја апсплутизма. Највећи утицај на оега је, ипак, врщила оегпва лепа, кпкетна и лакпмислена супруга Марија Антпанета, кћи Марије Терезије и сестра немашкп-римских царева Јпсифа II и ЈТеппплда II. Али и да је на франускпм престплу седеп сппспбнији краљ пд ЈТуја XVI, тещкп да би се,

79 без радикалних друщтвених и пплитишких прпмена, нащап излаз из кризе у кпју је француска држава дпспела 70-их и 80-их гпдина XVIII века. Главни узрпци те кризе лежали су у феудалнп-апсплутистишкпм систему а оен најснажнији израз билп је тещкп стаое државних финансија, кпје је трајалп деценијама, али се ппследоих гпдина пред ревплуцију све вище ппгпрщавалп. Разлпзи за тп су били у пгрпмним ратним издацима, кпје је Француска нмала у другпј пплпвини XVIII века и у непгранишенпм расипаоу државнпг нпвца пд стране двпрских кругпва. Француске државне финансије нащле су се у критишнпј ситуацији јпщ пред крај владавине Луја XV и, избављене банкрптства, пд тада су једва састављале крај с крајем. На такву ситуацију дпщли су пгрпмни трпщкпви пд прекп 2 милијарде ливри, датих за ушещће Француске у рату за независнпст Сједиоених Америшких Држава. За све тп време расипнищтвп двпра није престајалп. Илуструје га пвих некпликп ставки из расхпда државне благајне: издатп 400000 ливри за исплату дугпва грпфице Пплиоак, 800000 ливри за мираз оенпј кћери, 23 милипна ливри за ппкриваое дугпва краљевпг брата грпфа пд Артпа, 16 милипна ливри краљици за куппвину замкпва Рамбује и Сен-Клу. И такп редпм. За ппдмиреое свих пвих трпщкпва француски државни бучет није никакп бип дпвпљан, па се прибеглп државним зајмпвима. За петнаест гпдина владавине Луја XVI направљен је државни дуг пд 4,5 милијарди ливри. Самп гпдищое камате и ануитети за оегпву птплату изнпсили су пкп 300 милипна ливри, дпк је цеп француски бучет једва дпстизап 500 милипна ливри за гпдину дана. Тп је бип такп пшајан финансијски пплпжај, да се из оега вище није мпглп изаћи пгранишеним пплитишкп-екпнпмским рефпрмама, кпје су ранијих гпдина предлагали генерални кпнтрплпри финансија францускпг краља Тиргп и Некер. Физипкрат Тиргп је тражип енергишну щтедоу („Ни зајмпва, ни нпвих ппреза, ни банкрптстава"), слпбпдну тргпвину житпм, укидаое царина на бращнп, укидаое закупа ппреза на сп, ликвидацију еснафа итд. Била је реш п мерама кпјима је требалп ппдстаћи привредну

80 активнпст и опме ппправити стаое државних финансија. Краљ и двпрска камарила нису хтели ни да шују за рефпрме и Тиргп је 1776. гпдине бип уклпоен са власти. Ппсле оегпвпг, слпм је дпживеп и скрпмнији прпграм нпвпг, генералнпг кпнтрплпра Некера, кпји је предвиђап укидаое кметства на краљевским дпбрима, ублажаваое тамнишкпг режима, стрпгу кпнтрплу трпщеоа државнпг нпвца. Ради спрпвпђеоа пве ппследое ташке Некер је пбјавип Извещтај с прегледпм прихпда и расхпда државне благајне. Јавнпст се згранула, а Некер је мпрап да иде с пплпжаја генералнпг кпнтрплпра. Некпликп гпдина ппсле пвих ппкущаја рефпрми, краљ би их радп прихватип, али сада је за оих билп каснп. Ппщтп је претхпднп испрпбап све друге мере, тадащои генерални кпнтрплпр Калпн је, најзад, августа 1786. гпдине, мпрап саппщтити Лују XVI да се без темељне фискалне рефпрме, кпја би ппдразумевала и пппрезиваое ппвлащћених сталежа, нищта неће мпћи ушинити. Оенп прихватаое знашилп би ппрескп, а прекп оега и правнп-пплитишкп, изједнашаваое свих сталежа. Ппстпјала је реална ппаснпст да пву меру парламенти кап племићке устанпве, пдбију да уведу у регистре и дају им закпнску снагу. Затп су 50 Пснпви еврписке ucuiopuje XIX века (1770-1815) краљ и Калпи пдлушили да се претхпднп пбрате за сагласнпст једнпј скупщтини првака ппвлащћених сталежа кпју би сашиоавали кнежеви краљевске крви, впјвпде, перпви и марщали, шланпви највищих судских пргана, највищи пбласни функципнери, државни саветници, најистакнутији двпрски службеници и црквени прелати. У питаоу је билп укупнп 144 највищих дпстпјанственика краљевства. Такп је у јесен 1786. била сазвана Скупщтина нптабла. Скупщтина нптабла (племенитих) састала се 22. фебруара 1787. гпдине. Пна је пажљивп саслущала сва Калпнпва пбразлпжеоа а пнда је пдбацила оегпв прпграм рефпрми. Щтавище пна је примпрала краља да птпусти Калпна кпји је, дпдуще аргументпванп, бип пптужен за немпрал,

81 берзанске щпекулације и везе са сумоивим пспбама. На оегпвп местп краљ је дпвеп надбискупа Лпмени де Бријена, фавприта племства. Међутим, и пн је за краткп време схватип да се без кпренитих рефпрми не мпже па се вратип Калпнпвпм прпграму. Племствп и свещтенствп сместа је скпшилп и прптив оега. У ситуацији ппщте ппметое кпја је настала, маркиз Лафајет, већ прпслављени ушесник америшке ревплуције, предлпжип је, маја 1787. гпдине, краљу да сазпве Скупщтину државних сталежа и тп не у старпј средопвекпвнпј фпрми, већ у пблику Велике нарпдне скупщтине, слишне америшкпм Кпнгресу. Та би Скупщтина била сазвана на пснпву Краљевске ппвеље (Устава), кпја би јпј гарантпвала закпнпдавна права и редпвнп сазиваое. Краљ није прихватип мудри и умерени Лафајетпв савет кпји је смерап претвараоу Француске из апсплутистишке у парламентарну мпнархију. Щтавище пн је распустип и Скупщтину нптабла. Распущтаое пве скупщтине изазвалп је пгпршеое племства. У супрптстављаоу краљу најгласнији су били парламенти, а на првпм месту Париски. Краљ га је, за казну, прптерап из Париза у Трпа, главни град Щампаое. Тп је увеликп ппвећалп узбуђеое кпје се пренелп и на, дп тпг тренутка, резервисану грађанску класу. Пна стаје на страну парламената гледајући у оихпвим ппступцима, пре свега, птппр краљевпј сампвпљи и тиранији. Такп се птппр племства ппреским рефпрмама ппстепенп претвприп у щирпки ппкрет прптив апсплутизма, у кпјем ушесници пплазе са разлишитих ппзиција, али теже једнпм циљу пгранишеоу краљевске власти. На шелп кампаое прптив краља избија сада једна група либералних племића, ппвезана са представницима виспке буржпазије и судских функципнера, кпја се сврстала иза Лафајетпве идеје п великпј нарпднпј скупщтини. Најистакнутије лишнпсти пве „Странке Американаца" су сам Лафајет, судија Диппр, ппат Сијејес, племићи браћа Ламет, маркиз Кпндпрсе, грпф Мирабп, председник Парискпг парламента Лепелтје де Сен-Фаржп и други. Прпграм „Странке Американаца" п претвараоу Француске у уставну мпнархију ппстап је пдмах пплитишка платфпрма за кпјпм су кренули и щири слпјеви

82 грађанске класе, а нарпшитп кругпви буржпаске интелигенције. Пвпм блпку либералнпг племства и крупне буржпазије припащће такп истпријска улпга да пзнаши прве циљеве велике Француске ревплуције. Сазиваое Скупгитине државних сталежа Кад је ппсталп јаснп да је птппр режиму ппщти, краљ и Лпмени де Бријен су 8. августа 1788. гпдине пбјавили декрет п сазиваоу Скупщтине државних сталежа за 1. мај наредне гпдине. У истпм тренутку пбјављена је и изјава генералнпг кпнтрплпра, да француска држава вище није у стаоу да врщи исплате. Француска државна благајна је банкрптирала. Ппсле тпга краљ је, без мнпгп пбзира, сменип де Бријена и на оегпвп местп ппнпвп дпвеп Некера. Париски парламент је враћен у престпницу и ситуација се ппшела унекпликп стищавати. Права експлпзија се, међутим, тек припремала. Тп је билп нагпвещтенп брзим разлазпм између велике већине племства и буржпазије шим је дпщлп дп краљевпг пдустајаоа пд увпђеоа ппреске рефпрме. Дпк је аристпкратија пшекивала да ће се све прпдужити пп старпм, буржпазија, и мали брпј либералних племића, настављали су агитацију за увпђеое уставне мпнархије. Кад је пп други пут дпщап на власт, беспринципијелни Некер није имап намеру да се збпг пваквих захтева свађа с краљем и аристпкратијпм, мада се сматрап шпвекпм „Странке Американаца". Пн се шак није усуђивап да се изјасни п два најважнија питаоа у вези с предстпјећпм Скупщтинпм државних сталежа: п брпју ппсланика ппјединих сталежа и п нашину гласаоа у Скупщтини. Пп старим правилима сваки сталеж слап је пп 300 ппсланика а у Скупщтини се гласалп пп сталежима. Племствп и свещтенствп су се пдмах залпжили за ппщтпваое тих нпрми, дпк либерали нису хтели ни да шују, тражећи за трећи сталеж брпј ппсланика раван брпју представника прва два сталежа заједнп и ппјединашнп гласаое (пп главама). Тп је бип птвпрен раскид аристпкратије са трећим сталежпм. Распламсала се пщтра пплитишка пплемика у јавнпсти крпз кпју се све

83 већа маса припадника трећег сталежа брзп пплитизпвала и све вище дизала главу, наилазећи на ппдрщку и разумеваое и кпд маоег дела племства и свещтенства. Псећајући да се пплитишка ситуација ппнпвп запщтрава, краљ и Париски парламент рещили су да трећем сталежу ушине уступак утпликп щтп ће му пдпбрити да за Скупщтину сталежа изабере 600 ппсланика, дпк ће племствп и свещтенствп бирати пп 300. Пвај уступак би имап смисла самп акп би се у Скупщтини гласалп пп главама. Краљ је, међутим, п тпме ћутап пстављајући да се пдлука дпнесе у сампј Скупщтини. Избпри за Скуищтииу државних сталежа, припремани су у услпвима великпг пплитишкпг узбуђеоа и напетпсти. Нерпдна 1788. гпдина, незадпвпљствп буржпазије применпм тргпвинскпг угпвпра са Енглескпм из 1786. гпдине, стварали су ппгпдну спцијалну атмпсферу за жестпку агитацију бружпазије прптив ппстпјећег ппретка у земљи. Пна је ту атмпсферу и искпристила. Правници, публицисти, писци, свещтеници, ушитељи, прпфеспри, и други, писанпм и усменпм решју, на све стране агитују за прпмене и рефпрме. Щтампа је претрпана пплитишким шланцима, а мнпщтвп брпщура, летака, плаката, прпгласа нуди се на свакпм кпраку. Радикализмпм захтева и бпрбенпщћу, истишу се листпви Нарпдна стража, кпју издаје Вплне, и Пбавещтеоа дпбрим Нпрмадијцима издаваша Туреа. На глас излазе Мирабппва брпщура Ппзив прпвансалскпм нарпду и Рпбеспјерпва Ппзив араскпм нарпду. У тим данима излазе и шувене коиге: Сијејеспва Щта је трећи сталеж? Демуленпва Филпзпфија францускпг нарпда и Таржепва Писмп Скупщтини трију сталежа. Све пвп, уз мнпщтвп друге литературе, шиталп с великим интереспм и узбуђеоем. Избпрни ппступак за слаое ппсланика у Скупщтину сталежа бип је кпмпликпван, али су у оему ушествпвали (макар ппсреднп) сви мущкарци старији пд 25 гпдина, а у племићкпм сталежу и жене, акп су

84 биле нпсипци ппседа. У ппвлащћеним сталежима бпрба се впдила између кпнзервативне већине и либералне маоине. Превагу су пднели кпнзервативци. Самп мали брпј либералних племића и свещтеника (парпхијских и других) прпщап је кап ппсланик свпга сталежа. Вище ће их бити изабранп на листама трећег сталежа. Међу ппсланицима трећег сталежа билп је умеренијих и радикалнијих људи, али сви дп једнпга желели су укидаое краљевскпг деспптизма, завпђеое парламентарне мпнархије, закпнскп гарантпваое правне, пплитишке и ппреске једнакпсти, кап и пснпвних слпбпда грађана, именпваое представнишке владе пдгпвпрне Скупщтини итд. Пвим захтевима највећи деп племства и свещтенства је супрптстављап самп један захтев: традиципналне нпрме и пднпси апсплутнп се мпрају ппщтпвати и „превратнишке идеје трећег сталежа" мпрају се сузбити. Скупщтина сталежа и ппшетак ревплуције У прплеће 1789. гпдине, упши састанка Скупщтине државних сталежа, пплитишка и друщтвена ситуација у Францускпј била је крајое напета. Оу су драматизпвале екпнпмска криза, нестащица и глад кпја се јављала кап резултат слабе летине претхпдне гпдине. Щирпм земље дплази дп стихијских сељашких ппбуна, дп пљашки, и маспвних скитнишеоа гладних бескућника друмпвима, дп туша и пустпщеоа прпдавница пп градпвима. Иакп стихијске, изазваие глађу, пве ппбуне, у услпвима ппщте узнемиренпсти, дпбијају и пплитишке призвуке. У Нанту, на пример, ппбуоена сирптиоа тражи хлеб, али уз ппклиш: „Живела слпбпда!" Скупщтина државних сталежа птвпрена је, 5. маја 1789. гпдине, у Версају. Пвај велелепни двпр краљ је пдабрап за пдржаваое Скупщтине јер му је пн бип згпдан „збпг лпва". Већ у престпнпј беседи Луј XVI је ппказап да није спреман ни на какве рефпрме. Плашљивим, сентименталним гласпм уппзправап је ппсланике да се шувају нпвптарија и да се ппбрину за изналажеое нпвих прихпда државнпј благајни. Ппсле краља, Некер је држап један бескрајнп дуг, исцрпљујући експпзе у кпме гптпвп нищта није рекап. Изгледалп је кап да у држави никакве пзбиљне кризе нема,

85 па су се ппсланици у шуду питали шему пва Скупщтина. Ни краљ ни Некер нису ни реши рекли какп ће Скупщтина радити и какп ће се у опј дпнпсити пдлуке: пп сталежима или у пленуму. Упркпс тпме ппсланици трећег сталежа рещили су да ппзпву представника прва два сталежа да приступе заједнишкпј верификацији мандата, щтп би пзнашилп ппшетак заједнишкпг рада и пдлушиваоа, ппјединашним гласаоем ппсланика сва три сталежа. Ппвлащћени сталежи пдбили су пвај ппзив, и птппшели су да раде сампсталнп. Једнп време трећи сталеж је бип непдлушан. Оегпви ппсланици нису желели да се кпнституищу у ппсебан дпм па нису мпгли ни пдржавати званишне седнице. Затп су се састајали незванишнп, ппд председнищтвпм најстаријег ппсланика Баија. У шекаоу, међуспбнпм уппзнаваоу и испитиваоу ппсланика трећег сталежа, кап и у ппкущајима прегпвараоа са представницима племства и свещтенства, у кпјима је безуспещнп ппсредпвап и Некер, прпщлп је вище пд месец дана. Тада је трећи сталеж изгубип стрпљеое и 12. јуна пдлушип је да сам птппшне прпверу пунпмпћја, врщећи при тпм ппщту прпзивку ппсланика сва три сталежа. И гле изненађеоа: на прпзивци су се пдазвала најпре трпјица, а затим јпщ щеснаестприца представника нижег свещтенства. Тп је вепма пхрабрилп ппсланике трећег сталежа кпји су, на седници пд 17. јуна, већинпм гласпва пд 490 према 90 пдлушили да се прпгласе за Нарпдну скупщтину. Изјављујући да пва Скупщтина представља прекп 96 прпцената францускпг нарпда, трећи сталеж је саппщтип и свпју пдлуку да се пбустави свакп плаћаое ппреза акп некп Скупщтину примпра силпм да се разиђе. На вест п прпглащеоу Нарпдне скупщтине, придружује јпј се већина свещтенства и деп племства. Ппражени прелати и реакципнарни племићи затражили су тада интервенцију краља. Пн се пдазвап. Увеше 19. јуна пдлушип је да ппнищти пдлуку п прпглащеоу Нарпдне скупщтине и да трећем сталежу пбјави рат. Некер је ппкущап да пдврати краља пд пвих пдлука, али без успеха. Луј XVI је за 23. јун сазвап пленарну седницу

86 Скупщтине државних сталежа. На тпј седници је птвпренп и бруталнп нищтип 54 Пснпви еврписке исщприје XIX века (1770-1815) све дптадащое пдлуке трећег сталежа и Нарпдне скуищтине, захтевајући ппщтпваое свих ппстпјећих привилегија и деспптски заппведајући да све ппшне исппшетка: „Ја вам наређујем, гпсппдп, да се пдмах разиђете и да сутра изјутра пдете сваки у свпј дпм кпји је пдређен за ващ сталеж, да тамп наставите седнице." Накпн пвих реши краљ је изащап из сале а за оим су се упутили скпрп сви племићи и већина свещтеника. Трећи сталеж је пстап на свпјим местима. Кад је нещтп касније дпщап церемпнијал-мајстпр да их пппмене на ппщтпваое краљеве наредбе, Мирабп му је грпмким гласпм дпвикнуп: „Идите и реците пнима кпји вас щаљу да смп ми пвде пп впљи нарпда и да нас самп бајпнетима мпгу растерати". На тп се ппет Сијејес пбратип ппсланицима: „Ви сте и данас пнп щтп сте били јуше те пређимп на саветпваое". И ппкущај краљеве гарде да силпм испразни двпрану прппап је, пред исуканим машевима племића кпји су пстали верни Нарпднпј скупщтини. Пбавещтен п свему, краљ се претварап да прихвата сврщени шин. Шак је саветпвап племићима и прелатима да се придруже Нарпднпј скупщтини. Изгледалп је да буржпазија лакп, мирнп и без крви, пднпси ппбеду над апсплутизмпм. Ппд тим утискпм била је и Нарпдна скупщтина. На седници, у пунпм саставу, пдржанпј 9. јула, пна се прпгласила за Уставптвпрну скупщтину, да би већ 11. јула ппшела претрес Лафајетпвпг прпјекта Декларације п правима шпвека и грађанина. Исппд пвпг привиднпг мира крила се, међутим, ппасна завера двпра и камариле, прптив ревплуције и Нарпдне скупщтине. У Паризу, Версају и париским предграђима, краљ је ппшеп да гпмила трупе. Дп ппшетка јула билп је дпведенп пкп 20000 впјника. У великпј тајнпсти краљ је затим, 11. јула, ппзвап к себи Некера (кпји га је саветпвап да не запщтрава пднпсе с нарпдним представницима) и наредип му да сместа напусти не самп Париз већ и Француску. Фпрмирана је нпва влада ппд председнищтвпм беснпг реакципнара барпна Бретеја.

87

Врење и немири у Француској- пад Бастиље Дпвлашеое впјске у Париз и Версај, разне узнемиравајуће вести из двпра и из прпвинција, најзад, сензаципнална нпвпст п прптериваоу Некера, дпливали су непрестанп уље на ватру већ распаљенпг нарпднпг гнева и у престпници и у унутращопсти земље. Вреое и немири у Паризу и другим градпвима, трајали су јпщ пд краја 1788. гпдине. Узрпци су им били: нестащице намирница, скпк цена хлебу, щпекулације, све већа глад и беда сирптиое. Априла 1789. гпдине ппшели су напади на прпдавнице, пекаре, мануфактурне и друге радипнице. Јпщ снажнији је бип стихијски ппкрет сепске сирптиое, прптив феудалних пбавеза и других пблика експлпатације. Пвај антифеудални ппкрет ппшели су прихватати и дпбрпстпјећи сељаци али су му главну пщтрину давале све мнпгпбрпјније гпмиле изгладнелих бескућника кпје су, у прплеће 1789. гпдине, лутале щумама, ппљима и друмпвима, нападајући путнике и трансппрте, феудална имаоа и замкпве, фарме, магазине са хранпм итд. Палилп се и пљашкалп и у близини великих градпва, па и сампг Париза, и Версаја. Свет је ппшела хватати паника. Ппјавип се „велики страх" кпји је, ппред аристпкратије, захватип и буржпазију. Пна је пд Нарпдне скупщтине ппшела да тражи да умири земљу. У таквпј ситуацији ппщтег узнемиреоа и напетпсти вести кпје су, све ушесталије, стизале из Версаја п бпрби трећег сталежа прптив краља и племићке реакције дпшекиване су и у Паризу и у унутращопсти с пгрпмним интереспваоем: щириле су се и кпментарисале и усменпм и писанпм решју. Париз је бип захваћен дп тада невиђенпм агитацијпм путем нпвина, летака, збпрпва итд. Центар те агитације бип је прпстрани врт двпрца впјвпде Прлеанскпг, Пале Рпајал, у кпјем је млади, дарпвити нпвинар Камиј Демулен пкупљенпм нарпду држап ватрене, распаљујуће гпвпре прптив тираније и феудализма. Вреоем су биле захваћене и касарне Наципналне гарде у кпјима су мнпги нижи пфицири и ппдпфицири били присталице Нарпдне скупщтине. Међу оима су први

88 на себе скренули пажоу ппдпфицири Илен, Лефевр и Пщ. Пд 25. јуна у Ппщтинскпм дпму је гптпвп свакпдневнп заседап Стални пдбпр кпји је пбразпвалп 400 париских бираша (грађана кпји су бирали ппсланике трећег сталежа), кпјем је задатак бип да мптри на сплетке двпра и аристпкратије прптив Нарпдне скупщтине. Пвај Пдбпр је 29. јуна израдип предлпг п псниваоу грађанске страже пп свим репнима Париза. Дплазак краљевских трупа пгпршип је нарпд Париза. Свима је билп јаснп прптив кпга пне треба да буду упптребљене. Већ ппшеткпм јула краљу је, с нарпдних збпрпва, упућен једнпдущан захтев да впјска пдмах буде ппвушена. Тих дана се, први пут у Пале Рпајалу, шула и идеја п збациваоу Луја XVI са престпла. У таквпј ситуацији вест, кпја се 12. јула ујутру, прпнела Паризпм, да је Некер збашен и да ће дпћи дп нпвпг банкрптства била је варница у буре барута. Нападајући краља збпг пве мере Камиј Демулен је пткинуп лист с једнпг дрвета у Пале Рпајалу и заденуп га себи за ревер. Пд тпг тренутка зелена кпкарда (бпја Некерпве ливреје) ппстала је знашка ревплуципнара. Щирпм Париза прганизпвани су нарпдни збпрпви и демпнстрације. У врту Тилерије немашки краљевски пук птвприп је ватру на демпнстранте. Утпм се прпнеп глас да су тпппви на Бастиљи, централнпм парискпм утврђеоу, и тамници, пкренути према граду. Са париских цркава је зазвпнилп на узбуну. Ппше јурищ нарпда на радое и магазине са пружјем. Сутрадан, 13. јула, пгрпмна гпмила света прпвали у Дпм инвалида, из кпга изнесе 32 000 пущака и некпликп тпппва. Стални пдбпр бираша из Ппщтинскпг дпма упутип је ппсле тпга, 14. јула ујутру, кпманданту Бастиље Де Лпнеју ппзив да преда тврђаву. Иакп је имап малу ппсаду Щвајцараца и ветерана, Де Лпнеј је пвај захтев пдбип, уздајући се у 30 метара виспке зидине Бастиље и ппмпћ кпју је пшекивап. Али маса напружанпг света сливала се већ ппд бедеме. С опм су били и пдреди Наципналне гарде. Впјници из тврђаве птвприли су ватру и убили стптинак Парижана. Пфицири Наципналне гарде Илен и Ели расппредили су тада свпју артиљерију, а Лазар Пщ је кпмандпвап паљбу. Пдбрана се пдмах ппкплебала и ппзвала је кпманданте гарде на прегпвпре. Спущтени су мпстпви да уђу у

89 тврђаву, али је за оима јурищап и нарпд. Щашица бранилаца била је лакп савладана. Већина је била пдмах ппбијена, заједнп са свпјим кпмандантпм. Такп је пала Бастиља, симбпл апсплутизма и тираније у Францускпј. Пад Бастиље, 14. јула 1789. гпдине, пзнашип је прекретницу у светскпј истприји. Тп је бип тријумф буржпаске ревплуције у Францускпј. Стални ревплуципнарни пдбпр Париза именпвап је 15. јула маркиза Лафајета за кпманданта Наципналне гарде, а пвај је, прихватајући ту дужнпст, прпписап гардистима нпву трпбпјну кпкарду, кпја је ппстала симбпл и застава ревплуције. Краљ је, ппсле пада Бастиље, бип слпмљен. Наредип је ппвлашеое најамнишких трупа из Париза, вратип је Некера на власт, и примип је трикплпру за нпву заставу Француске. Мнпги племићи, међу кпјима и барпн Бретеј, пјађени збпг пваквпг развпја дпгађаја, ппбегпще из Француске. Такп је нарпдни устанак у Паризу спасап Уставптвпрну скупщтину, дпвеп на власт крупну буржпазију и либералнп племствп, и пшистип пут даљем развпју ревплуције. Цела Еврппа разумела је важнпст дпгађаја у Францускпј. „Светска буржпазија, схватајући да је куцнуп оен шас, задрхта пд радпсти и наде" (Матјез).

Градске револуције На вест п паду Бастиље пп мнпгим градпвима Француске избиле су ппбуне кпје се углавнпм заврщавају смеоиваоем старих аристпкратских управа, избпрпм нпвих ревплуципнарних пргана власти „Сталних пдбпра" грађана и пбразпваоем пдреда нарпдне гарде, кпјима краљевске трупе без бпрбе предају утврђеоа, па се ппнегде и стапају с оима. Тп су биле, такпзване, градске ревплуције, кпје су за извеснп време претвприле Француску у федерацију ревплуципнарних кпмуна. Мнпгп жещћи и радикалнији је талас аграрних ппбуна кпји се ппдигап щирпм Француске: у Нпрмандији, Енпу, Гпроем Алзасу, Макпнеу, Франщ-Кпнтеу, Ил-де-Франсу, Ппатуу, Бпвезу, Щампаои,

90 Бургундији, Мену, Турену, Дпфинеи, Аквитанији и другим пбластима. Свуда се упшавају исте ппјаве: сељаци нападају двпрце, ппатије, епискппије, фарме; пале архиве, замкпве и друге зграде; има пљашки, насиља и убистава. „Велики страх" захвата целу ппседнишку Француску. Све пши упрте су у Уставптвпрну скупщтину сви пд ое пшекују рещеое прпблема и спас. У Скупщтини племствп, најзад, схвата да мпра ушинити уступке. На шувенпј нпћнпј седници Уставптвпрне скупщтине, 4-5. августа 1789. гпдине, викпнт пд Нпаја изащап је на гпвпрницу и ппднеп следеће предлпге: 1. увпди се ппреска једнакпст за све Французе; 2. укидају се сва феудална права кпја се пткупљују „нпвцем или путем трампе пп правишнпј прпцени"; 3. укидају се без пткупа лишна зависнпст, кулуци, бенефиције и ситне феудалне пбавезе анати. Један пп један племић излази на гпвпрницу, и заклиое се да прихвата пве предлпге. У низу закпна дпнетих пд 5. дп 11. августа Уставптвпрна скупщтина легализује пве пдлуке и „укида феудализам заувек". Ппред псталпг ти су закпни укинули и црквену десетину. Закпнима пд 5. дп 11. августа 1789. гпдине, феудализам у Францускпј је дписта бип ликвидиран. Али пстале су све главне материјалне пбавезе сељака кпје су прпистицале из феудалшевпг власнищтва над земљпм нпвшане и натуралне ренте. Укпликп је желеп да их се пслпбпди, бивщи кмет је мпрап да се пд оих пткупи за крупне свпте. Птуда је племствп без рпптаоа, па и с радпщћу, прихватилп пве закпне. Иакп пплпвишни, пни су представљали важан кпрак у пслпбађаоу францускпг сељащтва па су и дпвели дп извеснпг смириваоа ситуације у земљи. Декларација права шпвека и Грађанина, први француски устав Први задатак Уставптвпрне скупщтине ппсле изгласаваоа закпна п укидаоу феудализма бип је фпрмулисаое пснпвних нашела на кпјима ће се заснивати будући устав и целпкупни пплитишки пднпси у Францускпј. Тп

91 је ушиоенп 26. августа 1789. гпдине, усвајаоем Декларације npaea шпвека и грађанина, кпја је ппстала фундаментални пплитишки акт свих будућих буржпаских ревплуција и грађанских друщтава уппщте. Ппщтп је дала за правп нарпду кпји је пружип птппр тиранији, Декларација је, кап прирпдна и нептуђива права шпвека. прпклампвала: нарпдни суверенитет, пплитишке слпбпде (слпбпду щтампе, збпра, дпгпвпра, пплитишкпг удруживаоа), грађанску и правну једнакпст, закпиитпст, непгранншенпст лишних и привредних иницијатива, верску тплеранцију. Уз пвп, пна прпглащава приватну свпјину за једнп пд најважнијих људских права без пбзира на разлике кпје пна у друщтву рађа. Пвај принцип Декларације пдређивап је класни буржпаски карактер и ое саме, и ревплуције шији је прпграм садржала. Без пбзира на тп, оен истпријски знашај је пгрпман јер је фпрмулисала нашела кпја су, у датим истпрнјским пкплнпстима, изражавала највищи дпмет ревплуципнарних, а истпвременп реалних и пстварљивих друщтвених тежои и стремљеоа? У пднпсу на ппстпјеће пплитишке структуре и принципс, Декларација права била је пгрпман истпријски кпрак напред. Ппсле усвајаоа Декларације права шпвека и грађанина Уставптвпрна скупщтина приступила је раду на првпм францускпм уставу. Пна је разматрала деп пп деп Устава, усвајала га у пблику ппјединашних уставних закпна и какп је кпји деп усвајан и дпбијап краљевску санкцију такп је ступап на снагу. Цеп ппсап је бип пкпншан 1791. гпдине, па ће у литератури пвај први француски устав бити пзнашаван тпм гпдинпм. Већ на првим уставним питаоима (правп краљевскпг вета, једнпдпмна или двпдпмна закпнпдавна скупщтина), у редпвима ппсланика дпщлп је дп диференцијације на кпнзервативну маоину племића, свещтеника и ппјединих представника крупне буржпазије и прпгресивнију већину кпја је, међутим, била у великпј мери нејединствена. У опј су се кап најутицајније ппјавиле Лафајетпва група, затим група пкп такпзванпг „триумвирата" (Диппр, Барнав и Александар Ламет), Мирабппва група и група бретпнских ппсланика. Ппред оих на

92 себе су, свпјим левим радикализмпм, ппшели да скрећу пажоу Муније и Рпбеспјер. Рад на Уставу пдвијап се првих месеци у знаку жестпких пплемика међу пвим групама, али и уз стални птппр краља, кпји је пдбип да пптврди закпне пд 5. дп 11. августа, кап и Декларацију права шпвека и Грађанина. Щтавище, пн је ппнпвп у Версај ппзвап впјску, Фландријски пук, кпји је свпјим изазивашким ппнащаоем нагпвещтавап нпву двпрску заверу прптив ревплуције. Такп је на краљишинпм банкету у шаст пука (1. пктпбра) музика свирала Гратријеву мелпдију „П Ришарде, п мпј краљу, цеп свет те напущта", а пфицири су, уз ппвике „Живеп краљ", „Живела краљица!" газили трпбпјне кпкарде и замеоивали их белим, Бурбпнским кринпвима. Извещтаји п пвпме стизали су у Париз и изазивали слишнп распплпжеое кап и у јулу. Ппет је дпщлп дп настащица хране, дп скпка цена, дп сцена пшајаоа пред испражоеним радоама и пекарама. И ревплуципнарна агитација се ппјашавала. Опј сада, ппред Демулена, највећу пщтрину и неппмирљивпст дају Лусталп у листу Les Revolutions de Paris (Париске ппбуне) и, нарпшитп, међу сирптиопм пмиљени лекар, наушник и публициста, Жан-Ппл Мара, кпји је ппкренуп лист Amie du peuple (Нарпдни пријатељ). На вест п банкету Фландријскпг пука, Мара је 3. пктпбра ппзвап нарпд на устанак. На дан 5. пктпбра 1789. гпдине, велика гпмила гладнпг нарпда, у кпјпј су препвлађивале жене, упути се у Версај. Тамп умалп није зарпбила краља и краљицу. Пд нарпднпг гнева у ппследои шас спасап их је ЈТафајет са пдредпм Наципиалие гарде. Преплащени краљ је тада, на нагпвпр Некера и Мпнмпрена, „са самртнпм тугпм у срцу" пптписап све дптадащое закпне и пдлуке Уставптвпрне скупщтине. Затим се пптпунп препустип ЈТафајету. Пвај га је, с целпм ппрпдицпм, 6. пктпбра пдвеп у Париз и сместип у Тилеријски двпрац. Тиме ппшиое перипд највећег пплитишкпг утицаја маркиза ЈТафајета, кпга је завидљиви и заједљиви Мирабп пдмах назвап

93 „мајпрдпмпм". Уставптвпрна скупщтина се 19. пктпбра, такпђе, преселила у Париз „да буде близу свпме краљу". Такп је ревплуципнарни париски нарпд, јпщ једнпм, спрешип кпнтраревплуцију, и ставип краља ппд свпју кпнтрплу. Нпва маса племића кренула је у емиграцију.

Доношење Устава Ппсле ревплуципнарне ппбуне 5-6. пктпбра 1789. гпдине, Уставптвпрна скупщтина псећала је да јпј је пплпжај ушврщћен и да је пут за пкпншаое оенпг главнпг задатка дпнпщеое Устава, ращшищћен. Збпг тпга је кпалиција крупне буржпазије и либералнпг племства кпја је у Скупщтини впдила главну реш, сматрала да је ревплуција заврщена и да сада предстпји миран рад на изградои буржпаскпг уставнпг ппретка са ташнп ппдељеним функцијама власти и са јакпм изврщнпм влащћу мпнарха у пквиру уставних пвлащћеоа. Прптивна даљим демпкратским захтевима и ппкретима маса, Уставптвпрна скупщтина је свпј став п пкпншаваоу ревплуције пзванишила 21. пктпбра Закпнпм п примени впјне силе прптив ппбуоеника. У јуну 1791. гпдине пна ће пвај Закпн дппунити нпвим, JTe Щапељејевим закпнпм прптив раднишких удружеоа и щтрајкпва. Владајући блпк, крупне буржпазије и либералнпг племства, кпји је 1789. гпдине дпщап на власт, бип је унутар себе издиференциран и ппдељену групе, али је у пднпсу на судбину ревплуције иступап јединственп: све дптадащое оене текпвине треба енергишнп бранити прптив насртаја племићке и клерикалне реакције; свакп прпдужаваое ревплуције и угрпжаваое ствпренпг ппретка пд стране маса треба немилпсрднп пресецати. Главни нпсилац пвакве пплитике бип је, у раздпбљу 1789-1791. гпдине, умерени либерал, „херпј два света", маркиз Лафајет, кпји је, кап кпмандант Наципналне гарде, впђ најјаше пплитишке групације у Скупщтини и инспиратпр пдређених снага у јавнпсти, успеп да наметне свпј непсппрни утицај у двпру, на краља и

94 краљицу. Ппкправајући се оегпвим саветима краљ је у вище наврата излазип пред ппсланике, са изјавама п лпјалнпсти ревплуцији и Уставптвпрнпј скупщтини, шиме је изазивап жестпки бес реакције, а нарпшитп загрижених кругпва већ мнпгпбрпјне кпнтраревплуципнарне емиграције. Све тп је, ипак, билп самп тактика невернпг Бурбпнца. У истп време дпк је давап пвакве изјаве Луј XVI је слап тајне емисаре у Беш и Мадрид тражећи ппмпћ и интервенцију прптив ревплу- ције. Птуда су му ипрушивали да јпщ није време и да се стрпи. За пву оегпву, велеиздајнишку радоу тада, међутим, јпщ никп нищта није знап и крупна буржпазија је настпјала да Уставпм пбезбеди пдређену меру краљевпг аутпритета. Без пбзира на жеље Уставптвпрне скупщтине да стабилизује прилике у земљи и да у пптпунпм миру ради на Уставу тп није билп мпгуће. За шитавп време оене активнпсти, нису мирпвале ни снаге ревплуције, ни кпнтраревплуције и нпве власти су у вище махпва на пбе стране имале прилике да примеоују Закпн пд 21. пктпбра 1789. гпдине. Тпкпм 1790. гпдине дплази дп већег брпја ревплуципнарних немира пп градпвима. Један пд најпзбиљнијих дпгпдип се јануара те гпдине када је адвпкат Жпрж Дантпн ппбунип Кпрдељерску шетврт Париза, да би спрешип извпђеое Жан-Ппл Мараа пред суд, збпг пктпбарскпг устанка 1789. гпдине, Мара је бип пслпбпђен. Биле су шесте и ппбуне сељащтва прптив пткупа феудалних пбавеза. Забележене су у Кресију, Перигпру, Гпропј Бретаои и Бурбпнеу. У прплеће 1790. гпдине аристпкратија и свещтенствп припремали су велики кпнтраревплуципнарни устанак прптив „безбпжнишке скупщтине". У мају је птппшеп ппкрет у Мпнтпбану, али га је Наципнална гарда из Тулузе и Бпрдпа брзп слпмила. У јуну је дпщлп дп нпвпг ппкрета у Ниму, али су и пвде Наципнална гарда и сељаци брзп заврщили с ппбуоеницима убијенп их је пкп 300. Стращнпј пдмазди „рпдпљуби" су ппдвргли и кпнтраревплуципнаре у Авиопну6 кад су ппкущали да дигну устанак. У августу 1790. агенти грпфа пд Артпа, кпји је бип у емиграцији у

95 Италији, прпсувщи мнпгп злата, сакупили су на југу Француске велику групу пд 20000 кпнтраревплуципнара, с оима псвпјили замак Жале и ту се улпгприли. Пвај лпгпр се пдржап све дп фебруара, 1791. гпдине, али ппкпљен ппщтим непријатељствпм, пстап је пасиван и распап се сам пд себе. Крајем 1789. и тпкпм 1790. гпдине, пдигралп се и низ ревплуципнарних ппбуна у впјсци прптив пфицира племића кпји су птвпренп ппказивали свпје непријатељствп према ревплуцији. Ппбуне су избиле у Тулпну, у Бресту, Безанспну, Стразбуру, Перпиоану, Марсеју, и у другим местима. Све су угущиване свирепп, бащ пп налпгу Уставптвпрне скупщтине и Лафајета, кпји су желели да спреше претеранп ревплуципнисаое и расулп впјске. Угущеое једне такве ппбуне у Нансију, августа 1790, кад се сасвим пправданп ппбунип щвајцарски пук Щатпвје, изврщенп је с таквпм свиреппщћу да је тп изазвалп пгпршеое јавнпсти какп према неппсреднпм изврщипцу, генералу Бујеу, такп и према наредбпдавцу Лафајету. 6

Авиопн је центар Грпфпвије Венсан, кпју је, заједнп са Авиопнпм, 1348. пд прпвансалских грпфпва купип папа Клемент VI. Ппсле ппшетка ревплуције ппбунип се нарпд пве грпфпвије, птерапје папскпг намесника, и прпгласип уједиоеое са Францускпм. Званишнп присаједиоеое биће изврщенп 14. септембра 1791. Гпвприлп се да је уредник листа Париске ппбуне Лусталп пресвиснуп пд туге за пукпм Щатпвје. Краљ је лишнп шеститап Бујеу. Али пвај дпгађај пзнашип је ппшетак краја Лафајетпве пппуларнпсти у редпвима ревплуципнарнпг нарпда. Упркпс пвим, шестим бунама и немирима, мпже се рећи да је Уставптвпрна скупщтина, у перипду пд пктпбра 1789. дп септембра 1791. гпдине, шврстп држала власт у рукама. Пна се при тпм бприла и са другим пзбиљним привредним и пплитишким тещкпћама. Највеће тещкпће пришиоавали су финансијски и верски прпблеми.

96 Финансијску кризу је ревплуција наследила пд старпг режима, али се пна тпкпм времена ппгпрщавала. Ревплуција је, ппред псталпг, унищтила и стари ппрески систем. Да би нпви прпрадип билп је пптребнп времена. Тим пре щтп се стварап и нпви административни апарат кпји је требалп да га спрпвпди. Такп су државни прихпди, ппсле избијаоа ревплуције псетнп смаоени, дпк су расхпди ппвећани. Оих су нарпшитп ппвећавале велике набавке жита у инпстранству, да би се савладала глад. И трпщкпви нпве, глпмазне, ревплуципнарне администрације гутали су мнпгп нпвца. Нпва власт је, пппут старе, прибегла зајмпвима и кредитима. Збпг тпга се државни дуг Француске, већ 1790. гпдине, ппет пппеп на прекп 4 милијарде ливри. Кад се у најпщтријпј фпрми, децембра 1789. гпдине, ппставилп питаое какп враћати државне дугпве, ппсланик Лекутел де Кпнтле је у Уставптвпрнпј скупщтини предлпжип: „Треба прпдавати наслеђе." Тп наслеђе била су велика црквена имаоа, кпја је Скупщтина већ била експрпприсала. Оихпва вреднпст се ценила на 3 милијарде ливри. Пдлука п оихпвпј прпдаји дпнета је 19. децембра. Тпм приликпм пдлушенп је и да се емитује и пусти у пптицај папирни нпвац (асиоати) кпјим би држава исплаћивала свпје дугпве, а власници асиоата би за оих мпгли да купе црквену земљу. Држава је најпре емитпвала асиоате за 400 милипна ливри, затим за 800 милипна, итд. Укупнп је дп 1792. гпдине пущтенп у пптицај 2,5 милијарде ливри у папиру. Резултати пве акције са асиоатима били су вищеструки: финансијски, екпнпмски, друщтвени и пплитишки. Држава је, уз оихпву ппмпћ, дписта исплатила знашајан деп дугпва и плакщала себи ситуацију. Највећи деп црквених имаоа стекап је нпве власнике. Тп су, у првпм реду, били припадници градске буржпазије, затим известан брпј свещтеника и племића, а на крају и деп сељака. Иакп су сељаци купили маои деп ппврщина, оихпв брпј бип је знатан јер су куппвали мале парцеле. Ппјава велике кплишине папирнпг нпвца на тржищту изазвала је, међутим, стращну инфлацију и тещке екпнпмске ппремећаје. Метални нпвац је ппвушен из пптицаја, стварна вреднпст асиоата је пала у пднпсу

97 на нпминалну, за прекп 40%, а цене вртпглавп расту. Радници, занатлије и сви сирпмащнији грађани све теже живе. „Скуппћа, ппследица асигната, дппринеће ускп- рп паду бпгате буржпазије, кпја је владала у време Уставптвпрне скупщтине, утпликп пре щтп се у екпнпмске и пплитишке немире уплитала све пщтрије верска буна." (Гпнкур) Дп „верске буне" дпщлп је збпг тпга щтп је црква у „старпм режиму" била најтещое ппвезана са државпм и щтп репрганизација те државе није мпгла мимпићи цркву. У тпм прпцесу најважнији задатак нпвих државних власти бип је да смаои друщтвену и пплитишку мпћ цркве и да је лищи бпгатства, на кпјем се та мпћ заснивала. Ппшелп је укидаоем манастира и смаоеоем брпја калуђера и свещтеника, у шему је најважније билп свпђеое бискупских места на 83 у свакпм департману пп једнп. Уставптвпрна скупщтина је, затим, узела себи правп да именује црквене великпдпстпјнике с тим щтп је и инвеституру пдузела папи; пп оенпј пдлуци једни великпдпстпјници су увпдили друге у дужнпст. Такп је свещтенствп ппдвргнутп држави, а ппсле пдузимаоа црквених имаоа пнп је претвпренп у оене шинпвнике. Нпви пплпжај назван је „грађански устав свещтенства" а бип је, дефинитивнп, регулисан закпнпм пд 29. маја 1790. гпдине. Папа није мирнп гледап на пвп „безбпжнишкп делп" Француске ревплуције. На једнпј тајнпј седници са француским бискупима пн је псудип Декларацију права шпвека и 1рађанина кап бпгпхулни акт, а кад је уведен грађански устав свещтенства и кад је ппсле тпга Уставптвпрна скупщтина дпнела пдлуку да свещтеници, кап и други службеници, мпрају пплпжити заклетву вернпсти францускпј држави, забранип је пплагаое такве заклетве. Збпг пве забране францускп свещтенствп се ппделилп: пд 83 бискупа 76 је ппслущалп папу, а самп седмприца их је пплпжилп заклетву; пкп пплпвина нижег свещтенства је, такпђе, пдбила да се закуне. Распламсала се пщтра верска бпрба ппјашана и инаше распаљеним пплитишким страстима. Сукпб је избип између заклетих и незаклетих свещтеника, између верника кпји су ищли кпд једних и кпд других на службу бпжју. Дпщлп је дп мнпгих инцидената. У таквпј

98 ситуацији, Уставптвпрна скупщтина је, на захтев Лафајета и оегпвих истпмищљеника дпнела, у мају 1791. гпдине, рещеое да се и незаклетим свещтеницима (дисидентима) дппусти приватнп бпгпслужеое. Тп пгпрши заклете свещтенике: пни су се ппсвађали с паппм збпг вернпсти држави, а сада их та држава препущта самима себи у бпрби са дисидентима. Мнпги пд оих пкренуще леђа Уставптвпрнпј скупщтини и ппшеще се приближавати левици ревплуције. Затп неће бити шудп щтп ће се међу најжещћим јакпбинцима и левим екстремистима наћи и већи брпј бивщих свещтеника. Такп је верска бпрба дпнела двпјаке ппследице у развпју Француске ревплуције: пјашала је снаге племићке кпнтраревплуције, али је дппринела и ствараоу јакпг антиклерикализма у табпру ревплуције. Устав 1791 У узбурканим, немирним приликама прве фазе ревплуције Уставптвпрна скупщтина је за непуне две гпдине успела да пствари свпј најважнији задатак и да Францускпј дпнесе први устав у оенпј истприји. Ппсап на оегпвпј изради и усвајаоу деп пп деп бип је гптпв већ крајем 1790, али је, захваљујући силнпм птппру Луја XVI да му да краљевску санкцију, у целини ступип на снагу тек септембра 1791. Пп пвпм Уставу Француска је била мпнархија на шелу са краљем, шија је власт пгранишена. Краљ је ппстап самп највищи државни службеник, са платпм (цивилнпм листпм) пд 25 милипна ливри гпдищое. Пн вище није бип неприкпснпвена лишнпст јер је у слушају велеиздаје, или сампвпљнпг напущтаоа земље, мпгап бити збашен с престпла. Истина, оему су била пстављена и велика пвлащћеоа али увек са пдређеним закпнским пгранишеоима. Краљ именује министре и све друге виспке државне и впјне функципнере, али су сви ппд стрпгпм кпнтрплпм Закпнпдавне скупщтине, кпја их мпже предати суду. Краљ впди сппљну пплитику, али најважније пдлуке из пве пбласти (п рату и миру) мпже дпнпсити самп уз

99 сагласнпст Скупщтине. Краљ је задржап и деп закпнпдавних функција суспензивнп ветп (пдлагаое примене закпна) али и пнп није важилп за све скупщтинске мере и пдлуке, на пример за прпкламацију „Птачбина је у ппаснпсти!" Сва закпнпдавна власт припада Закпнпдавнпј скупщтини кпја се бира на две гпдине и кпју краљ не мпже ни распустити ни пдлпжити. У ппгледу пплитишких права сви француски грађани нису у пптпунпсти изједнашени. Пни су једнаки пред закпнпм али у ппгледу пствариваоа пплитишких права делили су се на пне кпји имају сппственпст, а тиме и бирашкп правп, и пне кпји немају ни једнп ни другп. Такп је, према Уставу из 1791. гпдине, пд близу 26 милипна Француза бирашкп правп стеклп оих 4300000. Али ни права тих бираша нису била једнака, негп су зависила пд велишине ппреза кпји су плаћали. Устав је уклпнип административни и правпсудни хапс, кпји је владап у „старпм режиму". Земља је била ппдељена на 83 департмана (пкруга) кпји су се даље делили на кантпне (срезпве) и кпмуне (ппщтине). Границе департмана пдређене су на пснпву гепграфских и екпнпмских принципа. У оима је изврщена унификација режима привређиваоа, тржищта, нпвшанпг система, правпсуђа итд. Пкрузи, срезпви и ппщтине имали су свпје лпкалне скупщтине, и друге сампуправне и административне пргане власти. Устав је гарантпвап пуну слпбпду привредне иницијативе, укинуп је еснафе, тргпвашка, сапбраћајна пгранишеоа и ппделе, кап и све краљевске и државне мпнпппле. Први фраицуски Устав исиунип је пснпвне циљеве кпје је авангарда ревплуције 1789. пред оега ппставила: „Спрешити ппвратак феудалнпг система и деспптизма, пбезбедити мирну владавину ппбедпнпсне буржпазије".

100 Завршавање Устава Заврщаваое Устава, крајем 1790. гпдине, билп је знак за краља и краљицу да је дпщап крајои тренутак за предузимаое кпнкретних мера прптив ревплуције. Прекп мнпгих истакнутих двпрјана, кпји су већ били у емиграцији (краљевпг брата, грпфа пд Артпа, барпна Бретеја, бискупа д'Агуа и других) Луј XVI тајнп ппрушује страним двпрпвима аустријскпм, прускпм, папскпм да пд оих пшекује и пплитишку и пружану интервенцију прптив ревплуције у Францускпј. Међутим, јпщ у јулу 1790. гпдине, пруски краљ и аустријски цар су на састанку у Рајхенбаху кпнстатпвали да збпг аустрп-турскпг рата и збпг несређених прилика у Ппљскпј и Белгији нису у стаоу да предузму напад на Француску. У тајнпсти, пни п тпме пбавещтавају и француски двпр. Ревплуципнарне снаге Париза, и оихпва щтампа, кпју уређују Мара и Придпм, ппказујући изванредан пплитишки инстинкт, јаснп наслућују пву краљеву велеиздајнишку игру са инпстраним двпрпвима и нагпвещтавају мпгућнпст збациваоа краља и прпглащаваое републике. Ппат Фпрще пище у фебруару 1791: „Тирани су сазрели". Пплитишка ситуација се у Паризу, крајем 1790. и ппшеткпм 1791. гпдине, вепма зпщтрава, увлашећи у свпје вртлпге све щири круг грађана. Пп квартпвима и секцијама Париза (кпјих има 48) настају пплитишки клубпви у кпјима грађани кпментарищу пплитишке дпгађаје и према оима се ппредељују. Један пд најактивнијих и најрадикалнијих међу оима је Клуб пријатеља права шпвека и грађанина кпји су у Кпрдељерскпј шетврти пснпвали щтампар Мпмпрп и адвпкат Дантпн. Задатак клуба је „да изнесе пред суд јавнпг моеоа злпупптребе државних власти и сваку ппвреду права шпвека". Оегпв знак је „пкп кпје гледа" и упшава неправде, да би ревплуципнари мпгли ппвести бпрбу за оихпвп уклаоаое. У бивщем манастиру Свети Јакпв, у Паризу сместип се један други клуб кпји је пснпвап ушитељ Денесар, али у кпјем су у ппшетку главну реш

101 впдиле присталице Лафајета и већине у Уставптвпрнпј скупщтини („фајетисти"). Ппред пвих, настап је и низ других, лпкалних клубпва, у кпјима се пкупља ситнп грађанствп и сирптиоа престпнице да би критикпвали не самп двпр, аристпкратију и свещтенствп већ и Лафајета и Уставптвпрну скупщтину. Ту се први пут шују идеје п „неппсреднпј владавини" нарпда. Све пвп је ппказивалп да је на прелазу из 1790. у 1791. гпдину већ дпщлп дп пщтре диференцијације у редпвима ревплуције на кпнзервативну десницу, кпја је сматрала да је ревплуција заврщена, и на демпкратску левицу, кпја ее залагала да се пиа настави. Прву струју сашиоавали су крупна буржпазија и либералнп племствп, другу средоа и ситна буржпазија, пптппмпгнута прплетерскпм сирптиопм. Између пвих струја заппшела је већ у прплеће 1791. гпдине, жилава класна бпрба. Дпщлп је дп щтрајкпва дрвпдеља, типпграфа, щещирчија и ппткиваша. Прптив пвих ппкрета Уставптвпрна скупщтина примеоивала је ппменути Jle Щапељејев закпн али пн није спрешип оихпву ппјаву и у унутращопсти земље. Двпр се радпвап пвим сукпбима у табпру ревплуције верујући да му пни иду наруку. Краљ је, крајем 1790. гпдине, пптплатип Мирабпа и јпщ неке шланпве Јакпбинскпг клуба, кап и беснпг кпрдељерца Дантпна, да га п свему пбавещтавају. Пни му саппщтавају пнп щтп знају да му гпди, пдржавајући га у илузији да се ствари пп оега ппвпљнп развијају. Мирабппв утицај на двпру ппшиое да расте, али пн изненада умире, у априлу 1791. гпдине. Иакп у ппшетку 1791. гпдине страх пд стране интервенције све вище расте у редпвима ревплуципнара, неппсредне ппаснпсти јпщ увек нема. Тп знају и краљ и краљица, па затп јпщ пд фебруара, у највећпј тајнпсти, припремају бекствп целе краљевске ппрпдице из Француске. У те припреме бип је упућен и Мирабп, али краљ п оима, ппсле оегпве смрти, није смеп да пбавести свпје нпве саветнике и защтитнике браћу

102 Ламет. Пбмаоујући и оих и друге свпје сараднике, краљ пптајнп зајми велике суме нпвца пд неких париских банкара и, најзад, са ппрпдицпм 20. јуна 1791. у највећпј брзини бежи из Париза. На дпмаку белгијске границе, у месту Варен, преппзнаје га ппщтар Друе, кпји пдмах алармира Наципналну гарду. Оен пдред и маса нарпда, кпја се сместа сјатила, ппкпљавају краљевску кпшију и пкрећу је према Паризу. Белгије се дпмпгап самп краљев брат, грпф пд Прпвансе. Праћен целим путем масама пгпршенпг нарпда и пдредима Наципналне гарде, зарпбљени краљ, издајник и кривпклетник, је већ 23. јуна ппнпвп бип у Паризу. Престращен и унезверен, али је унезверена и крупна буржпазија из Уставптвпрне скупщтине, кпја сматра да су јпј краљ и мпнархија и те какп пптребни да би мпгла да заврщи ревплуцију. Пна затп пдлушује да спасе Луја XVI. Председник Уставптвпрне скупщтине Баји пущта у јавнпст верзију п „краљевпј птмици" пн, дакле, није бежап, већ је бип жртва ппдлих птмишара. На критике пвпг става према краљу, ппсланик Барнав уппзправа Уставптвпрну скупщтину: „Хпћемп ли да заврщимп ревплуцију или хпћемп тек да је ппшнемп? Ви сте прпгласили све људе једнаким пред закпнпм, ви сте утврдили грађанску и пплитишку једнакпст, вратили сте држави све пнп щтп је билп пдузетп пд суверенпсти нарпда и сада би један кпрак даље бип делп кпбнп и за псуду; један кпрак вище у правцу слпбпде бип би прппаст краљевства, а у правцу једнакпсти прппаст сппственпсти". Уставптвпрна скупщтнна прихватила је пвп резпнпваое и пслпбпдила је краља пдгпвпрнпсти, али је нарпдни гнев збпг тпга експлпдирап у великим демпнстрацијама на Марспвпм ппљу, 17. јула 1791. гпдине. Растерала их је Лафајетпва Наципнална гарда пуцајући у нарпд. Билп је мнпгп мртвих. Иза тпга следили су мнпгпбрпјна хапщеоа, прпгпни и забране листпва. Табпр ревплуције се дефинитивнп ппцепап. Тп се исппљилп и распадпм Јакпбинскпг клуба: из оега су се издвпјили кпнзервативнији елементи предвпђени Лафајетпм, браћпм Ламет, Барнавпм, Диппрпм и другим припадницима некадащое „Странке

103 Американаца". Пни сада пснивају свпју пплитишку групу Фејански клуб. Унутар себе раздиран лишним нетрпељивпстима фајетиста и ламетиста, пвај клуб је јединствен у ставу да мпнархију треба пшувати пп сваку цену и с опм заједнп владати према Уставу из 1791. гпдине. Краљ тада кпнашнп прихвата ламетисте за свпје најближе сараднике и пп оихпвпм савету, 14. септембра, ставља свпј пптпис на Устав. Ппверпвавщи тада да је ревплуција заврщена, Уставптвпрна скупщтина дпнпси пдлуку п амнестији пплитишких криваца, п свпм распущтаоу и п расписиваоу избпра за Закпнпдавну скупщтину. Закпнпдавна скупщтина — пад мпнархије Изабрана крајем септембра Закпнпдавна скупщтина се састала 1. пктпбра 1791. гпдине. Захваљујући избпрнпм систему (импвинскпм цензусу и ппсредним избприма) у Скупщтини је већину имала финансијска, тргпвашка, индустријска и земљпппседнишка буржпазија. Оених 750 ппсланика се пдмах ппсле избпра разврсталп у пплитишке групације, кпје су већ ппстпјале у јавнпм живпту Француске. Две впдеће пплитишке групе биле су фејанци и јакпбинци. За фејанцима је ищлп 264 ппсланика, за јакпбинцима 139. Већина пд 347 ппсланика била је неппредељена и пружала ппдрщку зависнп пд пкплнпсти, шас једнпј, шас другпј пд пвих група. Фејанци су се међу спбпм делили на фајетисте и ламетисте кпји су се бприли за престиж и впдећу пплитишку улпгу у земљи. Јакпбинце је у Скупщтини представљала група нпвих, решитих и предузимљивих пплитишара из редпва средое буржпазије, кпју су впдили амбиципзни и беспринципијелни властпљупци Брисп и Кпндпрсе, удружени са слишнпм группм ппсланика из пкруга Жирпнда ппд впђствпм Веропа, Жанспнеа, Гадеа, Инара и јпщ некплицине других. Међу савременицима, а и у истприпграфији, пва група је ппзната ппд именпм брисптинци, или јпщ вище жирпндинци. На крајопј левици пве групе била су трпјица париских ппсланика

104 присталица Максимилијана Рпбеспјера у Јакпбинскпм клубу. Оих су називали мпнтаоарима. Фејанци еу у Закпнпдавнпј скупщтини заступали став да је ревплуција заврщена, да нпви ппредак треба ушврщћивати сарадопм закпнпдавне и изврщне власти (краља), заснпванпм на стриктнпј примени Устава. Истпвременп, били су и прптив ппмисли п даљпј демпкратизацији пплитишких и друщтвених пднпса. Маое принципијелни пд фајетиста, ламетисти су исппљавали спремнпст ка ппгпдбама са краљем кпје би ищле наущтрб текпвина ревплуције: пристајали су на краљевскп апсплутнп ветп, на увпђеое двпдпмне скупщтине и на измиреое са емигрантима. Затп су Луј XVI и Марија Антпанета уклпнили из двпра свпг некадащоег „мајпрдпма" Лафајета, ппславщи га за кпманданта једне армије на северу земље, а на власт дпвели ламетистишкп крилп Фејанске странке. Пва странка је, међутим, брзп губила пппуларнпст у јавнпсти. Акп не у Закпнпдавнпј скупщтини, пнп у Јакпбинскпм клубу пплитишки јаз између двеју група јакпбинаца бип је јпщ дубљи негп кпд фејанаца. У тпм клубу су ппсле пдласка фејанаца 1791. гпдине пстали сви најистакнутији демпкратски елементи Париза, па делпм и из унутращопсти. Пп спцијалнпм статусу тп су били припадници средое и ситне буржпазије, али је клуб бип, прекп лпкалних клубпва, ппвезан и са щирпкпм маспм сирптиое и прплетаријата у престпници. Најистакнутије лишнпсти кпје су раду клуба давале пснпвни правац и тпк, биле су, најпре, бивщи ппсланици Уставптвпрне скупщтине Рпбеспјер, Антпан и Песјпн, а уз оих дпследни ревплуципнари из редпва ситне буржпазије Мара, Бијп-Варен, Камиј Демулен и други. Између двеју група, Брисппвих и Кпндпрсепвих жирпндинаца и Рпбеспјерпвих присталица мпнтаоара, у Клубу су се, већ пд јесени 1791. гпдине, птвприле жушне пплитишке расправе. У тим расправама Рпбеспјерпви јакпбинци заступали су мищљеое да се глас нарпда мпра слущати, да се с оим веза не сме губити, и да се затп ревплуција мпра наставити, јер је тп једини нашин да се оенп делп пдбрани и пд сппљне и пд унутращое

105 кпнтраревплуције. Демагпщки жестпки ревплуципнари на решима жирпндинци су исппљавали умеренпст и непдлушнпст у прихватаоу нарпдних захтева и нарпшиту склпнпст за ппгађаое, па шак и интригираое са двпрпм прптив маса и јакпбинске „анархије". Пвакву пплитику щпекулисаоа нарпдним незадпвпљствпм и дпдвправаоа краљу у истп време, жирпндинци су впдили и у Закпнпдавнпј скупщтини, увек с једним циљем пред пшима: дпкппати се власти у држави. Закпнпдавна скупщтина ппшела је да влада с јесени 1791. гпдине, у услпвима ппнпвп ппгпрщане екпнпмске и пплитишке ситуације у земљи. Пад вреднпсти папирнпг нпвца, застпји у сппљнпј тргпвини и нпве тещкпће у снабдеваоу сада су ппред сирптиое, све теже ппгађали и средоу тргпвашку буржпазију. Скпкпви цена и нестащице намирница изазвали су крајем 1791. и ппшеткпм 1792. гпдине велику узрујанпст маса у Паризу и низу других градпва. Заталасалп се ппнпвп и селп. Уппрнп пдржаваое неких феудалних пбавеза, щпекулације са пдузетпм земљпм и асиоатима, ппкренуще сељащ гвп. На тп је утицала и стална претоа, кпјпј се власти, пп мищљеоу нарпда, нису дпвпљнп пдлушнп супрптстављале, да ће се емигранти вратити и да ће племствп и свещтенствп ппнпвп увести све феудалне пбавезе. Услед свега тпга гптпвп цела Француска је ппет врила. Ревплуципнарне буне, шестп крваве, јавиле су се првих месеци 1792. гпдине у Паризу, Денкерку, Нпајпну, у пбластима Бпса, Кантал, Клеманси, Дпрдпоа, Кпрез, Гар и другим. Ппаснпст пд нпве ревплуције натерала је и крупну буржпазију у Закпнпдавнпј скупщтини да се прихвати неких спцијалних мера кпје би смириле духпве. У марту 1792. гпдине дпнет је Закпн п секвестру над имаоима племића емиграната. За сељащтвп је тп знашилп престанак плаћаоа дажбина власницима пвих имаоа. С неким другим мерама пвп је дпнекле примирилп францускп селп, щтп није знашилп и да су све ппаснпсти пд тежих унутращоих пптреса биле птклпоене.

106 Једна пд најтежих претои пп ппстанак ревплуције дплазила је из инпстранства пд делпваоа већ вепма мнпгпбрпјне кпнтраревплуципнарне емиграције, с једне, и пд интервенције реакципнарних двпрпва Аустрије, Пруске, Русије, Щпаније, с друге стране. Римскп-немашки цар и пруски краљ су, иакп у ствари неспремни за дејствп, августа 1791. гпдине, декларацијпм из Пилница (у Сакспнији) већ претили ревплуципнарнпј Францускпј. Јавнпст у Францускпј се збпг тпга, а и збпг све активнијег делпваоа емигрантскпг центра у Кпбленцу на Рајни, стала све већма узнемиравати. Ппјавилп се и распрпстиралп се мищљеое да би Француска прптив пвих ппаснпсти трабалп да ппведе превентивни, нападашки рат. Мнпги су делили тп мищљеое и желели такав рат. За оега су се залагали краљ и краљица не би ли на пвај нашин дпвели дп ппраза ревплуције. Желели су га Лафајет и оегпви следбеници, нарпшитп мнпгпбрпјни у впјсци, саоајући да на крилима једне ратне ппбеде пвеншани славпм, избпре себи дпминантан пплпжај у земљи. Рату, кап средству да дпђу дп власти и да пбуздају ревплуципнарну енергију маса, тежили су и жирпндинци. И пни су, кап фајетисти, рашунали на лаку ппбеду у тпм рату. Прптив рата изјащоавали су се ламетисти, из бпјазни да у оему не изгубе власт, и Рпбеспјерпви јакпбинци, кпји су нрпзревајући паклену игру двпра, истицали да је главни непријатељ ревплуције у сампј Францускпј. Рпбеспјер се енергишнп супрптстављап и жирпндинским аргументима да ће тп бити ревплуципнарни рат прптив апсплутистишких тирана: „Никп не впли напружане мисипнаре" ппрушивап је са гпвпрнице Јакпбинскпг клуба. Птппр ламетиста и јакпбинаца није вредеп. Удружени брисптинци и фајетисти наметнули су Закпнпдавнпј скупщтини бпрбен тпн, у пднпсу са страним владама и аристпкратскпм емиграцијпм. Краљ и краљица су дрх- тали пд радпсти. „Глупаци" писала је Марија Антпанета аустријскпм амбасадпру у Паризу „пни не виде да шинећи тп шине нам самп услугу, јер, најзад, акп ми птппшнемп рат, све се силе мпрају умещати ради

107 пдбране свпјих права." Запкупљени свпјпм пплитишкпм кпмбинатприкпм ни жирпндинци ни фајетисти тп нису увиђали. Пни су крпз Скупщтину прпвели пдлуку, кпја је саппщтена краљу, да се Хабсбурщкпм цару упути захтев да се пдрекне Пилнишке декларације. Луј XVI је ту пдлуку пдмах прихватип, а ппщтп су јпј министри ламетисти били прптивни, пн их је, марта 1792. гпдине, птпустип са власти и дпвеп на владу Брисппве следбенике (жирпндинце), међу кпјима су најутицајнији били министар инпстраних ппслпва, бескрупулпзни генерал Димурје, и министар унутращоих ппслпва, превртљиви банкар Рплан. Немашкп-римски цар Фраоа II, кпји је управп бип дпщап на власг уместп умрлпг Леппплда II, пдбацип је захтев францускпг краља. На тп је Луј XVI, уз пунп пдпбраваое свпјих жирпндинских министара, 20. априла 1792. гпдине дпщап у Закпнпдавну скупщтину и пптпунп равнпдущним гласпм предлпжип да се „краљу Шещке и Угарске" пбјави рат. Пгрпмнпм већинпм гласпва Скупщтина је пвај предлпг прихватила прппративщи га клицаоем и пдпбраваоем. Такп је птвпрена ера француских ревплуципнарних и напплепнских ратпва кпји ће, с малим прекидима, трајати 23 гпдине.

Рат 1792 У рат 1792. гпдине Француска је ущла са три армије и укупнп 100000 впјника. На ппшетку рата пна је имала пгрпмну надмпћнпст над Аустријпм и Прускпм, кпје нису мпгле да јпј супрптставе вище пд 35 000 бпраца кпнцентрисаних у Белгији. Та ппшетна надмпћнпст, Францускпј нищта није вредела, јер су оеним неувежбаним и неппремљеним армијама, састављеним претежнп пд дпбрпвпљаца, кпмандпвали пфицири племићи, већим делпм прптивници ревплуције, кпји су желели ппраз у рату, или су били несппспбни кпманданти. И сами кпманданти армија Лафајет, Рпщенбп и Лукнер, ппказивали су се мнпгп маое сппспбним и предузимљивим негп щтп се тп пд оих пшекивалп. Захваљујући тпме, пперације на свим фрпнтпвима ппведене су траљавп, сппрп и без иницијативе.

108 Јпщ једнпм сјајнп наслућујући щта стпји иза пваквпг нашина ратпваоа, Жан-Ппл Мара је у Кпрдељерскпм клубу пптужип државне и впјне врхпве за издају. Билп је тп бащ у тренуцима кад је Марија Антпанета дпставила Аустријанцима ратне планпве Француске. Заплащени пптужбама у јавнпсти, неки кпманданти ппшеще да се правдају кукавишлукпм и недисциплинпм впјника, Рпщенбп ппднесе пставку, а мнпги дезертираще. Известан брпј пфицира прещап је на страну непријатеља, ппвукавщи са спбпм три цела кпоишка пука. Заплащена пвим дпгађајима, жирпндинска влада је издејствпвала 8. јуна пдлуку Закпнпдавне скупщтине п фпрмираоу впјнпг лпгпра пд 20000 федералаца (нарпдних гардиста из ппкрајина) у сампм Паризу ради оегпве защтите. Нагпвпрен пд фејанаца и пспкпљен неуспесима на фрпнтпвима краљ на пву пдлуку Скупщтине стави ветп. Кад су жирпндинци прптестпвали и затражили пд оега да пппзпве ветп, пн их 15. јуна бруталнп птера са власти и министарске пплпжаје врати фејанцима сада измиреним фајетистима и ламетистима. Фејанци и двпр ппшели су пдмах да се припремају за пбрашун са ревплуципнарнпм демпкратијпм. За тп време Аустријанци и Пруси дпврщили су кпнцентрацију трупа, и прещли у пфанзиву. Првих дана јула пни су пренели пперације на француску теритприју. Ппаснпсти кпје су се надвиле над ревплуцију и унутар земље и сппља, натерале су жирпндинце и Рпбеспјерпве мпнтаоаре да пбуставе свпје сппрпве и пплемике. Пред оихпвим заједнишким иступима у Закпнпдавнпј скупщтини и у јавнпсти, Скупщтина је 2. јула ппнпвп дпнела пдлуку п впјнпм лпгпру са 20000 бпраца у Паризу, а 11. јула је усвпјила прпглас „Птачбина је у ппаснпсти", кпји краљ није мпгап да ппнищти. Пп налпгу Скупщтине свуда је спрпвпђена мпбилизација нарпдне гарде, уписивани су дпбрпвпљци и пбразпвани су оихпви нпви батаљпни. Самп у Паризу у дпбрпвпљце је ступилп 15 000 грађана. У престпницу су

109 стизали пдреди гардиста из унутращопсти. Један пд оих бип је и марсејски пдред кпји је марщирајући крпз Париз први пут певап марщ Руже де Лила и кпмппзитпра Гретрија, Ратна песма Рајнске впјске (названа касније „Марсељезпм"), кпји ће ппстати француска химна. На маспвнпј прпслави гпдищоице ревплуције („дана федерације") у Паризу 14. јула 1792. гпдине ниједан ушесник није узвикнуп „Живеп краљ!" Сви су псећали да наступају нпви тренуци велике ревплуципнарне кризе и напетпсти. Лафајет је тајнп ппзивап краља и краљицу да их изведе из Париза и стави ппд защтиту свпје армије. Пви су тп пдбили, щаљући истпвременп ппруку Аустријанцима и Прусима да щтп енергишније наставе пфанзиву и щтп пре им дпнесу спас. Пплитишки невещта впјнишина, пруски впјвпда Браунщвајг, кпмандант савезнишких трупа, нашини тада фаталну грещку пп Бурбпне: пбјави прпглас у кпме је претип да ће Париз бити разпрен дп темеља акп се Лују XVI и оегпвпј ппрпдици ищта дпгпди. Тп страхпвитп распали француске рпдпљубе и пткри им правп лице оихпвпг краља. Париз је ппстап буре барута. Жирпндинци, у таквпј ситуацији изгубище главу и ппнпвп ппшеще да хватају тајне везе с двпрпм. Пткривщи пву оихпву двплишну игру мпнтаоари кренуще свпм снагпм у агитацију за рущеое мпнархије. Рпбеспјер, Мара, Антпан, Дантпн и други стизали су свуда: у лпгпре и касарне дпбрпвпљаца, у раднишке и сирптиоске шетврти Париза, у седищта париских секција, тражећи свуда распущта- ое Закпнпдавне, н сазиваое ревплуципнарне скупщтине (Кпнвента), изабране ппщтим правпм гласа, прпмену Устава, пнемпгућаваое власти бпгатаща. Ппшеткпм августа, мпнтаоари су пбразпвали тајни ппбуоенишки пдбпр кпји је нпћу 9-10. августа 1792. гпдине, прекп ппсебних агитатпра и звпоавпм са цркава на узбуну, ппзвап нарпд Париза на устанак. Впђене јакпбинским прганизатприма, велике масе напружанпг света сливале су се пкп Тилеријскпг двпрца. Краљ и краљица су са децпм ппбегли у Закпнпдавну скупщтину, кпја је заседала у близини (у згради Маоежа). Нарпд је јурищап на двпр кпји је бранип пук Щвајцараца. Прекп 500 устаника ппгинулп је, или билп раоенп, али је и већина

110 Щвајцараца била ппбијена. Ревплуција је тријумфпвала. Ппд утискпм оене ппбеде Закпнпдавна скупщтина дпнесе пдлуку п збациваоу Луја XVI с престпла и п затпшеоу целе оегпве ппрпдице у тамницу Темпл. Истпвременп, на предлпг сампг Бриспа, усвпјен је и други захтев јакпбинаца распущтена је Закпнпдавна скупщтина и расписани су избпри за Кпнвент. Такп је ревплуција пд 10. августа 1792. гпдине, наставила делп заппшетп 1789. гпдине: пкпншала је владавину Бурбпна и уклпнила је с власти крупну буржпазију. Када је дпбип вест п ппбеди нпве ревплуције у Паризу, Лафајет се заједнп с Александрпм Ламетпм, свпјим дпјушеращоим супарникпм, предап Аустријанцима. Пви су га затпшили у тврђаву Плпмуц. Један славни ревплуципнар, „херпј два света", дпживеп је неславан пад. Бпрба жирпндинаца и мпнтаоара, Валми Ревплуција пд 10. августа уклпнила је са власти крупну буржпазију, али је пдмах на светлпст дана изнела и ппстпјећи, углавнпм латентни, сукпб у дптадащоем демпкратскпм крилу ревплуције јакпбинскпм табпру. Већ и дп тада ревплуципнарнп и демпкратскп, вище на решима негп на делу, жирпндинскп крилп јакпбинскпг блпка, кпје је заступалп интересе углавнпм нпве тргпвашке, индустријске и ппседнишке буржпазије, преглп је сада из све снаге да захукталу ревплуцију заустави и пкпнша, какп би оене плпдпве ппбралп за себе и свпје друщтвене снаге. Насупрпт жирпндинцима, групација дпследних ревплуципнара (мпнтаоара), за кпјпм су ищле масе ситне буржпазије, градске и сепске сирптиое, и даље је дпказивала да све мере ревплуције јпщ нису исцрпљене, да пбрашун са кпнтраревплуцијпм није заврщен и да јпщ мнпгп нарпдних захтева ваља испунити. Те принципијелне и сущтинске разлике у пплитишким ппгледима на ситуацију у Францускпј, дпвеле су дп нпвпг, птвпренпг, разлаза у табпру ревплуције (пппут пнпг са фејанцима 1791) и дп заппдеваоа жилаве бпрбе између жирпндинаца и правих јакпбинаца (мпнтаоара). Пдмах

111 ппсле 10. августа 1792. гпдине, та је бпрба ппведена у спедифишипј фпрми сукпба између Закпнпдавне скупщтине и Париске ппщтине (Кпмуне). Пбразпвана у нпћи 9-10. августа пд стране кпмесара 48 париских секција, Кпмуна је кап истински прган ревплуципнарне власти, настап акцијпм маса, пдпздп, енергишнп збацила дптадащоу градску управу, преузела впђствп ревплуције и, ппсле оене ппбеде, задржала власт у рукама. У Кпмуни су главну реш впдили све сами мпнтаоари, шланпви Јакпбинскпг клуба, кап и бпрбени елементи неких других клубпва и ревплуципнарних друщтава. Прекп Јакпбинскпг клуба, и оегпвих веза са ревплуципнарним удружеоима и другим градпвима, Кпмуна Париза врщила је утицај и у унутращопсти земље. Такп је у Францускпј ппсле рущеоа мпнархије насталп специфишнп стаое двпвлащћа, инаше ппзнатп у истпријама ревплуција. На једнпј страни била је Закпнпдавна скупщтина кпју су впдили жирпндинци, на другпј Париска кпмуна, на шелу са мпнтаоарима. Између двеју власти ппведена је неппмирљива бпрба. Пна ће трајати дп разлаза Закпнпдавне скупщтине и сазива Кпнвента 20. септембра, с тим щтп ће се сукпб жирпндинаца и мпнтаоара ппсле тпга наставити у другим видпвима и пблицима. Први судар између Закпнпдавне скупщтине и Кпмуне избип је на питаоу ванредних „ревплуципнарних мера" кпје је Кпмуна тражила пд Скупщтине. Те „ревплуципнарне мере" биле су: „прпписиваое цена, ппписи станпвнищтва, реквизиције, принудни курс асигната, украткп, пгранишаваое слпбпде тргпвине". На пплитишкпм плану реш је била п следећем: „стављаое ппд присмптру свих прптивника режима, пгранишеое лишне слпбпде, ствараое преких судпва, ппјашаваое централне власти стрпгим пптшиоаваоем лпкалних власти, украткп, пплитика јавнпг спаса" (Матјез). Ппирући се пвим мерама, жирпндинци су истицали сасвим супрптне циљеве даљег тпка ревплуције: стабилизацију ствпрених друщтвенп-екпнпмских пднпса, ппщтпваое неприкпснпвенпсти приватне свпјине и слпбпде привредне иницијативе, тражеое кпмпрпмиса са ппраженим снагама крупне буржпазије и

112 либералнпг племства, пдбрана Устава из 1791. гпдине, једнакп супрптстављаое и аристпкратскпј кпнтраревплуцији и анархизму мпнтаоаркспг прпграма, кпји прети да угрпзи и слпбпду и власнищтвп. Да би у бпрби са Кпмунпм пјашала свпј пплпжај, Закпнпдавна скупщтина именпвала је нпви Изврщни пдбпр (владу) састављен пд самих жирпндинаца, псим Дантпна, кпји је припадап мпнтаоарима, али је бип прихватљив и за Бриспа, кпји је рашунап на оегпву кплебљивпст и властпљубивпст. Истпвременп, међутим, Скупщтина је мпрала да изађе у сусрет и неким захтевима ревплуципнарне демпкратије. У све армије, кпје су впдиле бпрбе са Аустријанцима и Прусима, пна је упутила пп трпјицу кпмесара, снабдевених ванредним пвлащћеоима „да мпгу привременп уклпнити са дужнпсти" свакпг генерала или пфицира, шак их у слушају пптребе и затвприти, и на оихпвп местп именпвати друге кпманданте. Циљ пве мере бип је елиминација кпнтраревплуципнарних пфицира из впјске. Скупщтина је ппред пвпга, свим ппщтинским управама упутила наредбу да изврще истрагу п злпшинима прптив државне безбеднпсти, да пппищу сумоива лица и да ставе ппд надзпр, кап тапце, најближе српднике пплитишких емиграната. Париска кпмуна пве мере није сматрала дпвпљним и сталнп је критикпвала Скупщтину збпг пппустљивпсти према прптивницима ревплуције. Оени напади ппстајали су све жещћи какп се стварна ппаснпст и пд сппљнпг непријатеља и пд унутращое кпнтраревплуције вище приближавала. На фрпнтпвима је ситуација ппстала дписта пзбиљна: пруска впјска је 23. августа заузела дпбрп браоени град Лпнви и стала се приближавати највећем утврђеоу на путу за Париз Вердену. У тим тренуцима (24. августа) плануле су кпнтраревплуципнарне ппбуне у Вандеји и Бретаои, а у Дпфинеи је пткривена щирпка рпјалистишка завера. У таквим услпвима Кпмуна је улагала велике наппре да припреми пдбрану земље. Прганизпвала је кппаое рпвпва и ппдизаое утврђеоа на прилазима Паризу, прпизвпдоу пружја, уписиваое дпбрпвпљаца итд. За тп време жирпндински врх у Скупщтини и влади

113 ппшеп је да губи присуствп духа и исппљава дефетистишка распплпжеоа. Пд шланпва Изврщнпг савета самп је Дантпн пстап на висини тренутка. Пн је бип пптпунп сагласан са прганима Кпмуне и најистакнутијим јакпбинцима да се за пдбрану земље и ревплуције мпрају упптребити сва средства, какп прптив сппљнпг такп и прптив унутращоег непријатеља. Пп савету Дантпна пплицијски пргани Кпмуне су ппследоих дана августа претресли хиљаде париских станпва и ппхапсили пкп 3 000 лица. Збпг пве акције жирпндинци су 30. августа беснп напали Кпмуну и издејствпвали пдлуку Закпнпдавне скупщтине п оенпм распущтаоу. Али супшена са птппрпм париских грађана, Скупщтина није имала нашина да пву пдлуку изврщи. Кпмуна и оени пргани су, међутим, радили грпзнишавп. Пп свпј прилици у сарадои са најистакнутијим мпнтаоарима (Дантпн, Мара, Фабр д'Еглантин), Кпмуна је припремала стращан пбрашун са кпнтраревплуцијпм у Паризу, кпји је требалп да застращи све оене присталице щирпм Француске. На таквп стаое духа пала је, 2. септембра ујутрп, вест да Пруси ппседају Верден и да су изгледи за оегпву пдбрану слаби. А Верден је бип ппследоа препрека на путу непријатеља за Париз. Закпнпдавна скупщтина се, за тренутак, збунила а Кпмуна свпм силинпм ступила на сцену. Пна је исгпг јутра пбјавила прпглас: „На пружје, грађани, на пружје, непријатељ је пред нащим вратима!" Зазвпнище звпна на црквама, залупаще дпбпщи пп тргпвима, груну тпп. Масе дпбрпвпљаца су се сливале према Марспвпм ппљу. Састаде се, најзад, и Закпнпдавна скупщтина. У опј Дан- тпн пдржа један пд свпјнх великих гпвпра: „Звпна кпја ће сада звпнити нису знак за узбуну, негп знак за јурищ на непријатеља птачбине. Да их ппбедимп, гпсппдп, треба нам смелпсти, ппет смелпсти и увек смелпсти, и Француска ће бити спащена". У тим шаспвима највећег узбуђеоа и напетпсти некп прпщири глас какп ће непријатељи ревплуције у најтежем тренутку грунути бранипцима Париза у леђа и какп ће, у слушају да дпђу Пруси, све ставити ппд нпж. Закљушак се сам пп себи наметап: треба се сместа

114 пбрашунати с тим непријатељем. А пн, какп стварни, такп и пнај на брзину псумоишени, налазип се већ у париским тамницама. Затп гневна и узрујана маса предвпђена функципнерима Кпмуне, нарпдним гардистима и федералцима, прпвали 2. септембра ппппдне у тамнице и без икаквпг суђеоа и фпрмалнпсти ппше, пуна два дана, да убија пплитишке затвпренике: пущкама, кппљима, сабљама, секирама, батинама, нпжевима. Према разним прпценама измасакриранп је 14002000 пспба. Највећи деп Парижана пратип је пве ппкпље равнпдущнп или с пдпбраваоем верујући да су ппбијени ту судбину и заслужили. Билп је мнпгп пних кпји су се тресли пд страха. Међу таквима била је и већина ппсланика Закпнпдавне скупщтине и жирпндинске владе. Двпјица министара у шијпј је надлежнпсти билп да ппкущају да се супрптставе пвпј стихијскпј пдмазди нису нищта ушинили: Рплан щтп није смеп, а Дантпн щтп није хтеп пн је верпвап да је пвај ппкпљ неппхпдан, јер ће такп крвавп завадити нарпд са кпнтраревплуцијпм да ће га натерати да ревплуцију брани дп ппследоег даха. Тих драматишних, септембарских дана 1792. гпдине, слишних пбрашуна нарпда са прптивницима ревплуције билп је и у другим крајевима Француске: у пкрузима Прна и Пб, у Лизјену, Ремсу, Мпу, Липну, Марсе- ју. Бежећи пд насиља, нпви вал емиграната напусти Француску.

Избори за Конвент Избпри за Кпнвент пдржани су септембра 1792. гпдине у услпвима жестпке класне и пплитишке бпрбе, у услпвима терпра и насиља, у услпвима присуства страних трупа на тлу Француске. На тим избприма, псим у Паризу где су изабрани гптпвп сами мпнтаоари, буржпазија је надмпћнп ппбедила. Била је тп буржпазија антимпнархистишка, републиканска, заинтереспвана за пдбрану текпвина ревплуције али и пдлушнп прптивна свим даљим спцијалним захтевима маса, ппгптпву таквим кпји би задирали у неприкпснпвена права приватне свпјине и слпбпдне привредне иницијативе. Кад се Кпнвент састап и кад су се

115 ппсланици пплитишки разврстали, виделп се да пд оих 750 пкп 170 припада жирпндинцима, пкп 100 мпнтаоарима и пкп 480 пплитишки неппредељенпј групацији пппртуниста, кпју су називали „трећпм партијпм", „равницпм" или „барущтинпм". Пна ће бити важан, мада неппуздан, савезник и сарадник двема милитантнијим и амбиципзнијим групама. У ппшетку ће тп бити жирпндинци. У време избпра за Кпнвент ратни и међунарпдни пплпжај Француске бип је пшајан. Велика Британија, Русија и Щпанија су с опм прекинуле диплпматске пднпсе, ппсле пбараоа ЈТуја XVI. Щпанија је гпмилала трупе на Пиринејима. Аустријскп-пруска пфанзива са 110000 впјника, прптив француских 85 000 све је вище напредпвала. На дан 1. септембра Прусима се предалп најјаше францускп утврђеое Верден, ппщтп су рпјалисти претхпднп заклали оегпвпг кпманданта Бпрпера. Пут за Париз, прекп Щалпна, бип је у тпм тренутку птвпрен, али се сампуверени пруски кпмандант Браунщвајг није журип, па је дппустип француским армијама Келермана и Димурјеа да се сппје и затвпре га. Пн је са 34000 впјника кренуп у наступаое тек 12. септембра, кад су Келерман и Димурје мпгли да му се супрптставе већ са 50000 бпраца. Видевщи щта је ушинип, Браунщвајг је желеп да их изманеврище, али га је краљ Фридрих Вилхелм II натерап да „кармаопле"7 нападне фрпнталнп. Дп судара је дпщлп 20. септембра 1792. на узвисинама испред места Валми. Развијена у стрељашки стрпј, пруска впјска кренула је у напад пкп ппдне. У тпм тренутку у француски рпв грунула је граната и изазвала експлпзију сандука са муницијпм. Насталаје ппметоау францускпј пдбрамбенпј линији. Келерман се ппказа кап прави кпмандант ревплуципнарне впјске: пн скпши из заклпна, диже капу на врх сабље и ппвика: „Живеп нарпд!" Ппклиш се расу пд батаљпна дп батаљпна. Французи се средище, псуще паљбу пп Прусима а пви узмакпще на пплазне пплпжаје. Разви се жестпк артиљеријски двпбпј у кпјем су Французи ппказали надмпћ. Увеше удари страхпвит пљусак, кпји све утища. Кад су ујутру пребрпјане жртве, виделп се да их је међу Французима билп 300, а међу Прусима 200. Али Пруси вище нису мпгли напред. Такп су Французи дпбили битку

116 кпд Валмија. Оен мпрални ефекат бип је пгрпман. Најбпље га је изразип велики немашки песник Гете, кпји се и сам налазип у прускпм впјнпм лпгпру. Називајући битку кпд Валмија „првпм ппбедпм нарпда над краљевима", пн је забележип пве знамените реши: „Пд пвпг места, пд пвпг дана, настаје нпвп дпба у истприји света." У пруским впјним и пплитишким кругпвима ппјавилп се ппсле Валмија питаое: треба ли настављати рат прптив Француске? 7

Кармаопли ппдругљиви назив за француске дпбрпвпљце.

Сазиеаое Кпнеенща и ирпщащеое Реиублике Самп један дан ппеле Валмија у Паризу се, 21. септембра, састап Кпнвент нпва уставптвпрна скупщтина. У оегпвим рукама била је кпнцентрисана целпкупна власт у земљи. На првпј седници пдржанпј тпга дана Кпнвент је усвпјип резплуцију кпја је гласила: „1. Мпже ппстпјати самп устав кпји је нарпд примип; 2. лишнпсти и сппственпсти су ппд ппкрпвитељствпм нарпда". На пснпву пве резплуције, Кпнвент је тпг знаменитпг 21. септембра 1792. гпдине, у свешанпм и раздраганпм распплпжеоу, изгласап пдлуку п укидаоу мпнархије и прпглащеоу републике у Францускпј. Такп је ппшиоала истприја Прве Француске Републике. Слпга и ппмиреое између жирпндинаца и мпнтаоара, исппљени у данима прпглащеоа Републике, били су вище негп краткпг века. У услпвима нпвих запщтраваоа екпнпмских прпблема дп кпјих је дпщлп у другпј пплпвини 1792. гпдине и пплитишка питаоа, пкп кпјих су се спприли жирпндинци и мпнтаоари, све пщтрије су се ппстављала. Ппет је најтеже билп питаое снабдеваоа и прехране станпвнищтва и тп, пвпга пута, не збпг слабе летине већ збпг дубпких ппремећаја на тржищту, великпг ппадаоа вреднпсти нпвца (асиоата) и све јашег псећаоа ппщте спцијалне и пплитишке несигурнпсти. Уз све тп, ратне прилике и све веће впјне набавке, ппвећавале су пскудицу разних рпба на тржищту, међу кпјима је нестащица житарица најтеже падала. Щпекулације су цветале на све стране а немир сирпмащних растап је из дана у дан. Щирпм

117 Француске стале су се, у таквим услпвима, јављати идеје, а ппнегде и спрпвпдити, да ревплуципнарна власт треба да се прихвати насилних средстава (реквизиција, максимираних цена, казни, па и терпра) прптив щпекуланата, набијаша цена и пних кпји скривају намирнице. Такве идеје жирпндинци су сматрали шистим анархизмпм и збпг оих су беснп напали мпнтаоаре. Идеје п пгранишаваоу права свпјине и приватне привредне иницијативе, п кплективизму и кпмунизму кпје су се јавиле у пвпј фази ревплуције, нису биле мпнтаоарске. Оих су ппшели исппведати дп тада неппзнати људи: щтампар Мпмпрп у Паризу, кпји је тражип „аграрне закпне"; ппат Пјер Дпливије из ппкрајине Бпс, кпји се залагап за „нарпдну заједницу" кап власника све земље; шинпвник Ланж из Липна, кпји предлаже наципнализацију живптних намирница; ппат Жак Ру, кпји захтева смртне казне за щпекулације; ппщтар Жан Варле („аппстпл једнакпсти"), кпји тражи терпристишке мере прптив бпгатаща, и јпщ мнпги други. Оихпве идеје падају на плпднп тлп нарпднпг незадпвпљства и имају щирпк пдјек нарпшитп међу сирптиопм. Защтитници власнищтва, кап светиое, и непгранишене слпбпде приватне иницијативе у привреди, жирпдинци су, прирпднп, мпрали бити пгпршени ирптивници пваквих превратнишких спцијалних идеја. Пни су збпг оихпве ппјаве, напали мпнтаоаре иакп пви нису били прптивници приватне свпјине. Жирпндинци су тп знали, али су били убеђени да су мпнтаоари спремни да из демагпщких разлпга, у силнпј јагми за влащћу, излазе у сусрет захтевима ревплуципнарних маса, шак и пп цену угрпжаваоа приватне свпјине и екпнпмскпг либерализма. Щтавище, тврдили су да су мпнтаоари у пвпм правцу већ прещли ппследоу границу и да су кренули путем анархије. Такп је крајем септембра 1792. гпдине птвпрен неппмирљив класни сукпб двеју партија ревплуципнарнпг табпра, кпји ће се, на крају крајева, заврщити прппащћу и једне и друге.

118 Напад на мпнтаоаре птппшели су 23. септембра Брисп и Рплан изнпсећи пред Кпнвент предлпг да се дпнесе закпн прптив „ппдстрекаша на мушка убиства", кпји је циљап на мпнтаоарски „тријумвират" (Рпбеспјер, Мара, Дантпн), а циљ му је бип да се пва странка у Кпнвенту пбезглави. Упркпс прптивљеоу мпнтаоарских ппсланика Кпнвент је изгласап пдлуку да се фпрмира кпмисија „кпја ће имати да ппднесе извещтај п стаоу у републици, а нарпшитп п стаоу у престпници, кап и да ппднесе закпнски предлпг прптив прпвпкатпра на убиства и разна друга насиља..." На пвај напад мпнтаоари су узвратили ударпм ван Кпнвента: на оихпв предлпг Јакпбински клуб је 10. пктпбра искљушип из свпг шланства „интриганте" Бриспа и оегпве присталице, кпји су дп тада у пвпм клубу били утицајни. Такп је Јакпбински клуб кпнашнп ппстап средищте најдпследнијих ревплуципнара, пкупљених пкп Рпбеспјера, Мараа и Дантпна, и такп се пд тада изједнашавају ппјмпви мпнтаоар и јакпбинац (санкилпт). Али такп је табпр ревплуције јпщ једнпм бип ппдељен на две неппмирљиве групације. Настпјаое жирпндинаца да искљуше мпнтаоарске впђе из Кпнвента, међутим, није успелп. Мара, Рпбеспјер и Дантпн су се енергишним и дпстпјанственим иступаоима успещнп пдбранили пд жирпндинске пптужбе да су људи „кпји су сталнп изазивали зликпвце прптив Закпнпдавне скупщтине" с намерпм „да заведу анархију ппмпћу нереда". Щтавище, пни су издејствпвали да Канвент усвпји изјаву: „Француска република је једна и недељива." Тиме је ппражена жирпндинска идеја п федералистишкпм преуређеоу земље. У једнпј другпј ствари жирпндинци су пднели превагу у Кпнвенту: успели су да пбразују владу (Изврщни савет) састављену искљушивп пд свпјих присталица. Дантпн вище није бип министар. Ппкущај са пбразпваоем сппствене гарде састављене пд пдреда дпведених из унутращопсти, ради защтите Кпнвента „пд париске руље", дпнеп је жирпндинцима слпм. Жирпндинска влада је, дписта, дпвела у Париз пкп 16000 „федералаца", кпји су, затрпвани антијакпбинскпм

119 прппагандпм марщирали оегпвим улицама и певали: Дајте нам главу Мараа, Рпбеспјера и Дантпна, И свих пних кпји их буду бранили, И свих пних кпји их буду бранили! Париски пук ппдушен пд јакпбинаца, пднпсип се према приспелим гардистима пажљивп и без прпвпкација. Мара је сам, храбрп птищап у касарну Марсејаца, с оима дугп разгпварап, пријатељски и стрпљивп им тумашећи ппгледе и захтеве мпнтаоара. Није прпщлп мнпгп времена, а гардисти из унутращопсти ппшели су пдбацивати свпје предрасуде, братимити се с Парижанима и прихватати јакпбинске идеје. Щтавище, пснпвали су и свпје „Друщтвп федералаца 83 пкруга" у кпјем су те идеје щирене и тумашене. Сви пви дпгађаји ппказивали су да жирпндинци немају дпвпљнп нпдрщке у масама а и да Кпнвентпм не успевају пптпунп да владају. „Трећа партија" је у вище наврата ппклаоала ппвереое јакпбинцима. У јпщ већпј мери тп ће пптврдити неуспех Жирпнде да сашува главу бивщем краљу, Лују XVI. Ускпрп ппсле ревплуције пд 10. августа мпнтаоари су пд Закпнпдавне скупщтине тражили да се свргнутпм краљу суди за велеиздају. Предвпђена жирпндинцима Скупщтина је пдлагала суђеое, заклаоајући се иза питаоа п прпцедури и надлежнпсти за суђеое бивщем владару. У Кпнвенту су јакпбинци пбнпвили свпј захтев и тада је, нпвембра 1792, једна кпмисија правника дала пбразлпженп мищљеое, да је за таквп суђеое надлежан сам Кпнвент, кап заступник целпг францускпг нарпда. У тајнпј вези с неким емигрантима и страним владама (британскпм, щпанскпм) жирпндинци су извели некпликп маневара не би ли пнемпгућили, или бар пдлпжили, пвп суђеое. У највећпј тајнпсти у тим маневрима је ушествпвап и Жпрж Дантпн. Међутим, дпк је све тп трајалп, пукап је глас щирпм Француске да је у Тилеријскпм двпрцу пткривен тајни сеф у кпјем се шувала најппверљивија преписка Луја XVI и Марије Антпанете са страним

120 владарима и диплпматама, у кпјпј се тражила интервенција прптив Француске. Сумое у краљеву и краљишину издају вище није билп, па се жирпндинци даље нису усуђивали да пметају оихпвп извпђеое пред суд Кпнвента. Кпнвент је, тпкпм децембра, прегледап дпказни материјал, кпји му је ппднела једна кпмисија пд 21 шлана, и саслущап је бивщег краља. Краљева и краљишина кривица била је недвпсмисленп дпказана. И ппред тпга, жирпндинци су извели јпщ један маневар с циљем да им спасу главе: предлпжили су да се п оихпвпј кривици прганизује ппщтенарпднп изјащоаваое. Јакпбинци су се тпме жестпкп успрптивили и Кпнвент је, већинпм гласпва, пдбацип жирпндински предлпг. На дан 14. јануара 1793. гпдине у Кпнвенту је пбављенп ппјединашнп гласаое п смртнпј казни предлпженпј за краља. Један пп један ппсланик је излазип на гпвпрницу и изјащоавап се. За смртиу казну гласалп је 387 ппсланика, за казну затвпра или рпбије 334. ЈТуј XVI бип је ппгубљен на гиљптини 21. јануара 1793. гпдине. У пктпбру ће за оим ппћи и Марија Антпанета.

Монтескје у Савоји У бпрби с јакпбинцима Жирпнда је, ипак, пдржавала пдређену надмпћнпст, све дп прплећа 1793. гпдине. Ту надмпћнпст пбезбеђивала јпј је ратна слава ревплуципнарне впјске и оене ппбеде крајем 1792. гпдине, за кпје жирпндинци, свакакп, нису били најзаслужнији. Впјни успеси ревплуципнарне Француске заппшети кпд Валмија, настављали су се, буквалнп, већ сутрадан, 21. и 22. септембра 1792. гпдине, када је једна армија пд 18000 дпбрпвпљаца, ппд кпмандпм генерала Мпнтескјуа, ущла у Савпју, где је тријумфалнп дпшекана. У истп време генерал Д'Анселм је са десетак хиљада регрута и нарпдних гардиста псвпјип Ницу и тврђаву Вилфранщ, у кпјпј је задпбип велики ратни плен.

121 Крајем септембра, птппшела је француска пфанзива на Рајни и у Белгији. Генерал Кистин је 25. септембра са самп 14300 впјника, псвпјип град Спир, да би првих дана пктпбра заузеп Впрмс и ппсеп Мајнц, кпји му се већ 5. пктпбра предап, јер је оегпвп ревплуципнарнп грађанствп натералп кпманданта да пбустави птппр. Не шасећи ни шаса, Кистин је наставип напредпваое и два дана дпцније заузеп је Франкфурт, кпји неће мпћи дугп да пдржи у рукама. Пруска впјска ће успети, у децембру, да пнемпгући и напад генерала Бернпнвила на Трир. За све тп време текла је и пфанзива армије генерала Димурје у Белгији. Пптискујући Аустријанце, пн је најпре деблпкирап Лил, затим заузеп Валенсијен и Мпнс, да би 6. нпвембра пднеп над оима сјајну ппбеду кпд Жемапа, недалекп пд Мпнса. Аустријанци су мпрали да напусте шитаву Белгију, па је Димурје 14. нпвембра ущап у Брисел, 28. нпвембра у Лијеж, а 30. нпвембра у Анверс. Ппсле пвих ратних ппбеда француска ревплуција и оен Кпнвент нащли су се пред питаоем: склапаое шаснпг мира уз напущтаое псвпјених земаља или задржаваое ратних текпвина уз настављаое рата? Билп је тп вище пд пбишнпг питаоа мира или рата. Радилп се п тпме хпће ли буржпаска ревплуција кренути путем псвајаоа или путем ппщтпваоа независнпсти и суверенитета свих нарпда. Ппсле извесних кплебаоа тадащое жирпндинскп впђствп ревплуципнарне Француске ппределилп се за пплитику псвајаоа и експанзије. Јединп су се Рпбеспјерпви јакпбинци, кап и упши рата, успрптивили али и пвпг пута без успеха. Такп су жирпндинци, релативнп брзп и лакп, претвприли пдбрамбени ревплуципнарни рат, најпре, у прппагандни рат за циљеве ревплуције, а затим у псвајашки рат за тзв. прирпдне границе Француске. Тп је знашилп „ппмерити француску грани- цу дп ущћа реке Рајне", јер је пва река „прнрпдна граница Галије истп кап щтп су Алпи, Пиринеји, Средпземнп мпре и Атлантски пкеан". Псвајашку пплитику француске буржпазије, усвпјену у нпвембру и децембру 1792, неће мпћи да прикрије ни оенп сппственп увереое да је та пплитика у интересу самих псвпјених нарпда, нити оена парпла „Мир кплибама, рат замкпвима!" Псвајашка пплитика

122 за кпју се ппределип Кпнвент, није Францускпј мпгла дпнети мир. Прегпвпри заппшети јпщ пктпбра са Прускпм и Аустријпм убрзп су прекинути, а пднпси Француске са Енглескпм, Щпанијпм и другим земљама су се наглп и ппаснп затезали. На све пвп, жирандинци су ппнпвп ушинили грещку, кап и априла 1792. гпдине: нагнали су владу и Кпнвент да 1. фебруара 1793. гпдине сами пбјаве рат Великпј Британији и Хпландији. Такп је између Британије и Француске птппшеп дугпгпдищои рат, слишан пнима кпји су у XVIII веку већ впђени. Тп није бип рат реакципнарне мпнархије прптив ревплуципнарне републике, већ рат двеју капиталистишких држава, једне (Француске), за експанзију и стицаое утицајних сфера, друге (Енглеске), за пдбрану еврппске равнптеже и свпјих већ стешених сфера утицаја. Ни у пднпсима са Щпанијпм ратпбпрни жирпндинци нису дпзвплили прптивнику да први тргне маш: Кпнвент је 7. марта дпнеп једнпгласну пдлуку да се щпанскпм краљу пбјави рат. Јпщ пре Щпаније, на страну непријатеља ревплуципнарне Француске сврстали су се напуљски краљ Фердинанд IV Бурбпнски и римски папа Пије VI. Такп је, ппшеткпм 1793. гпдине, пбразпвана Прва кпалиција еврппских држава прптив Француске. Интензивне ратне пперације између Француске и шланица кпалиције, разбуктале су се већ крајем зиме 1793. гпдине. У оима ће Французи за некпликп недеља изгубити све свпје текпвине из претхпдне јесени и ппнпвп дпспети у тещку ситуацију. Разлпга за такав пбрт биће вище. Првп, спласнуп је, у великпј мери, ентузијазам француске ревплуципнарне впјске шим се из пдбране прещлп у псвајаое. Ппјавилп се дезертерствп, армије су се псипале и оихпв брпј је ппап са 400000 (децембра 1792) на 228 000 (фебруара 1793). Другп, нестале су ппдрщке и симпатије нарпда суседних земаља шим су се Французи пд пслпбпдилаца претвприли у пкупатпре и анексипнисте. Треће, међу француским кпмандантима владала је сампвпља, суревоивпст, неслпга. Неппщтпваое пдлука Кпнвента и владе ращирилп се у врхпвима армија. Димурје и Кистин су шинили све да кпмпрпмитују министра пдбране, Паща. Ппасни и амбиципзни генерал пплитишар Димурје, ппдржаван пд

123 Кпнвентпвих кпмесара Дантпна и Делакрпа, шинип је щта је хтеп, и ппнащап се кап диктатпр. У таквим услпвима разумљивп је щтп су Французи неспремни дпшекали прпдпр аустријских трупа ппд кпмандпм принца Кпбурга, из Немашке у Белгију 1. марта 1793. гпдине. Слпм разбацаних француских јединица пп Белгији бип је брз и тежак. Кпнвеит је на оега реагпвап наредбпм п регрутпваоу нпвих 300000 впјника. Генерал Димурје, кпји је пре пвпг аустријскпг напада кренуп на Хпландију, вратип се пдмах у Белгију, али је 18. марта дпживеп тежак ппраз кпд Нервиндена на реци Гети. И даље ппдржаван и защтићиван пд Дантпна и Делакрпа, Димурје је крпјип планпве п ппхпду на Париз и растериваоу Кпнвента. У тпм циљу латип се и велеиздајнишке радое: 23. марта ступип је у везу с аустријскпм врхпвнпм кпмандпм ппнудивщи јпј враћаое целе Белгије и прекид рата. Ппсумоавщи у исправнпст пвпг жирпндинскпг генерала Кпнвент му је упутип шетири нпва кпмесара пн их је ппхапсип и предап Аустријанцима. Када је ппсле тпга ппкущап да изазпве ппбуну свпје впјске и да је пкрене према Паризу, дпживеп је неуспех. Кпмандант једнпг дпбрпвпљашкпг батаљпна, кпји се звап Даву будући Напплепнпв марщал кпмандпвап је свпјим впјницима да пуцају у генерала издајника. Да не би бип убијен Димурје је ппбегап Аустријанцима, впдећи са спбпм пкп 1 000 људи, међу кпјима је бип и будући француски краљ, ЈТуј Филип Прлеански. Билп је тп 5. априла 1793. гпдине. Ппсле Димурјепве издаје изгледалп је да су изгубљени и Дантпн и Делакрпа. Извукла их је решитпст и демагпгија Жпржа Дантпна. Пн је срушип бујицу пптужби на жирпндинце, дпбивщи пд мпнтаоара френетишне аплаузе. Ппсле тпга су пбпјица изабрани за шланпве Пдбпра јавнпг спаса, нпвпг пргана Кпнвента, пбразпванпг 5. априла, са задаткпм да прганизују бпрбу прптив сппљне и унутращое ппаснпсти кпја се ппнпвп свпм тежинпм надвила над Француску ревплуцију.

124 Hs Sjc * Дпк се сппљни непријатељ приближавап Францускпј, или већ газип оену теритприју, у опј сампј беснела је ппбуна кпнтраревплуције. Ревплуципнарни табпр раздирап се међуспбним бпрбама. Првих месеци 1793. гпдине, цела Француска била је излпжена великим екпнпмским тещкпћама и у оима је лежап главни узрпк дубпких пптреса кпји су је захватили у прплеће те гпдине. Беда је завладала свуда, а нарпшитп пп градпвима. Већ крајем фебруара, немири су захватили Париз, у Липну се ппбунилп 4000 свиларских радника, у низу градпва је дпщлп дп разбијаоа прпдавница и пљашки. Лпкалне власти а ппнегде и Кпнвентпви кпмесари, ппслати да смирују нереде, ппшели су стајати на страну нарпда. Захваћен страхпм пд ревплуципнарнпг распплпжеоа маса деп буржпазије, кпја је дп тада ппклаоала ппвереое жирпндинцима, ппше да сумоа у оихпву сппспбнпст да пкпншају ревплуцију, и пкрете се кпнтраревплуцији. Слишна распплпжеоа ппјавище се и међу имућним сељащтвпм. Рп- јалисти, са свпје страие, пспкпљени впјним неуспесима Француске и пвим превираоима у друщтву, дигпще главу и пбнпвище агитацију прптив ревплуције. И бащ тада стиже у све крајеве земље наредба п мпбилизацији 300000 нпвих впјника. Спрпвпдећи је, лпкалне власти ппшинище гпмилу злпупптреба, кпје пгпршище нарпд, а прптивницима ревплуције дадпще нпве мпћне аргументе за прппаганду. У таквпј ситуацији изби 10. марта 1793. гпдине, велики кпнтраревплуципнарни устанак сељака у Вандеји, ппкрајини западне Француске. Дпбрп припремљен пд племића и свещтеника из илегалнпсти, устанак је бип маспван и прганизпван. Предвпђени свпјим месним старещинама сељашки пдреди, напружани вилама, кпшевима, секирама, па и пущкама, јурищали су на лпкална градска средищта и псвајали их једнп пп једнп, стављајући ппд нпж све истакнутије рпдпљубе и републиканце. За краткп време убијенп је 550 људи. Тек ппсле пвих успеха из таме су испливали праве впђе устанка, племићи Щарет, Бпнщан, Гијпм де Фплвил и други.

125 Кпнвент није пдмах за пзбиљнп узеп устанак у Вандеји, и ппслап је прптив оега самп 15 000, махпм непбушених, впјника. Пвпј впјсци Вандеја се успещнп супрптставила и шак јпј је 5. маја, кпд Туара, задала тежак ппраз, зарпбивщи генерала Кетинпа са 4000 људи. Тек тада је пдвпјенп 30000 впјника са фрпнтпва и, ппд кпмандпм трпјице генерала, упућенп на Вандејце. Билп је пптребнп мнпгп мука и бпрби да се Вандеја савлада и умири. У истп време кад и у Вандеји, дпщлп је дп ппкущаја кпнтраревплуципнарних ппбуна у Бретаои, у пкрузима Ендр и Jloapa, на Дпопј Рајни, у Лпзеру, и јпщ неким крајевима Француске. Свуда су их Кпнвентпви кпмесари, јакпбинци, уз ппмпћ лпкалне нарпдне гарде, сасецали у кпрену. Ревплуција је браоена свим снагама и распплпживим средствима. Мнпги рпдпљуби и републиканци, живптнп заинтереспвани за спас ревплуције, кпји су дп тада ппклаоали ппвереое жирпндинцима, ппшели су им сада пкретати леђа, увиђајући да пни не умеју дпвпљнп енергишнп да је бране. Оихпвп приступаое јакпбинцима пјашалп је мпнтаоарски табпр и у Кпнвенту, па пвај дпнесе пдлуке да се, ппред Пдбпра јавнпг спаса, пбразују јпщ два ванредна ревплуципнарна пргана: Пдбпр јавне безбеднпсти и Ревплуципнарни суд. Један пплицијски други судски, пви пргани су пдмах ппвели немилпсрдан пбрашун са прптивницима ревплуције. Пдазивајући се захтевима маса, пјашани јакпбинци су спрпвели крпз Кпнвент и две спцијалне мере: увели су принудни курс асиоата и максимирали су цене неких артикала. Пве мере изгласане су 15. априла и 4. маја 1793. гпдине. Жирпнда није ни псећала какп, у прплеће 1793. гпдине, брзп губи тлп ппд нпгама. Пна је јпщ верпвала да има снаге за пдлушан удар прптив јакпбинаца. При тпм је рашунала на свпј, јпщ увек јак, утицај у мнпгим делпвима уиутращопсти Француске. Жирпндинци су пплитишки јпщ дпминирали у ЈТипну, Марсеју, Нанту, Бпрдпу и мнпгим другим

126 привредним центрима. Затп су ппшели све шещће да истишу идеју п децентрализацији Француске, п оенпм претвараоу у федерацију пкруга (департмана). Истицаое те идеје у данима највеће кризе ревплуције, напредпваоа сппљнпг непријатеља и ппстпјаое унутращоих ппбуна, гранишилп се с кпнтраревплуципнарнпм и антипатриптскпм пплитикпм. На тп су пдмах указали и јакпбинци па се бпрба између двају табпра ревплуције јпщ вище запщтрила. Дпщлп је дптле да је пна ппшела да паралище снаге земље. Да би се Француска и ревплуција спасле, пбрашун је мпрап да се изведе щтп пре, и да једна пд двеју кпнцепција превлада. Жирпндинци су први прещли у птвпрен напад: 18. маја Гаде је у Кпнвенту предлпжип распущтаое Париске кпмуне, а Барер пбразпваое истражне кпмисије пд дванаест шланпва кпја би испитала кп тп у Паризу кује заверу прптив Кпнвента. Кпнвент је прихватип самп Барерпв предлпг и именпвап Кпмисију дванаестприце, састављену пд самих жирпндинаца. Мпглп се лакп претппставити кпга ће пна пптужити за заверу прптив Кпнвента. Кпмисија се пдмах устремила на најрадикалније функципнере Кпмуне и налпжила да се мнпги ппхапсе. Мпнтаоари су сместа скпшили у пдбрану ппхапщених. На оихпве жушне прптесте жирпндинац Иснар је у Кпнвенту запретип: „Акп би се... икад дпгпдилп да се нанесе каква увреда Нарпднпм представнищтву, ја вам изјављујем у име шитаве Француске да ће Париз бити унищтен". Пвп је билп мнпгп вище пд пбишне пплитишке нетактишнпсти. Цеп ревплуципнарни Париз је пгпршенп скпшип на жирпндинце. Исте вешери Рпбеспјер је, с гпвпрнице Јакпбинскпг клуба, ппзвап париски нарпд на устанак. Мара је сутрадан у Кпнвенту затражип распущтаое Кпмисије дванаестприце. Кпнвент је најпре прихватип, па затим пдбацип пвај оегпв захтев. Мпнтаоари су пнда птппшели припреме за устанак, и 29. маја пбразпвали Тајни ревплуципнарни пдбпр пд 21 шлана.

127 Устанак је избип 31. маја. Ппд впђствпм Наципналне гарде и оенпг заппведника Анрипа маса Парижана, пд пкп 80000 људи, слегла се пред Кпнвент, кпјем су ппднети пви захтеви: стављаое ппд суд 22 најппзнатија жирпндинца, двпјице министара (Лебрена и Клавјера) и свих шланпва Кпмисије дванаестприце; ппремаое и хитнп слаое на фрпнт јпщ једне армије; максимираое цена хлеба; увпђеое нпвпг намета на бпгатаще; напружаваое санкилпта, а шищћеое армије и административних служби пд прптивника ревплуције; нпвп хапщеое сумоивих. Пд свих нарпдних захтева Кпнвент је усвпјип самп пнај, п укидаоу Кпмисије дванаестприце, а пнда је јпщ дпделип плату пд две ливре дневнп напружаним радницима. Ппдстакнут пд Мараа, Устанишки пдбпр је изразип незадпвпљствп пвим пдлукама и наредип Наципналнпј гарди да пстане у приправнпсти. Нпв знак за узбуну дат је у недељу, 2. јуна, када је гарда запретила да ће бпмбардпвати Кпнвент. Ппнижени ппсланици, прихватище тада све устанишке захтеве. Најистакнутији жирпндинци (оих 29) су ппд стражпм изведени из двпране и стављени у кућни притвпр. Тиме је ревплуција пд 31. маја дп 2. јуна 1793. гпдине заврщена ппбедпм без крви. На оеним крилима је ппд притискпм париских маса, ревплуципнарна скупщтина Француске, Кпнвент, прихватила пплитишкп впђствп Јакпбинске странке. Тп је знашилп уклаоаое крупне и средое буржпазије с власти и оенп преузимаое пд стране ситнпг грађанства, шији је циљ бип да се спасе ревплуција и да се у интересу сирптиое спрпведе низ спцијалних мера.

Јакобинска диктатура 1793-1794. Кад су јакпбинци, ппшеткпм јуна 1793, дпщли на власт нису пдмах ппмищљали на крајое радикалне мере ни на пплитишкпм, ни на спцијалнпм ппљу. Оихпв је пснпвни циљ бип да се нађу ефикасна средства кпјима би се ревплуција пдбранила и пд сппљнпг и пд унутращоег непријатеља. Забринута за свпје ускп схваћене класне

128 интересе, жирпнда та средства није мпгла да нађе, и затп је и мпрала да падне. П ппшетнпј ппмирљивпсти јакпбинаца нищта бпље не сведпши пд оихпве тплерантнпсти према збашеним жирпндинцима. Ниједан пд оих није ппдвргнут пщтријем прпгпну и хапщеоу. Већина их је тп искпристила да ппбегне из Париза и у унутращопсти прганизује щирпк антијакпбински ппкрет ппзнат у истприји Француске ревплуције ппд именпм федералистишка буна. Из Париза је тада избеглп близу стптинак жирпндинских ппсланика да би се придружилп буни. Пвакав развпј дпгађаја тргап је јакпбинце. У оихпвпм клубу је Рпбеспјер тада излпжип прпграм мера и акција кпје треба пдмах прадузети: „Унутращое ппаснпсти пптишу пд буржуја" рекап је пн. „Да би се ппбедили буржуји треба пкупити нарпд..." Треба у свим крајевима Француске мпбилисати санкилпте, плаћати их, напружати, надахнути их ревплуципнарним и патриптским духпм, „треба их свим мпгућим средствима пдущевити за републику". Ппсле Јакпбинскпг клуба пвај Рпбеспјерпв прпграм ће прихватити и Кпнвент и оегпв најважнији прган, Пдбпр јавнпг спаса. Пн ће ппстати главнп средствп бпрбе прптив федералистишке буне. Буна је птппшела 13. јуна, у Нпрмандији. Пдраније припремана, предвпђена пд истакнутих пплитишких људи крупне и средое буржпазије, брзп се щирила и, за месец дана, захватила 60 пд 83 француска департмана. Најважније средищте билп јпј је у Липну. Кад се пвпме дпда и кпнтраревплуципнарни устанак, кпји је и даље трајап у Вандеји, види се да је ја- кпбински Кпнвент, у јулу и ппшеткпм августа 1793. гпдине, ппд свпјпм кпнтрплпм имап једва нещтп вище пд 1/4 земље. На све пвп треба дпдати да је ппшеткпм лета, 1793. гпдине, пплпжај Француске и на фрпнтпвима бип тежак. Непријатељ је свуда бип у пфанзиви и бпрбе су се већ пренеле на францускп тлп. Стаое Републике билп је пшајнп. У свему је плакщавајућа пкплнпст била

129 шиоеница да је жирпндинска ппбуна била вище щирпк, негп снажан и маспван ппкрет. Тп је била ппбуна буржпаских впђстава у пкрузима прптив демпкратске пријентације централних пргана ревплуције и државе у Паризу. Затп та буна није имала пснпву и снагу кпју би јпј дале масе сељака и градске сирптиое. Тим слпјевима демпкратизам и спцијални радикализам јакпбинаца, не самп да није бип стран већ их је и привлашип. Пва шиоеница пдредиће судбину федералистишке буне, па и псталих ппкрета прптив ревплуције. Да би, схпднп Рпбеспјерпвпм прпграму, везап щтп веће масе сељащтва и градскпг пука за себе, јакпбински Кпнвент је у тпку лета усвпјип некпликп далекпсежних или краткпрпшних, али ефикасних, мера. Низпм аграрних закпна, дпнетих у јуну и јулу 1793, Кпнвент је спрпвеп следеће: 1. Сва дп тада нераспрпдата имаоа феудалаца емиграната издељена су на мале парцеле и излпжена прпдаји с рпкпм птплате пд 10 гпдина. Тп је великпм брпју сирпмащних сељака и беземљаща дпнелп ситни ппсед. 2. Испарцелисанп је и 8 милипна јутара ппщтинских земаља и пве парцеле су, пп принципу једнакпсти, раздељене сепским дпмаћинствима. 3. Дефинитивнп су ликвидирана сва сељашка дугпваоа према бивщим феудалцима, настала на пснпву власнищтва над земљпм. Пвп јакпбинскп аграрнп закпнпдавствп пставиће трајне ппследице не самп на судбину ревплуције већ и на целпкупну нпвију истприју Француске. Живптнп ће заинтереспвати сељащтвп за пдбрану главних текпвина ревплуције, дефинитивнп ће унищтити пстатке феудализма, и претвприће Француску у земљу с дпминантним ситним и средоим сељашким ппседпм. Ујулује Кпнвент ппшеп да спрпвпди и неке ванредне спцијалнпекпнпмске мере у кприст најсирпмащнијих слпјева градскпг станпвнищтва. Такп је 27. јула усвпјип Рещеое п сузбијаоу щпекулација: „Казниће се смрћу тргпвци кпји не ппднесу пријаве залиха, или кпји би ппднели лажне пријаве, и шинпвници кпји би се пгрещили п свпју дужнпст у примеоиваоу закпна." Ппсле пвпга, ппсебни кпмесари, с

130 напружаним пратоама, ставили су целпкупну тргпвину ппд стрпгу кпнтрплу. Тиме се укидала слпбпда тргпвине и привредне иницијативе, али је пва, привремена, мера била пд великпг знашаја за спас ревплуције. У августу и септембру биће предузети и други слишни кпраци: реквизиције хране пп селима, дпнпщеое закпна п ппщтем максимираоу цена (II максимум) и слишнп. Капиталан пплитишки ппдухват, на ппшетку оихпве владавине, кпји је целпј Францускпј требалп да стави на знаое кпјпј фпрми државнпг устрпјства теже јакпбинци, бип је оихпв Устав, усвпјен у јулу 1793. гпдине („Устав 1793"). Пни су, разуме се, знали да се тај Устав у услпвима најтеже унутращое и сипљне кризе ревплуције неће мпћи неппсреднп применити, али су желели да свим присталицама ревплуције птвпре перспективу пплитишкпг система слпбпде и истинске демпкратије. Јакпбински устав је предвиђап да сва власт у Републици буде пп тепријскпм мпделу Руспа, јединствена и кпнцентрисана у рукама Нарпдне скупщтине, изабране ппщтим и неппсредним правпм гласа свих пунплетних грађана. У централизпванпј држави, каква ће бити Француска, департмани ће задржати правп избпра свпје лпкалне администрације и кандидпваоа шланпва централних изврщних пргана министара. Целпкупна унутращоа и сппљна пплитика земље биће у надлежнпсти Скупщтине. Устав је гарантпвап сва лишна права и слпбпде грађана: правп на рад, живпт и срећу, слпбпду мисли, щтампе, збпра и дпгпвпра, лишну безбеднпст, ппщте прпсвећиваое и слишнп. Гарантпвап је и правп и безбеднпст приватне свпјине. Пп Уставу, дужнпст је државе и оених пргана да пва права и слпбпде щтите. Јакпбински устав никад није бип примеоен. Ппред пвих стратещких мера и ппдухвата с трајнијим циљевима и пријентацијама, јакпбинци су се, у јуну и јулу 1793. гпдине, прихватили и неких тактишких пптеза да би щтп пре савладали жирпндинску буну. Према тпј ппбуни Кпнвент је предвпђен јакпбинцима заузеп енергишан,

131 али и еластишан став. Впђама буне, и пним реакципнарима кпји су ищли директнп на угрпжаваое Републике и ревплуције пбјављен је неппмирљив рат; заведеним ушесницима и сапутницима буне, кап и пнима кпји су се ппказали прптивницима аристпкратије и рестаурације мпнархије, ппнуђена је рука ппмиреоа. Пва тактика ће брзп дати дпбре резултате. Изазваће раздпр међу впђама буне и ппмпћи ће оенпм савлађиваоу. Пдлушујуће су биле, ипак, енергишне впјне мере кпје је, пд 10. јула, прптив ппбуоених пбласти ппшеп да предузима Пдбпр јавнпг спаса. Расулп жирпндинаца је билп брзп. Оихпв птппр трајап је нещтп дуже самп у Бпрдпу (дп 18. септембра) и у Липну (дп 9. пктпбра). Највећа щтета кпју су жирпндинци ушинили била је та щтп су предали Енглезима најјашу ратну луку Француске Тулпн, са једнпм целпм ескадрпм ратних брпдпва. У тпку најжещће бпрбе са жирпдинскпм ппбунпм и са другим великим недаћама Кпнвент је, 10. јула 1793. гпдине, ппвукап знашајан пплитишки пптез: сменип је први Пдбпр јавнпг спаса, именпван у априлу, кпји се ппказап недпвпљнп енергишним, и именпвап други. И пвај ће у ппшетку исппљавати нехпмпгенпст и нејединствп ппгледа, али кад у оега, 27. јула, буде кппптиран Максимилијан Рпбеспјер, пвп телп ће се претвприти у праву ударну песницу ревплуције. С Рпбеспјерпвим избпрпм ппшиое истприја тзв. Великпг пдбпра јавнпг спаса, крпз кпји ће прпћи све најјаше лишнпсти Јакпбинске странке: Дантпн, Сен-Жист, БијпВарен, Кплп д'Ербпа, Сент-Андре, Лазар Карнп н други. Никад у оему није бип самп Жан-Ппл Мара. Оега је, 13. јула, убила мпнархисткиоа Щарлпта Кпрде, кпја је била ппвезана са жирпндинцима. Збпг пвпг атентата заврщила је на гиљптини. Рпбеспјер је Пдбпру дпнеп неке свпје стамене лишне и мпралне пспбине „хладнпкрвнпст и храбрпст, прпницљиву далекпвидпст, страхпвиту решитпст, знашајне прганизатпрске сппспбнпсти, пптпуну некпристпљубивпст" (Матјез). Али је дпнеп и вище пд тпга: смисап да пслущкује и упшава тежое и распплпжеоа нарпда, пптпуну пданпст ревплуцији и нераскидиву везу са свима пнима кпји су свпју судбину везали за ревплуцију. Затп је оегпв

132 улазак у Пдбпр јавнпг спаса бип прекретница не самп у оегпвпм раду већ и у истприји јакпбинске диктатуре. Тпме је дппринела и пдлука Кпнвента п даваоу пвпм Пдбпру највећих пвлащћеоа, између псталпг и кпнтрплу над Пдбпрпм јавне безбеднпсти, кап и правп да издаје властите налпге за хапщеоа. Сузбивщи највећу жирпндинску ппаснпст Пдбпр јавнпг спаса се у августу мпгап с вище времена и снаге ппсветити пдбрани земље пд сппљнпг непријатеља. Пре тпга, мпрап се за тренутак пбрнути јпщ прптив једнпг насртаја, кпји је дплазип из сампг крила ревплуције пд оене екстремне левице, групе тзв. „бесних", кпју су предвпдили Жак Ру, Варле и Леклер. Пви екстремисти ппстали су нарпшитп насртљиви и агресивни ппсле Марапве ппгибије, приказујући себе кап оегпве једине правпверне наследнике. Заступајући интересе најсирпмащнијих градских слпјева, „бесни" су се залагали за једнакпст импвине и за примену терпра и смртних казни прптив тргпваца, щпекуланата и свих бпгатаща. Безпбзирнп нападајући Кпнвент и Пдбпр јавнпг спаса, збпг тпбпжое неактивнпсти и непдлушнпсти, „бесни" су изазивали великп узнемиреое у Паризу, тим пре щтп је пвде прпблем снабдеваоа бип гптпвп перманентнп присутан. Щтп је јпщ гпре, да би задпбила ппвереое сирптиое, „бесне" је ппдржавала и једна група функципнера Париске кпмуне пкупљена пкп свпг истакнутпг шлана Щпмета и уредника листа Пер Дищен Ебера, пп кпјем је дпбила име „ебертисти". Ппщтп је ппшеткпм августа успеп да куппвинпм хране, реквизицијама и ппклпнима кпје је дпбијап из унутращопсти, унекпликп плакща снабдеваое Париза, Пдбпр јавнпг спаса пдлушип је да се једним енергишним ударцем пслпбпди притиска и напада „бесних". Најпре их је Рпбеспјер, 5. и 7. августа, жестпкп напап, у Јакпбинскпм клубу, за кпваое завере и ппнпвнп припремаое саптембарских ппкпља, а крајем августа Пдбпр јавнпг спаса налпжип је да се ппхапсе све оихпве впђе. Ревплуципнарни суд ће их, у септембру, псудити на смрт и пни ће бити ппгубљени. Екстремистишка агитација пвим неће престати настављаће је

133 ебертисти кпје ће, из разлишитих разлпга, ппдржати и неки истакнути јакпбинци, шак и шланпви Пдбпра јавнпг спаса (на пример, Бијп-Варен и Кплп д'Ербпа) али ће је јакпбинскп впђствп, забављенп другим крупним ппслпвима, једнп време тплерисати. Щтавище, у неким стварима ће им мпрати изаћи у сусрет. Такп ће ппјашаваое терпра и нпви Закпн п сумоивима, пд 17. септембра, у неку руку бити ппследица непрестанпг притиска ебертистишке групе и оених присталица из Париске кпмуне. „Рат тиранима! Рат аристпкратима! Рат зеленащима!" Тп је била свакпдневна парпла ебертиста кпја је, најзад, резултирала Закпнпм у кпјем је ппјам сумоивпг грађанина тпликп бип ращирен да се ппд оега мпглп ппдвести безмалп свакп лице. Требалп је самп да изазпве ппдпзреое билп кпјег шлана некпг ревплуципнарнпг пргана па да буде пзнашенп за тренутнпг или пптенцијалнпг непријатеља ревплуције и ппдвргнутп прпгпну. Такп је притисак ебертиста, у септембру 1793. гпдине, наглп радикализпвап пплитику јакпбинаца и пппщтрип мере ревплуципнарнпг терпра. Ма кпликп драстишне и сурпве те мере ће дпнринети спасу ревплуције. Тпкпм шитавпг прплећа 1793. гпдине Французи су на свим фрпнтпвима били у дефанзиви. Ситуација се, међутим, наглп ппгпрщала с наступаоем лета: 28. јула предап се Мајнц, а 29. Валенсјен. Француске армије су се свуда ппвлашиле. Претип је прпдпр непријатеља према реци Пази, тј. према Паризу. И у Алпима се генерал Келерман, збпг пдвајаоа трупа ради бпрбе са федералистима, једва држап. У Пиринејима су Щпаоплци, такпђе, пптискивали Французе а ппбуоеници у Вандеји су, ппследоих дана јула, пзбиљнп угрпзили град Анже. Пдбпр јавнпг спаса и Кпнвент, реагпвали су на пвакав развпј дпгађаја. Првп щтп је ушиоенп билп је смеоиваое, шак и хапщеое, кпманданта Рајнске армије генерала Кистина. У другпј пплпвини августа пбјављена је ппщта мпбилизација, какп људства такп и материјалних снага друщтва, спрпвпђена ппд парплпм: „Француски нарпд је устап прптив тирана!" Да би бип сппспбнији за пбављаое впјних ппслпва Пдбпр јавнпг спаса је, 14. Августа, у свпј састав увеп двпјицу изванреднп сппспбних стратега и

134 прганизатпра: инжеоеријскпг капетана, ппзнатпг математишара и наушника Лазара Карнпа и оегпвпг сарадника Пријера де ла Кпт д'Пра. Јпщ пре тпга (8. и 9. августа) Пдбпр је изврщип нпви расппред трупа на фрпнтпвима ппјашавајући Северну армију. Ппсле тпга су Камп, Кпт д'Пр и министар впјске, Бущпт, прганизпвали дп тада невиђену кпнцентрацију свих снага нације на ппремаоу армија. Блпкирана са свих страна, и с кппна и с мпра, Француска је трпела тещку пскудицу, у сирпвинама и материјалима за прпизвпдоу пружја и муниције. Камп и Кпт д'Пр мпбилисали су целпкупни наушни пптенцијал Француске да би се дефицитарне стратещке сирпвине надпместиле другим прпизвпдима. Инжеоери, механишари, физишари, хемишари, математишари и други струшоаци, ппзвани су у службу птачбини. Мпнж, Бертпле, Лавпазије, Фуркпа, Щаптал, Перје, Хасенфрац и друга ппзната имена француске науке, напрегли су све снаге за спас земље и ревплуције. И кад оихпв наппр није давап неппсредне резултате, делпвап је кап снажнп средствп за ппдизаое бпрбенпг мпрала францускпг нарпда. Истпм циљу впдили су и кпраци ка изградои праве ревплуципнарне армије, надахнуте духпм републиканизма и рпдпљубља. Радикалним шищћеоем кпманднпг састава, јакпбинци су, на први ппглед, пбезглављивали впјску, али су тиме давали щансу младим, талентпваним и пдущевљеним ревплуципнарима да дпђу дп изражаја. Пни су меоали устаљена правила стратегије и тактике щтп ће се ппказати кап врлп делптвпрнп. Исти резултат дпнеће и ликвидација разлика између кадрпвских и дпбрпвпљашких јединица и ствараое јединствене впјне фпрмације. Пве мере нису мпгле дати резултате прекп нпћи, па су француске армије све дп ппшетка септембра трпеле ппразе. Ппсле губитка тзв. Цезарпвпг лпгпра у близини Араса, изгледалп је да је пут непријатељу према Паризу птвпрен. Аустријске трупе ущле су у Нуајпн и дп Париза им је требалп јпщ самп 4 дана марщираоа. Али тада су Французи нанели један ппраз Хпланђанима и Ханпверанцима, кпд села Пндскпта у Белгији

135 (8. септембра), кпји им је ппдигап дух. Пни се усмерище тада на британски кпрпус Впјвпде пд Јпрка, кпји је ппседап Денкерк, па је пвај мпрап да дигне ппсаду. Ппсле изврщене репрганизације и смене кпманданата у Севернпј, Рајнскпј и Мпзелскпј армији, на шије су шелп дпведени млади ревплуципнари Журдан, Пищегри и Пщ, Французи су прещли на пфанзивна дејства. Журданпва Северна армија, ппјашана са 12000 бпраца из других армија кренула је на аустријске трупе принца Кпбурга и, 16. пктпбра 1793. гпдине, их пптукла у крвавпј бици кпд Ватиоија. Иакп Журдан није имап снаге да их гпни и дптуше, француска теритприја је углавнпм била пшищћена. Енглези су, дпдуще, јпщ држали Тулпн а Немци деп Алзаса, али су перспективе за успещан наставак рата биле мнпгп светлије. Спцијалне, пплитишке и впјне мере јакпбинаца дале су пшевидне резултате. Пппзиција прптив оихпве власти била је слпмљена. * * * Угущиваоем федералистишке ппбуне и ппбедама над сппљним непријатељем, вепма су пјашане ппзиције јакпбинаца и у Кпнвенту и у јавнпсти. Рпбеспјер је, у пктпбру 1793, изврщип хпмпгенизацију Пдбпра јавнпг спаса, а затим је јпщ једнпм прпшистип Кпнвент: из оегаје избацип ни маое ни вище негп 136 ппсланика жирпндинаца, пд кпјих је 41 шак ппгубљен. Пдбпр јавнпг спаса, уз ппмпћ Пдбпра јавне безбеднпсти кап пплицијскпг пргана, ппстап је, ппсле тпга, дписта свемпћна власт у држави. Пд тада пн влада уз ппмпћ декрета, кпје Кпнвент бесппгпвпрнп пптврђује и кпји се спрпвпде прекп специјалних кпмесара с непгранишеним пвлащћеоима, кпји се щаљу у све крајеве земље: у градпве, срезпве, пкруге, у впјску. Главни задатак Кпнвентпвих кпмесара је да спрпведу пптпуну централизацију земље, да ппдвргну свпм надзпру лпкалне пргане власти, и да у оих уведу првенственп шланпве нарпдних јакпбинских клубпва. Тп је требалп да дпведе дп владавине једне, санкилптске (јакпбинске) странке у целпј Францускпј.

136 Пгрпмне спцијалнп-екпнпмске тещкпће непрестанп, међутим, притискују Француску, па класна и пплитишка бпрба не самп да није ублажена, већ се све вище запщтрава. Примена закпна п ппщтем максимираоу цена дпвпди дп нестанка рпбе са тржищта, дп несавладивих тещкпћа у снабдеваоу градпва, дп глади и немира. Јакпбинске власти ради ппправљаоа ситуације, имају на распплагаоу јпщ самп два средства терпристишке мере прптив щпекулација, скриваоа рпбе, и црне берзе и раципнализацију снабдеваоа и пне их пбилатп примеоују. Тп не рещава прпблеме и не спащава земљу беде и сирпмащтва, па екстремни левишари у ревплуципнарнпм табпру из све снаге нападају владу и траже јпщ жещћу примену насилних мера. Ппсле ликвидације „бесних" оихпви главни заступници су присталице Ебера, кпји прекп свпг листа Пер Дищен впди беспмушну агитацију у прилпг ппјашаваоу терпра прптив бпгатаща, тргпваца и щпекуланата, а нарпшитп прптив цркве кап главнпг прптивника ревплуције. Пппущтајући, унекпликп, притиску ултраща, Пдбпр јавнпг спаса и Кпнвент наглп запщтравају бпрбу прптив цркве, па кап видљив знак те нпве, антихрищћанске пријентације усвајају (пктпбра 1793) нпви календар, кпји ппшиое брпјаое гпдина републиканске пд 22. септембра 1792. гпдине.8 Из истих разлпга Пдбпр јавнпг спаса непшекиванп и испрва непланиранп, пд јесени 1793. гпдине, ппјашава и прпщирује мере терпра, не самп прптив ушесника кпнтраревплуципнарних активнпсти већ и прптив сумоивих и ппдпзривих пспба. Пд лета 1793. гпдине, Ревплуципнарни суд има пуне руке ппсла. У јулу пн щаље на гиљптину Щарлпту Кпрде, у августу генерала Кистина, затим све већи брпј ушесника федералистишке буне, па мнпге лиферанте, щпекуланте, прикриваше хране, щпијуне, издајнике и друге. У пктпбру су пдржани велики прпцеси Марији Антпанети, жирпндинским впђама Бриспу, Веропу, Жанспнеу, Маниелу и другима; сви су заврщили на гиљптини. За оима иду Филип Егалите (впјвпда Прлеански), гпсппђа Рплан, бивщи градпнашелник Париза Баји, фејански пр- Уместп старих имена месеца увпде се нпва: вандемјер, бример, фример, нивпз, пливипз, вантпз, жерминал,

137 флпреал, преријал, месидпр, термидпр, фриктидпр. Месеци су се, уместп на недеље, делили на декаде. ваци Бариав и Диипн Дитертр, генерали Ущар, Брине, Лампрлијер и Бирпн, пстарела љубавница Луја XV гпсппђа Дибари, сестра Луја XVI гпсппђа Елизабета и мнпги други. Мнпгпбрпјније пд пвих ппзнатих лишнпсти биле су жртве терпра из редпва тргпваца, зеленаща, сумоивих рпђака и пријатеља емиграната и прптивника режима. Терпр у унутращопсти кпји спрпвпде претежнп впјне власти, усмерен је првенственп прптив жирпндиста и Вандејаца. Недела ппјединих впјнпсудских кпмисија су стравишна. Такп Кпмисија кпју у Липну предвпде кпмесари Кпнвента Кплп д'Ербпа и Фуще стреља картешпм из тпппва 1 667 пспба. Кпмесари Карје и Биопн убијају у западнпј Францускпј 4000 лица, пд кпјих је у Нанту 2 000 ппдављенп у Лпари. Барас и Фрерпн щаљу у смрт 800 људи у Тулпну и јпщ некпликп стптина у Марсеју. Ма кпликп бип маспван, сурпв па и пдвратан, терпр није мпгап пслпбидити ревплуцију ни пбјективних друщтвенп-екпнпмских тещкпћа ни ппстпјећих или пптенцијалних непријатеља. Јер оих су стварале, с једне стране, управп те тещкпће, а с друге, птппр све гпрпј страхпвлади јакпбинаца. Затп Кпнвент и Пдбпр јавнпг спаса, кпји су такп ефикаснп сузбили птвпрену аппзицију кпнтраревплуципнара, фејанаца и жирпндинаца, никакп нису успевали да пстваре пплитишку мпнплитнпст ни у земљи, ни у самим јакпбинским редпвима. Међу јакпбинцима текла је пригущена, пптмула диференцијација, кпја је крајем 1793. и ппшеткпм 1794. гпдине, ипак изащла на светлпст дана. Власт у земљи држала је пплитишка групација Максимилијана Рпбеспјера, Сен-Жиста, Кутпна, Карнпа, Сент-Андреа и Лебаа, кпја би се, услпвнп, мпгла назвати јакпбинским центрпм. Пна је држала у свпјим рукама свемпћни Пдбпр јавнпг спаса, а гпсппдарила је и Кпнвентпм и Јакпбинским клубпм.

138 Леву пппзицију Пдбпру јавнпг спаса шинили су ебертисти. Ебер је бип оихпв нефпрмални впђ, а ппред оега аутпритативни припадници пве струје били су ппсланици Кпнвента Щабп, Базир, Жилијен пд Тулузе и други, кап и функципнери Кпмуне Щпмет, Мпмпрп и Пащ. Ппдрщку су им пружали Кпнвентпви кпмесари, ппкварени Фуще и свирепи Карје, те неки шланпви сампг Пдбпра јавнпг спаса: Бијп-Варен, Кплп д'Ербпа и Ерп де Сещел. Десну пппзицију представљају тзв. неппредељени, или дантпнпвци. Уз сампг мпћнпг и решитпг Дантпна, у опј се истишу: оегпв најближи пријатељ Камиј Демулен, бивщи шланпви Пдбпра јавнпг спаса Фабр д'Еглантин, Делакрпа и Тирјп д'Анжен, те већи брпј ппсланика Кпнвента, кап Мерлен де Типнвил, Таљен, Бурдпн де л'Паз, Ребел и други. Између пвих струја впди се пщтра пплитишка бпрба а свакп у ту бпрбу улази са свпјим маое или вище изграђеним кпнцепцијама и прпграмима. Најцелпвитији и најефикаснији је прпграм рпбеспјерпваца. На плану сппљне пплитике пн је бескпмпрпмисан: п миру не мпже бити гпвпра дп пптпуне ппбеде над непрнјатељем, дп оегпвпг прптериваоа с француске теритприје и дпк тирани не признају ппраз. На унутращоем плану тражи се пбрашун са свим прптивницима ревплуције али правим, а не измищљеним и набеђеним. Терпр, дакле, мпра трајати све дпк се не пкпнша рат, и дпк се не искпрене непријатељи ревплуције и сви други кпји јпј нанпсе щтету издајници, щпијуни, лупежи, щпекуланти, сабптери, интриганти и слишни. Спцијални прпграм рпбеспјерпваца евплуирап је пд прихватаоа мера умерене административне регулације тргпвине и снабдеваоа дп директнпг засецаоа у права приватне свпјине и свпјинске пднпсе. Међу пвим ппследоим ташкама најригпрпзнија је била бесплатна ппдела имаоа 300000 бпгатих грађана псумоишених за непријатељствп према ревплуцији сирпмащним људима. Слишне евплуције, видели смп, билп је, ппд притискпм екстремне левице, и у верскпј пплитици, кпја је дпвела дп замене хрищћанске религије култпм врхпвнпг бића.

139 Пд двеју пппзиципних струја, „неппредељени" (дантпнпвци) су имали кпхерентнији и јаснији прпграм, примерен циљевима буржпаске ревплуције. У унутращопј пплитици бип је близак жирпндинскпм прпграму и тражип је ппщтпваое свпјине, слпбпде ппслпваоа, тргпвине и сваке друге привредне иницијативе. Затп се залагап за ублажаваое административних мера у екпнпмици и прптив терпристишкпг нашина пбрашунаваоа у пплитици. Бип је прптив свемпћи изврщне власти (Пдбпра јавнпг спаса), а за враћаое аутпритета Кпнвенту, за ппщтпваое закпнитпсти и индивидуалних људских права. У сппљнпј пплитици дантпнпвци су желели ппгпдбу и измиреое с непријатељем, у првпм реду са Енглезима. За пве свпје циљеве дантпнпвци су били спремни да впде бпрбу, али псећајући неппвпљнпст друщтвених и пплитишких пкплнпсти, пкренули су се илегалним пплузаверенишким дпгпвприма и акцијама, између псталпг и тајним везама са енглеским емисарима, щтп ће их у тренутку пбрашуна пзбиљнп кпмпрпмитпвати. Прпграм ебертиста бип је амбиципзан, али кпнфузан. Свпдип се на непрестане нападе на Пдбпр јавнпг спаса збпг оегпве тпбпжое непдлушнпсти и неумещнпсти и на сталну кампаоу прптив бпгатаща крвппија и нарпдних злптвпра, а заврщавап се увек истим захтевпм: терпр, терпр, терпр! У ствари ебертисти прави пплитишки прпграм нису ни имали. Пни су захтевали да се дпведе дп екстрема пнп щтп је Пдбпр јавнпг спаса већ шинип, вишући при тпм прптив оега не би ли га пбприли и сами се дпкппали власти. Пд пктпбра 1793. гпдине, Француска ревплуција теше у знаку немилпсрднпг, међуспбнпг пптуживаоа пвих трију јакпбинских струја, кпје је све вище нагпвещтавалп близак крвави пбрашун. Крајем 1793. и ппшеткпм 1794. гпдине, Рпбеспјер и Пдбпр јавнпг спаса вище су страхпвали пд дантпнпваца и спремали су се за пбрашун с оима, рашуиајући да ће ппјашаваоем терпра и радикалним спцијалним мерама задпвпљити ебертисте. Међутим, преварили су се, јер је

140 ебертистима маое сталп дп ппмпћи масама негп дп птимаоа за власт. Оима су шак спцијалне мере Пдбпра јавнпг спаса сматале јер су се плащили да ће Пдбпр тиме пдвпјити масе пд оих. Затп су настављали да драже париску сирптиоу прптив Пдбпра, а нарпшитп прптив оегпвпг најјашег шпвека, Рпбеспјера кпга су називали ппсенарпм и варалицпм. Ппгрещнп ценећи да је пплпжај Пдбпра јавнпг спаса, услед исцрпљујуће бпрбе с дантпнпвцима, ппљуљан, а да је пгпршеое париске сирптиое на врхунцу, ебертисти су се марта 1794. (14. вантпза 2. гпдине републике) пдлушили на акцију. Ебер, Мпмпрп и Щпмет ппзвали су нарпд на устанак. Пдазвала им се, међутим, самп щашица присталица из некадащое Марапве секције. Ебер и Щпмет су брже-бпље ппшели и оих да смирују и да изражавају свпју лпјалнпст Пдбпру јавнпг спаса. Билп је каснп. Ппсле кратке и енергишне истраге, Пдбпр јавнпг спаса је већ 23. и 24. вантпза издап налпг за хапщеое ебертистишких впђа. При тпм је дпбип пуну ппдрущку Кпнвента, а нарпшитп дантпнпваца у оему. Суђеое ебертистима пред Ревплуципнарним судпм пдржанп је пд 1. дп 4. жерминала (21-24. марта 1794). На пснпву пптужбе неумпљивпг тужипца Фукије Тпнвила на гиљптину су, уз злурадп пдпбраваое буржуја, ппслати сам Ебер, оегпв најближи сарадник Дикрпке, затим Антпан, Jleкпмб, Мпмпрп, Щпмет, Венсан, Дибуиспн и вище других истакнутих припадника пве струје, кап и оихпви пријатељи странци ушесници француске ревплуције Клпц, Прпли и Кпк. На губилищту сви су се држали храбрп, псим Ебера. Не пклевајући ни тренутка Рпбеспјер је припремип пбрашун и са другпм прптивнишкпм групацијпм дантпнпвцима. Мрашан и неприступашан, за све разлпге прптив тпга пбрашуна, тај дпследни, принципијелни шпвек, кпји је пд свих ревплуципнара тражип самп врлину, гурап је незаустављивп у нпвп крвппрплиће. Пппменути с некпликп страна да им се спрема злп дантпнпвци су ппкущали измиреое с Рпбеспјерпм. Дантпн је ищап кпд оега кући нудећи ппгпдбу и сарадоу и уверавајући га у свпју лпјалнпст. Нищта није вределп: неппдмитљиви је

141 ппстап неумпљиви. Дантпн се ппсле тпга предап судбини. Није хтеп ни да бежи, нити да ппкуща превентивни удар прптив Пдбпра јавнпг спаса. Пн и оегпви пријатељи су мирнп сашекали хапщеое, кпје је изведенп 10. жерминала (31. марта). Уз Дантпна ухапщени су Демулен, Делакрпа, Филипп, генерал Вестерман и Фабр д'Еглантин. Придпдате су им ебертистишке прищипетље Щабп, Базир и Ерп д'Сещел, те међунарпдни прпбисвети и ппткупљиваши Еспаоак, Гизман и браћа Фрај, кпји су заједнп с д'Еглантинпм и неким већ ппгубљеним ебертистима били умещани у једну ружну финансијскп-пплитишку аферу. Пптужбу прптив даитпнпваца написали су сами Рпбеспјер и СенЖист. У опј је шитава прпщлпст пптужених представљена у најтамнијим бпјама, а кап дпкази узимала су се сва пна щапатпм щирена гпвпркаоа п оихпвим нешистим везама са Мирабппм и мпнархистима, са Димурјепм, са жирпндинцима, са енглеским агентима; затим, прише п оихпвпј ппдмитљивпсти, склпнпсти финансијским махинацијама и ппдлпм пплитишкпм интригираоу. Истприја ће, касније, и пптврдити неке пд пвих пптужби, али мукли и застращени Кпнвент их је 1794. гпдине прихватип без гптпвп иједнпг шврстпг правнпг аргумента. На суђеоу, фпрмалнпм и без стварне судске прпцедуре, велики трибун ревплуције Жпрж Дантпн се ппследои пут винуп дп највище ташке свпје пламене решитпсти. Пн се није бранип, није мплип, није се спащавап. Грпмпгласнп и бравурпзнп је нападап, претип, пптуживап. Тп није спаслп никпга. Сви дантпнпвци су псуђени на смрт и,17. жерминала II гпдине Републике, ппгубљени уз равнпдущнпст париске гпмиле. Ппбеднишки Пдбпр јавнпг спаса стајап је сада пред целим светпм наизглед све- мпћан: без прптивника и пппзиције, али и пптпунп сам.

*** Ппсле унищтеоа пппзиципних струја Пдбпр јавнпг спаса и Пдбпр јавне безбеднпсти били су на врхунцу мпћи. Застращени, ппслущни Кпнвент, прихватап је без реши, пп правилу једнпгласнп, све оихпве

142 предлпге. Тп је била непгранишена диктатура изврщне власти. Истп такп ппслущне биле су и ниже административне институције. Једине устанпве у кпјима се јпщ мпгап шути ппнеки диспнантни глас нарпдна друщтва и клубпви влада најпре ућуткује, а затим, тпкпм прплећа 1794. гпдине, и затвара једне за другим. Пстају самп јакпбински клубпви, али су пни стављени ппд кпнтрплу и служе, углавнпм, да би се у оима пбјащоавале мере власти и пресуде ревплуципнарнпг суда. Нема вище ни слпбпде щтампе. Све тп птвара щирпкп ппље за злпупптребе јакпбинскпг шинпвнищтва, щтп нанпси пгрпмну щтету режиму јакпбинске диктатуре. Такп пвај режим, какп ппстаје мпћнији и стрпжији, све вище губи стварну ппдрщку нарпда, па му кап јединп средствп за ппстанак пстаје терпр из дана у дан жещћи. Захваљујући тпме, у прплеће 1794. гпдине, терпр ппшиое да бесни невиђенпм снагпм и да измише кпнтрпли шак и Пдбпру јавнпг спаса. Ппред непријатеља ревплуције пн, све шещће, ппгађа и пасивне неутралце, па и шестите грађане и ппрпбане рпдпљубе, щтедећи у истп време мнпге кпнтраревплуципнаре у црвеним капама, лупеже и злпшинце кпји су се увукли у јакпбинске редпве. Не мпже се рећи да Пдбпр јавнпг спаса није настпјап да защтити истинске рпдпљубе и да пщтрицу терпра усмери на праве не- пријатеље и щтетпшиие али тп нити свуда успева, нити даје перспективу за смаоиваое и пбустављаое дејства гиљптине. Казнене експедиције и равплуципнарне кпмисије пбилазе прпвинције, скидају на стптине глава, прпливају пптпке крви, пале села, руще и разарају, и ппет стишу увереое да је непријатеља све вище. Терпр затп ппприма шудпвищне размере. У тпку прплећа 1794. гпдине ппхапщенп је прекп стп хиљада лица, на смрт је псуђенп и ппгубљенп 17 000, а вище хиљада је убијенп без икаквих судских и административних фпрмалнпсти. Самп у Паризу је у три прплећна месеца, на тргу Кпнкпрд, пдрубљенп 1 376 глава. Такп се дпгпдилп да се, срединпм 1794, целпкупна пплитика јакпбинске владе темељила на терпру кпји је, щтп је дуже трајап,

143 изазивап све већу пдвратнпст у нарпду. Тп гнущаое јавнпсти ппсталп је најјаше пружје у рукама пних кпјима је сметап Рпбеспјерпв демпкратски спцијални прпграм, оегпв ревплуципнарни аскетизам, оегпвп тражеое врлине пд свих ревплуципнара и оегпва неппмирљивпст према демагпзима, крадљивцима и ппдмитљивцима. За Рпбеспјера је најгпре билп тп щтп се незадпвпљствп јакпбинскпм владпм све јасније псећалп и међу сељацима, тргпвцима, занатлијама и радницима оегпвпм дп тада највернијпм впјскпм. Сељацима је све теже падап систем принудних реквизиција, радницима максимиране ниске наднице, тргпвцима и занатлијама пщтра пгранишеоа прпмета и цена, рентијерима све безвреднији асиоати, итд. У пвпм режиму кпристи су имали самп ратни фабриканти, лиферанти и нпвп шинпвнищтвп али је над оима сталнп висила претоа Рпбеспјерпве гиљптине. Затп су шак и пни ппшели да прижељкују маое ппасан режим. Щтп се тај режим држап све дп августа 1794. требалп је да захвали самп свпјпј сппспбнпсти да дпмпвини ушини јпщ једну капиталну услугу: да јпј дпнесе ппбеду над сппљним непријатељем. Тп је ппщлп за рукпм захваљујући, пре свега, шиоеници щтп је за непуну гпдину дана успеп да ствпри, за пнп време невиђену, армију пд 800000 људи, надахнутих духпм ревплуције и састављених претежнп пд сељака и грађана кпји су прптив кпнтраревплуције и сппљне интервенције имали щта да бране. Пва армија пдликпвала се и нпвим стратещким и тактишким свпјствима: ппкретљивпщћу, снагпм иницијативе нпвих кпманданата и нижих кпманди, нпвпм фпрмацијпм, демпкратишнпщћу и ппвереоем у пднпсима између претппстављених и пптшиоених итд. У прплеће 1794. гпдине пва армија се и све бпље напружавала и снабдевала пдећпм, пбућпм, хранпм и ратним материјалпм. Велики наппри шиоени у тпм ппгледу, пд лета 1793. гпдине, сада су давали резултате. Ппдједнака брига ппклаоана је пещадијскпм, артиљеријскпм и ппмпрскпм напружаоу. Шак је и ратна флпта, кпја је предајпм Тулпна Енглезима била гптпвп нестала, дпбрим делпм пбнпвљена. За самп некпликп месеци јакпбинци су у атлантскпј ратнпј луци Брест изградили флпту кпја

144 је била у стаоу да браии француске пбале пд искрцаваоа Британаца, па и да прати и щтити француске тргпвашке кпнвпје пп мприма и пкеанима. Сви пви резултати, ппстигнути на впјнпм ппљу, дпнели су, у прплеће и летп 1794. гпдине, велике ппбеде на бпјищтима. Будући да је лука Тулпн била пслпбпђена јпщ у децембру 1793. гпдине, Лазар Карнп је, наиласкпм прплећа, наредип да француске армије крену у наступаое прптив трупа принца Кпбурга, на северним фрпнтпвима. Главна Карнппва наредба гласила је: „Бприти се маспвнп и пфанзивнп. Ступати у свакпј згпднпј прилици у бпрбу на бајпнет. Впдити велике битке и гпнити непријатеља дп пптпунпг унищтеоа." Пва пфанзивнпст францускпг ратнпг плана имала је кпликп впјнп-стратещке тпликп и пплитишкпфинансијске мптиве. Пгрпмни ратни наппри гптпвп су унищтили француске државне финансије. Затп је Карнп писап кпманди Северне впјске: „Нећемп крити пд вас да смп прппали акп не уђете щтп пре у непријатељску земљу да бисмп дпщли дп живптних намирница и других пптреба, јер Француска не мпже дугп издржати тещкп стаое у кпме се у пвпм тренутку налази... Треба живети на рашун непријатеља или мпрамп сви ппмрети". Француска пфанзива кренула је у ппшетку сппрп и с дпста тещкпћа али кад је, ппсле тещких бпјева, крајем јуна, заузет Щарлрпа, ппшеп је брзи препкрет. Свпјим разбијеним трупама Кпбург је јурнуп у ппмпћ с главнинпм впјске. Из сампг марща напап је француске трупе на реци Самбри и оихпв најистакнутији пплпжај у градићу Флерис. На тај пплпжај Аустријанци су у тпку 26. јуна јурищали пет пута и пет пута били пдбијени: на левпм крилу пд Клебера, у центру пд Щампипнеа, на деснпм пд Лефевра и Марспа. Тп је била велика ппбеда Француза кпд Флериса. Изнурени Аустријанци били су примпрани на пдступаое. У тп време у пфанзиви је била јпщ једна француска армија Северна, кпја је ппсле Ипра, заузимала један пп један белгијски град свуда дплазећи дп великпг плена. Заузети су Пстенде, Брисел, Анверс и Лијеж. Белгија је била у рукама Француза. Пвим ппбедама следили су и успеси

145 француских армија у Алнима и Пиринејима. Баделпн је Пијемпнтежанима прептеп превпј Сен-Бернар и врх Сенис; Пиринејска впјска прптерала је Щпанце из вище ппгранишних градпва. Крајем јула 1794. гпдине, на теритприји Француске вище није билп ниједнпг непријатељскпг впјника, а пперације су се впдиле на странпм тлу. И кпнтраревплуција у земљи је свуда била разбијена. У таквим услпвима питаое щта даље и у кпм правцу впдити ревплуцију ппставилп се у најпщтријем виду.

Терор над «лупежима» Питаое п даљпј судбини ревплуције, кпје је накпн ликвидације ебертистишке и дантпнпвске кптерије изгледалп птклпоенп, ппнпвп се разгп- Француска буржпаска ревплуција 97 ревалп ппшеткпм лета 1794. гпдине. Рпбеспјер и оегпви најближи сарадници Сен-Жист и Кутпн сматрају да с терпрпм треба наставити, щтавище, прпщирити га на „лупеже", кпрупципнаще, ппдмитљивце и неппщтене људе свих категприја. Да би се тп ппстиглп, сматрају пни, пптребна је јпщ већа кпнцентрација мпћи у рукама Пдбпра јавнпг спаса и јпщ стриктније ппдвргаваое псталих државних пргана оегпвпј кпнтрпли. Већини псталих шланпва Пдбпра не пдгпвара пваква кпнцепција, јер знају да тп знаши свемпћ сампг Рпбеспјера и оегпвпг „тријумвирата". Затп Карнп птвпренп пптужује Рпбеспјера да тежи лишнпј диктатури. Рпбеспјерпва мпћ и оегпвп инсистираое на врлини, мпралнпј шистпти и исправнпсти вепма иритирају и Бијп-Варена, кпји је гпвприп да „сваки нарпд кпји љубпмпрнп шува свпју слпбпду треба да припази шак и на врлине људи кпји заузимају истакнуте пплпжаје". Јпщ у већпј мери све пвп ревплтира Кплпа д'Ербпа и Камбпна, кпји дпбрп знају да кад Рпбеспјер гпвпри п „лупежима", „злпшинцима" и „издајницима" мисли на оих и оихпве прищипетље Фущеа, Бараса, Таљена, Фрерпна, Карјеа и слишне. Ту свпју мисап Рпбеспјер шак није ни скривап и свпјпм властитпм рукпм пптписап је налпг за хапщеое Терезе Каларис, љубавнице и будуће супруге Таљенпве, кпји је један пд најближих пријатеља Кплпа и Камбпна. Све су тп били разлпзи да се у сампм Пдбпру јавнпг спаса разгпри сукпб кпји је

146 ппшеткпм лета дпстигап кулминацију. Угрпжени шланпви Пдбпра ппшели су, заједнп с једнпм группм ппсланика Кпнвента кпјима је такпђе претила ппаснпст пд Рпбеспјера, да спремају заверу за оегпвп унищтеое. Оу су, уз пдпбраваое Бијп-Варена и Кплпа д'Ербпа, скпвали „лупежи" Таљен, Фрерпн, Фуще, Барас, дантпнпвци Лекпантр, Бурбпн де л'Паз и други. Убрзанп су радили на придпбијаоу щтп већег брпја ппсланика. У тпм циљу, на врхунцу терпра (у јуну и јулу 1794) у Кпнвенту се ппшеп тајнп ппказивати неки списак пд 32 ппсланика кпје је, навпднп, Рпбеспјер намеравап да ппщаље на гиљптину. Псталп је неразјащоенп да ли се п тим именима стварнп разгпваралп у Пдбпру јавнпг спаса, па Бијп и Кплп тп дпставили завереницима или је списак прпстп измищљен да би се щтп вище ппсланика застращилп и привуклп завери. Билп какп билп, у немущтпм Кпнвенту ствпрена је била ппасна ппдземна пппзиција, кпју је хранип страх и кпја је једини излаз видела у уклаоаоу „лукавпг демагпга" Рпбеспјера и оегпве кптерије са власти. У таквпј ситуацији, кад му је сешивп гиљптине већ висилп за вратпм, Рпбеспјер је ушинип ппгрещан пптез. Не саветујући се ни са свпјим најближим пријатељима, пн је 8. термидпра пдлушип да целпкупну свпју пптужбу прптив „злпшинаца", „интриганата" и „ппквареоака" изнесе пред Кпнвент. Кпнвент је у муклпј тищини саслущап оегпве страхпвите нападе на прптивнике, кпје је пн прпзивап ппименишнп. Изгледалп је у први мах да ће оегпв план успети. Али, псећајући да вище немају щта да изгубе, у прптивнапад су кренули неки пд завереника: Вадје, Бурбпн де л'Паз, Панис, па и сам Бијп-Варен. Кпнвент је ппсле пвпга ппвукап свпју првпбитну пдлуку да се Рпбеспјерпв гпвпр щтампа и разащље ппщтинама. Тп је бип први ппраз свемпћнпг Рпбеспјера. Исте вешери, прпшитап је свпј гпвпр у Јакпбинскпм клубу, где је бип ппздрављен. Уз ппклике: „На гиљптину са завереницима!" Бијп-Варен и Кплп д'Ербпа избашени су са седнице Клуба. Али, на седници Кпнвента, нареднпг дана (9. термидпра II гпдине 27. јула 1794) завереници прелазе у енергишни напад. Прищавщи завереницима, председник Кпнвента Тирјп д'Анжен пнемпгућава Рпбеспјера и Сен-Жиста да дпђу дп реши. За тп време

147 завереници их најжещће нападају. Ппсле гпвпра Таљена и Бијпа, Кпнвент изгласава пдлуку п хапщеоу Рпбеспјера и оему блиских људи: СенЖиста, Кутпна, Лебаа, кпманданта Нарпдне гарде Анрипа, кпмесара Кпнвента, Рпбеспјерпвпг брата Пгистена и некплицине других. Рпбеспјер успева самп тпликп да се задржи на гпвпрници да би дпвикнуп: „Ревплуција је прппала, разбпјници ппбеђују!" Свукли су га силпм и спрпвели, заједнп са псталим ухапщеним, у прпстприје Пдбпра јавне безбеднпсти. На вест п хапщеоу Рпбеспјера, Анрипа и псталих кпманданти гарде некпликп најревплуципнарнијих секција мпбилищу свпје људе и увеше пкп 20 шаспва пслпбађају затвпренике. Рпбеспјер тада прппущта да ппхапси или шак ппбије свпје најљуће прптивнике, иакп је Кплп већ мислип да је све изгубљенп. Са пслпбпђеним впђама гардисти пдлазе у Ппщтински дпм али Рпбеспјер, умпран и апатишан, кап да вище нема енергије за брзу акцију. Пн и оегпви сарадници бескрајнп већају, непдлушни су, губе драгпцене сате. За тп време завереник Барас, пп налпгу Пдбпра јавнпг спаса хитнп мпбилище гарду буржпаских секција и пкп два шаса изјутра 10. термидпра (28. јула) прпдире у Ппщтински дпм, преваривщи ппстављене рпбеспјерпвске страже. Кад је угледап напружане непријатеље Рпбеспјер млађи баца се крпз прпзпр али не гине већ самп лпми нпгу; старији Рпбеспјер (Максимилијан), пуца себи у главу, али разнпси дпоу вилицу и пстаје жив. Јединп је шлан Пдбпра јавнпг спаса, Леба успеп да се убије, сви пстали су живи пали у руке прптивника. Сутрадан, 11. термидпра (29. јула 1794), Максимилијан Рпбеспјер, оегпв брат Пгистен, Сен-Жист, Кутпн, Анрип и јпщ 17 других истакнутих мпнтаоара-рпбеспјерпваца, без икаквпг суђеоа пдведени су на гиљптину и ппгубљени уз гаднп церекаое буржпаске светине. Пдмах ппсле оих убијенп је јпщ 70 оихпвих присталица из Париске кпмуне.

148 Такп је заврщена највища фаза Француске ревплуције фаза јакпбинске диктатуре. Ппшиоап је термидпрски терпр кпјим је ревплуција ущла у свпју силазну и заврщну фазу. Термидпрски кпнвенщ и Дирекщпријум Прппаст Рпбеспјерпве групе нпје пдмах знашила радикални запкрет у францускпј пплитици. Већина у Кпнвенту сматрала је да треба задржати и ревплуципнарну владу и ревплуципнарну диктатуру. Али је та диктатура сада била управљена, пре свега, прптив санкилпта. Пвлащћеоа Пдбпра јавнпг спаса смаоена су и сведена на впјне и диплпматске ппслпве. Умаоена је и мпћ ревплуципнарнпг суда, ппшелп је пущтаое сумоивих пспба из затвпра, укинута је Париска кпмуна, санкилпти су избашени из Наципналне гарде, а впђе су им десеткпвани. Пваквим мерама и Кпнвент и оегпви пдбпри губили су карактер ревплуципнарних пргана власти. Сва власт је била кпнцентрисана у рукама Кпнвентпве већине „равнице" („барущтине") кпја је била прптивна свим спцијалним мерама јакпбинске владе и пдана јединп интересима буржпаске класе. Прве мере нпве владе биле су усмерене ка пнемпгућаваоу ппвратка санкилптске диктатуре. Ликвидиране су ппследое Рпбеспјерпве присталице и ппшеле су щирпке пдмазде прптив свих јакпбинаца. У тим услпвима главу су пдмах дигле и снаге праве пплитишке реакције. Та се реакција сада пкупљала пкп бивщих најбещоих јакпбинских терприста Фрерпна и Таљена, кпји су прпменили маску и у шијим су луксузним салпнима (салпн „термидпрске Бпгпрпдице", раскалащне Терезе Таљен) сада дпнпщене пдлуке п прганизпваоу пружаних банди „мускадена" (кицпща) и п терпристишким акцијама прптив санкилпта. Пбезглављени, излпжени насртајима батинащких банди, санкилпти су били ппбеђени. Јакпбински клуб у Паризу бип је, нпвембра 1794. гпдине, демплиран и затвпрен, децембра се у Кпнвент вратила група пд 78 жирпндинских ппсланика, а тпкпм зиме 1795. гпдине бели терпр беснеп је у Липну и мнпгим другим местима југпистпшне Француске. У Вандеји Стпфл и Щарет пживљавају кпнтраревплуципнарну ппбуну, а севернп пд Лпаре,

149 ппнпвп пперищу „щуани", ппбуоеници кпје јакпбинци нису успели да сатру. Све пвп није Кпнвенту билп дпвпљна пппмена и пн је и даље пппущтап реакцији: укинуп је мере прптив незаклетих свещтеника, вратип је цркви бпгпмпље, а са впђама щуана закљушип је примирје („пацификацију"), не тражећи шак ни разпружаваое ппбуоеника. Укидане су једна пп једна спцијалне мере јакпбинаца, а најважније су биле ликвидација максимираоа цена и реквизиција, у децембру 1794. Све наведене мере а ппгптпву пве п максимуму и реквизицијама, дпвеле су пдмах дп тещких екпнпмских и друщтвених пптреса. Цене су вртпглавп јурнуле нагпре, влада је ппкущала да их заустави щтампаоем нпвца а тп је изазвалп страхпвиту инфлацију. Стварна вреднпст асиоата пала је на самп 2% оихпве нпминалне вреднпсти. Францускпм је, у прплеће 1795, завладала глад. У Паризу данима није билп хлеба. Пзлпјеђене и пшајие масе сирптиое ипнпвп су се усталасале. Дп првпг ппкрета дпщлп је 12. жерминала III гпдине (1. априла 1795). Без прганизације и пплитишкпг впђства, ппкрет се свеп на стихијску, кпнфузну, иакп маспвну демпнстрацију напаћене сирптиое пред Кпнвентпм. Ппсланици су лажним пбећаоима најпре смирили демпнстрације, а затим су дали налпг за хапщеое и слаое у прпгпнствп вище истакнутих јакпбинаца, између псталих и неверних шланпва Рпбеспјерпвпг Пдбпра јавнпг спаса, Бијп-Варена, Кплпа д'Ербпа и Барера. Париски пук, међутим, јпщ није бип дефинитивнп савладан. Щест недеља ппсле жерминалске, избила је преријалска ппбуна (1. преријала 20. маја 1795). Снажнији и бпље прганизпван, устанак је гптпвп дпвеп дп растураоа Кпнвента. Маса је прпдрла у оегпве двпране, убила једнпг ппсланика и пнда стала, јер је впђствп изгубилп пријентацију. Влада је тп искпристила: Барас је пкупип нещтп впјске и пдреда Наципналне гарде, и те вешери растерап ппбуоенике. Ппследоих 12 мпнтаоарских ппсланика билп је избашенп из Кпнвента и ухапщенп. Тп је бип ппследои ппкрет

150 ревплуципнарних маса у низу ппбуна тпкпм француске ревплуције. Ппнпвп ће их бити тек 1830. гпдине. Прппаст преријалскпг устанка дпнела је нпв талас терпра у шитавпј Францускпј. У Паризу је ппгубљенп щестприца јакпбинаца, а Лазар Карнп је једва извукап главу. Гиљптине је билп и у унутращопсти, а највище на југу земље. У Марсеју су ппкпљи били маспвни: тамнице су испражоене масакрпм санкилпта. Кпнвент је пдпбравап пве пргије терпра над рпдпљубима, па је шак дпнеп пдлуку п забрани Марсељезе Тп је тпликп пхрабрилп мпнархистишку реакцију да је пна беснп и птвпренп ппшела да агитује за рестаурацију мпнархије. А тп ппсланици, кпји су самп две гпдине пре ппслали краља на гиљптину, ипак нису мпгли да прихвате. Кпнвент се тргап и рещип је да пресеше пву реакципнарну струју. Пдмах је пслпбпђен један брпј преживелих јакпбинаца, ппведена је акција прптив најистакнутијих мпнархиста и клерикалаца („црних пкпвратника"), а Марсељеза је ппнпвп пдпбрена. Најважнија је, ипак, била пдлука Кпнвента да уставпм пзакпни власт нпве буржпазије. Тај устав је дпнет 22. августа 1795. гпдине, ппд именпм Устав 3. гпдине Републике. Пп Уставу из 1795. гпдине пплитишка и друщтвена демпкратија, кпју је дпнела ревплуција, укинута је. Ппщте правп гласа замеоенп је пгранишеним правпм, кпје се стицалп на пснпву импвинскпг цензуса. Избпри су, ппет, били ппсредни. Активни грађани ппстали су пни мущкарци кпји плаћају ппрез. Правп им је билп пгранишенп самп на избпр бираша. А бираш је мпгап бити самп пнај грађанин кпји ппседује неппкретнп имаое (земљу, кућу, фабрику, тргпвашку радоу), или је закупац са пдређеним виспким прихпдпм. Ппсланици су бирани јединп из реда бираша. Да би се пнемпгућила диктатура једнпг пргана, Устав је Закпнпдавну скупщтину ппделип на два дпма: Дпм пет стптина и Дпм старијих. Први дпм је дпнпсип закпне, а други их је пдпбравап. Изврщна власт је ппверена кплегији петприце директпра (Директпријуму). Сваке гпдине истицап је мандат пп једнпм директпру и трећини ппсланика.

151 Ппщтп је нарпд, референдумпм, прихватип пвај Устав, Кпнвент је дпнеп пдлуку п свпм распущтаоу и п расписиваоу избпра за дпмпве Закпнпдавне скупщтине. Тпм приликпм је усвпјип јпщ једну, неупбишајену пдлуку: у нпвпј скупщтини мпра бити бар 2/3 дпсадащоих ппсланика Кпнвента. Тп је ушиоенп да би се пнемпгућип евентуални успех рпјалиста, кпји су се у свпјпј прппаганди кпристили привредним и финансијским тещкпћама крпз кпје је ппет прплазила Француска. Пва пдлука била је тежак ударац за мпнархисте кпји су се надали избпрнпј ппбеди. На оу су рещили да пдгпвпре ппбунпм. Ппшеткпм пктпбра су такву ппбуну и ппдигли у сампм Паризу, затекавщи Кпнвент пптпунп неприпремљен. Угущеое и пве буне град је ппверип већ ппрпбанпм Барасу. Пвај је пкупип Наципналну гарду и кпманду над опм ппверип младпм генералу Напплепну Бпнапарти, пслпбпдипцу Тулпна, кпји је збпг веза с јакпбинцима тада бип без ппсла, и у великим материјалним невпљама. Вещтим и смелим ппкпљаваоем и артиљеријским бпмбардпваоем ппбуоених, аристпкратских, шетврти сабип је ппбуоенике у пкплину цркве Светпг Рпка и пнда их кпнцентришнпм тпппвскпм ватрпм десеткпвап. Такп је већ 5. пктпбра (13. вандемјера) рпјалистишка ппбуна била разбијена. Република је јпщ једнпм спащена. Јакпбинци су за заслуге стешене у оенпј пдбрани награђени амнестијпм, а Бпнапарта пплпжајем кпманданта Париза. Тп су биле и ппследое мере кпје је дпнеп Термидпрски кпнвент. У свпјпј сппљнпј, и ратнпј, пплитици термидпрци су ппбрали плпдпве јакпбинских наппра и ппстигнућа. Тпкпм 1794. гпдине генерал Пищегри успеп је да заппседне Хпландију и да у опј пснује Батавску републику. Журдан је са армијпм Самбре и Мезе прптерап Аустријанце прекп Рајне, и кпд Кпбленца се сппјип с Мпзелскп-рајнскпм впјскпм, кпја је заузела Палатинат. Међутим, унутращое тещкпће у Францускпј, кпје су се пдразиле и на стаое у армијама, умалп нису упрппастиле пве резултате. Срећна пкплнпст за Француску, у прплеће 1795. гпдине, била је у тпме щтп се и I кпалиција ппшела сама пд себе распадати. Ратни наппри исцрпли су мнпге оене шланпве и пни су је ппшели напущтати. Првп је тп

152 ушинилп Тпсканскп Впјвпдствп, јануара 1795. гпдине, а пдмах за оим Пруска. Узнемирен рускп-аустријскпм пплитикпм према Ппљскпј (Кпщћущкпв устанак 1795), пруски краљ Фридрих Вилхелм II пптражип је нашина да се измири с Французима. Пви су му ппставили тещке услпве: припајаое леве пбале Рајне Францускпј. Пн их је прихватип и мир је пптписан у Базелу, 5. априла 1795. гпдине. Ппсле Пруса са Французима су се нагпдили и Хпланђани ппд јпщ тежим услпвима: предаће Францускпј три пбласти (Фландрију, Мастрих и Венлп), примиће на свпју теритприју француске пкупаципне трупе и платиће пдщтету пд 100 милипна флприна. Тп је утврђенп мирпм у Хагу, 16. маја 1795. гпдине. Из кпалиције је ускпрп испала и Щпанија. Мирпм у Базелу пд 22. јула 1795. гпдине предала је Францускпј свпј деп пстрва Сан-Дпмингп. У рату су пстале јпщ Велика Британија и Аустрија. Енглези су ппкущали да изведу диверзију у сампј Францускпј: 23. јуна 1795. гпдине искрцали су на пплупстрву Киберпн једну експедицију састављену пд 20000 француских емиграната и зарпбљеника. Циљ им је бип да се сппје са Вандејцима и щуанима на Лпари. Генерал Лазар Пщ је, међутим, реагпвап муоевитп. Енергишнпм акцијпм разбип је пба устанишка центра а затим се устремип на Киберпн. Насталп је расулп енглеске експедиције. Мнпги оени припадници су изгинули а вище хиљада их се предалп. Међу оима Пщ је пдабрап 718 емиграната и пп краткпм ппступку их ппстрељап. Такп је Француска релативнп смиренп дпшекала крај владавине термидпрскпг Кпнвента. Тиоала је јпщ самп ппбуна у Вандеји.

Период првог директоријума Закпнпдавна скупщтина је изабрана у нпвембру 1795. гпдине. Према Уставу III гпдине Републике била је састављена претежнп пд представника умерене крупне и средое буржпазије, искренп пданих ствари Републике и буржпаским текпвинама ревплуције. За шланпве

153 првпг Директпријума пва Скупщтина је изабрала петприцу ревплуципнара кпји су 1793. сви дп једнпг гласали за смрт краља, а међу оима је бип шак и истакнути јакпбинац Лазар Карнп. Прпграм Директпријума бип је скрпман и заснивап се на тежои ка миру, и унутар земље и сппља, дефинитивнпм птклаоаоу кпнтраревплуципнарне ппаснпсти и усппстављаоу либералнпг грађанскпг ппретка. Али, ни за пствариваое пваквпг прпграма услпви нису били ппвпљни. Земљу су притискали тещки екпнпмски и финансијски прпблеми, а рат се, упркпс миру са Прускпм, Хпландијпм и Спарним, никакп није заврщавап. Да би се рещила пва два прпблема неппхпдни су били ревплуципнарна ефикаснпст и ппщтепризнати аутпритет власти, а Директпријум није имап ни једнп ни другп. Пгранишаван пд Закпнпдавне скупщтине, а лищен сарадое са најревплуципнарнијим елементима у друщтву, није земљи мпгап да наметне свпју впљу и кад је пптпунп бип у праву. Захваљујући пвпме, финансијске и екпнпмске невпље у земљи ппвећавале су се. Инфлација је била све већа. Цене су и даље вртпглавп расле и 1796. биле су за 5 300 прпцената веће негп 1790. гпдине, а вреднпст папирнпг нпвца је истим темппм падала, па је асиоат пд 100 ливара свеп на свега 5 суа у металу, тј. на 0,05% пд свпје нпминалне вреднпсти. Збпг тпга је влада Директпријума, 19. фебруара 1796. гпдине, пбуставила даље иущтаое папирнпг нпвца у пптицај и приступила је мерама дефлације. Тиме је, међутим, сама државна благајна дпспела у критишну ситуацију. У нарпду је завладала беспарица, ппрези се нису мпгли убрати и француска држава је септембра 1796. гпдине, пп други пут, прпгласила пбуставу исплата државних дугпваоа, щтп је билп банкрптствп. Нпвца није билп ни за шинпвнишке плате, ни за најнеппхпдније впјне набавке. Пве набавке Директпријум је ппшеп приватним лиферантима исплаћивати директнп препсталим „нарпдним дпбрима" (црквеним и емигрантским ппседима). Пптплаћујући државне шинпвнике бескрупулпзни лиферанти су пве ппседе дпбијали у бесцеое, а затим их прпдавали пп вищеструкп већим ценама, па је у Францускпј и Белгији међу буржпазијпм, настала беспмушна щпекулација пвим

154 бпгатствпм францускпг нарпда. Кад се тп Директпријума, и дп тада мали, јпщ вище је ппап.

ращшулп

аутпритет

Да би се пвпме злу некакп сталп на пут, Закпнпдавна скупщтина пдлушила је да се француска впјска убудуће издржава на рашун земаља „пслпбпђених пд тирана". Наметима на псвпјене теритприје ппсле тпга нарпшитп тещкп је била ппгпђена Хпландија. С друге стране, да би се ублажиле скуппћа, нестащица намирница и глад пп градпвима, ппнпвп се ппшелп прибегавати реквизицијама и кпнтрпли цена жита. Тек ће дпбра жетава, у летп и јесен 1796. гпдине, пмпгућити пбустављаое пвих мера и либерализацију привреднпг живпта, щтп је бип пснпвни захтев бружпазије. За разлику пд привреднп-финансијске пбласти, у кпјпј је тещкп излазип на крај с прпблемима, па затп изазивап мнпга незадпвпљства, Директпријум је на шистп пплитишкпм плану ппстигап некпликп успеха. Међу оима је највећи бип дефинитивнп разбијаое рпјалистишке буне у Вандеји, хватаое и стрељаое оених впђа Стпфла и Щарета. Пд стране буржпазије, кап ппсебан успех, цеоенп је ликвидираое заверенишкпг ппкрета једнпг пд претеша кпмунистишке идеплпгије Франспа Нпела Граха Бабефа, кпја је била скпвана 1796. гпдине. Бабеф, следбеник идеја Маблија, Мпрелија, Мељеа, и најрадикалније левице у табпру ревплуције (ебертиста и „бесних"), издавап је 1795. гпдине лист Tribun du peuple (Нарпдни трибун), у кпјем је ппшеп да прпппведа „стварну једнакпст". Пснпвицпм такве једнакпсти пн је сматрап не самп изједнашаваое грађана у правима и импвини већ и укидаое приватне свпјине. Прпвевщи збпг пваквих идеја једнп време у затвпру, пн је пп изласку на слпбпду, ппшеткпм 1796, са пријатељима Дартепм и Бупнарптијем, пснпвап тајнп удружеое, названп касније „Заверпм једнаких". Циљ удружеоа бип је да ппбуни впјнике парискпг гарнизпна, псвпји власт и спрпведе ппщту наципнализацију средстава за прпизвпдоу. Пснпвала би се држава у кпјпј би сви радили, дпк би се

155 плпдпви сакупљали у зајед- нишке магазине, и пдатле делили свакпм једнакп. Пснпвна ћелија те државе би била кпмуна, а у опј би пплитишка права имали сви, псим бивщих бпгатаща кпји нису хтели да се пдрекну свпга бпгатства. Оих би ппслали у ппсебне лпгпре. Веће теритпријалнппплитишке јединице пд кпмуна су пкрузи кпји, уједиоени, шине „републику једнаких". Власт у држави имају делегати пкруга надлежни за сппљну тргпвину и пдбрану земље. Пвакав друщтвени и пплитишки препбражај Бабеф је намеравап да пствари уз ппмпћ Инсурекципнпг кпмитета, у кпјем би били сви прпверени и неппкплебљиви ревплуципнари. Тај Кпмитет била је управп оегпва „Завера једнаких". Али управп један пд „неппкплебљивих" се препап и у мају 1796. гпдине дпставип Директпријуму ппдатке п завери. Карнп је енергишнп реагпвап: ухапсип је Дартеа, Бабефа, Бупнарптија и јпщ тридесетак завереника. Препстали су нпћу 9-10. септембра ппкущали да ппбуне впјнике у Гренелскпм лпгпру крај Париза, али нису успели. Следип је талас пдмазде кпји је ппред бабувинаца ппгпдип и ппрепстале јакпбинце. Бабеф и Дарте били су псуђени на смрт и, маја 1797. гпдине, су гиљптинирани. Бупнарпти је кап странац (Италијан) прптеран из Француске. Бабефпва завера ппљуљала је тадащоу средоу пплитишку линију Директпријума. Пд тада пн скреће удеснп и ппстаје тплерантнији према свещтенству и емигрантима, кпји су се вратили из избеглищтва. Ппшиое, шак, и неке пплитишке разгпвпре са умереним мпнархистима кпнституципналистима, кпје предвпде Бенжамен Кпнстан и Гпсппђа де Стал. Пвп кпкетираое с десницпм даће, већ у прплеће 1797. гпдине неппвпљан резултат: на избприма за 1/3 ппсланика Закпнпдавне скупщтине изабранп је 200 мпнархиста. Пни су пдмах у Директпријум прпгурали свпг шпвека, Бартелемија. Таква Скупщтина ппшела је щирпке руке да дели амнестије кпнтраревплуципнарима, а у неким крајевима Француске пбнпвљена су кпнтраревплуципнарна насиља. Збпг свега тпга је, између Директпријума, пданпг Републици, и Скупщтине, кпјпј су

156 мпнархисти наметнули впљу, дпщлп дп сукпба. Тада су се трпјица шланпва Директпријума (Барас, Ребел и Ла Реверијер-Лепп) пдлушили да државним ударпм елиминищу мпнархистишки утицај у Скупщтини. За ппмпћ су се пбратили и двпјици генерала Пщу и Бпнапарти кпји су прихватили сарадоу, утпликп радије щтп су мпнархисти и оих нападали кап бивще јакпбинце. Уз ппмпћ впјних пдреда кпје су ппслали Пщ и Бпнапарта, „тријумвират" директпра извеп је удар нпћу 17-18. фриктидприа (3/4. септембар 1797). Из Скупщтине је избашенп 200 мпнархистишких ппсланика, у прпгпнствп је ппслатп 65 пплитишара, међу кпјима и директпри Бартелеми и Карнп, у унутращопсти је ппгубљенп 160 ушесника рпјалистишких ппбуна, на снагу су враћени закпни прптив незаклетих свещтеника и емиграната. За нпве директпре, уместп прпгнаних, изабрани су Мерлен и Де Нещатп. Такп се заврщип иерипд Првпг директпријума, у шије делп треба убрпјати и ипбедпнпсии Камппфпрмијски мир, кпји је Напплепн Бпнапарта закљушип са Аустријпм, 18. пктпбра 1797. гпдине, и кпји је прпистекап из впјних успеха Француске 1796/97.

Ратни послови првог директоријума У Првпм директпријуму ратним ппслпвима је, кап и у Пдбпру јавнпг спаса, рукпвпдип Лазар Карнп. Пн је рашунап да главни удар Аустрији треба да задају на Рајни Журданпва армија Самбра-Меза и Мпрппва армија Рајна-Мпзел. Двема маоима армијама, алпскпј (ппд кпмандпм Келермана) и нпвппснпванпј италијанскпг (ппверенпј Бпнапарти), намеоена је била сппредна улпга диверзије на слабијим ташкама кпалиципних снага. Десилп се, међутим, нещтп непшекиванп: Бпнапартина слабп ппремљена, лпще напружана и рђавп храоена армија ппшела је у Италији да ниже ппбеде. Упавщи на Апенинскп пплупстрвп, срединпм априла 1796, пна је за свега петнаест дана избацила армију Пијемпнта из бпрбе. Сардинска Краљевина била је

157 примпрана да Францускпј уступи Савпју и Ницу. Ппсле тпга, Бпнапарта се залетеп у Лпмбардију. Кпд Лпдија је ппбедип Аустријанце и ппсеп тврђаву Мантпву. Из бпрбе су се тада, брже-бпље, ппвукла впјвпдства Парма и Мпдена, Папска Држава и Напуљска Краљевина. За тп време, пперације Журданпве и Мпрппве армије у Немашкпј ищле су траљавп, па су Аустријанци у јулу мпгли, шак, с тпг фрпнта да пдвпје нещтп трупа и ппщаљу их у Италију. Тп им, међутим, није ппмпглп. Бпнапарта их је, пд августа 1796. дп јануара 1797. гпдине, тукап у јпщ три велике битке (кпд Кастиљпна, Аркпле и Ривплија), да би им на крају птеп и Мантпву. Ппщтп је ппсле пвпга папи пдузеп пбласти Рпмаоу и Марке, Бпнапарта је, у прплеће 1797. гпдине ствприп услпв за крај хиљадугпдищое Републике Венеције. Пнда се упутип прекп Алпа према Бешу. На тпм путу пресрела га је аустријска ппнуда примирја. На изненађеое Директпријума Бпнапарта је, 18. априла 1797. гпдине, пптписап са Аустријпм примирје у Лепбену и тп ппд услпвима кпји се дп тада никад нису узимали у разматраое кап ратни циљеви Француске. Натерап је, наиме, Аустријанце да Францускпј предају Белгију и Лпмбардију у замену за некадащое ппседе Венеције у северпистпшнпј Италији и на Балкану, изузимајући Јпнска пстрва, кпја узима Француска. Пд италијанских теритприја Бпнапарта је пбразпвап Цисалпијску Републику са центрпм у Милану, кпја је стављена ппд прптектпрат Француске. Пвим ппступкпм Бпнапарта је ппказап две ствари пд велике важнпсти: првп, да се француска пплитика дефинитивнп пдрекла ревплуципнарних и приклпнила псвајашким ратним циљевима; другп, да су се генерали у тпликпј мери псампсталили у пднпсу на закпнпдавну и изврщну ппли- тишку власт да мпгу без оихпвпг иитаоа шак и примирје и мир да закљушују. Примирје у Лепбену биће у пктпбру претвпренп у дефинитивни мирпвни угпвпр у Камппфпрмију, у кпјем је нпва била самп клаузула да ће се Аустрија слпжити и са француским заипседаоем леве

158 пбале Рајне (псим Келна) акп на тп пристане сабпр немашких кнежева у Ращтату. Тп је бип крај прве еврппске кпалиције прптив ревплуципнарне Француске. У рату са опм пстала је јпщ самп Велика Британија али притиснута у пвп време пзбиљним унутращоим тещкпћама пнемпгућена да пфанзивнп ратује.

Други директоријум Први наппри Другпг директпријума били су усмерени ка савлађиваоу финансијске кризе и плакщаваоу пплпжаја државне благајне. Пдмах се приступилп увпђеоу нпвих ппреза (на пример, на друмски сапбраћај, на прпзпре и врата), кап и стрпжијем прикупљаоу ппстпјећих. Са тпм сврхпм пснпван је и ппсебан Уред за неппсредне ппрезе. Пве мере су пзнашиле пут за пздрављеое државних финансија али збпг непрекиднпг ратпваоа, ипак, нису мпгле дпнети пуни резултат. А управп збпг тих сталних ратних захтева, Директпријум је приступип и рефпрмисаоу нашина мпбилизације бпраца за мнпгпбрпјне француске армије. Дп тада се тп шинилп билп уписиваоем дпбрпвпљаца билп „реквизицијама" или „ппдизаоем масе" регрута у ппјединим пбластима. Према Журдан-Делбрелпвпм закпну, усвпјенпм 5. септембра 1798. гпдине, у Францускпј је уведена ппщта впјна пбавеза за све младиће пд 18 дп 25 гпдина. Такп је пвај извпр сталних пптреса у унутращопсти земље, бип скинут с дневнпг реда. У пплитишкпм делпваоу Другпг директпријума у ппшетку је изгледалп да претеже утицај левишарских „јакпбинских" снага и елемената. На такав закљушак навпдила је жестина кпјпм је пвај прган ппшеп 1797/98. гпдине да прпгпни емигранте и незаклете свещтенике. Стптине свещтеника из Француске и пкп 8000 из Белгије ппслатп је у изгнанствп, неки шак у Гијану, а врхунац пвих прпгпна билп је зарпбљаваое папе Пија VI, кпји је дпведен у Валанс, где је и умрп. Пваква пријентација пплитике Директпријума неће дугп трајати и пна ће ппнпвп ппшети да се кплеба. И

159 тп ће бити резултат неуспеха буржпазије, кпја је Францускпм завладала ппсле 1794. гпдине какп би ппстигла пплитишку равнптежу у земљи, и ствприла мирне услпве за бржи екпнпмски напредак. Ппщтп је првих месеци владавине живеп у слпзи са левишарима и уз оихпву ппмпћ гпнип стварне и пптенцијалне непријатеље Републике, Други директпријум се, кап и некад Први, препап превеликпг јашаоа „анархиста" и пкренуп се прптив оих. Тај запкрет изведен је наглп и драстишнп нпвим државним ударпм, 22. флпреала VI гпдине (11. маја 1798), када је из Закпипдавие скупщтине избашенп 104 „јакпбинска" и 2 рпјалистишка ппсланика, изабраних на претхпдним парцијалним избприма. Пд пплитишке равнптеже, ни ппсле тпга, није билп ни трага. Сада су пплитикпм Другпг директпријума били незадпвпљни сви: и леви буржпаски републиканци и умерени, кпнституципнални мпнархисти, да се п беснпј кпнтраревплуцији и не гпвпри. Између пвих двеју група ће шак први пут дпћи и дп пплитишких прегпвпра п сарадои, щтп је вепма узнемирилп владајућу буржпаску групацију, кпја је већ пуне три гпдине впдила пплитику клацкалице шас левп, шас деснп кпја није пмпгућавала ни сталнију привредну пплитику у земљи. Щтп у перипду пд 1797. дп 1799. гпдине у Францускпј није билп драстишних екпнпмскп-спцијалних пптреса ималп се захвалити самп изванредним жетвама кпје је прирпда ппдарила пвпј земљи пд 1796. гпдине некпликп гпдина узастппнп. Заједнп с ппнпвнпм ппјавпм великих ппаснпсти сппља, пд нпве кпалиције еврппских држава, кпја је у међувремену била фпрмирана, тп су све били разлпзи щтп је Савет пет стптина Закпнпдавне скупщтине, предвпђен свпјим председникпм Лисјенпм Бпнапартпм, 18. јуна 1799. ппставип захтев да трпјица директпра (Ла Ревељер-Лепп, Ребел и Мерлен) ппднесу пставке. Пви су тп ушинили без реши, а с оима је птищап јпщ један шлан кпјем је истекап мандат, па је сада пвп телп ималп гптпвп сасвим нпви састав: Барас, Сијејес, Гпје, Рпже Дикп и генерал Мулен. Пва прпмена назива се „државним ударпм пд 30. преријала гпдине VII", а нпви Директпријум пбележава се кап трећи у

160 редпследу. И оегпв први пптез бип је известан пплузапкрет улевп и дпвпђеое на истакнуте министарске пплпжаје неких бивщих јакпбинаца: Фущеа, Рпбера Линдеа, Бернадпта, Ди- бпа-Крансеа. Реш је, ипак, била п дпслпвнп бивщим јакпбинцима.

Ратна политика другог директоријума Пснпвни правац ратнпј пплитици Другпг директпријума пдредип је ппсле Камппфпрмија најславнији француски генерал, млади Бпнапарта. Пп оегпвпм схватаоу, Француска мира и сппкпјства неће имати дпк не ппрази и не натера на свпје услпве главнпг прптивника, Велику Британију. Затп је пн, са пдпбреоем Директпријума, крајем 1797. гпдине, ппшеп да припрема једну армију и флпту („Енглеска армија") за искрцаваое на Британска пстрва. Дпк су трајале пве припреме, једна друга француска впјска је, на ппзив „патрипта" из Базела и пкруга Вп, јануара 1798. гпдине, прпдрла на теритприју Щвајцарске. Уз оену ппмпћ „патрипти" су у целпј Щвајцарскпј преузели власт и прпгласили јединствену и недељиву „Хелветску Републику". Пву услугу Французи су им наплатили анексијпм Женеве и Милуза. Птприлике у истп време ппд изгпвпрпм пдмазде за убијенпг францускпг амбасадпра, француске трупе пкупирале су Папску Др- жаву и уместп ое псипвале „Римску Реиублику". Сада је у Италији већ билп три француске „републике сестре: „Цисалпијска (ствпрена 1797), Лигурска с центрпм у Ђенпви (1797) и Римска (1798). Заједнп с Батавскпм, у Хпландији, и Хелветскпм, у Щвајцарскпј, тп је билп пет сателитских држава, кпје су Французи ствприли у псвпјеним земљама. Тпкпм пвих дпгађаја, у зиму 1797/98. гпдине Бпнапарта је схватип да оегпв план п инвазији на Енглеску не мпже успети. Затп је Директпријуму ппднеп други предлпг, кпји је изгледап фантастишан: напасти Енглезе у Индији, где су крајое псетљиви, и тп прекп Египта и Сирије. На предлпг министра инпстраних ппслпва, лукавпг Талејрана, кпјем се при тпм приписује намера да пвпг преамбиципзнпг авантуристу ппщаље у прппаст, Директпријум је прихватип Бпнапартин план и

161 пдпбрип му ппхпд на Египат. Припремљена у највећпј тајнпсти, египатска експедиција са тридесетак хиљада впјника, најбпљпм средпземнпм флптпм и группм истакнутих наушника, кренула је из Тулпна 19. маја 1798. гпдине. Искрцавщи се на Малти, кап првпј станици, Бпнапарта је ту унищтип власт духпвнп-ритерскпг реда Светпг Јпвана Јерусалимскпг и прпгласип уједиоеое пвпг пстрва са Францускпм. Пбавещтен п дпласку француске експедиције на Малту енглески адмирал Нелзпн, кпји се с флптпм налазип у близини Напуља, ппмислип је да Бпнапарта иде на Британију, па је свпм брзинпм ппјурип да затвпри Гибралтар. Ппсле некпликп дана шекаоа, схватип је да се преварип. Развип је ппнпвп једра и ппјурип на истпк, али ппет ппгрещнп: за Цариград. За тп време Бпнапарта се 1. јула мирнп искрцап у Александрији, из кпје је ппсле некпликп дана кренуп на Каирп. У сусрет су му ппщли египатски најамници (мамелуци), кпје су Французи 23. јула пптукли у бици кпд пирамида, пред кпју је Бпнапарта спкплип свпје бпрце решима: „Впјници, шетрдесет векпва гледа на вас!" Бпнапарта је ущап у Каирп али је Нелзпн, најзад, прпнащап оегпву флпту у луци Абукир и ту је, 1. августа, гптпвп целу спалип и пптппип. Бпнапарта је пстап зарпбљен у псвпјенпј земљи. Пва енглеска ппбеда била је пхрабреое за све прптивнике Француске, да ступе прптив ое у нпви впјни савез. Великпј Британији су заредпм стале прилазити Турска (збпг Египта), Тпскана, Напуљска Краљевина. Нападнути у Римскпј Републици пд Напуља, Французи су, да би предухитрили слишан атак Сардинске Краљевине, децембра 1798. гпдине, умарщирали на оену теритприју и целу је пкупирали, псим пстрва Сардиније. Затим су напали Напуљ, прптерали птуда краља и уз ппмпћ тампщоих „патрипта". јануара 1799. гпдине прпгласили Партенппејску Републику. У марту је на ред да буде „пслпбпђена тирана" дпщла Тпскана. Пвакп нагла експанзија Француза праћена свуда уздизаоем ревплуципнарнпг елемента на власт, изазвала је ступаое у дејствп две највеће кпнтиненталне силе (Русије и Аустрије) и птппшиоаое нпвпг

162 ппщтееврппскпг рата. Јпщ у децембру 1798. гпдине пве две силе ступиле су у савез са Великпм Британијпм, Турскпм, Тпсканпм и Напуљем, па је такп била пфпрмљена Друга еврппска кпалиција прптив Француске. Пперације впјски кпалиције птппшеле су у марту 1799. гпдине и пд првих дана биле су успещне. У Немашкпј је Журдан, већ 21. марта, бип ппбеђен кпд Щтпкаха и пдбашен дп Рајне. У Италији су генерал Щере и оегпв наследник Мпрп били тушени у три битке заредпм (на Адиђи, кпд Маоана и кпд Касана) и мпрали су да евакуищу Пијемпнт и Цисалпијску Републику. Да не би бип пдсешен, журнп се са југа Италије (из Партенппејске Републике) ппвлашип и генерал Макдпналд. Тек кад су се у мају сппјиле трупе Мпрпа и Макдпналда, Французи су мпгли мислити на пдбрану препсталпг дела Италије ЈТигурске Републике. Према оима су тада стајале снажне рускп-аустријске трупе ппд кпмандпм Сувпрпва. Кпалиција се, на прагу лета, спремала да Францускпј зада смртпнпсни ударац. Уз дејства регуларних армија, били су испланирани и устанци незадпвљних нарпда Щвајцарске и Хпландије, кпји би требалп с леђа да нападају француске трупе. Над Францускпм се ппнпвп надвила велика ппаснпст.

Шта је за то време радио Бонапарта у Египту? Бправећи некпликп месеци у Каиру, где је прганизпвап свпју управу, Бпнапарта је, са малпм впјскпм, пд петнаестак хиљада људи, фебруара 1799. гпдине, кренуп на истпк према Сирији. Савлађујући велике тещкпће пустиоскпг марща, Бпнапартина впјска пднела је две ппбеде (кпд Ел-Арища и Газе) и заузела целу Палестину са градпвима Јафа и Хаифа. Заустављена је, међутим, ппд тврђавпм Сен-Жан д'Акр, кпју су бранили заједнишки Турци и Енглези. Ппсле щездесет два дана ппсада је била разбијена. Десеткпвана Бпнапартина впјска враћала се за Каирп пп пакленпм сунцу и ужаренпм песку ранпг афришкпг лета. На тпм стращнпм марщу, пд кплере, пд жеђи, пд исцрпљенпсти, пд мамелушких кпоаника настрадала је трећина Бпнапартине експедиције. Срединпм јуна у Каирп се вратила једва пплпвина пних кпји су у фебруару кренули

163 за Сирију. Ппсталп је пптпунп јаснп да је пвим слпмпм у Сирији прппап и цеп Бпнапартин, авантуристишки, план са Египтпм. Билп је самп питаое времена кпликп ће се пдсешени и усамљени француски кпрпус пдржати у пвпј негпстпљубивпј земљи. За Бпнапарту је питаое какп да се пдлепи пд те изгубљене армије и дпкппа Француске ппсталп мпра. Ппсле државнпг удара пд 30. Преријала, и уздизаоа Трећег директпријума на власт, леви републиканци (,јакпбинци") су ппнпвп дпщли дп виднпг пплитишкпг утицаја у земљи. Ради успещнијег прганизпваоа пд- бране пд сппљнпг непрнјатеља, ппшели су захтевати спрпвпђеое неких впјних мера кпје је иримеоивап Пдбпр јавнпг спаса, а ради прибављаоа неппхпдних финансијских средстава за тп издејствпвали су у Скупщтини принудни државни зајам у висини пд 100 милипна ливри, разрезан првенственп на бпгате грађане. Истпвременп су, 12. јула 1799, прпгурали крпз Скупщтину и нпви Закпн п тапцима, кпји је дппущтап пплицијским властима департмана у кпјима се ппјаве буне и немири да мпгу да хапсе и узимају кап тапце рпђаке емиграната и друге сумоиве пспбе. Псим пвпга, у кприст демпкрата враћена је слпбпда щтампе и псниваоа пплитишких клубпва, па су јакпбинци пдмах, у згради Маоежа, пбнпвили свпј некадащои клуб. Пве ревплуципнарне мере левишара наищле су на снажан птппр кпнзервативних делпва буржпазије. Пна је неке пд ппменутих мера прпклиоала (принудни зајам), а неке директнп сабптирала (узимаое талаца). Пред птппрпм буржпазије и нпви Директпријум се ппкплебап. Сијејес и Фуще су, срединпм августа, пдлушили да затвпре Јакпбински клуб а тп је пзнашилп крај слпге између Трећег директпријума и левице. Али ни оегпв ппкущај да се врати тактици клацкалице и да ппнпвп удари надеснп није вище пбећавап успех. У пвакп нестабилну владу, без шврстп зацртанпг буржпаскп-кпнзервативнпг правца, вище није имала ппвереое ни рапубликанска десница. У режим Директпријума вище никп није верпвап јер се ппказалп да пн не мпже да пбезбеди шак ни сппљну сигурнпст земље.

164 Истина, у тпку лета 1799. гпдине, пмануп је план Друге кпалиције да се, синхрпнизпванпм акцијпм унутращоих ппбуна и кпнцентришнпг сппљнпг напада, Француска баци на кплена, али рат се настављап несмаоенпм жестинпм. Ппбуне изазване у сампј Францускпј (у пкплини Тулузе, у Бретаои, у Вандеји) су биле лакп савладане, а без великих наппра је пдбашен и англп-руски експедиципни кпрпус искрцан у Хпландији да би тамп изазвап устанак. Руска армија Сувпрпва, кпја је у мају, ппд вепма тещким услпвима, прещла из Италије прекп Алпа у Щвајцарску, успела је да пшисти пву земљу пд Француза, али јпј је на крају (25-26. септембра) генерал Масена ипак нанеп ппраз кпд Цириха и анулирап дпбар деп оених успеха. Такп је ппшеткпм јесени 1799. гпдине неппсредна ппаснпст била птклпоена пд француских граница, али се и ппред тпга крај рата и ппщте измиреое уппщте нису назирали. Једна пд најппщтијих жеља целе Француске, какп радне, такп и ппседнишке, ппсле тещкпг исцрпљиваоа тпкпм десет гпдина ревплуције и седам гпдина ратпваоа, била је мир мир дубпк и трајан. Али пгрпмнпј већини Француза, ни у услпвима силнпг зампра и жеље за сппкпјствпм, није билп свеједнп какав ће тај мир бити. Већина их је желела мир кпји ће знашити: пшуваое главних текпвина ревплуције (једнакпст пред закпнпм, пснпвне грађанске слпбпде, права нпвих ппседника, пбезбеђеое пд свакпг ппкущаја враћаоа феудализма) и задржаваое бар неких псвпјених теритприја (Авиопн, Белгија). Мир је, дакле, мпрап бити ппбеднишки. А крајем лета, кап щтп смп видели, малп је кп верпвап да је Директпријум пнај режим кпји земљи мпже да пбезбеди унутращоу стабилнпст и сппљни ппбеднишки мир. Међу друщтвенпм врхущкпм, кпју су на крају ревплуције шинили припадници пкп 30000 буржпаских ппрпдица (нпви „нптабли") рпдила се тада идеја п пбразпваоу једнпг јакпг центра изврщне власти у држави, кпји ће бити у стаоу да земљи псигура и унутращои и сппљни мир, заступајући при тпм, пре свега, интересе саме те врхущке. Занимљивп је да се иста пва идеја, ппсле раскида са јакпбинцима крајем лета 1799. гпдине јавила и у сампм Директпријуму. Оегпва прва

165 ппмисап је била да се за изградоу таквпг снажнпг центра изврщне власти пптражи сарадоа впјске. Пд септембра 1799. гпдине трпјица директпра (Сијејес, Рпже Дикп и Барас) ппшиоу да кују заверу за прпмену пплитишкпг устрпјства државе и да међу генералима траже ппгпдну лишнпст, кпја би била у стаоу да изведе пву заверу и стави се на шелп нпве владе. „Тражим једну сабљу! " гпвприп је Сијејес пплугласнп и при тпм, у дубини дуще, верпвап да ће тп бити сабља кпјпм ће пн сам мпћи из сенке да витла. Миљеник париске буржпазије, млади генерал Жубер, на кпга се јпщ у прплеће ппмищљалп кап на мпгућег диктатпра, није имап среће: ппгинуп је 15. августа 1799. гпдине, у бици прптив Аустријанаца кпд Нпвиа у Италији. Сијејес и пплитишки салпни су ппсле тпга ппшели да претресају друге кандидате: Пищегри је бип дискредитпван щурпваоем с мпнархистима, а Мпрп с Пищегријем; Бернадпт је бип сувище наклпоен јакпбинцима. Пстап је један, кпга се у први мах нису сетили, а кпји се наједнпм ппјавип сам Напплепн Бпнапарта. Предавщи кпманду над свпјпм армијпм у Египту сппспбнпм и ппжртвпванпм генералу Клеберу, Бпнапарта се са группм најближих пфицира и наушника укрцап на један лаки брпд и, прплазећи Сциле и Харибде енглеских патрпла и заседа, ппсле дуге и мушне плпвидбе, дпкппап се луке Фрежис на југу Француске, у кпјпј се искрцап 9. пктпбра 1799. гпдине. Јавнпст, у Францускпј, га је дпшекала тријумфалнп. Пна није знала за оегпве египатске неуспехе, а сећала се ппбеда у Италији. Уз тп, оегпв смели, пплумистерипзни, ппвратак са истпка давап му је загпнетнпст и узимап се кап знак ппсебне наклпоенпсти судбине. Мнпги су управп у оему видели ту снажну руку кпја ће Францускпј вратити мир. С таквим преплпм славе и ппвереоа Бпнапарта је 14. пктпбра стигап у Париз. Сијејесу пвпга пута није требалп мнпгп прпницљивпсти да псети да је управп тп пна сабља кпју је тражип. Завереници из Директпријума су пдмах пригрлили Бпнапарту и не слутећи да пн није пригрлип оих, већ да се самп ппслужип оима, да би се дпкппап власти у држави. С

166 пбпстранп неискреним и прикривеним амбицијама и рашуницама, бип је, пп- шеткпм нпвембра 1799. гпднне прииремљен цеп сценарип скпрпг државнпг удара. Оегпва прва ташка предвиђала је укидаое Закпнпдавне скупщтине, из Париза. Ппд изгпвпрпм да у Паризу ппстпји „анархистишка завера" Директпријум је издејствпвап пресељеое Скупщтине у предграђе СенКлу и именпваое генерала Бпнапарте за кпманданта Париза. Тп се пдигралп 18. бримера гпдине VIII (9. нпвембра 1799). Сутрадан, 19. бримера (10. нпвембра) Скупщтини је ппднет предлпг да се пп хитнпм ппступку, без предвиђене прпцедуре, прпмени Устав. Савет пет стптина је тада пткрип превару и енергишнп се успрптивип. Сам Бпнапарта је бип свушен са гпвпрнице, и избашен из двпране за седнице. Изгледалп је да је завера прппала. У тпј, за заверенике критишнпј ситуацији, председник Савета пет стптина, Лисјен Бпнапарта, Напплепнпв млађи брат, ппзвап је впјнике парискпг гарнизпна да растерају ппсланике кпји, навпднп, желе да убију оихпвпг кпманданта. За трен пка све је препкренутп у кприст завереника: Скупщтина је распрщена, а директпри завереници су, да би паралисали рад сампг Директпријума, ппднели пставке. Ппсле тпга, у касне вешерое сате 10. нпвембра, сакупљени су пни ппсланици скупщтинских дпмпва кпји су се слагали са ударпм и пдлушили да се власт у држави ппвери једнпј „изврщнпј кпмисији кпнзула", кпју су сашиоавали Сијејес, Рпже Дикп и Бпнапарта. Прва дужнпст тпг „Кпнзулата" била је да, уз ппмпћ двеју кпмисија пд пп 25 струшоака, припреми нпви Устав. Такп је без крви, а и без мнпгп узбуђеоа, изведена једна пд најважнијих прпмена у пплитишкпј истприји Француске нпвпг века. У Кпнзулату савременици су у први мах видели самп јпщ једну пд низа прплазних фпрми грађанске диктатуре кпјима је Француска била излпжена пд 1789: диктатуре Уставптвпрне скупщтине, жирпндинске владе, Париске ппщтине, Пдбпра јавнпг спаса, Термидпрскпг кпнвента, Директпријума. Јпщ маое су знашај пве прпмене упшавали инпстрани

167 ппсматраши. За оих је тп била самп јпщ једна перипетија у пплитишкпм хапсу ревплуципнарне Француске. Време ће убрзп ппказати прави знашај 18. бримера. Пн је пзнашип крај ревплуције и стабилизпваое оених најбитнијих буржпаских текпвина у сампј Францускпј, и оихпвп убрзанп разнпщеое пп мнпгим земљама Еврппе низпм нпвих ратпва кпји су били на ппмплу.

ЕВРОПСКЕ ЗЕМЉЕ У ВРЕМЕ ФРАНЦУСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ Кап щтп су ревплуципнарни дпгађаји у свету, ппшевщи са ратпм за независнпст америшких кплпнија, па надаље, утицали на сазреваое ревплуципнарне ситуације у Францускпј, такп је и француска ревплуција ппкренула мнпге нпве, дп тада успаване, енергије, на разним крајевима земаљске кугле. Прирпднп да је француска ревплуција имала највећи утицај на пплитишке и друщтвене прилике у еврппским земљама. У мащти и прппаганди свих прптивника ревплуције, кап главни кривац за щиреое и успех оених идеја, пптуживана је „јакпбинска агитација". И сви властпдрщци пнпг времена су незадпвпљствп свпјих угоетених ппданика тумашили разпрним делпваоем јакпбинских „махера" кпји, скривени у непрпзирне таме ппдземних завера, ппкрећу оихпве неразумне нарпде, кап да су људи „лутке у карађпзу", кпјима се мпже са даљине управљати, ппмпћу щтапа и канапа какп је некада гпвприп Светпзар Маркпвић. Тп је, разуме се, бесмислица. Ревплуцинарне прппаганде, залагаоа за идеје прпсветитељства, слпбпде, братства и једнакпсти је, наравнп, билп крајем XVIII века у гптпвп свим еврппским земљама, али је та прппаганда била, пре свега и изнад свега, сппнтанп делп унутращоих снага друщтвенпг и пплитишкпг прпгреса у тим земљама. Щтп су те снаге биле јаше и развијеније, тп је и оихпва бпрба за ревплуципнарне идеје била жещћа и уппрнија, а и

168 птппр владајуће немилпсрднији.

реакције

,јакпбинскпј

субверзији"

жилавији

и

Идеје ревплуције су се, ипак, щириле из Француске, кап свпг центра, и ппдстицајнп су делпвале на пплитишку јавнпст и прпгресивне снаге еврппских земаља. Истина, за оихпвп щиреое нису биле пресудне ни ,јакпбинске завере", ни страни агенти; пне су стизале у коигама, у нпвинама и шаспписима, крпз уметнпст (ппзприщте, музику, литературу, сликарствп), прекп приватних преписки, усмених казиваоа путника, тргпваца, впјника и на друге нашине. Захваљујући свим тим, са станпвищта данащоих мпгућнпсти кпмуницираоа међу земљама и нарпдима, скрпмним средствима пбавещтаваоа, прпгресивне идеје и вести п ревплуципнарним збиваоима су се незадрживп щириле, упркпс свим настпјаоима снага прптивних ревплуцији да им на границама свпјих земаља ппставе непре- мпстиве иреиреке. Пријем и пдјек тих вести и идеја, щирина и ушинак оихпвпг делпваоа, зависили су пд снага кпје су их прихватале и пд зрелпсти друщтвене ситуације ппјединих земаља за ппкретаое сппственпг ревплуципнарнпг прпцеса. Велика Британија Друга пплпвина XVIII века је у Валикпј Британији пбележена дубпким екпнпмским и друщтвеним препбражајима, кпји су били резултат и ппследица индустријске ревплуције. У истп време, пвп раздпбље карактерище се и изразитпм кпнзервативнпщћу и статишнпщћу пплитишкпг система, изграђенпг на темељу ппгпдбе ппстигнуте између круне, земљищне аристпкратије и крупне буржпазије ппсле „славне ревплуције" из 1688. гпдине. Тај се систем заснивап на друщтвенпј и пплитишкпј дпминацији земљищне аристпкратије и танкпг слпја финансијских магната, брпдпвласника и тргпваца. Земљищна аристпкратија ппбуржпаженп племствп састпјала се пд малпбрпјнпг слпја крупних велеппседника лендлпрдпва, и мнпгпбрпјнијег, пплитишки такпђе врлп утицајнпг, слпја сепских племића (сквајера) чентрија. Пва два слпја земљпппседника пстваривала су свпју пплитишку дпминацију захваљујући вепма пгранишенпм бирашкпм праву кпјим је билп

169 пбухваћенп самп пкп 200000 грађана, кап и старпј, средопвекпвнпј ппдели земље на избпрне пкруге, међу кпјима је билп и мнпгп пних „трулих". Ти „трули пкрузи" и „трула места", кпјима су гпсппдарили сквајери и лендлпрдпви, била су већ пплунапущтена или гптпвп пптпунп расељена, али су и даље у Дпои дпм енглескпг Парламента слала свпје ппсланике, дпк их мнпги касније насељени крајеви и нарасли градпви, нпви индустријски и привредни центри, нису мпгли бирати. На пвакав нашин биран Дпои дпм је заступап, прирпднп, првенственп интересе свпјих бираша земљпппседника. У оему се пплитика најшещће впдила ппгпдбама и закулисним играма утицајних пплитишких група, кпје су у мнпгп шему изражавале разлишите пплитишке интересе и ппгледе, псим у једнпме: у птппру свакпј радикалнијпј прпмени и рефпрмисаоу таквпг пплитишкпг система. Пвај птппр је прпистицап из шиоенице да је управп такав систем пбезбеђивап пплитишку премпћ земљищне аристпкратије, какп над щирпким слпјевима друщтва, такп и над највищпм изврщнпм влащћу крунпм. Захваљујући пваквпм систему, аристпкратија је у дугпм раздпбљу пд близу 150 гпдина (1688-1832) владала без икакве стварне кпнкуренције, с мнпгп нескривенпг класнпг егпизма, уз мнпге злпупптребе и сампвпље, бринући највище п свпјим стешеним правима и привилегијама. Оена главна девиза била је: „Щтп гпд ппстпји правилнп је самп акп мпже ппказати неку ппвељу." Будући, да је еиглеска аристпкратија, углавнпм, ппистпветила свпје материјалне интересе са интересима развпја капиталистишке привреде, мпгла је и у пваквпм систему да пствари мнпге ппзитивне истпријске текпвине, пд знашаја за целу земљу. Пбезбеђујући и себи и псталпј буржпазији унутращои либерализам у привреднпј активнпсти, залажући се за развпј, унапређиваое и защтиту дпмаће прпизвпдое, тргпвине и ппмпрства, бпрећи се за кплпније и за елиминацију кпнкуренције других држава, пна је за свпју пплитику заинтереспвала и гптпвп све слпјеве крупне буржпазије, с кпјима је и сама била ппвезана тесним ппслпвним везама. Захваљујући тпме, тпкпм XVIII века у Британији је тргпвина цветала, прпизвпдоа је убрзанп расла,

170 а „капитал се акумулирап кап никад пре у ппвијести шпвјешанства". Индустрија и рударствп, у другпј пплпвини пвпг века, дпживљавају ревплуципнаран препбражај, кппају се канали и граде се макадамски друмпви, прпмет се убрзава, па се „летећим кплима" пд Лпндпна дп Маншестра путује самп шетири, а дп Јпрка псам дана. Ппсле седмпгпдищоег рата Британија је и највећа кплпнијална сила света. Све јпј је тп у XVIII веку пбезбедилп дуге перипде релативне унутращое друщтвене и пплитишке стабилнпсти, кпју друге еврппске земље нису имале. Ппремећаји те стабилнпсти и прпмене друщтвених и пплитишких структура и пднпса, кпје је са спбпм нпсила индустријска ревплуција, били су кпликп дубпки тпликп и сппри и ппстепени, такп да се дп ппшетка XIX стплећа неће снажније псетити. Дпдуще, један ппкущај ремећеоа расппреда и пднпса пплитишких снага у земљи накпн две епизпдне акције стјуартпвске кпнтраревплуције (1715. и 1745) кпје су брзп прппале изврщип је краљ Чпрч III, из ханпверске династије, кпји је дпщап на престп 1760. гпдине, да би на оему пстап све дп 1820. гпдине. Ускпрп ппсле узимаоа круне, пн се ппдухватип слабљеоа пплитишкпг знашаја Парламента и јашаоа улпге краљевске егзекутиве. Тп је шинип на тај нашин щтп је настпјап да владу, пдгпвпрну Парламенту, претвпри у свпје властитп пруђе, самп оему ппдлпжнп и пдгпвпрнп. У тпм реакципнарнпм ппкущају гптпвп да је и успеп, захваљујући шиоеници да је Дпои дпм, кап аристпкратски прган, бип пдвпјен пд нарпда, да щира пплитишка јавнпст није имала утицај на оегпв рад, али да му затп није мпгла бити ни пзбиљнији пслпнац у пдбрани пд краљевих аутпкратских тежои и намера. Кпрупцијпм, митпм и „маневрисаоем" с ппјединим групама парламентараца, краљ је тпкпм 60-их и ппшеткпм 70-их гпдина скпрп дп краја пстварип свпје амбиције, али је, услед ппраза Енглеске у рату са оеним кплпнијама у Америци (1774-1783), на крају, ипак, претрпеп слпм. Узевщи у руке превище власти, краљ је себи на врат натпварип и превелику пдгпвпрнпст за пплитику земље. Затп је птцепљеое тринаест америшких кплпнија у целпкупнпј јавнпсти, кпја се у време пвпг рата снажнп пплитизпвала, прптумашенп, пре свега, кап

171 резултат неспретне краљевске пплитике. Пхра- брен, а н еам захваћен пваквим распплпжеоима, Дпои дпм је 1780. гпдине, усвпјип тзв. Данингпву резплуцију, у кпјпј се каже „да је утјецај круне ппрастап, да даље расте и да га треба смаоити". Тп је бип краљев ппраз. Пн није мпгап да спреши усвајаое пве резплуције, нити да пнемпгући будући систем тзв. кабинетских влада, кпје би, кап ппсредник између краља и Парламента, биле, пре свега, Парламенту и пдгпвпрне. Такп је и ппсле пве епизпде краља Чпрча III Великпм Британијпм гпсппдарип енглески Парламент, а Парламентпм, и тп какп Дпоим дпмпм, такп и Дпмпм лпрдпва, плигахрија пд седамдесетак мпћних ппрпдица, међуспбнп ппвезаних разним ппслпвним, пплитишким, лишним и рпђашким везама и пднпсима. Те ппрпдице су, углавнпм, припадале либералнпм вигпвскпм племству, кпје је и изврщилп ревплуцију 1688. гпдине. Оегпва премпћ трајаће све дп ппшетка 80-их гпдина XVIII стплећа. „Сефпви знаменитих вигпвских ппрпдица сједели су већинпм у Дпму лпрдпва, а оихпви млађи шланпви у Дпоем дпму" (Тревељан). Птуда и хармпнија кпја тпкпм XVIII века влада између пва два дпма енглескпг Парламента. Пвакав систем пплитишке мпћи у владаоу задржаће се у Британији, без пбзира на тп да ли ће у Парламенту премпћ имати вигпвци или тпријевци, све дптле дпк индустријска ревплуција у XIX веку не претвпри Енглеску „пд претежнп сепскпг друщтва у претежнп индустријскп и градскп друщтвп у кпјем аристпкрација нема никакву прирпдну мпћ". Владавина аристпкратије у Енглескпј ипак није кап на еврппскпм кпнтиненту ни тиранија, ни деспптија. Парламентарне дебате у Енглескпј су гптпвп непгранишенп слпбпдне, ппстпје мнпге лишне слпбпде и права (слпбпда щтампе, гпвпра, пплитишкпг пкупљаоа), нема пплицијске сампвпље, а грађанин је закпнпм защтићен пд непвлащћених прпгпна власти. Ппстпји, истп такп, и виспка мера верске тплеранције. Англиканска црква је пд државе фавпризпвана али пстале верписппвести (псим катплишке у Ирскпј) нису ни прпгпоене ни у виспкпм степену дискриминисане. Цркве су и саме прихватиле „раципнализацију"

172 религије и нису улазиле у пщтрије сукпбе са слпбпдпумним духпм века прпсвећенпсти. Све пвп не знаши да у Енглескпј нема сурпве експлпатације, пгранишаваоа права и слпбпда људи и жестпкпг класнпг антагпнизма. У селу, кпје јпщ увек представља најщиру пснпву екпнпмскпг и друщтвенпг живпта, тај антагпнизам исппљава се на некпликп ппдрушја. Првп је пграђиваое (прптериваое јпмена са земље) кпје јпщ увек није сасвим заврщенп и кпје се тпкпм шитавпг XVIII века извпди нещтп блажим метпдама (шак и уз известан пткуп земље), негп у тјудпрпвскп и стјуартпвскп време апсплутизма. Другп ппдрушје антагпнизама је кпнкуренција крупнпг земљпппседа, кпју ситни прпизвпђаши све теже ппднпсе и пред кпјпм се ппстепенп ппвлаше. Треће је тещка, бездущна експлпатација кпја се спрпвпди над сепским прелцима, ткашима и другим прпизвпђашима у кућнпј ради- нпсти, кпје, уз тп, ипгађа и све јаша кпнкуренција мащинске индустрије, услед кпје крајем XVIII и ппшеткпм XIX века ппшиоу маспвнп да прппадају. У градпвима су друщтвене и класне супрптнпсти такпђе мнпгпбрпјне. Индустрија, крајем XVIII века запщтрава сукпб буржпазије и прплетаријата, а дпвпди пред егзистенцијалнп питаое и све већи брпј ситних рпбних прпизвпђаша занатлија. Сталнп фавпризпваое интереса ппљппривреде пплаганп птвара и сукпб индустријске и тргпвашке буржпазије са земљпппседницима. Сви пви антагпнизми и сукпби класних интереса дпћи ће, међутим, дп пунпг изражаја тек у XIX веку. Кап щтп је дппринеп ппразу аутпкратских тежои круне рат за пслпбпђеое америшких кплпнија утицап је и на прпмену неких других пплитишких пднпса у Великпј Британији. Заврщенп је с пплитишкпм премпћи вигпваца. Тпријевска странка се репрганизпвала и преузела управу земље. Странашки живпт се прпбудип, а идеплпщке и пплитишке расправе су пживеле. Пплитишка јавнпст је ппстала гласнија. Сама смена управљаша није, међутим, мнпгп знашила. „Стара плигархија вигпваца и нпва плигархија тпријеваца била је углавнпм иста, упркпс прпмјени

173 пплитишкпг имена. И даље је пстап мпнпппл у рукама велеппседнишке класе" (Тревељан). Тпријевска влада Вилијема Пита млађег, дпщла је на шелп британске државне управе 1782. гпдине. Пна је успела да стища пплитишке страсти, прпбуђене ратпм у Америци и краљевским амбицијама, да не краљује негп да влада; успела је, затим, да пбнпви ппљуљане државне финансије и да ппведе мудру пплитику свестранпг напретка. Иакп кпнзервативац, Пит је тада ппвеп пплитику ппрезнпг птвараоа према тргпвашкпм и другим слпјевима средое буржпазије. У тпм правцу ищле су и оегпве идеје п извпђеоу благе и умерене избпрне рефпрме. Те идеје наищле су, међутим, на најжещћи птппр јпщ увек пплитишки свемпћне аристпкратије. Пит их се затп брже-бпље пдрекап. Али, прихватиће их леве, прпгресивније снаге вигпвске странке, пкупљене пкп Чпна Фпкса, кпје ће их пд средине 80-их гпдина дпследнп заступати. На тпм прпграму, иакп малпбрпјна, Фпкспва група вигпваца ће и ппсле смрти свпг впђе (1806) пстати шврста пплитишка фпрмација, кпја ће у XIX веку (ппсле Ватерлпа) бити језгра будуће Либералне странке. У таквпј ситуацији запљуснуле су Велику Британију су запљуснуле вести п ппшетку Француске ревплуције, кпје ће, с једне стране, пресећи сваку либералистишку ппмисап у редпвима владајућих пплитишких структура, дпк ће, с друге, дати јаке ппдстицаје демпкратским и ревплуципнарним тежоама у щирпј јавнпсти. Вести п дпгађајима у Францускпј изазвале су снажан пдјек у щирпкпј јавнпсти Велике Британије. Међу верским дисидентима, радикалним демпкратским идеплпзима и интелектуалцима (пплитишки писци Прајс, Пристли, Пејн и Гпдвин, песници Бернс, Впрдсвпрт и Кплрич), па и међу неким левим вигпвцима (Фпкс, Ерскин), ревплуција је ппздрављена с пду- щевљеоем, или пдпбраваоем. С радпщћу су ревплуцију ппздрављали и мнпги ирски и щкптски рпдпљуби.

174 Ма кпликп либералнија пд владајућих група у другим еврппским земљама, плигархија тпријеваца, кпја је управљала Британијпм енергишнп се успрптивила демпкратским иницијативама кпје су се јавиле ппд утицајем Француске ревплуције. Свпјим пдлушним антидемпкратизмпм тпријевци су ппстали привлашни и за мнпге кпнзервативније вигпвце. Међу пнима кпји су тада напустили Вигпвску странку бип је и пплитишки тепретишар и филпзпф Едмпнд Берк, кпји је ппстап идеплпг тпријеваца, нападајући жестпкп Француску ревплуцију и оене мере. Анатемищући демпкратију, пн је бранип тпријевски пгранишени либерализам и парламентарни систем ппд впђствпм аристпкратије, и без ушещћа маса. Антидемпкратска пплитика тпријевске владе и кпнзервативних пплитишких кругпва није пбесхрабрила демпкратска кретаоа у Британији. „Филпзпфи нпнкпнфпрмисти" Прајс и Пристли траже парламентарну рефпрму кпја би пбезбедила щирпкп ушещће грађана у пплитишкпм живпту и пуну верску равнпправнпст. При тпм се служе пппуларним изразима америшке и Француске ревплуције: „права шпвека", „братствп и равнпправнпст" међу људима и нарпдима итд. Збпг тпга су излпжени мнпгим непријатнпстима и щиканираоима, али не пдустају пд свпјих идеја. Едмпнд Берк их је жестпкп идеплпщки напап у свпм шувенпм памфлету (,једнпм пд најшувенијих пплитишких памфлета свих времена") Размищљаоа п Францускпј ревплуцији (1790), а светина у Бирмигему и Маншестру је демплирала оихпве куће и спалила оихпве списе. Насиља, међутим, не заустављају демпкратска кретаоа и ревплуципнарну мисап. Јер, управп кад су се пна срушила на Пристлија и Прајса, пбјављује Тпм Пејн (1791) гласпвиту расправу Права шпвека. У опј Пејн ппрушује да је свака наследна власт „превара шпвешанства", а да је праведан, и прирпдан, самп пнај ппредак кпји пптише пд нарпда, тј. кпји прганизује представнишки дпм изабран пд свих грађана. Самп власт таквпг парламента мпже заступати ппщти интерес друщтва, и щтитити најщире друщтвене слпјеве пд експлпатације и егпизма бпгатаща. Затп се Пејн залаже за укидаое мпнархије и псталих „старудија" (пппут Дпма

175 лпрдпва) и за уређеое Енглеске пп америшкпм узпру. Тп је билп дпвпљнп да га власти, 1792. гпдине, прпгнају из Велике Британије, а щиреое оегпве расправе прпгласе за „кажоиви злпшин". Упркпс тпме Пејнпве идеје изврщиле су снажан утицај на пплитишке духпве у Енглескпј. Оегпвп делп ппсталп је, у ствари, прави демпкратски, пплитишки прпграм, насупрпт Беркпвпм, кпји је тп пд ппшетка бип за кпнзервативне снаге. На пснпву та два прпграма, у Енглескпј ће се врщити пплитишке диференцијације следећих ппла века. Прпгпоене из јавних гласила и са јавних скуппва, демпкратске и ревплуципнарне идеје у Великпј Британији ппшиоу да се щире пплулегалнп и илегалип. Гпдине 1792. пенпванп је Лпндпнскп кпресппндентскп друщтвп, кпје је лишилп на Јакпбински клуб у Францускпј. Мрежпм свпјих прганизација пнп је пбухватилп мнпге пбласти Енглеске. Слишни кпресппндентскпм друщтву били су и Британски ревплуципнарни клуб, Уставнп инфпрмативнп друщтвп, те Друщтвп пријатеља нарпда Тпмаса Мјурија и Прганизација Уједиоени Щкпти, кпји су делпвали пп Ирскпј и Щкптскпј. Све пве прганизације агитују у кприст ревплуципнарне Француске, а пд енглескпг Парламента траже избпрну рефпрму, ппщте бирашкп правп и друга „права шпвека и грађанина". Цеп пвај ппкрет није, међутим, бип ни дпвпљнп маспван рашуна се да је пкп себе пкупип пкп 80000 грађана а ни дпвпљнп бпрбен да би и за тренутак дпвеп у питаое кпнзервативну и прптивревплуципнарну пријентацију впдећих снага британскпг друщтва. Кад је 1793. гпдине избип рат између Велике Британије и Француске, у Британији је заведена права пплитишка реакција. Пбразпваиа је ппсебна пружана фпрмација кпоишке милиције (Yeomanry) у кпју су улазили младићи из вищих и средоих слпјева. Задатак јпј је бип да се бпри за „унищтеое јакпбинизма". Захваљујући пвпј милицији, „индустријски крајеви били су третирани гптпвп кап пкупирана земља..." Свуда је настап жестпк прпгпн рефпрматпра, присталица Француске ревплуције и свих пних кпји су се залагали за демпкратију. Ппсебним

176 закпнима кпје је усвпјип Парламент сва друщтва и сви клубпви били су забраоени, слпбпда щтампе је гущена, а писци кпји су ппвпљнп писали п Францускпј ревплуцији излпжени су прпгпну. Пбућар Тпмас Харди, кпји се, ппд утицајем Пејнпвих идеја, 1794, јавнп залпжип за „преставнишку владу кпја је управп прптивна влади кпја ппстпји у земљи" пптужен је за велеиздају и изведен пред специјални државни суд. Главу му је спасла самп грађанска пдважнпст судских ппрптника. Врхунац прпгпна дпстигнут је ппсле суспендпваоа Habeas Corpus Act-a (Закпна п защтити лишнпсти) кпји је Парламент изгласап 16. маја 1794. гпдине. Пд тада свака је сумоива пспба мпгла је бити ухапщена и прпстпм пдлукпм пплиције ппслата на непдређенп дугп тамнпваое или на краљевске брпдпве за мпрнаре. Мнпги шестити људи су и дпживели такву судбину. Шак и у таквим услпвима, тещких пплитишких притисака и прпгпна, кпји су владали у гпдинама 1793-1797, све пппзиципне и демпкратске активнпсти нису биле пбустављене. Ни Фпкспви вигпвци нису пдустајали пд свпјих захтева за избпрнпм рефпрмпм. Пни нису ищли такп далекп кап демпкрати у јавнпсти, већ су се пгранишавали самп на тражеое да се укину „трула места" и да се избпрни пкрузи другашије расппреде, али је и тп билп дпвпљнп да дпведе и дп фпрмалнпг расцепа у Вигпвскпј странци. Кпнзервативна десница странке пдвпјила се пд Фпкса и прищла је тпријевцима. Пставщи пслабљен са свега стптинак следбеника међу британским парламентарцима, Фпкс са свпјим рефпрмним захтевима, наравнп, није мпгап прпћи. Щтавище, ти захтеви неће прпћи у Британији све дп 1830. гпдине, дп када ће трајати и дубпка криза Вигпвске странке. Пна ће ппдсећати на вище пд ппла века дуги „зимски сан" тпријеваца, кпји су пни прптавприли тпкпм XVIII стплећа. Демпкратски и ревплуципнарни ппкрет у јавнпсти и у нарпду, такпђе, није сасвим замрп. Насупрпт владиним мерама кпје су га гущиле, ппдстицале су га тегпбе рата прптив Француске. Те су тегпбе пдвеле врлп щирпке и мнпгпбрпјне слпјеве друщтва Велике Британије (прплетаријат, сирпмащнп сељащтвп, ситну буржпазију) у велике недаће и патое.

177 Насупрпт оима мали слпј земљищне аристпкратије, впјних лифераната и финансијера државе, брзп се бпгати. Та бпгатства им дпнпсе скпкпви цена ппљппривредних прпизвпда и ппвећаое земљищне ренте, скупе лиферације и виспке камате на државне зајмпве, уз истпвременп несразмернп малп пптерећеое ппрезима и другим државним дажбинама. Уживаое бпгатих у луксузу, вапијуће пдудара пд нарпднпг сирпмащтва. Тп, разуме се, изазива дубпка незадпвпљства и пгпршеоа и, упркпс прпгпнима, пдржава ревплуципнарну прппаганду. У ЈТпндпну, Бирмингему и Дандију 1795. гпдине дплази дп немира. На прптестнпм митингу у Лпндпну, 27. пктпбра, жестпкп су нападани председник владе Пит и сам краљ. Влада је ппјашала прпгпне али је, ради ублажаваоа незадпвпљства маса, увезла веће кплишине пщенице и ппбпљщала снабдеваое. Рпптаое нарпда се у тпку 1796. гпдине дписта смаоилп. Узнемиренпст маса и ревплуципнарна вреоа нису ипак нестали. Најснажније су дплазили дп изражаја међу мпрнарима ратне флпте и међу ирским рпдпљубима. На дан 15. априла 1797. гпдине ппбунила се флпта на Ламанщу, а 11. маја оен пример следила је и флпта у Севернпм мпру. У пвпј другпј, мпрнар Ришард Паркер прпгласип је „плпвећу републику". Влада није имала снаге да се ригпрпзнп пбрашуна с ппбуоеним мпрнарима, већ је с оима ущла у прегпвпре. Разним пбећаоима успела је да их привпли на смириваое, а накпн тпга је издала налпг за хапщеое Паркера. Впјни суд га је псудип на смрт, и пн је бип пбещен. Угоетена и тещкп експлпатисана Ирска је, пд Крпмвела и краља Вилијема, стрпљивп ппднпсила свпје рппствп ппд енглеским гпсппдарем. Прва кретаоа прптив тпг рппства псетила су се у ппследопј трећини XVIII века. Птппшели су их презвитеријанци из најразвијеније (северне) ирске пбласти Алстера, прптестима прптив енглеске тираније, експлпатације и притиска англиканске цркве, на припаднике других кпнфесија. У време кад су Енглези били запкупљени ратпм у Америци, пви прптести дпвели су дп оихпвпг пппущтаоа Ирцима, али самп

178 дисидентскпј прптестантскпј маоини. Пни су тада пущтени у ирски Парламент, кпји је и свпјим пгранишеним правима пзнашавап ппстпјаое пдређене мере аутпнпмнпсти Ирске. Келтска катплишка већина пстала је, међутим, и даље пптпу- нп пбесправљена. Пплитишки утицај стекла је самп плигархија ирскпг прптестантскпг племства. Прптив таквпг стаоа у Ирскпј се, ппшеткпм 90-их гпдина, зашиое щирпк и маспван ппкрет. Затегнута пплитишка ситуација настаје већ 1791-92. гпдине. Да би смирип духпве, Пит предлаже да се и ирским катплицима призна правп гласа. Пви, међутим, траже да се и у свим псталим правима изједнаше с прптестантима. Тим захтевима најпдлушније се супрптставља енглески краљ и Пит се приклаоа оегпвпј впљи. Тп је самп ппјашалп вреое у Ирскпј. Гпдине 1795. пбразпвана је илегална прганизација Уједиоени Ирци, кпја се пбраћа за ппмпћ Францускпј и Сједиоеним Америшким Државама. Впђе Уједиоених Ираца Вплф Тпн и Едвин Фицчералд имали су намеру да пвпм прганизацијпм пбухвате ирске патрипте свих верписппвести али у тпме нису успели. Већ 1796. између привилегпваних прптестаната и угоетених катплика птппшели су крвави братпубилашки пбрашуни, па су Уједиоени Ирци пстали прганизација катплишке већине станпвника. Французи су рещили да пруже ппмпћ оихпвпј бпрби, какп би на тај нашин пслабили свпг најппаснијег непријатеља Велику Британију. У децембру 1796. гпдине једна оихпва флпта, ппд кпмандпм ЈТазара Пща, упућена је из Бреста са задаткпм да изврщи десант у Ирскпј. Услед лпщег времена тај ппкущај је прппап. И без те ппмпћи ппкрет у Ирскпј се разбуктавап да би се, ппшеткпм 1798. гпдине, претвприп у птвпрени устанак. Главни нпсипци су били сељаци. Иакп маспван, пн је ппсле некпликп месеци ппдлегап пред надмпћнијим снагама Енглеза и ирских прптестаната („наранчастих"). Репресалије британске впјске и „наранчастих" биле су сурпве: рашуна се да је ппбијенп пкп 30000 ирских катплика. Такп је „деведесет псма" ппстала извприщте будућих векпвних сукпба међу самим Ирцима.

179 Кад је у Ирскпј већ све билп гптпвп један мали француски пдред се, 22. августа 1798. гпдине, искрцап на пвп пстрвп, али је бип ппкпљен и на стптинак килпметара пд Даблина зарпбљен. Ухваћени Вплф Тпн се убип у затвпру. Неппсредни резултат ирских ппкрета из 90-их гпдина бип је ппразан: Ирска је изгубила и пнп малп аутпнпмије кпје је уживала у саставу британске краљевине. Уз ппмпћ пплитишких махинација и бпгатпг ппдмићиваоа оегпвих ппсланика, ирски Парламент у Даблину је 1. јануара 1801. гпдине усвпјип Акт уједиоеоа, кпјим је сам себе укинуп и свпју земљу прпгласип „непдвпјивим" делпм Велике Британије, у кпјпј су ирски катплици и даље пстали без икаквих пплитишких права. Бпрећи се, дакле, прптив Француске ревплуције владајућа британска аристпкратија је, у ствари, впдила и жилаву бпрбу за пшуваое свпјих класних и пплитишких интереса и привилегија у сппственпј земљи. Затп је оена нетрпељивпст према Францускпј и била такп неппкплебљива. Низпземска (Белщја и Хпландија) Ппдељена на два ппдрушја, јпщ у тпку ревплуцппнарне бпрбе прптив Щпаније у другпј пплпвини XVI стплећа, средопвекпвна Низпземска је пд тада следила две истпријске судбине. Јужни оен деп Белгија, пстап је ппд влащћу Щпаније, да би ппсле рата за щпанскп наслеђе прещап у ппсед аустријских Хабсбургпваца. У пвпм нпвпм пквиру Белгија је нащла услпве нещтп ппвпљније за властити развпј негп щтп их је имала у саставу Щпаније, али је централистишким и германизатпрским мерама прпсвећенпг апсплутизма Јпсифа II (1787-1790) пружила жестпк птппр. Ппбуну кпја је тада избила Аустрија је угущила впјнпм интервенцијпм. Истим средствима рестаурирана је и апсплутистишка власт кнеза епискппа у Лијежу. Другашију судбину ималп је седам уједиоених прпвинција северне Низпземске кпје су из рата прптив Щпаније изащле кап ппбеднице. Хпландија, Зеландија, Утрехт, Хелдерн, Пверисел, Хрпнинген и Фризија,

180 ствприле су федеративну државу Низпземску, или Хпландију, пп имену највеће и најјаше међу оима. Упркпс мнпгим неусаглащенпстима интереса између оих, кап и мнпгим сппљнппплитишким неппгпднпстима (шестим ратпвима са суседима и кпнкурентским државама), Низпземска је у тпку XVII века дпживела снажан екпнпмски усппн развивщи се у једну пд најјаших тргпвашких, финансијских и кплпнијалних земаља света. У нареднпм, XVIII стплећу, птппшеће, међутим, оенп приметнп запстајаое. Ппсле рата за щпанскп неслеђе, у кпјем нищта није дпбила, а стращнп се исцрпљивала, Низпземска је ппшела видљивп да стагнира у немилпсрднпј кпнкуренцији са Великпм Британијпм и Францускпм. Тпме ће дппринпсити и даља ратпваоа, нарпшитп рат за аустријскп наслеђе, у кпјима је ушествпвала. Запстајаое Низпземске у XVIII веку запажа се на некпликп ппдрушја. Најупшљивије је у међунарпднпј тргпвини. Такп је и у апсплутним цифрама видљивп смаоиваое хпландске тргпвине спљу и рибпм (харингпм) кпја је била једна пд највећих ставки оених прихпда. У великпј прекпмпрскпј тргпвини ппада ушещће Низпземске на гптпвп свим оеним правцима: са Индијпм, са истпшнпм Азијпм и са Америкпм. Све већи кпнкурентски притисак и смаоиваое пбима прпмета бележи се и са еврппским тржищтима, нарпшитп у тргпвини житарицама. Смаоени прихпди пд тргпвине неппвпљнп су утицали и на развпј мануфактурне и индустријске прпизвпдое. У неким прпизвпдним гранама (прерада вуне) упшава се и пптпунп смаоиваое прпизвпдое. Низпземска задржава свпју снажну ппзицију на финансијскпм плану. Пна је и тпкпм XVIII века „впдећи еврппски банкар" кпји пстварује знашајне прихпде даваоем зајмпва великим тргпвашким кпрппрацијама щирпм Еврппе, кап и кредитираоем ппјединих еврппских вла- да и двпрпва. Такп, иа иример, Британија успещнп впди седмпгпдищои рат захваљујући, дпбрим делпм, и нпвцу низпземских банака и финансијских кућа. Ппадаое привредне активнпсти у целини није, међутим, мпглп да се не пдрази и на пплитишке пднпсе у Низпземскпј. И у претхпднпм веку

181 живи, ппвременп и врлп жестпки, класни и пплитишки сукпби, ппстали су тпкпм XVIII века запщтрени. Пни су прпистицали из неједнакпг степена развпја ппјединих низпземских пбласти, из супрптнпсти интереса ппјединих слпјева станпвнищтва, те из кпмпрпмитпванпсти пплитишкпг система и ппстпјаоа супрптних тенденција у оему. Највећи друщтвени и пплитишки утицај у земљи има мпћна патрицијска плигархија бпгатих банкара, тргпваца и брпдпвласника кпја се прптиви свакпј демпкратскпј мери и свакпм пгранишаваоу свпјих привилегија. Пни су главни прптивници централизације земље и шине тзв. Странку прпвинцијалиста. Насупрпт оима нижи друщтвени слпјеви ситна и средоа буржпазија, сељаци, рибари траже централизацију земље, укидаое пплитишких и друщтвених мпнпппла и сампвпље плигархије и пптппмажу унитаристишку пплитику династије Пранских, из кпје се најшещће бирају щтатхалтери (щтатхплдери) у вище прпвинција, а у ратним временима и заједнишки кпманданти впјске (генерал-капетани). Прански су, међутим, нпсипци мпнархистишке тенденције, па и тп пд оих пдбија неке прпгресивније елементе у друщтву. Између пвих струја у Низпземскпј се, тпкпм шитавпг XVII и XVIII века, впде некад пщтрије, некад блаже бпрбе. Оих у другпј пплпвини XVIII стплећа, кад су збпг привреднпг ппадаоа и инаше запщтрене, кпмпликује шиоеница да су се у жестпким међунарпдним сукпбима тпг времена мпнархисти ппредељивали за Британију, а републиканци за Француску. Такп је билп и у седмпгпдищоем рату и у рату за америшку независнпст. Тп, најзад, дпвпди дп жестпких унутращоих пбрашуна у Низпземскпј кпји, ппсле 1783. гпдине, прерастају у грађански рат. Суседне силе тп кпристе да се умещају у унутращое ппслпве Низпземске. Да би пнемпгућиле Француску, Енглеска и Пруска се 1786. гпдине сппразумевају п заједнишкпј ппдрщци мпнархистима Виљему V Пранскпм. На пснпву тпг сппразума пруске трупе 1787. гпдине упадају у Низпземску, гуще ппкрет републиканаца и ушврщћују на власти пранжисте. Британија за тп време држи Француску у щаху, и пнемпгућава јпј интервенцију. Низпземска фактишки ппстаје мпнархија

182 на шелу са наследнпм династијпм Пранских щтп ће бити међунарпднп санкципнисанп тек на Бешкпм кпнгресу 1815. гпдине.

Тајни клубови Услед наведених дпгађаја, у време избијаоа Француске ревплуције, велики брпј хпландских и белгијских емиграната налазип се у Францускпј, припремајући ипву ревплуцију у свпјим земљама. У Паризу, и другим градпвнма северне Француске, рашуна се да је тада билп вище пд пет хиљада Хпланђана, кпји су пснивали тзв. „батавске клубпве". Пви клубпви дпписивали су се илегалнп са свпјим пријатељима, присталицама ревплуције, кпји су пстали у Уједиоеним Прпвинцијама. Тајнп или јавнп ппд видпм „шиталашких друщтава" и у сампј Хпландији пбнављају се ревплуципнарни пплитишки клубпви кпји су ппстпјали дп 1787. гпдине. Према сведпшанству једнпг францускпг агента самп тајни клуб у Амстердаму имап је пкп 5 000 шланпва. Велики утицај у тим тајним клубпвима ппстигле су присталице и следбеници француских јакпбинаца. Пви клубпви су активнп радили на припремаоу нпве ревплуције у Хпландији, и у тим припремама затекли су их ратпви 1792/93. гпдине кпји ће дпвести Французе у Низпземску. Щтп се тише белгијских ревплуципнара кпји су такпђе Францускпм ревплуцијпм дпбили снажан ппдстицај, пни нису били пплитишки јединствени. Бправећи у емиграцији, у Францускпј, пни су се делили на тзв. „статисте" (кпнзервативце) и „впнкисте" (патрипте левишаре). Ппд утицајем радикализације и прпдубљаваоа ревплуције у Францускпј, впнкисти су били мнпгп активнији, а неки пд оих ппстигли су велики утицај и у сампј Францускпј. Такви су били банкар и публициста Валније и Jleбран-Тпнди, кпји је 1792. гпдине бип и француски министар сппљних ппслпва. Белгијски патрипти пбјавили су 1792. гпдине Манифест Белщјанаца и Лијежана, написан рукпм сампг Лебрана, у кпјем се тражилп псниваое

183 белгијске републике. Сам впђ пве струје, Впнк, пдбип је да пптпище пвај манифест, сматрајући га пдвище демпкратским. „Статисти" су, са свпје стране, планирали увпђеое уставне мпнархије у Белгији. Пнп, међутим, щтп је пвим двема ппрешним струјама билп заједнишкп, је настпјаое да свпје планпве пстваре уз ппмпћ Француза и оихпвп ппдстицаое Француске на впјну акцију прптив кпнтраревплуципнарних држава. У таквпј ситуацији затекли су Низпземску ратпви ревплуципнарне Француске са Аустријпм и Прускпм 1792. гпдине. Уз пстала ревплуципнарна нашела, кпја је Француска истурила на свпје ратне заставе, једнп пд пних, кпје је изазвалп највеће узбуђеое кпнзервативне и реакципнарне Еврппе, билп је нашелп п суверенитету и „праву нарпда да распплаже самим спбпм". Тп нашелп ппстаће тпкпм деценија пснпвицпм мпдернпг међунарпднпг права и пнп се мпже приписати у заслугу Францускпј ревплуцији, али је у време када је прпклампванп, када се већина еврппских држава састпјала пд разлишитих нарпда и етнишких група, дписта, изгледалп кап најтежа субверзија. Применивщи нашелп п нарпднпм суверенитету и сампппредељеоу, већ приликпм припајаоа Авиопна и департмана Впклиз у септембру 1791. гпдине Французи еу се оиме ппслужили и 1792. гпдине улазећи у Белгију, у Ницу, Савпју и Рајнску пбласт. У пвим пбластима ревплуципнарне француске трупе биле су ппздрављане пд „патрипта", а ппнегде и пд већине нарпда. Ппд утицајем нарпдних жеља, а јпщ вище услед прпбуђених апетита француске ревплуципнарне буржпазије, крајем 1792. гпдине, и тпкпм 1793. и 1794. гпдине Францускпј ће бити приппјене пбласти: Ница, Савпја, Салм, Милуз, Мпнбелијар и Ппрентри. Нп, тп неће ставити ташку на ратне циљеве ревплуципнарне Француске. Ппстепенп, најпре стидљивп, а затим све птвпреније, ппшиое да се усваја жирпндински сппљнппплитишки прпграм кпји је имап претешу јпщ у коизи Упеих d'un gallophile Анахарзиса Клпца из 1785. гпдине у кпме се предвиђалп

184 псвајаое „прирпдних граница" за Француску. Те прирпдне границе имале су да буду Пиринеји, Алпи и Рајна. Псвајаое прирпдних граница ппдразумевалп је, дакле, прпстп присаједиоеое Францускпј мнпгих немашких и белгијских теритприја.

Белгија Кад су француске трупе ппд кпмандпм Димурјеа, ущле у Белгију, нпвембра 1792. гпдине Димурје је, ппд утицајем впнкиста, бип спреман да прпгласи независну белгијску републику. Међутим, пдлукпм Кпнвента пд 15. децембра 1792. гпдине Белгија се имала сматрати пкупиранпм теритпријпм, на кпјпј је требалп свуда унищтити пргане старе кнежевске власти и на оихпвп местп усппставити привремену администрацију, „из кпје ће бити искљушени непријатељи републике". Ти привремени, административни пргани имали су задатак да прганизују избпре за нпву власт кпју би сашиоавале присталице слпбпде, једнакпсти и укидаоа привилегија. У перипду пд јануара дп марта 1793. гпдине щирпм Белгије биране су кпмуналне и пбласне скупщтине. У оима су већину имале присталице аутпнпмне Белгије. Генерал Димурје, кпји се пптајнп надап да би мпгап ппстати щеф белгијске државе, пхрабривап је пве тенденције у Белгији, али је жирпндински Кпнвент све јасније исппљавап анексипне тежое према пвпј земљи. Псећајући да би тп изазвалп птппр Белгијанаца, Кпнвент се није усуђивап да једнпстранп прпгласи анексију већ је упутип Дантпна, Делакрпа и друге свпје кпмесаре да лепим нашинпм придпбију белгијске прпвинцијске скупщтине за идеју уједиоеоа са Францускпм. У тим настпјаоима затекла је Французе нпва аустријска пфанзива, кпја је крајем марта и ппшеткпм априла 1793. гпдине изгнала Димурјепве трупе из Белгије. Иакп су јакпбинци били прптив теприје п прирпдним границама и пни су, ппсле битке кпд Флериса, 26. јуна 1794. гпдине, и ппнпвнпг уласка француских трупа у Белгију сматрали пву земљу „псвпјенпм теритпри- јпм". У опј је изнпва прганнзпвана „привремена управа", а

185 земља је била ппдвргнута експлпатацији у кприст Француске и оене впјске кап да је ппседаое Белгије билп привременп и краткптрајнп. Ппсле пада јакпбинаца, термидпрски Кпнвент је, накпн дугих дискусија кап једну пд свпјих ппследоих пдлука, изгласап, 3. пктпбра 1795. гпдине, анексију Белгије. Белгија је ппдељена на девет департмана пптшиоених власти централне француске администрације. Пвај брутални ппступак Француза, кпји је бип прптиван жељама већине Белгијанаца, изазвап је између оих снажнп незадпвпљствп. Међу првима тп незадпвпљствп искпристила је катплишка црква, традиципналнп јака и утицајна у Белгији. Пвп је ппкренулп снажан талас прпгпна свещтенства и радикалну наципнализацију црквених дпбара. Влада II директпријума наредила је деппртпваое прекп 8 000 белгијских свещтеника, кпји су пдбили да пплпже заклетву грађанске вернпсти. Већина пвих свещтеника спасла се пдласкпм у емиграцију или преласкпм у илегалнпст, али их је некпликп стптина ипак ппслатп у Гијану, а маои брпј је, шак, псуђен на смрт и стрељан. Прпгпни свещтенства, међутим, нису сузбили незадпвпљствп францускпм управпм у Белгији. Тп незадпвпљствп дпвелп је 1798. гпдине дп већег сељашкпг устанка у пбластима Фландрија и Ардени, кпји је за ппвпд имап регрутпваое Белгијанаца у француску впјску. Ппщтп нипткуд нису дпбили ппмпћ устаници су били брзп разбијени, али је устанак указап францускпј влади на тп да у Белгији треба да предузме мере кпје ће је ушинити пппуларнијпм. Једна пд знашајнијих таквих мера била је прпдаја кпнфискпваних црквених имаоа. Тещкп је рећи кпликп је кпристи из тих прпдаја извуклп сељащтвп, а кпликп ситна буржпазија, али је шиоеница да су пва два, најмнпгпбрпјнија слпја белгијскпг друщтва, пстала мирна и верна Францускпј када се пва, 1799. гпдине, ппнпвп нащла притещоена сппљним непријатељем у време ратпваоа с II кпалицијпм.

186

Холандија Судбина Хпландије, у кпјпј је Француска ревплуција наилазила дп 1792. гпдине на слишан, ппвпљан пријем, пппут пнпг у Белгији, била је нещтп другашија пд судбине пве јужније пбласти Низпземске. Излпжена ратним прпменама и тегпбама, била је, најзад (1795) и пна претвпрена у једну пд „република сестара", ппд защтитпм „Велике нације" Француске Републике. Мнпге заједнишке карактеристике пвих марипнетских република дпщле су дп изражаја и у Хпландији. Прва ппщта била је та да су пве републике усппстављене и да су се мпгле пдржати самп уз директнп впјнп ангажпваое Француза. Захваљујући тпме, пве републике, на шијем су шелу стајали дпмаћи „иатрипти", нису мпгле бити ни пптпунп слпбпдне ни пптпунп независне. Јер, псвајашке тежое француске буржпазије су у оима, у маопј или већпј мери, јаснп дплазиле дп изражаја. Једна пд првих мера кпје су предузимане у свакпј „републици сестри" билп је дпнпщеое устава. Већина тих кпнституција била је сашиоена пп угледу на француски устав из гпдине III тј. на Устав дпнет пд термидпрскпг Кпнвента 1795. гпдине. Тпме се не треба шудити, јер су на власт у „републикама сестрама" дплазили слпјеви пне умеренп демпкратске буржпазије кпјима је француски Устав из 1791. гпдине изгледап сувище пгранишен и недемпкратски, а јакпбински Устав из 1793. гпдине сувище слпбпдпуман и анархишан, такп да им је бащ термидпрски устав изгледап најприкладнији. Нп у ппјединим земљама пн је прилагпђаван лпкалним приликама и схватаоима свпјих твпраца, па су се пп „републикама сестрама" јављале кпнституције кпје су биле за нијансу демпкратскије или кпнзервативније пд францускпг Устава из 1795. гпдине. Такп је Устав Батавске Републике (Хпландије), дпнет тек ппсле два нарпдна референдума (1797. и 1798), садржап и пдредбе п ппщтем праву гласа и п пбавези државе да впди рашуна п унапређеоу

187 индустрије, п пбезбеђеоу пбразпваоа свпјих грађана.

заппслеоа,

здравствене

защтите

и

Устав Батавске Републике, и расппред друщтвених снага, давали су ревплуципнарнпм режиму у Хпландији реалних изгледа да се сппственим средствима пдржи и ушврсти. Ти изгледи били су мнпгп већи негп у неким другим, за ревплуцију недпзрелим срединама: у Италији, на пример. Али је птвпренп и грубп мещаое Француза у унутращоу пплитику „република сестара" и у Хпландији ппгпрщавалп ситуацију. Французи су имали пбишај да све запкрете и прпмене у свпјпј унутращопј пплитици брже-бпље пренпсе и на свпје „сестре". Свака прпмена на пплитишким теразијама, сваки државни удар у Францускпј сместа је кппиран и у „републикама сестрма" и тп не пд самих тампщоих „патрипта" већ најшещће пд француских трупа. Иакп је пваква пплитика Француске изазвала ппразне ппследице пп ревплуципнарне снаге у већини сателитских република, Батавска Република ће, ппред ЈТигурске, бити једина кпја ће пстати верна Францускпј и у тпку ппаснпсти 1799. гпдине.

Швајцарска Щеајцарска Вестфалским мирпм (1648) Щвајцарска је изащла из састава Светпг Римскпг Царства и наставила је да сампсталнп ппстпји, у фпрми кпнфедерације лабавп ппвезаних кантпна и градпва. Щвајцарска је била ппдрушје и ппприщте, пзбиљних друщтвених и пплитишких сукпба и пре Француске ревплуције. Да ппдсетимп самп на демпкратске ппкрете у Женеви између 1768. и 1782. гпдиие, и у Фрибуру 1781. Гпдине, кпји еу гущени странпм впјнпм интервенцијпм. Птуда је и пдјек Француске ревплуције, у мнпгим делпвима Щвајцарске, бип пд првпг дана врлп снажан. У Францускпј је, ппсле неуспеха женевскпг устанка (1782) живелп мнпгп щвајцарских емиграната. Ппред Женевљана, међу оима је билп и избеглица из Фрибура, Нещатела и других градпва. Щвајцарска

188 емиграција дала је Францускпј ревплуцији некпликп истакнутих ушесника, међу кпјима и Клавјера, францускпг министра финансија 1792. гпдине, и истакнутпг жирпндинца. Щвајцарци су у Паризу пснпвали Хелветски клуб, кпји је себи ппставип задатак да „прппагира слпбпду у пним щвајцарским кантпнима у кпјима је аристпкратија извитпперила првпбитне земаљске устанпве". Шланпви клуба пдржавали су везе са свпјим истпмищљеницима у Щвајцарскпј, прекп кпјих су щирили ревплуципнарне листпве и памфлете. Ппд утицајем пве агитације, ревплуципнарнп вреое је ппсталп нарпшитп снажнп у Фрибуру, Женеви, Базелу и кантпну Вп. Супшени са пваквпм ситуацијпм неки либералнији духпви међу патрицијатпм (Карл Милер у Фрибуру, Пјер Пкс у Базелу) предлагали су спрпвпђеое пплитишких рефпрми у Щвајцарскпј, али их никп није слущап. Гпдине 1790. сељаци из кантпна Щафуз и Валез ппставили су захтев да се укину све феудалне пбавезе. Власти су реагпвале насиљем, и петпрп сељака из Валеза је ппгубљенп. Следеће гпдине се сељашки ппкрет ппнпвип у Базелскпј епискппији, у пбласти Ппрентрија. Епискпп је ппзвап аустријске трупе, кпје су „усппставиле ред". Али у прплеће 1792. гпдине Ппрентри је бип пкупиран пд француских трупа, па су тампщои „патрипти" прпгласили „Републику Рецију". Накпн непуне гпдине дана, у марту 1793, Кпнвент ће сам ликвидирати пву републику и прикљушити је Францускпј. Ревплуципнарна прппаганда щири се тада и у кантпну Цирих. Оени главни нпсипци су интелектуалци Левете, Еще, Устери, Песталпци и други. Оихпва прппаганда наилази на дпбар пријем међу занатлијама и радницима пвпг кантпна захваљујући кризи кпју је у текстилнпј индустрији изазвалп затвараое аустријске и француске границе за щвајцарске прпизвпде 80-их гпдина 18. века. Занатлије и интелектуалци ппд утицајем вести из Француске, траже спрпвпђеое рефпрми, даваое

189 грађанских слпбпда, увпђеое једнакпсти грађана пред закпнпм, укидаое феудалних права итд. Пве захтеве ревплуципнари су излпжили у дпкументу ппд наслпвпм Мемприал, кпји је пбјављен у летп 1794. Власти су пвај дпкуменат прпгласиле субверзијпм, а оегпве твпрце ппдвргле жестпким прпгпнима. У Женеви је ппкрет демпкратскпг грађанства, кпји је бип угущен 1782. гпдине, наглп пживеп 1789. Ппбеђени десет гпдина раније женевски Еврписке земље у време Француске ревплуције 129 демпкрати су 1792. ипипвп псвпјили власт, прпгласивщи грађанске слпбпде и једнакпст. Пснива се велики брпј јакпбинских клубпва, и убрзп пптпм ревплуципнари преузимају управу кантпна у свпје руке. Пни запщтравају бпрбу прптив аристпкратије и кпнтраревплуципнара и 1793. гпдине псуђују на смрт једанаест племића. Такп је Женева била први кутак у Еврппи у кпјпј је, ппсле Француске, ревплуција пднела ппбеду сппственим снагама. Независнпст ревплуципнарне Женеве неће, међутим, бити дугпг века. Ппставщи ппприщте ратних пперација и прпменљиве ратне среће у перипду пд 1793. дп 1797. гпдине пна ће заврщити тиме щтп ће у оу ући француске трупе и щтп ће Француска скупщтина 15. априла 1798. гпдине прпгласити оену анексију Францускпј. Щтп се тише псталих делпва Щвајцарске, пни ће тпкпм ратних пперација (1794-97) некпликп пута бити теритприја ратних пкрщаја и прпмена кпје је несигурна ратна срећа нпсила. Најзад, Камппфпрмијским мирпм Щвајцарска је ущла у сферу францускпг утицаја, па је пд оених теритприја, ппсле дпста птппра (нарпшитп у „старим кантпнима") априла 1798. фпрмирана Хелветска Република, шија је пплитишка судбина била слишна кап и псталих „република сестара". Хелветска Република била је дпбрп прганизпвана и централизпвана држава, али је и у опј мещаое

190 Француза билп драстишнп. Иакп је била ппприщте великих ратних сукпба тпкпм 1799. гпдине, Хелветска Република ће их преживети.

Немачка Немашке земље Ппсле разпрнпг и исцрпљујућег тридесетпгпдищоег рата (16181648), закљушен је Вестфалски мир у пблику два мирпвна угпвпра, пптписана у Минстеру између Царства и Француске и у Пснабрику између Царства и Щведске. Тп је бип „мир међу нарпдима, мир међу државама, мир међу вјерама", кпји се темељип на нашелима Аугзбурщкпг верскпг мира из 1555. Пп Вестфалскпм миру, државни кнежеви у Немашкпј стекли су гптпвп пптпуни суверенитет, дпк је царска власт ппстала вище симбплишна и репрезентативна негп стварна. Права царева су била крајое пгранишена. Такп је Немашкп Царствп ппсталп пплитишки расцепканп у јпщ већпј мери негп щтп је тп билп пре 1618. гпдине. Пнп се састпјалп из пкп 300 суверених и пплусуверених држава и државица и пкп 1 000 патуљастих црквених или светпвних сеоерија. Највећи пплитишки знашај међу пвим твпревинама уживалп је девет избпрних кнежевина: Бранденбург, Сакспнија, Баварска, Фалашка (Пфалц), Ханпвер, Мајнц, Келн, Минстер и Трир. Иза оих је ищлп јпщ 98 државних кнежевина, међу кпјима је 62 билп светпвних, а 36 црквених. У насталпј кпнфедерализацији Царства сампсталнпст пвнх кнежевина била је тплика да су пне стекле правп и на впђеое властите сппљне пплитике и закљушиваое сампсталних међунарпдних угпвпра. Захваљујући тпме, кнежевине ће не једнпм прибегавати пактираоу са страним силама (Францускпм, Щведскпм) прптив свпг сппственпг гпсппдара и прптив свпје сппствене Царевине. Пдлуке тих царева, кпје и даље бира кплегија кнежева избпрника, кап и пдлуке Сабпра Царства (Рајхстага) у Регензбургу све маое пбавезују шланице „Савеза". Најважнија друщтвенп-екпнпмска тенденција у истприји Немашке ппсле тридесетпгпдищоег рата, јесте оенп ппщте запстајаое и оена

191 рефеудализација. Ппустпщена земља, са станпвнищтвпм смаоеним за пкп једну трећину, Немашка је псетила велику пскудицу радне снаге у свим гранама привређиваоа. Феудални велеппседници ппшиоу ппнпвп да свпје, некад већ пслпбпђене кметпве, везују за земљу. На бази тпг нпвпг феудалнпг пднпса развијаће се привредни живпт Немашке све дп средине XIX века. Криза, међутим, није ппгпдила самп ппљппривреду већ и занатствп и тргпвину. У тпм ппдрушју ће пбнпва и пживљаваое наићи тек крајем XVII и ппшеткпм XVIII века, када је дпщлп дп ппјаве и напретка дпмаће радинпсти и мануфактуре у Шещкпј, Сакспнији, Щлезији, Виртембергу, Вестфалији, Тирингији и Бранденбургу. Старе градпве, кпји ће, псим Хамбурга, упадљивп запстајати, замениће сада нпви центри градпви нрестпнице држава. У пплитишкпм живпту Немашке најважнија ппјава је ппстепенп изграђиваое кнежевскпг, уместп царскпг, апсплутизма, а у верскпм кпегзистенција и тплеранција међу двема највећим кпнфесијама катплишкпм и прптестантскпм. У таквпј ситуацији у немашкпм свету се ппшеткпм XVIII стплећа издвајају два снажна државна и пплитишка центра: Пруска и Аустрија.

Краљевина Пруска Прпглащена 1701, Краљевина Пруска, настала је уједиоаваоем теритприја избпрне кнежевине Бранденбург са теритпријама Пруске. Кнежевина Бранденбург, смещтена између двеју непријатељских држава Щведске и Ппљске прпщла је у тпку тридесетпгпдищоег рата и ппсле оега сурпву ратну и пплитишку щкплу, кпја је оене владаре упућивала на јашаое пружаних снага државе и на сталнп пплитишкп и диплпматскп маневрисаое између супарнишких земаља. Јашаое пружане силе билп је и врлп ппвпљнп средствп за увпђеое кнежевскпг апсплутизма. Јер, да би мала држава мпгла издржавати јаку армију, оенпм владару су била пптребна замащна нпвшана средства и извпри оихпвпг притицаоа кпји не би зависили ни пд шије впље дп оегпве. Тп је бип пснпв завпђеоу апсплутизма у Бранденбургу.

192 Ппдвргавщи властитпм распплагаоу све државие ирихпде бранденбурщки кнежеви настпјали су да их ппвећају ппдстицаоем привредних активнпсти. Меркантилизам, у свпјпј тзв. камералистишкпј фпрми, узет је за пснпвицу екпнпмске пплитике и бранденбурщких кнежева и касније пруских краљева. Тп је ппдразумевалп мере насељаваоа слабп настаоених пбласти (Ппмеранија, Истпшна Пруска), ппдстицаое мануфактурне прпизвпдое, унапређиваое тргпвине. Затп је пвладаваое Ппмеранијпм и ущћем реке Пдре, билп вепма важнп за бранденбурщкп-пруску државу. У истпм циљу Бранденбург је приступип изградои тргпвашке флпте, а у раздпбљу пд 1695. дп 1700. гпдине прихватип је 20000 француских хугенпта, кпји су се склаоали пд прпгпна ппсле укидаоа Нантскпг едикта. Сппспбни и струшни мајстпри-занатлије и мануфактуристи искусни тргпвци и ппслпвни људи, пви француски дпсељеници ће ппзитивнп и ппдстицајнп утицати на привредни развпј Пруске и Бранденбурга. Пни ће развити и унапредити пруску индустрију текстила, стакла, луксузних прпизвпда, кап и низа прпизвпда за впјне патребе. Ппсле прпглащеоа за краљевину, Пруска је, ппд владарима из династије Хпенцплерна, ищла путем сталнпг, мада мушнпг успиоаоа и напредпваоа. Оенпм уздизаоу у ранг впдећег фактпра немашкпг света мнпгп је дппринеп рат за щпанскп наслеђе (1701-1714) у кпјем је Пруска, захваљујући енглескпј нпвшанпј ппмпћи, успела да пјаша свпје пружане снаге, какп у брпјшанпм ппгледу, такп и у ппгледу прганизације, дисциплине, ппремљенпсти и пбушенпсти. Пруска армија је 1713. гпдине ппрасла на 40000 впјника, а пплитика оенпг даљег јашаоа настављена је с јпщ већпм уппрнпщћу ппд краљем Фридрихпм Вилхелмпм I (17131740), када је оен брпјшани састав удвпструшен и дпстигап 81 000 впјника. Успеси ппстигнути крајем XVII и прве шетири деценије XVIII века, дпвещће Пруску у другпј пплпвини тпга стплећа, у време владавине Фридриха II Великпг (1740-1786), на ранг велике еврппске силе. Тп је

193 перипд прпсвећенпг апсплутизма у Прускпј. У тп време изврщене су знашајне административне, судске и пплитишке рефпрме, кпје су ппвпљнп утицале на укупан развпј и напредак Пруске. Ппд Фридрихпм II Пруска је, међутим, мнпгп и наппрнп ратпвала: у рату за аустријскп наслеђе (1740-1748), у седмпгпдищоем рату (1756-1763) и у рату за баварскп наслеђе (1786). Уз тп, ушествпвала је, заједнп са Русијпм и Аустријпм, у првпј депби Ппљске (1772). Из свих тих бпрби и великих напрезаоа Пруска је изащла пјашана, и теритпријалнп прпщирена. Оене најзнашајније текпвине биле су бпгата Щлезија, пдузета Аустрији, и западна Пруска (без Гдаоска и Тпруоа), птета Ппљскпј. Такп је Пруска дпшекала избијаое Француске равплуције кап једна пд два најјаша центра немашкпг света и кап једнп пд најјаших упприщта апсплутизма и феудализма у Еврппи.

Аустрија Аустрија се, са псталим круиским земљама Хабсбурщке династије (Кпрущка, Краоска, Щтајерска, Угарска, Хрватска, Шещка и пд 1713. Белгија) уздигла на ранг велике еврппске силе и впдећег фактпра Немашкпг Царства тпкпм свпјих векпвних бпрби за пдбрану централне Еврппе пд турских инвазија. Накпн ппбеде над Псманлијама у великпм бешкпм рату 1683-1699. гпдине, Аустрија је вепма пјашала, укљушиваоем у свпје границе прпстраних теритприја пслпбпђених пд Турске. У немашкпм свету, међутим, пплпжај Аустрије и оене владајуће династије, бип је пслабљен и није вище дппущтап ппмисап на централизацију Римскп-немашкпг Царства. Ппсле прптериваоа Турака из највећег дела Угарске, Хабсбурщки владари ппвели су пплитику централизације Аустрије. Тп је у раздпбљу пд 1703. дп 1711. гпдине, бащ у време рата за щпанскп наслеђе, изазвалп жестпк пружани птппр угарскпг племства (Ракпцијев ппкрет), али је пн енергишнп слпмљен. Пвп ће дпвести дп изградое апсплутистишкпг државнп-пплитишкпг система у Аустрији. Дефинитивну

194 ппбеду тај ће систем пднети за време царице Марије Терезије (17401780). Владавина Марије Терезије птппшела је великим тещкпћама ратпм за аустријскп наслеђе (1740-1748), дп кпјег је дпщлп ппщтп немашки сталежи и избпрни кнежеви нису хтели жени да признају правп на царску круну. За цара је тада изабран Франц-Щтефан Лптаринщки, за кпга се Марија Терезија удала 1745. гпдине, па је царска круна, ипак, дпщла у оене руке. Пптпмци пвих владара припадаће пд тада Хабсбурщкп-лптаринщкпј династији, а Немашким Царствпм ће владати дп оегпве ликвидације 1806. гпдине. Тпкпм XVIII века Аустрија је впдила мнпге ратпве (за щпанскп наслеђе 1701-1714, прптив Турске 1716-1718. и 1737-1739, за аустријскп наслеђе, седмпгпдищои рат 1756-1763, за баварскп наслеђе, ппет прптив Турске 1787-1791), али је за све тп време текап и прпцес оене све веће централизације, изградое апсплутистишкпг ппретка, те рефпрмисаоа унутращоих пднпса у држави. Рефпрмни рад, кпји је заппшела Марија Терезија, а наставип, с мнпгп вище уппрнпсти, оен син Јпсиф II, захватип је ппдрушја привредне, административне, правпсудне, впјне, прпсветне, здравствене и религипзне делатнпсти. Међутим, изузетна етнишка, верска, пплитишка и друщтвенп-екпнпмска слпженпст Аустрије, ушиниће да се пве рефпрме неће мпћи спрпвести у свим делпвима државе и да се неће ппстићи унификација система, пднпса и прилика у опј. И ппред свих птппра у ппјединим делпвима Царевине, спрпведенп је мнпгп кприсних рефпрми. Оима су пгранишена права и привилегије племства тиме щтп је административнп-судска власт, кпју је аристпкратија држала у свпјим рукама, ппдвргнута стрпгпј кпнтрпли државе. Смаоена су права сталещких скупщтина и лпкалне аутпнпмије, изврщена је виспка мера унификација управнп-судских институција, уведен је нпви ппрески систем, дпнети су Царски прпписи (урбари) п регулацији пднпса

195 између феудалаца и кметпва, предузетп је мнпгп мера на унапређиваоу прпизвпдое, нарпшитп ппљппривредне. Међу пвим мерама најзнашајније су пне на кплпнизпваоу пустих и слабп насељених пбласти, на спрпвпђеоу меркантилистишке привредне пплитике, прпжете и неким физипкратским екпнпмским кпнцепцијама, кап щтп је интензивираое пбраде земље, увпђеое нпвих култура и плакщаваое терета сељащтву. У рефпрматпрскпм раду Јпсиф II је бип радикалнији пд свпје мајке. Пн је 1781/82. гпдине укинуп лишну зависнпст кметпва пд феудалаца, издап је Патент п верскпј тплеранцији, а предузеп је низ кпрака ка јпщ већпј централизацији и германизацији Царства. Све пве рефпрме наищле су на снажан птппр феудалнпг сталежа, катплишке цркве и лпкалних скупщтина. Захваљујући тпме мнпге терезијанске и јпзефмистишке рефпрме биће ппсле смрти Јпсифа II пбустављене, а неке и пптпунп укинуте. Такп ће Аустрија ипак пстати феудална царевина пптерећена мнпгпбрпјним неравнпмернпстима и прптиврешнпстима унутращоег живпта: екпнпмским, спцијалним, пплитишким, верским, наципналним и културним. Када са оенпг престпла 1792. гпдине сиђе и други син Марије Терезије наклпоен рефпрмама, Леппплд II, пд прпсвећенпг апсплутизма у Хабсбурщкпј мпнархији пстаће самп апсплутизам. Слишан пут развпја ка изградои феудалнп-апсплутистишких система са непгранишенпм дпминацијпм владарских династија пслпоених на племствп (ритере, перспналисте, спахије-јункере) впјску и бирпкратију, имале су и мнпге друге земље Немашкпг Царства. Неке међу оима забележиле су видан екпнпмски и културни напредак (Рајнска пбласт, Баварска, Сакспнија, Пфалц, Ханпвер, Хесен, Виртемберг, Баден, Тирингија и друге), али је у свима бип приметан наппр да се, с маоим или већим преправкама, кпнзервирају ппстпјеће друщтвенп-пплитишке и идеплпщке пснпве живпта и пднпса. Нпве снаге грађанскпг друщтва ће,

196 међутим, најавити свпј изла- зак на сцену а Француска ревплуција ће им дати снажан ппдстицај. Немачка класична филиозофија Најпшевиднији нагпвещтај нпвих истпријских снага на немашкпм прпстпру била је ппјава напредне, пп сущтини грађанске, филпзпфске, друщтвене и пплитишке мисли. У пбласти филпзпфије нпва схватаоа су најпптпуније дпщла дп изражаја у делу једнпг пд утемељиваша немашке класишне филпзпфије, Имануела Канта (1724-1804), кпји је ппкущап да сппји ппгледе енглескпг емпиризма са метпдама францускпг раципнализма. Пн је, прн тпм, пплазип пд става да се пбјективнп наушнп сазнаое не мпже бавити сущтинама света већ самп оихпвим ппјавама мпдалитетима. Ппсматраоем тих ппјава шпвек стише пснпвна искуства, у шијим границама су сва знаоа. Та се знаоа стишу шулима, али се оима прикљушују пдредбе ппщтих вреднпсти, кпје су непдвпјиве пд искуства. Щта су те ппщте вреднпсти? Тп су ппщти закпни прирпде, кпји представљају скуппве ппвезаних ппјава. Ппставља се, међутим, питаое где су ти закпни, акп смп већ рекли да се пни, кап сущтине света, не мпгу наушнп сазнати. Пдгпвпр је да су пни у нама самима, нащпј свести и нащем разуму. „Разум не црпи свпје закпне из прирпде, негп их опј ириписује." Затп је разум извпр највищег сазнаоа. Такп је Кант пстајући на пснпвама филпзпфскпг идеализма, мнпгп дппринеп рущеоу схпластишкпг ппгледа на свет, супрптстављајући му раципналистишке и емпиријске принципе и метпде. У пбласти пплитишких теприја у Немашкпј се, тпкпм XVIII века, ппјавип известан брпј истакнутих заступника теприја прирпднпг права и друщтвенпг угпвпра. Пд псталих западнпеврппских тепретишара пвпг правца, пни се разликују пп тпме щтп нису пдлушнп стајали на антифеудалним и антиапсплутистишким ппзицијама. Пправдавајући идеју јаке државе, пве теприје су правдале и пбјащоавале и кнежевски апсплутизам у Немашкпј. Захваљујући шиоеници да и у оихпвим ушеоима препвлађује раципналистишки метпд и „защтита савести и

197 слпбпдне лишнпсти", кап пснпвних ппстулата прирпднпг права, оихпва прпгресивна улпга је несумоива. Међу твпрцима пвпг тепријскпг правца бип је, и тп кап један пд најистакнутијих, и Гптфрид Вилхелм ЈТајбниц (1646-1716), уз Канта најгенијалнија фигура немашке филпзпфске, наушне и друщтвене мисли дп ппјаве Хегела. Ка принципима прирпднпг права Лајбниц је ищап запбилазним путем прекп теплпгије. Пн је уважавап и бранип прирпдна људска права, али је оихпвп ппреклп и извпр тражип у бпгу. Тп је бип дуг кпји је Лајбниц платип свпјим ппщтим филпзпфским ппгледима (спиритуализму, прпжетпм раципнализмпм) и друщтвенпј, и идејнпј незрелпсти немашке средине. Пред Француску ревплуцију зашеле су се, најзад, и прве мпдерне идеје п јединству немашкпг нарпда. Јавиле су се у пблику схватаоа п ппстпјаоу јединствене наципналне дуще немашкпг нарпда („Voksgeist"), п кпјпј је гпвприп Јпхан Гптфрид Хердер, и п ппсебнпм „немашкпм наципналнпм духу", на кпји је указивап Карл Фридрих Мпзер. Пва ппследоа схватаоа била су у пптпунпј ппрешнпсти са владајућим тенденцијама даљег и све пптпунијег цепаоа немашкпг пплитишкпг јединства услед ппраста супрптнпсти између ппјединих владара, у пквиру Царства, а ппсебнп између лпкалних кнежева и Хабсбурщкпг цара. Двор Беч-Берлин Кад су у летп 1789. гпдине ппшеле да стижу вести п ревплуципнарним збиваоима у Францускпј, тп кап да није изазвалп узнемиреое немашких владара. У сампм ппшетку изгледалп је да се цар Јпсиф II и пруски краљ, Фридрих Вилхелм II, шак и радују невпљама и слабљеоу супарнишке силе. Ствари ће се, бар щтп се тише званишне пплитике немашких владара, ускпрп препкренути. Силина и спцијалнп-пплитишки радикализам Француске ревплуције све ће се маое дппадати пвим апсплутистима и оихпвим двпрпвима. Ревплуцију ће ппшети да псуђује и владалац умеренплибералних схватаоа и ппщтпвалац Мпнтескијеа

198 ЈТеппплд II, кпји је фебруара 1790. гпдине, на царскпм престплу заменип Јпсифа II. Какп дпгађаји у сампј Францускпј, такп су немашке владаре, из разумљивих разлпга, у јпщ већпј мери узнемиравале ппаснпсти пд пренпщеоа оихпвих пдјека и утицаја у Немашку. Тп је бип најважнији разлпг щтп су у Аустрији већ 1790. гпдине напущтене неке пд битних рефпрми Јпсифа II и щтп је дпщлп дп пппущтаоа затегнутпсти и приближаваоа између владара Аустрије и Пруске. Први знак тпг приближаваоа бип је састанак Леппплда II и Фридриха Вилхелма II у Рајхенбаху, јула 1790. гпдине, и оихпв дпгпвпр п шуваоу statusa quo-a у Немашкпј. Аустријски цар се тпм приликпм пбавезап да ће щтп пре заврщити рат прптив Турске какп би, у слушају ппаснпсти, имап пдрещене руке на Западу. Ту пбавезу цар Леппплд ће и ппщтпвати, па ће већ 1791. гпдине Аустрија и Турска склппити Свищтпвски мир. Све снажнији пдјеци Француске ревплуције щирпм Еврппе дппринеће даљем зближаваоу бешкпг и берлинскпг двпра. На оихпвп све јасније и све пдлушније ппредељиваое прптив ревплуције делпвале су и тајне ппруке Луја XVI и Марије Антпанете, а дппринпсилп је и делпваое све мнпгпбрпјније француске кпнтраревплуципнарне емиграције на тлу Немашке, са центрпм у Кпбленцу. Немашке владаре на делпваое прптив ревплуције ппдстицале су, најзад, и ппруке кпје су дпбијали из Русије и Енглеске. У августу 1791. гпдине аустријски цар и пруски краљ су се ппнпвп састали у Пилницу. На тпм састанку јпщ није била дпнета пдлука п нападу на Француску, али је заузетп претеће држаое и усвпјена је декларација п спремнпсти двпјице владара да слпжнп раде на пдбрани ппстпјећег ппретка. У тпм раду пни ће упптребити и неппхпдну силу, укпликп их у тпме ппдрже и друге државе кпјима се пбрате. Пву декларацију пдлушнп су ппдржали и пстали немашки владари, а у првпм реду бискупи Келна, Мајнца и Тријера, кап владари гранишних држава према Францускпј.

199 Разуме се да је на усвајаое пвакве пплитике у највећпј мери утицап бащ развпј дпгађаја у сампј Немашкпј, дп кпјег је дпщлп ппд неппсредним дејствпм француских примера. к-**-tm Друщтвена снтуацнја у Немашкпј 1789. гпдине није била зрела за щирпк пријем ревплуципнарних идеја и иницијатива. У немашким земљама јпщ нема мнпгпбрпјне, снажне и идејнп-пплитишки развијене грађанске класе кпја би ппкренула и ппвела ревплуципнарни прпцес. Мануфактура, индустрија и велика ппмпрска тргпвина у Царству јпщ увек знатнп запстају у пднпсу на најнапредније земље тпг времена (Енглеску, Француску, Низпземску). Збпг свпје недпвпљне развијенпсти, немашка буржпазија је ппд пптпунпм пплитишкпм кпнтрплпм двпрпва, владара и впјнп-бирпкратских врхпва. Деп буржпазије ти двпрпви су придпбили и неким рефпрмама у духу прпсвећенпг апсплутизма, па се у већини немашких држава не псећа пнаква пплитишка напетпст између пве класе и владајућих структура каква је била карактеристишна за Француску. Немашка буржпазија је, међутим, већ стекла једну велику истпријску заслугу: из оених редпва израсла је мнпгпбрпјна и јака наципнална интелигенција, кпја је била нпсилац раципналистишке филпзпфске и пплитишке мисли. Дугп апплитишна, пва интелигенција ће бити снажнп ппкренута и пплитизпвана налетпм Француске ревплуције и оених инспирација. Све щтп је билп пд истинске вреднпсти у тпј бриљантнпј немашкпј интелигенцији ппздравилп је, с пдпбраваоем и радпщћу, Француску ревплуцију. Оени песници, филпзпфи, музишари и други стварапци а међу оима и Кант, Клппщтпк, Хердер, Виланд, Фихте, Щилер и Гете дпбрп су разумели и истакли истпријски знашај пвпг великпг дпгађаја. Сви пни су истицали Декларацију права шпвека и Грађанина кап најузвищенији идеал тадащоег света и прпграм пслпбпђеоа шпвека. Први, кпји су у Немашкпј ппздравили Француску ревплуцију били су интелектуалци, пкупљени у маспнским лпжама или у друщтву

200 „Прпсветљени" (Illumines) у Баварскпј. У коигама и нпвинама пни су исппљавали свпје пдущевљеое делима ревплуције. Такп је Кристијан Щуберт највећи деп свпга листа Chronic (Хрпника) ппсвећивап ревплуцији, дпк је хамбурщки тргпвац Хајнрих Зивекинг, 14. јула 1790. гпдине, прганизпвап прпславу гпдищоице пада Бастиље. За ту прпславу песник Клппщтпк саставип је пду ппсвећену ревплуцији. Две гпдине касније Зивекинг је, са свпјим пријатељима, пснпвап удружеое пп узпру на јакпбинске клубпве у Францускпј. Наравнп, градске власти Хамбурга брзп су реагпвале и, прпгласивщи Зивекингпв клуб субверзивнпм радопм, затвприле га. У Кенигзбергу, већ шувени филпзпф Кант, свуда је хвалип Француску ревплуцију, а оегпва дела написана ппсле 1789. гпдине нпсила су јак пешат ревплуципнарнпг времена. Захваљујући тпме, Канта је власт рђавим пкпм гледала, а оегпви пријатељи и ушеници бележени су на црне листе „јакпбинаца". Јпщ изразити је пд Канта на страну ревплуције стап је филпзпф из Јене Јпхан Гптлиб Фихте. Пн је написап и шувени Апел кнежевима за даваое слпбпде мисли. Пвај спис Фихте је пбјавип анпиимип 1793, исте гпдине кад је публикпвап и коигу Прилпзи намеоени исправљаоу јавних судпва п Францускпј ревплуцији. Кап щтп се веђ пп наслпву мпже судити, Фихте је у пвпј коизи пбјащоавап шитапцима истпријски знашај и дппринпсе Француске ревплуције за напредак шпвешанства. Симпатије према Францускпј ревплуцији исппљавали су и велики немашки писци пвпг времена Хердер, Щилер, Гете и други. Славећи битку кпд Валмија, Гете је истицап да је тп прва ппбеда нарпда над краљевима. Пп щирини и снази пдјека Француске ревплуције, на првпм месту међу немашким земљама су пне кпје су биле и најближе француским границама. Тп су теритприје на левпј пбали Рајне, на кпјима ревплуципнарни утицаји нису били самп међу интелектуалним

201 кругпвима. Истина, и пвде су идеје ревплуције прихватали најпре интелектуалци (прпфеспри, студенти, писци, нпвинари) али су пне релативнп брзп хватале кпрена и у щирим друщтвеним слпјевима. У Мајнцу, на пример, у кпме је Универзитет бип центар ревплуципнарне прппаганде, буржпазија је већ 1790. гпдине ппшела ппстављати свпје захтеве, а вреое се псећалп и међу сељащтвпм. Племствп је пдмах предузелп стрпге мере, али тп није зауставилп агитацију. Некпликп присталица ревплуције мпралп је, дпдуще, да бежи у Француску (свещтеник Щнајдер), али је већина пстајала на лицу места припремајући ревплуципнарну акцију дп кпје ће дпћи у јесен 1792. гпдине кад се француске трупе ппјаве у Рајнскпј пбласти. Француско Уустријско Пруски рат Ппд кпјим услпвима је у прплеће 1792. гпдине дпщлп дп рата између ревплуципнарне Француске, на једнпј, и Аустрије и Пруске, на другпј страни, ппзнатп нам је. Знамп и тпк ратпваоа I еврппске кпалиције прптив Француске, дп изласка Пруске из рата Базелским мирпм 1795, пднпснп Аустрије мирпм у Камппфпрмију 1797. гпдине. Ппзнат нам је и настанак II кпалиције, кап и тпк аустријскп-француских бпрби 1799. гпдине. Пнп щтп је пвде важнп да се ппмене, тп је да пвп ратпваое не самп да није пресеклп ревплуципнарне утицаје у Немашкпј, негп је дппринелп оихпвпм щиреоу. Већ прве гпдине рата, тј. пд јесени 1792. гпдине, немашке пбласти на левпј пбали Рајне ппстале су ппприщте врлп жестпких ревплуципнарних бпрби и пкрщаја. Дплазећи у Рајнску пбласт, Французи су свуда прпклампвали унищтаваое „старпг режима", мада нису увек били дпследни и у пствариваоу свпјих прпкламација. Птуда су се ревплуципнарне снаге из пвих крајева и саме прганизпвале ради пствариваоа ревплуципнарних идеала и прпграма. У тпм ппгледу најбпрбенији и најактивнији били су ппет ревплуципнарни клубпви из Мајнца. Међутим, псвајашке амбиције француске буржпазије и пвде су пметале сампсталну акцију немашких ревплуципнара. На предлпг

202 жирпндинаца, француски Кпнвент је пдлушип, марта 1793. гпдине, да анектира Рајнску пбласт. Да би тп билп изведенп ппд привидпм впље сампг нарпда, у Рајнскпј пбласти прганизпвани су избпри за лпкалне, пбласне скупщтине. Из састава пвих скупщтина изабран је затим „Рајнски кпнвент", кпји је 21. марта 1793. гпдине, минималнпм већинпм гласпва дпнеп пдлуку да се лева пбала Рајне приппји Францускпј. Међутим, бащ тада је птппшела и прплећна аустријска пфанзива прптив Француске. Аустријске труне пптисле су Французе из Рајнске пбласти, али се сам град Мајнц дугп држап ппд аустријскпм ппсадпм и предап се тек 28. јула 1793. гпдине. У међувремену су јакпбинци кпји су дпщли на власт 2. јуна, пдустали пд анексије Рајнске пбласти. Али оу је тек требалп ппнпвп псвајати да би се ппмпглп тампщоим „патриптима" да прганизују власт. Француским трупама ће тп ппћи за рукпм тек 1794-те, али ни тада неће пвладати целпм левпм пбалпм Рајне. Мајнц ће пстати у рукама Аустријанаца, све дп 1797. гпдине. А и тада, мирпм у Камппфпрмију, питаое Рајнске пбласти није дефинитивнп рещенп. Видели смп да је пнп требалп да се пдлуши ппгпдбпм између Директпријума и Кпнгреса немашких кнежева у Ращтату. Щтп се тише Директпријума, пн је бип рещен да изврщи ппнпвну анексију целе леве рајнске пбале. Рајнски патрипти, међутим, предлагали су да се на оихпвпј теритприји пснује Цисрајнска Република, пп угледу на Цисалпијску Републику у Италији. Пвај оихпв предлпг ппдржап је и генерал Лазар Пщ, али је пн изненада умрп, у септембру 1797, а Директпријум је пнда пдбацип идеју п Цисрајнскпј Републици. Нпвембра 1797. гпдине на Рајну је ппслат цивилни кпмесар Ридлер. шији је задатак бип да припреми анексију. Пн је целу Рајнску пбласт ппделип на шетири департмана, прганизпвап у оима администрацију, аналпгну францускпј лпкалнпј управи, и прпгласип је дефинитивнп укидаос свих феудалних права и пбавеза, без икаквпг пткупа. Нп, збпг нерещенгп сппрних питаоа са сабпрпм у Ращату, Рајнска пбласт фпрмалнп није мпгл; бити анектирана Францускпј, мада је практишнп већ

203 била деп оене тери тприје, и тп деп кпји јпј је пстап веран и у време кпнтраревплуципнаро пфанзиве, 1799. гпдине. Пвп захваљујући, највећма, Ридлерпвим мерам; на ликвидацији феудализма. Борба за власт Щтп се тише псталих делпва Немашке у оима је и ппсле 1792. гпдищ тј. ппсле птппшиоаоа ратпва Аустрије и Пруске прптив ревплуципнарн Француске, живелп снажнп псећаое симпатија према ревплуцији, нарпшг тп међу интелектуалним светпм. Али, сада је свуда била вепма пппщтрен и бпрба власти, и реакципиариих друщтвених кругпва прптив ревплуципнарних тенденција. Такп је у Баварскпј (1794) бип спрпведен прави бели терпр прптив „јакпбинаца", пд кпјих су мнпги били псуђени кап издајници. Слишнп је билп и у другим малим државама Немашке. Либерални интелекуталци, кпји су некад ппздрављали ревплуцију сада су били натерани на ћутаое. Неки су ппбегли у Француску, неки се ппвукли из јавнпг живпта (Гете и Щилер), а неки су се шак придружили кпнтраревплуцији (Генц). И власти у Прускпј кпје су дп 1792. гпдине биле тплерантне према либералнпј интелигенцији, пппщтриле су ппсле тпга мере прптив ревплуципнарних идеја. Међутим, Пруска ни ппсле тпга неће бити, мада у рату са Францускпм све дп 1795, један пд барјактара кпнтраревплуције. Забављена питаоима депбе Ппљске, пна ће се мнпгп вище псвртати истпшним негп западним границама. Птуда ће пна ппсле 1795. гпдине шувати стрпгу неутралнпст према Францускпј, щтп не знаши да је ппстала тплерантнија и према унутращоим присталицама ревплуције. Нарпшитп нетрпељивп биће тп држаое ппсле 1797. гпдине, када је на пруски престп дпщап Фридрих Вилхелм III, велики мистик и реакципнар, кпји ће ппказивати све птвпренију мржоу и према Францускпј. Апсолутизам Јосифа 2 У мнпгим аустријским земљама пплитишка и друщтвена кретаоа заппшела су јпщ пре избијаоа Француске ревплуције, у време

204 прпсвећенпг апсплутизма Јпсифа II. Да би сузбип пппзицију племства и свещтенства, Јпсиф је прпбудип пплитишку активнпст буржпазије и сељащтва на кпје се ппшеп пслаоати. Такпђе је ппмагап и писце и друге интелектуалце, кпји су устајали прптив привилегпваних сталежа. Међутим, избијаое ревплуције у Францускпј навелп је Јпсифа II, а јпщ вище Леппплда II (кпји је дпщап на престп 1790) да напусте најважније либералне рефпрме и да се супрптставе све амбиципзнијим захтевима сељащтва и буржпазије. Дпк је сељащтвп претећим држаоем ппдупиралп свпје жалбе и петиције прптив феудалних намета, представници буржпазије (Јпзеф Зпнефелс, Андреас Ригел, Франц Хас и др.) тражили су устав, представнишку скупщтину, састављену пд шетири сталежа (свещтенства, племства, буржпазије и сељащтва) итд. Дпк је Леппплд II и тплерисап пве захтеве, оегпв син Франц II, кпји ће дпћи на престп 1792. гпдине најпдлушније им се супрптставип. Врлп брзп пн ће се ппказати кап бесни кпнтраревплуципнар нарпшитп ппсле пткрића тзв. јакпбинске завере Игнаца Мартинпвића. Пва завера ппникла је заправп у Угарскпј, у кпјпј је за време Јпсифа II ствпрена специфишна пплитишка ситуација. Пвде су оегпви ппкущаји да умаои улпгу Угарскпг сабпра (Дијете) и да спрпведе германизацију, изазвали жестпк птипр аристпкратије, кпји је имап пплитишки и иаципиални карактер. Ппсле ппшетка Француске ревплуције, аустријски владари пппустили су свпј притисак на мађарску аристпкратију, али је сада дпщлп дп псетнпг ппраста незадпвпљства међу сељащтвпм и ситним племствпм. Тп племствп, предвпђенп грпфпм Фекетепм, издејствпвалп је у Дијети да се припреме Мађарска декларација ирава шпвека и грађанина и Уставни акт. Пба акта је цар Франц II забранип 1793. гпдине пре негп щтп их је и ппгледап. Најрадикалнији пппзиципнари царскпм апсплутизму прибегли су тада псниваоу тајних клубпва. Била су ствпрена заправп два ревплуципнарна друщтва: Друщтвп рефпрматпра и Друщтвп слпбпде и

205 једнакпсти. У првпм друщтву пкупљалп се средое и ситнп племствп, кпје је тражилп: укидаое привилегија магната и свещтенства и ствараое мађарске наципналне републике; другп друщтвп, кпје је пкупљалп радикалније елементе ситнпг племства, грађанства и интелигенције, захтевалп је пслпбпђеое сељащтва, укидаое свих привилегија племства и увпђеое пптпуне грађанске једнакпсти, те усппстављаое уставне власти кпја би се делила на закпнпдавну, изврщну и судску. Дуща пба пва ппкрета бип је мађарски наушник, теплпг и прпсветитељски мислилац српскпг ппрекла Игнац (Игоат) Мартинпвић. Са группм свпјих најбпрбенијих сарадника, међу кпјима су се нарпшитп истицали нисац Јпжеф Хајнпци, кап идеплпг, и Иван Лацкпвић, кап прганизатпр, Мартинпвић је усппставип везу са аустријским јакпбинцима у Бешу, припремајући устанак. Завера је, међутим, у јулу 1794, пткривена. Међу првим је у руке пплиције пап сам Мартинпвић, кпји је у истрази ппдлегап и пткрип целу прганизацију. Псамнаест аустријских и мађарских јакпбинаца, међу кпјима и Мартинпвић, Хајнпци и Лацкпвић, псуђенп је на смрт, и ппгубљенп. У аустријским земљама билп је и других знакпва пдјека Француске ревплуције. Неки утицаји ревплуципнарних збиваоа мпгли су се упшити већ на српскпм нарпднп-црквенпм сабпру у Темищвару 1790-те, а у време Мартинпвићеве завере 1794. гпдине. У Загребу се ппјавила тзв. Хрватска ревплуципнарна иесма, кпја је сведпшила п пдјецима Француске ревплуције међу Хрватима. Ппсле прппасти јакпбинске завере прпгпни ревплуципнарних идеја и оихпвих нпсилаца у Хабсбурщкпј мпнархији ппстали су вепма жестпки. Ппгпдили су и бивще присталице прпсвећенпг апсплутизма. На захтев цара Франца II Сабпр Царства у Регензбургу дпнеп је пдлуку п забрани пплитишких удружеоа, студентских и других прганизација у свим земљама Немашкп-римскпг Царства. Пплицијски притисак и терпр зацарили су свуда. Кантпва дела, кап и дела других напредних писаца и

206 мислилаца, дпспела су на индекс забраоене литературе. Аустрија је ппстала најпгпршенији прптивник ревплуципнарне Француске.

Италија Италија Ппшевщи пд краја XV века Италија је све дп средине XVIII (ташније, дп 1748) била излпжена гптпвп непрестаним ратним пптресима и невпљама, билп да је реш п насртајима страних псвајаша (Француза, Щпанаца, Немаца), билп да су у питаоу унутращои пбрашуни италијанских држава и гпсппдара. Ппследоа серија ратпва кпја је ппгпдила Италију у првпј пплпвини XVIII века, били су ратпви за щпанскп наслеђе (1701-1713), тзв. Алберпкијев рат (1717-1721), рат за ппљскп наслеђе (1733-1735), те рат за аустријскп наслеђе (1740-1748). У свим тим ратпвима, Италија је била излпжена пустпщеоима страних впјски, кпје су се бприле за интересе свпјих држава и владара. Питаоа саме Италије, кпја су се тпкпм и на заврщетку пвих ратпва ппстављала, била су јединп у тпме кпји и шији принц ће се дпвести на престп неке пд оених државица, или какве ће се исправке ушинити на границама једне или друге пд тих државица. А и тп је увек рађенп без питаоа самих Италијана. Ппменута серија ратпва, из прве пплпвине XVIII века, заврщена је мирпм у Ахену 1748. гпдине кпјим је ствпрена теритпријалнп-пплитишка карта, с кпјпм ће Апенинскп пплупстрвп дпшекати и ппшетак Француске ревплуције. Такп ће Италија, у XVIII веку, ући у раздпбље гптпвп пплувекпвнпг мира (дп 1796), кпје је за оу већ стплећима билп незамисливп. Италија је и у пвп време била самп „гепграфски ппјам", какп ће се п опј ппсле Бешкпг кпнгреса изразити аустријски канцелар Метерних. Пна је била скуп сампсталних или пплунезависних држава, пднпснп пд других сила зависних теритприја, кпје је ппвезивала заједнишка истпријска и културна традиција и заједнишки језик, у кпјима је, међутим, билп и мнпгп лпкалних разлика и веријетета, кпје ће тек италијански наципнални преппрпд у XIX веку превазићи или ублажити. Кап делпви

207 неких италијанских држава ппд ппјам Италије у XVIII веку ппдвпде се и пстрва Сицилија, Сардинија, Кпрзика (дп 1768) и Елба, а са Италијпм су у вези и алпске пбласти Савпја и дплина Апсте, Азурна пбала са Ницпм, венецијански ппседи Истра, Далмација, Бпка Кптпрска и Јпнска пстрва, те пстрвп Малта. Ппсле Ахенскпг мира, на тлу Италије ппстпјалп је 15 држава и државица. Тп су Папска (Црквена) Држава, две краљевине (Напуљска и Сардинска), шетири републике (Венеција, Ђенпва, Лука и Сан Маринп), пет впјвпдстава (Миланп и Мантпва, ппд управпм Аустрије, Великп Впјвпдствп Тпскана, Парма и Мпдена, ппд оеним директним утицајем), две кнежевине (Маса-Карара и Пјпмбинп), те пстрвп Малта ппд управпм духпвнп-ритерскпг реда Св. Јпвана Јерусалимскпг. У пвим државама сусреће се дпста разлика у систему пплитишке прганизације и режиму власти, али јпщ вище у екпнпмскпј развијенпсти и друщтвеним пднпсима. Папску Државу у централнпј Италији сашиоавале су пбласти Лацијум, Умбрија, Марке, три „легата": Рпмаоа, Бплпоа, Ферара, те градпви Анкпна, Беневент и Ппнтекпрвп. Центар државе бип је у Риму. Пп спцијалнп-екпнпмскпј развијенпсти и културнпм нивпу пве су пбласти врлп неуједнашене. Дплина дпоег тпка Ппа, Бплпоа, Ферара и Анкпна, лепп су развијене и култивисане пбласти; пстале су сирпмащне и запстале, акп се изузме сам Рим. У пплитишкпм ппгледу папска пбласт је тепкратска држава, у кпјпј ппглавар катплишке цркве има апсплутистишку власт. Све пплитишке функције су у рукама свещтенства. На папскпј стплици, у другпј пплпвини XVIII века, су Клемент XIII (1758-1768), Клемент XIV (17691774) и Пије VI (1775-1799). Напуљска Краљевина, на југу Италије, укљушивала је у свпј састав и пстрвп Сицилију. Опм пд 1735. влада Карлп Бурбпнски (Дпн Карлпс), кпји нпси титулу „краља пбеју Сицилија", какп ће се ппсле 1815. називати и цела пва држава. Ппд оегпвпм управпм је и пстрвп Елба. И у

208 Напуљскпј Краљевини ппстпје велике разлике, у ппгледу нивпа развијенпсти ппјединих пбласти. Свпјпм плпднпщћу истишу се: Кампанија, пбласт Палерма на Сицилији (,,conqua d'Oro") или ппља Катаније; Калабрија, Базиликати и Пује су вепма сирпмащне и запстале пбласти. Архаишни и пптпунп пшувани феудални систем пнемпгућава привредни развпј Напуљске Краљевине. Оени краљеви Карлп Бурбпнски (1735-1759) и оегпв син Фердинанд IV (пд 1759) владају апсплутистишки, али се труде да пставе и траг свпје прпсвећенпсти. Краљевина Сардинија састпји се пд шетири теритприје на западу и северпзападу Италије: пстрва Сардиније, пбласти Пијемпнта (Тпринп), Савпје и Грпфпвије Ница. Пвпм државпм владају краљеви из Савпјске династије, Карлп-Емануелп III (1730-1773) и Витприп-Амадеп II (17731796), шији је апсплутистишки режим кппија апсплутизма француских краљева. Најразвијенији деп државе је Пијемпнт а најзапсталији Сардинија. Кап Сардинија сирпмащна је, и са пшуваним феудалним системпм Савпја, у кпјпј станпвнищтвп гпвпри француски, дпк је грпфпвија Ница, с мещпвитим француским и италијанским станпвнищтвпм, такпђе сирпмащна. На северпистпку Италије налази се Република Венеција, јпщ увек најугледнија међу републикама, али сама у пунпј декаденцији. Оена, некада мпћна, тргпвина је пд XVI века најпре у стагнацији, а затим и у ппадаоу, такп да је у XVIII веку Венеција, такпђе, претежнп аграрна земља. Сам град Венеција, на свпјим живпписним лагунама и даље је јак тргпвашки и занатлијски центар, али привредну превагу над оим стишу аграрни ппседи Републике пкп Бреще, Кремпне и Бергама, затим у дплини дпое Адиђе и на ппљима у дплини Ппа, пкп Верпне и Вићенце, те у Фриулији, Истри, Далмацији, Бпки Кптпрскпј и на Јпнским пстрвима Крфу, Кефалпнији, Зантеу (Закинтпсу) и другим. Државна прганизација Венеци- је јпщ увек је пна, кпја је изграђена у средоем веку, прекп кпје стара и мпћна тргпвашкп-земљищна аристпкратија пбезбеђује свпју пуну превласт и кпнтрплу у држави.

209 Ђенпеска република налази се на Лигурскпј пбали, а опј је, дп 1768, кад је предата Францускпј, припадалп и пстрвп Кпрзика. Кап и у Венецији, Ђенпва је аристпкратска република, кпјпм влада племствп уписанп у „Златну коигу". Врх те аристпкратије („Узвищени" маоифиши), пкупљен је свпјим финансијским ппслпвима пкп једне пд најстаријих еврппских банака Банке Сен-Ђпрђп (пснпвана 1407), кпја, у ствари, влада Републикпм. И Ђенпва је, пппут Венеције, на силазнпј путаои свпје привредне и пплитишке снаге, мада је оенп ппадаое спприје и маое видљивп. Малене републике Лука и Сан Маринп су пстаци средопвекпвне пплитишке расцепканпсти Италије без икаквпг стварнпг знашаја. Лука се налази у пбласти Тпскана (Централна Италија), а Сан Маринп на једнпм апенинскпм брегу, вище Риминија. Кап гпсппдарица впјвпдстава Миланп и Мантпва Аустрија је пд 1748. гпдине држала у свпјим рукама највећи деп Лпмбардијске низије, а тп знаши и најплпдније и најбпгатије пбласти Италије. Сам Миланп бип је најзнашајнији занатлијски центар земље. Иакп су ппщтпвали лпкалну сампуправу пвих впјвпдстава, Марија Терезија и Јпсиф II, су је вепма пгранишили, спрпвпдећи пплитику централизације државе. Впјвпдства Парма, Мпдена и Тпскана, смещтена између Лпмбардије, Ђенпве, Пијемпнта и Папске Државе, била су такпђе ппд директним утицајем, па и кпнтрплпм Аустрије. Тп се нарпшитп пднпси на најбпгатије и најразвијеније Великп Впјвпдствп Тпскану, кпје је уједиоавалп три некадащое италијанске републике, Фиренцу, Пизу и Сијену. Ппсле смрти ппследоег Медишија, Тпскана је прпменила некпликп гпсппдара (впјвпду Франца Лптаринщкпг, бивщег ппљскпг краља Станислава Лещћинскпг и друге) да би 1765. гпдине дпспела у руке младпг и либералнпг надвпјвпде Петера Леппплда Хабсбурщкп-Лптаринщкпг, другпг сина Марије Терезије, кпји ће у Фиренци пстати дп свпг дпласка на аустријски престп 1790-те, ппд именпм Леппплд II. Велики впјвпда

210 тада ће ппстати оегпв млађи син, Фердинанд III. Једна пд најнапреднијих италијанских земаља, Тпскана је свпј привредни прпсперитет заснивала на ппљппривреди, занатима и тргпвини, нарпшитп ппмпрскпј, кпја је ищла прекп слпбпдне луке на Тиренскпм мпру Ливпрна. Парма и Мпдена биле су пд маоег знашаја, кпји се углавнпм заснивап на оихпвпм транзитнпм пплпжају на важним кпмуникацијама између Лпмбардије, Папске пбласти и Тпскане. Пармпм су владале впјвпде из династије Бурбпна, а Мпденпм впјвпде пд Есте. Кнежевина Маса-Карара била је најпбзнатија пп свпм шувенпм мермеру за градоу палата и сппменика. Щтп се тише Малте, пиа најмаое ипдсећа на италијанску земљу. Оенп станпвнищтвп је мещпвитп, углавнпм италијанскп-арапскп, језик му, такпђе, није јединствен, а опме владају витезпви јпванпвци (ппглавитп Французи) на шелу са Емануелпм де Рпанпм (1775-1797). * * * Кап и у шитавпј Еврппи, станпвнищтвп је и у Италији тпкпм XVIII века, а нарпшитп у оегпвпј другпј пплпвини, у снажнпм ппрасту. Пд 1700. дп 1788. гпдине ппвећанп је са 11 на 18 милипна, или за 63%. На тп је несумоивп утицалп сређиваое прилика ппсле 1748. гпдине сузбијаое бандитизма, успещнија бпрба прптив маларије, и слишнп, али и пвде демпграфска експлпзија пстаје јпщ увек недпвпљнп пбјащоен фенпмен. Зна се, ппред псталпг, тпликп да се брпј рађаоа у Италији ппвећавап, да је смртнпст деце незнатнп ппадала, али и даље била виспка (27 на 1 000), а да је смртнпст пдраслих пспба брже смаоивана, и да се људски век прпдужавап. Пд ппследица приращтаја станпвнищтва највидљивије су биле: препвлађиваое младих (40% станпвника је млађе пд 20 гпдина), ппраст брпја сирпмащних људи и запщтраваое прпблема прехране нарпда. Прираст станпвнищтва утише и на неке традиципналне пспбенпсти живпта у Италији. Релативнп је велики брпј градскпг живља. У Италији прекп 20% станпвника живи у градпвима, а брпј градпва, и

211 оихпва насељенпст, су велики. Највећи град је Напуљ, са 409000 станпвника (1791), и пп тпме је пн трећи град Еврппе (иза Лпндпна и Париза), а велики су градпви и Рим са 163 000 житеља, Венеција са 149000 (јединп у опј брпј житеља ппада и 1797. гпдине ће изнпсити самп 137000), Миланп са 131000 и Парма са 100000. Ппстпји и већи брпј градпва са станпвнищтвпм између 20000 и 100000. На тај нашин, Италија је „најурбанизпванија" земља Еврппе. Тп, наравнп, не знаши да у опј ппљппривреда није дпминантна грана привређиваоа. У Италији се, кап и у Францускпј, ппљппривредпм бави пкп 85% станпвнищтва, самп щтп деп тпг станпвнищтва живи и пп градпвима. Спцијалнп-екпнпмска структура Италије је, дакле, аграрна, али је ппврщина ппд културама у опј пгранишена: услед планинскпг тла, неппвпљнпг састава земљищта, слабе агрптехнике и слишнп. Пптреба за земљпм је, услед приращтаја станпвнищтва, све израженија. Систем власнищтва над земљпм, прганизација ппљппривредне прпизвпдое и привредна структура у целини, су пп пбластима врлп разлишити. Ппщта карактеристика друщтвених структура шитаве Италије, јесте пгрпман брпј аграрне сирптиое. Близу 80% италијанских сељака не ппседује земљу, негп на опј ради кап кмет, кап најамни радник, кап напплишар, или закупац друге врсте (фармер). У Лпмбардији и другим пбластима се- верне Италнје нестап је класишни тип феудализма са зависним кметпвима и феудалним мпнппплима, али се пптпунп пшувап племићки велеппсед (фидеикпмис), кпји се пбрађује ппмпћу бивщих кметпва кап закупаца, ппмпћу фармера и, најзад, уз упптребу најамних радника. Земља је највећим делпм у рукама светпвне аристпкратије и цркве. Слишан систем је у Тпскани, и неким делпвима средое Италије, дпк у Папскпј Држави и Напуљскпј Краљевини, апсплутнп дпминира велеппсед (латифундије) класишнпг феудалнпг типа. Пбрада земље је ту екстензивна, а прпдуктивнпст ниска. Ппред феудалних пблика ренте ту су се пшувале и гптпвп све друге привилегије и мпнпппли племства: на млинпве, на фуруне, на пресе за грпжђе, на сплане и руднике, на лпв и

212 рибплпв, на друмпве и впдптпкпве. Нарпшитп су велике привилегије свещтенства, јер црква држи три петине земље на југу Италије. Занатствп, мануфактура и тргпвина у Италији су тпкпм XVIII века у застпју, па и у кризи. Криза ппгађа прпизвпдоу свилених тканина, а јпщ у већпј мери вунарствп, нарпшитп у Тпскани, у кпјпј је Фиренца, тпкпм средоег века, дпживела еврппску славу (шпмпи). Застпј је и у прпизвпдои луксузних предмета, кпју на еврппским тржищтима пптискују Французи. Истина, пд 60-их гпдина јављају се на некпликп места у Италији и знатније текстилне и друге мануфактуре: мануфактура вуне Феликса Клеришија у Лпмбардији (1763) са пкп 300 радника; мануфактура тканина и прекриваша у Венецији, кпју је са пкп 1 000 радника исте гпдине пснпвап Исак Ћентили; слишна мануфактура завеса у Вићенци (Никпласа Трпна). Развиле су се и неке раније пснпване предипнице, и ткашнице памука, кап щтп су пне браће Линусип у Удинама (2 000 радника) или браће Рп у Лпмбардији. Ту су и неке лпмбардијске свиларе, а щири се и дпмаћа радинпст. У целини тп ипак не меоа укупну привредну слику Италије. Све је слабији и удеп сппљне, прекпмпрске тргпвине у привреди Италије. Пптиснута пд Турака са Леванта, Венеција трпи у XVIII веку све тежу кпнкуренцију Француске, а касније и Велике Британије. У тп време се и на Јадрану уздиже један ппасан кпнкурент Венецији аустријска лука Трст. Ђенпва се на Леванту јпщ дпбрп држи, стижући свпјим брпдпвима и свпјим тргпвашким кпнтпарима и у Црнп мпре. Дпбрп ппслује и Ливпрнп. У целини, сппљна тргпвина Италије губи на знашају. Унутращопј, међутим, смета силна пплитишка расцепканпст земље, и тп не самп на 15 држава већ и на друге феудалне ппседе. П тпме нищта бпље не гпвпри пд шиоенице да је самп у Напуљскпј Краљевини билп 122 царинарнице и јпщ 145 места за наплату тргпвинске таксе. Нарпшитп је била птежана тргпвина житарицама.

213 Резултат свега је пзбиљна екпнпмска и спцијална криза крпз кпју у другпј пплпвини XVIII века прплази Италија, а кпја се видљивп исппљава у скпкпвима цеиа, недпстатку прехрамбених артикала и других рпба, декаденцији тргпвине и индустрије, те запщтренпсти пплитишких пднпса. Италија се и сама приближавала револуционарној ситуацији. * * * Припрема духпва за ревплуцију у Италији извпђена је и на плану идеја. Тпкпм XVIII века и пвде се стварала грађанска друщтвена, екпнпмска и пплитишка мисап, шије ће идеје ући у пснпве и италијанскпг ризпрђимента у XIX веку. Те идеје нису у веку прпсвећенпсти биле щирпке и нашелне, кап ранијих векпва, кад су се пплпжајем и будућнпщћу једне уједиоене Италије бавили велики умпви пппут Дантеа, Макијавелија или Гвишардинија. Идеје мислилаца и тепретишара XVIII стплећа биле су инспирисане ппстпјећпм екпнпмскпм и друщтвенпм кризпм и усмеренека тражеоу практишних мера и путева за оенп превазилажеое. Међу тим рещеоима јавља се и уједиоеое Италије. Пвп рещеое ће наићи на снажни птппр ппстпјећих пплитишких структура, дпк ће неке друге нарпшитп екпнпмске мере, кпје ће предлагати идеплпзи, збпг свпје практишнпсти, пд ппјединих владара, прпсвећених апсплутиста, бити шак дпбрп примане, па ту и тамп и примеоиване. У Италији XVIII века, ппнајвище се развила екпнпмска мисап. Пна је била ппд јаким утицајем енглеских и француских пплитишкп-екпнпмских щкпла и тепретишара али је нпсила велику меру пригиналнпсти, кпја је прпистицала из специфишне привредне ситуације Апенинскпг пплупстрва. Први међу италијанским екпнпмским тепретишарима XVIII века бип је Салустип Балдини из Тпскане, кпји се првенственп бавип питаоем ппвећаоа дпхптка пд привредне делатнпсти, па је кап најважнију меру предлагап укидаое унутращоих царина и прпглащаваое слпбпде тргпвине у целпј Италији, щтп је већ најављивалп и идеју уједиоеоа.

214 Идеје п капиталистишкпј прганизацији земљищнпг велеппседа и увпђеоу савремених нашина оегпве пбраде, слишнп Тиргпу у Францускпј, али пре оега, изнпсип је у Италији Ппмпеп Нери из Лпмбардије, и тп у време када је у Напуљу 50-их гпдина „филпзпф" Ђенпвези пснивап шитаву щкплу палитишке екпнпмије. Сущтину свпјих ппгледа Ђенпвези је изнеп у коизи Ппуке п тргпеини и привреди (1762), у кпјпј се залагап за слпбпдну тргпвину житарицама, и за слпбпдан прпмет нпвца с наплаћиваоем камата. Оегпв ушеник, најистакнутији лпмбардијски екпнпмиста Пијетрп Вери бип је инспиратпр целе једне групе пплитишких мислилаца из Милана, ппзнате ппд именпм „Кафе", пп наслпву листа кпји су издавали пд 1764. дп 1766. гпдине. Најважније Веријевп делп Размищљаоа п пплитишкпј екпнпмији (1771) приказује свпг аутпра кап либералнпг грађанскпг екпнп- мисту и иплитишкпг тепретишара. Пи се залаже за пуну слпбпду привредне активнпсти, за укидаое феудалнпг ппседа (фидеикпмиса) и непгранишен прпмет земљищта, за ликвидацију еснафа, за птвараое граница између италијанских држава и уклаоаое препрека тргпвашкпм прпмету. Пет гпдина пре Адама Смита, Пијетрп Вери је изнеп низ идеја кпје су ущле у пснпве екпнпмскпг либерализма. Слишне Веријевим биле су мисли Венецијанца Атнпнија Зенпна и Фирентинца Франшеска Марије Ђанија, а идејама п слпбпди тргпвине, нарпшитп житарицама, укидаоем еснафских пгранишеоа и феудалнпг велеппседа бавили су се и неки други италијански екпнпмисти: Франшескп Менгпти, Матеп Бифи Тплпмеи, Алдпбрандп Паплини. Пни су се бавили и другим практишним питаоима унапређиваоа ппљппривредне прпизвпдое, будући да је тп бип најважнији екпнпмски и друщтвени прпблем тадащое Италије. Неке пд оихпвих идеја (щиреое пбрадивих ппврщина, рефпрмисаое ппреза, слпбпднији прпмет житарица) налазиле су примену у Лпмбардији и Тпскани, где су владари, прпсвећени апсплутисти, ппказивали спремнпст да се кпристе бар пним резултатима напредне мисли кпји нису задирали у саме пснпве друщтвенпг и пплитишкпг система.

215 Нису биле без знашаја ни спцијалне, пплитишке и правне идеје италијанских грађанских тепретишара XVIII века. Шезаре Бекарија је у свпм шувенпм раду Разматраое п престуиима и казнама (1764), написаним ппд утицајем француских прпсветитеља, бранип идеју п једнакпсти свих грађана пред закпнпм. Пн се, уз тп залагап и за укидаое тпртуре и смртне казне, за пдмераваое казне према тежини кривишнпг дела, а ппставип је и питаое легитимнпсти права на свпјину. Неке пд Бекаријиних идеја биле су прихваћене и примеоиване, у Лпмбардији и Тпскани. Либерализмпм и рефпрматпрским инцијативама у прилпг пгранишаваоа, ппједнпстављиваоа и смаоиваоа државне администрације у Лпмбардији се истицала ппменута група „Кафе", а кап антиклерикалци и заступници раципналистишкпг духа знашајну улпгу играли су јансенисти, кпји су се супрптстављали папскпм аутпритету и жестпкп нападали језуите и инквизицију. Оихпв најважнији тепретишар бип је Ђузепе Цпла. Најзад, међу пплитишким идејама биле су и пне п уједиоеоу Италије. Најјасније су исппведане из круга „Кафе". Оегпв припадник Карли је 1766. гпдине писап: „Италијан у Италији није већи странац негп Француз у Францускпј... Будимп сви ппнпвп Италијани, да не бисмп престали да будемп људи". А песник Алфијери је тпме 1785. гпдине дпдап: „Италија, ппдељена између мнпгпбрпјних кнежева, свих врлп слабих, не мпже, свакакп, јпщ дугп пстати неуједиоена..." Пна ће се најпре ујединити „ппд самп два владара, кпји ће се, затим, бракпм или псвајаоем сппјити у једнп". Наципнална свест Италијана била је рпђена. *** Ппшетак ревплуције у Францускпј изазвап је великп интереспваое, па и узбуђеое, у Италији. Власти су у свим државама пдмах предузеле мере да се спреши щиреое ревплуципнарних утицаја пп Италији. Заведена је стрпга кпнтрпла граница, вепма је пппщтрена цензура, све публикације, коиге и нпвине из Француске забраоиване су. Тп, наравнп, није мпглп пресећи све путеве идејама и инфпрмацијама. Пне су стизале са

216 путницима, тргпвцима, прекп писама и на друге нашине, а дпнпсила их је шак и француска кпнтраревплуципнарна емиграција кпја је пд првпг дана стизала у Италију. Свпјпм беснпм агитацијпм, писанпм и усменпм, прптив ревплуције пна је, и несвеснп, щирила вести п ревплуцији, кпјима су се мнпги напредни Италијани радпвали. Никакве мере власти, ни пне најригпрпзније, спрпвпђене пд 1792. дп 1793. гпдине кад су се и италијанске државице (Сардинска и Напуљска Краљевина) нащле у рату прптив Француске, нису мпгле зауставити и пресећи ревплуципнарна вреоа у сампј Италији. Јпщ 1790. Тамбурини је писап из Милана: „Нема ниједнпг места кпје није пптресенп. Примерпм Француске мпзгпви гптпвп свих лишнпсти су распаљени. Пвде смп јпщ увек мирни. Али, незадпвпљствп нараста..." Најбпрбенији и најнестрпљивији ревплуципнари ппшели су врлп ранп да напущтају Италију и да пдлазе у Француску. Бупнарпти из Пизе је тп ушинип већ 1789-те, прещавщи на Кпрзику а Ранца из Вершелија ће тп ушинити 1791. гпдине, склаоајући се пред ппаснпщћу пд хапщеоа. За оима ће кренути стптине других, пд кпјих ће, ппред пве двпјице, мнпги имати врлп истакнуте пплпжаје и улпге у сампј Францускпј. Пни ће, уз тп, шинити језгрп пних снага уз шију ће ппмпћ Француска, ппсле 1796. гпдине, пдити свпју пплитику у Италији. У сампј Италији присталице и пријатељи ревплуције су се такпрећи пд првих дана пкупљали пп кафанама, апптекама и аристпкратским или грађанским салпнима у кпјима су размеоивали инфпрмације, диксутпвали, претресали и велишали Декларацију права шпвека и Грађанина и друга прпграмска акта ревплуције. Инспирисани оихпвим идејама, врщили су прппаганду кпја им је у пндащоим неппвпљним приликама била мпгућа. Такп је Фелише Мпранди, из Ђенпве, пснпвап прави ревплуципнарни клуб у свпјпј апптеци. Грпфице Дариа дела Рпка из Плезанце и Силвија Кпртпна Верца из Верпне држале су у свпјим салпнима праве ревплуципнарне дискусипне трибине. Слишнп је шинип и

217 дпктпр Агпстинп Спленги из Павије, кпји ће збпг тпга 1796-те дппасти тамнице. Ппаснија пд пвих салпнских агитација су вреоа међу сељащтвпм и пмладинпм. Сељашки немири птппшели су, најпре, у северним крајевима Италије уз француску границу, а најбурније су избили 1792. гпдине, у Еврписке земље у време Француске ревплуције 149 Савпји, кпју ће Фраицузи, бащ уз ипмпћ ппбуоенпг нарпда, и заппееети крајем те гпдине. Из Савпје ращирили су се и пп другим делпвима Сардинске Краљевине, а јавили су се и у крајевима мнпгп даљим пд француске границе: пкп Бплпое и Падпве, у Абрицима. Сељаци су тражили земљу и смаоеое дажбина, али су извикивали и пплитишке парпле, пппут пне најшещће: „Живела Француска! Живеп Париз!" Збпг пвих дпгађаја власти свуда ппјашавају прпгпне, а уз ппмпћ француских емиграната, клерикалаца и других реакципнара иду и на распаљиваое антифранцуске мржое. Кап жртва те мржое, у улишнпм атентату, јануара 1793. гпдине гине и француски диплпмата у Риму Игп де Басвил. Италијански мпнархисти прпслављају пвај атентат. Све тп, међутим, не зауставља ревплуципнарни ппкрет. У Тприну, крајем 1792. гпдине, настају три илегална ревплуципнарна клуба, кпји се ппшеткпм 1794. гпдине пбједиоују, припремајући се за ревплуципнарну акцију. Пплиција им улази у траг, хапси оихпве шланпве, пд кпјих трпјица бивају псуђена на смрт и стрељани. Већина бежи из затвпра, и спащава се у Францускпј. И у Напуљу је први ревплуципнарни („јакпбински") клуб пснпван 1792. гпдине. Пснпвап га је Иоацип Шаја. Јпщ некпликп клубпва, кпји иза тпга настају, пбједиоују се у јединствену прганизацију ппд впђствпм Карла Лауберга и Анибала Ђпрдана. Међутим, у тпј прганизацији није ппстигнутп пунп идејнп јединствп, па се пна ппшеткпм 1794. гпдине распала на два дела: екстремнп левишарски клуб „Липмп" („Liberta п morte") и умеренији „Репмп" („Republica п morte"). Клуб „Липмп" ускпрп ппсле тпга је прпценип да је, услед напплитанских неуспеха у рату прптив Француске, прилика за устанак у Напуљу ппгпдна. Прпцена је била ппгрещна. Пплиција и впјска лакп су изащле накрај с

218 ппбуоеницима, педесет щестпрп их је ппхапщенп, а трпјица су стрељана. Препстали напплитански јакпбинци пбразпвали су нпви илегални клуб, али је пплиција и пвај разбила већ у фебруару 1795. гпдине. Већина оегпвих шланпва избегла је у Француску. У истп време пткривена је и једна ревплуципнарна завера на Сицилији. И тамп је билп смртних пресуда и стрељаоа. Најзад, те 1795-те, ревплуципнарну заверу студената прптив папске власти прганизпвап је у Бплпои Луиђи Цамбпни. Пре негп щтп је успела ищта да предузме, завера је била пткривена, а Цамбпни и оегпв најближи сарадник Рпландис псуђени су на смрт и стрељани, априла 1796. гпдине, самп некпликп недеља пре уласка француских трупа у Бплпоу. Такп је Италија, пптресана снажним ревплуципнарним распплпжеоима, дпшекала прпдпр француске армије ппд кпмандпм Напплепна Бпнапарте на Апенинскп пплупстрвп и ппшетак нпвих великих ппремећаја.

Продор Француске Армије на Сардинију Са армијпм пд 40000 људи млади фраицуски генерал, Бпнапарта, је 12. априла 1796-те упап на теритприју Сардинске Краљевине, у кпјпј су биле расппређене две непријатељске армије (аустријска и пијемпнтещка) укупне снаге пд 75 000 впјника. За самп 14 дана Бпнапарта је дпбип три битке заредпм (Милезимп, Шева и Дпгп), и избацип Сардинију из бпрбе. Сардинска влада је мплила за прекид ватре, па је Бпнапарта, на свпју руку и без сагласнпсти Директпријума, 28. априла пптписап примирје у Кераску. Оегпве трупе пущтене су у шетири пијемпнтещка утврђеоа, сви су им путеви птвпрени за транзит трупа, а Сардинска Краљевина пбавезала се да ће изаћи из Прве кпалиције. С друге стране, Бпнапарта је препустип судбини пијемпнтещке ревплуципнаре („патрипте"), кпји су пдмах пп уласку француских трупа у Италију кренули у акцију, ппдигли устанак у пбласти Асти, а у Алби прпгласили републику (Ранца). Устанак је пдмах малаксап и већина оегпвих ппкреташа била је ппхапщена.

219 Ппсле ппбеде над Пијемпнтежанима, Бпнапарта се устремип на Аустријанце, кпји су се убрзанп ппвлашили из западне Лпмбардије. У Милану је 12. маја избип нарпдни устанак прптив Аустријанаца и кад су Французи тамп стигли 16. маја, град је већ бип пд оих пшищћен. Бпнапарта је власт у Милану и псвпјеним делпвима Лпмбардије ппверип умереним „патриптама", али је пдмах на станпвнищтвп навалип тещке впјне реквизиције, такп да је већ 23. маја у Бенаску и Павији дпщлп дп ппбуна станпвнищтва прптив Француза. Французи су ппбуну слпмили ппсле три дана, а пнда су Бпнапарта и кпмесар оегпве армије Салишети пдлушили да целу пбласт ппдвргну управи Впјнпг савета. Прпдпр Француза у Лпмбардију навеп је све италијанске државице да пптраже мир и излазак из Прве кпалиције. Најпре је тп ушинила Парма, затим Мпдена и на крају Напуљ. Бпнапарта и Салишети су свима наметнули пдређене впјне и материјалне пбавезе у нпвцу, прехрамбеним прпизвпдима (житу) и уметнишким предметима (Парма 20 слика, Мпдена 20). Пд италијанских земаља у рату прптив Француске пстала је јпщ Папска Држава. Да би је притегнуп, Бпнапарта је, пп налпгу Директпријума, тпкпм јуна пкупирап Легате, Бплпоу, Ферару и Равену. Тп је ппмпглп: 24. јуна Папа је прихватип тещке услпве примирја 21 милипн ливри, 100 уметнишких предмета, 500 старих рукпписа и предаја луке Анкпна Французима. Такп је Бпнапарта за самп три месеца ставип ппд свпју кпнтрплу највећи деп северне и средое Италије. Изван те кпнтрпле пстале су Ђенпва, Тпскана (кпја је са Францускпм закљушила ппвпљан мир јпщ у фебруару 1795), Венеција и делпви Лпмбардије кпје су јпщ кпнтрплисали Аустријанци. Кпнцентрисани у тврђави Мантпва, Аустријанци су се, јпщ пд маја, спремали за кпнтрапфанзиву, у кпју су кренули 2. августа 1796-те, ппд кпмандпм генерала Вурмсера н Алвинција. Били су, међутим, тушени некпликп иута узастппнп: августа кпд Лпната и Кастиљпна, септембра кпд Мантпве, пктпбра кпд Аркпле, а јануара 1797. кпд Ривплија. Ппсле

220 свега, 2. фебруара капитулирала је и сама тврђава Мантпва. Бпнапарта је ппстап гпсппдар целе дплине Ппа. Већ у јесен 1796-те, пред Французе се ппставилп питаое щта да се ради са псвпјеним италијанским пбластима. Италијански патрипти тражили су да им се пдпбри пбразпваое Лпмбардијске Републике. Бпнапарта је бип спреман да им изађе у сусрет, али се Директпријум тпме енергишнп успрптивип: оему су Лпмбардија и Миланп били пптребни кап средствп размене са Аустријанцима за леву пбалу Рајне. У пплитици Директпријума није вище билп ни трага пд ревплуципнарнпг нашела п праву нарпда на сампппредељеое. Бпнапарта је тада, у пктпбру 1796-те, пдлушип да дппусти „патриптима" из италијанских пбласти јужнп пд Ппа (Бплпоа, Ферара, Ређп д'Емилија и Мпдена) да фпрмирају тзв. Циспаданску Републику. На кпнгресу представника пвих пбласти, у Бплпои, таква пдлука је дпнета, а ускпрп затим су усвпјене и институције пве републике и прихваћена трикплпра (зеленп, белп, црвенп) за оену заставу. Власт у опј имали су бпгати грађани, либерални племићи и интелектуалци, пслпоени на Французе. Кад се ппсле ппбеда над Аустријанцима псетип дпвпљнп снажан и сампппуздан, Бпнапарта је, ппшеткпм 1797, пдлушип да у Италији ппведе сампсталну пплитику, не псврћући се мнпгп на ппруке из Париза. Захваљујући тпме, пнје, упркпс енергишним заппвестима Директпријума, ущап у прегпвпре с Аустријпм и с опм, у име Француске, 18. априла 1797. гпдине закљушип прелиминарни мир у Лепбену. Угпвпр у Лепбену бип је пд великпг знашаја за судбину Италије. Пн је признавап не самп француска псвајаоа у Лпмбардији већ и ликвидацију Мпдене. Истп такп, Бпнапарта и Аустријанци су се тајнп дпгпвприли и какп да ппделе теритприју Венецијанске Републике, кпја у рату уппщте није ни ушествпвала: Французи ће узети оене ппседе у Италији и Јпнска пстрва, а Аустријанцима ће припасти сам град Венеција и оегпви ппседи на Балкану, пд Истре дп Бпке Кптпрске. Директпријум је бип љут на Бпнапарту збпг оегпве дрскпсти, али будући да је Угпвпр из Лепбена

221 Французима стављап у изглед и теритприје на левпј пбали Рајне, прещап је прекп свега. Ппсле Лепбена првп питаое билп је какп изврщити ташке угпвпра п Венецији. Бпнапарта је узеп на себе нешасну улпгу егзекутпра пве, хиљадугпдищое републике. Кпристећи један напад групе ппбуоених сељака из пкплине Верпне, на француске впјнике, Бпнапарта је кренуп на Венецију већ 29. априла. Истпвременп, у сампј Венецији дпщлп је дп ппбуне „патрипта". Венецијански патрицијат ппкущап је да спасе државу ппткупљиваоем шланпва Директпријума. Један оихпв ппузданик ппнудип је Барасу замащну суму пд 600000 лира. Пвај је митп примип, а пнда је пустип Банапарту да ради щта хпће. Такп је пн напап Венецију 12. маја. Дужд Манин се пдмах пдлушип да капитулира: 15. маја француске трупе ущле су у трад светпг Марка, где их је ппздравила нпва градска управа састављена пд 60 „патрипта". Пна, међутим, неће бити дугпг века: изврщавајући пдредбе Угпвпра у Лепбену, Французи су тпкпм јуна предали Аустријанцима и Венецију и оене балканске ппседе, дпк су сами заппсели Јпнска пстрва. Венецијанске ппседе у сампј Италији (Бергамп, Бреща), заузели су јпщ претхпдне јесени. У време ликвидираоа Венеције, Бпнапарта је пдлушип да и пстале делпве северне Италије преуреди пп свпјпј замисли, а прптивнп впљи Директпријума. Ппшеткпм маја 1797. гпдине дпнеп је пдлуку да се пд севернпиталијанских пбласти пдузетих Аустрији и Венецији пбразује Цисалпијска Република, са центрпм у Милану. Пдмах је израђен и Устав пве републике, кпји је бип слишан францускпм Уставу из гпдине III (1795). У јулу Цисалпијскпј Републици прикљушене су најпре Мпдена и МасаКарара, а затим и цела Циспаданска Република. Такп се цела северна Италија, псим оених најзападнијих и најистпшнијих делпва (Пијемпнта, Ђенпве, Тпскане и Венеције), први пут нащла у саставу једне државе и ппд кпнтрплпм Француза. Била је тп јпщ једна „република сестра" „Велике нације".

222 Пшекујући да Французи нападну и на теритприју Ђенпвљанске Републике, оени „патрипти" су већ 22. маја тамп изазвали ппбуну и ппкущали да узму власт. Били су, међутим, ппражени: шетрдесет шетвприца ппбуоеника, међу кпјима и два Француза, била су убијена. Бпнапарта је хитрп реагпвап: 6. јуна упутип је Ђенпви ултиматум, тражећи да се у опј уведе „демпкратски" режим. Пва је тп прихватила, и претвприла се у нпву „републику сестру", али је бар сашувала интегритет и пплусампсталнпст. Кад се прва фаза бпрбе пкп Италије заврщила и кад је нпвп стаое пзванишенп и међунарпдним сппразумпм (мир у Камппфпрмију, 18. пктпбра 1797) италијански „патрипти" били су самп уппла задпвпљни. Стари режими су ликвидирани али уједиоеое земље није спрпведенп какп су се пни надали и какп су пд Француза тражили. Уз тп и материјална исцрпљиваоа пд стране француске впјске била су знашајна, па је нпвим стаоем, већ пд ппшетка билп малп задпвпљних. Идеје и захтеви за уједиоеое Италије ппстајали су, међутим, све шещћи и гласнији. У прпбуђенпм, и све динамишнијем, пплитишкпм живпту пне су дпбијале све запаженије местп. П оима се гпвприлп пп клубпвима „патрипта", пп јединицама „лпмбардијске легије" ревплуципнарне впјне прганизације, писалп се пп нпвинама и коигама. Такп је Микаеле Аурпра већ 1796. писап да је први задатак италијанских патрипта да израде италијански устав, пкп кпјег би се пкупип цеп италијански нарпд рещен да ствпри јединствену и независну државу. Исте идеје заступап је и свещтеиик „анархист" Мелкипр Ђпја, кап и напплитански „патрипта" Матеп Галди, кпји је први лансирап парплу: „Republlica Italia fara da se" (Република Италија ствприће се сама). Све је билп узалуд: снаге надахнуте идејама јединства у сампј Италији су јпщ биле слабе, а француски Директпријум им је бип пдлушнп прптиван. Тп је стваралп незадпвпљствп кпд италијанских „патрипта", кпје је ппсле депбе Венеције прераслп у пгпршеое, али их није ппптунп пбесхрабрилп.

223 * * sfc Ствараое Цисалпијске Републике није билп крај ни француских амбиција, ни планпва „патрипта" у Италији. Све је тп дпвелп дп нпвих ппремећаја на Апенинима. Ппследоих дана децембра 1797. гпдине су немири „патрипта" у Риму, у кпјима је ппгинуп и француски генерал Дифп, кпји се тамп налазип. У дпгпвпру са Бпнапартпм, Директпријум је 11. јануара 1798. гпдине издап наредбу генералу Бертијеу, кпманданту француских снага у Италији, да марщира на Рим. Пплазећи из Анкпне, француске трупе су се 5. фебруара приближавале вешппм граду, али им се ту енергишнп супрптставила маса сељака, ппкренута пд свещтеника и племића. Бертије је мпрап најпре у крви да скрщи пвај сељашки птппр, па тек пнда да, 10. фебруара, уђе у Рим. Папи је пдмах наметнута пбавеза да исплати 6 милипна лира и да францускпј армији пбезбеди 3 000 кпоа. Дискретнп впђени и ппдстицани пд француских агената, на шелу са бивщим председникпм Јакпбинскпг клуба Басалпм, римски „патрипти" су припремили државни удар. Пни су 15. фебруара на Фпруму прганизпвали маспвну антипапску демпнстрацију, на кпјпј су прпгласили укидаое папине светпвне власти и увпђеое републике; пбразпвали су и оену привремену владу пд седам кпнзула. Та влада је пдмах ппзвала француске трупе у ппмпћ. Већ сутрадан папа је напустип Рим и склпнип се у Сијену. Такп је настала јпщ једна „република сестра" у Италији. У Риму је, међутим, настала анархија, кпју су ппдједнакп стварали француски впјници, незадпвпљни свпјим снабдеваоем и платама, кап и римска сирптиоа. Дпщлп је дп мнпгих пљашки, насиља и разараоа. Генерал Гувипн Сен-Сир кпга је Директпријум именпвап за кпманданта француских трупа у Риму, имап је мнпгп мука дпк је смирип ситуацију и завеп ред. Ппсле тпга и у Риму је прпглащен Устав израђен пп узпру на владајући француски Устав, из гпдине III. Тек щтп се ситуација у Риму примирала, стигап је у августу 1798. гпдине глас п Бпнапартинпм ппразу кпд Абукира. Тп је јакп пхрабрилп дптле депримиранпг напуљскпг краља. Пн је рещип да се ппнпвп

224 придружи Енглезима и да нападне француске трупе у Римскпј Републици. Генерал Макдпналд, кпји је у међувремену заменип СенСира, спремнп је дпшекап напуљски напад. Ппщтп је трупама напуљскпг краља, ппд кпмандпм аустријскпг генерала Мака дппустип да привременп уђу у Рим (27. нпвембра), пн их је 13. децембра снажнп напап, разбип и сам умарщирап на теритприју Краљевине. Напад Француза бип је такп силпвит да је краљевска парпдица, већ 23. децембра, мпрала да напусти Напуљ и да се пребаци на Сицилију, где се ставила ппд защтиту енглеске флпте. Ппсле некпликп дана капитулирале су и трупе генерала Мака. Пре негп щтп су Французи стигли дп Напуља, оиме су пвладали тампщои „патрипти", кпји су пнда упутили и фпрмални ппзива Щампипнеу да заппседне град. Ппсле тпга Напуљ је дпживеп судбину мнпгих других италијанских градпва: излпжен је пљашки и мнпгим впјнишким насиљима. Щампипне је ипак успеп да пбузда нереде и безакпоа, а 26. јануара 1799. гпдине прпгласип је Напуљску Републику и именпвап оену владу. У Паризу су пву нпву „републику сестру" називали „Партенппејскпм". Тиме је Щампипне ппстап идпл напуљских јакпбинаца, али га је Директпријум, незадпвпљан оегпвим ппступкпм, сменип са кпманднпг пплпжаја, и ппвукап из Напуља. Приближнп у истп време кад и јужна Италија, ппседнуте су француским трупама и „републиканизпване" јпщ две италијанске државице: Пијемпнт и Тпскана. Иакп је Пијемпнт пд 5. пктпбра 1797. бип савезник Француске, тампщои „патрипти" нису мирпвали и сталнп су тежили збациваоу Савпјске династије и прпглащеоу републике. Французи су их на тп пптајнп и ппдстицали. Ппсле вище немира, кпји су се тамп десили тпкпм 1798. гпдине, француске трупе су, ппд кпмандпм младпг генерала Жубера, 5. и 6. децембра изврщиле инвазију Пијемпнта, пптужујући оегпвпг краља за неискрену пплитику кпју впди према Францускпј. Цела пијемпнтещка армија је стављена ппд кпманду Француза, а краљ Витприп Амадеп је 7. децембра примпран на абдикацију и ппвлашеое на пстрвп Сардинију. Међутим, на пгрпмнп

225 незадпвпљствп пијемпнтещких ревплуципнара, Французи пвде нису прпгласили јпщ једну републику, већ су ппсле намещтенпг плебисцита, у фебурару 1799. изврщили анексију Пијемпнта Францускпј. Щтп се тише Тпскане, пна је, накпн пбнпве рата између Француске и Аустрије, у марту 1799, једнпставнп пкупирана пд Француза, а велики впјвпда Фердинанд птищап је за Беш. У Тпскани је уведена привремена впјна управа, кпја је зарпбила папу Пија VI. Пн је, наиме, тамп живеп пд уласка Француза у Рим. На путу за Француску где је упућен кап зарпбљеник, пн је и умрп. Такп је ппшеткпм 1799. гпдине шитава Италија (изузимајући Венецију и пстрва Сицилију и Сардинију) била републиканизпвана. Теритприја Пијемпнта била је приппјена Францускпј, а пстали делпви кпнтиненталне Италије били су ппдељени на шетири „републике сестре": Цисалпијску, Лигурску, Римску и Напуљску (Партенппејску). У оима су Французи, захваљујући свпјпј впјипј сили, играли пдлушујућу улпгу, али без знашаја нису били ни италијански ревплуципнари („патрипти", ,јакпбинци"), кпји су активнп пплитишки делпвали прекп свпје щтампе и свпјих клубпва, а и кап впдеће лишнпсти марипнетских влада ппстављених пд Француза. Оихпв утицај, међутим, бип је премален да би се савладап птппр кпји је Француска пружала идеји п уједиоеоу пве шетири републике у јединствену италијанску државу. Збпг тпга су мнпги италијански „патрипти" били разпшарани и незадпвпљни Французима. Неки пд оих су 1798. гпдине пбразпвали тајну прганизацију „Црна лига" или „Друщтвп зрака" (Societe des rayons), кпја је имала задатак да се бпри за уједиоеое Италије. Тп је била претхпдница будуће Карбпнарске прганизације. Пплитишки системи ствпрени у италијанским „републикама сестрама" били су међуспбнп врлп слишни. Све су имале уставе и институције власти, ствпрене пп узпру на Француску и оен режим из гпдине III. (1795). Истина, у уставним рещеоима и у устанпвама власти билп је пп италијанским републикама и пдређених специфишнпсти, пднпснп пдступаоа пд француских узпра. Тп се нарпшитп пднпси на

226 верску и спцијалну пплитику италијанских, републиканских, режима. Оихпвп најважније пбележје, међутим, била је нестабилнпст и недпследнп пствариваое. Тп пствариваое су, кап и у другим сателитским државама, ппнајпре пметали Французи свпјим непрестаним, ппнекад и бруталним, мещаоем у унутращое ппслпве „република сестара", у кпје су пренпсили све пне пплитишке запкрете кпјима је била излпжена сама Француска. Друга карактеристика републиканских режима је да пни нису себи мпгли да ствпре дпвпљнп щирпку друщтвену пснпву. Пслпоени самп на делпве бпгатије буржпазије и буржпаске интелигенције, пни нису успели да придпбију ни сељащтвп, ни све делпве градскпг станпвнищтва, јер су им спцијалне (аграрне) мере биле пгранишене и извпђене гптпвп искљушивп у кприст бпгате буржпазије. Тп ће ушинити да ће гптпвп сви пви режими пасти, ппсле ппвлашеоа Француза из Италије.

Италијански Јакобинци У време кад се Друга еврппска кпалиција прптив Француске спремала да, с наиласкпм прплећа 1799, крене у велику пфанзиву, пплпжај Француза у Италији бип је вищеструкп неппвпљан. Свпјим ппнащаоем и свпјпм пплитикпм, пни су изазвали щирпкп незадпвпљствп не самп међу сељащтвпм, свещтенствпм и неким градским слпјевима већ и међу мнпгим ревплуципнарима Италије. Ппкрет прптив француске владавине на Апенинскпм пплупстрву ће ппшеткпм 1799. гпдине заппшети управп италијански јакпбинци, крвавим птппрпм кпји су пружили анексији Пијемпнта. Оегпви прганизатпри били су „рејпнисти". Оихпв пример следили су пдмах у Калабрији, Римскпј Републици и Тпскани други кпнтраревплуцип- нарни прптивници Француске. Прптив Француза пни су ппкренули сељащтвп, незадпвпљнп ппрезима, реквизицијама и пљашкаоима француских власти и впјника. Јпщ запсталп и ппд јаким утицајем свещтенства и племства, сељащтвп се пдазвалп на оихпве ппзиве и кренулп у пружану бпрбу прптив Француза и италијанских „патрипта".

227 Птппр Французима сељащтвп је, у римскпј пбласти, ппшелп да пружа јпщ у фебруару 1798. гпдине и Французи никакп нису успевали да га умире. Ппд впђствпм свещтеника и племића, а са парплпм „Viva Maria!" (птуда је и цеп ппкрет ущап у истприју ппд именпм „Устанак вивамарија"), ппкрет је избијап сад на једнпм, сад на другпм крају Римске Републике. Пн је дпбип нпви снажан импулс када је у децембру 1798. гпдине дпщлп дп кпнтраревплуципнарнпг устанка у Басиликату и Калабрији, на југу Италије. Пвај ппкрет ппстап је нарпшитп снажан и прганизпван кад му се на шелп ставип кардинал Руфп, кпји се илегалнп вратип из изгнанства са Сицилије. Служећи се демагпщкпм парплпм да Французи раде самп у кприст барпна и градских бпгатаща, Руфп је прптив оих ппкренуп масе сељака јужне Италије. Да би их задржап уза се, Руфп им је дппущтап и да пале и пљашкају палате и имаоа крупних земљпппседника и барпна. Таквп ппнащаое прихватап је и сам напуљски краљ. Притиснути пд Руфпвих устаника (санфедиста) с кппна, и Енглеза с мпра, Французи су 5. маја 1799. гпдине били примпрани да напусте Напуљ. У напуљскпј тврђави пставили су самп један мали гарнизпн кпји ће се гршевитп бприти, али ће 19. јуна, ипак, мпрати да капитулира. Улазак санфедиста у Напуљ бип је прппраћен пљашкпм и масакрпм над „патриптима" кпји нису успели благпвременп да измакну са францускпм впјскпм. Управп кад су се Французи ппвлашили из Напуља према северу, избип је прптив оих нпви велики устанак у пбласти Ареца у Тпскани. И пвај ппкрет је впђен ппд парплпм „ Viva Maria!", а бип је уперен, кпликп прптив Француза, тпликп и прптив дпмаћих јакпбинаца, кпји су хватани, убијани и премлаћивани, а куће им разаране. У Сијени су пви устаници на тргу спалили тринаестпрп Јевреја, међу кпјима је билп и двпје деце. Убијенп је укупнп прекп 400 „патрипта". Мпнсиопр Цпндадари је тп пбјаснип лакпнскпм решеницпм у духу хрищћанскпг „хуманизма": „Furor populi, furor Dei" (Гнев нарпда, гнев бпга). Седмпг јула устаници су заузели Фиренцу, спрпвпдећи и у опј терпр прптив ревплуципнара. Сви пви санфедистишки, кпнтраревплуципнарни устанци, у јужнпј и средопј

228 Италији, смириће се крајем 1799, када тамп буду рестаурирани стари режими. Щтп се тише северне Италије, тј. Цисалпијске Републике, пна је била нападнута пд здружених аустријскп-руских трупа, ппд кпмандпм генерала Сувпрпва, кпје су ппшеткпм априла 1799-те кренуле из Венеције. Тушени најпре кпд Маоана, затим кпд Касана, Французи су пд краја априла дп краја јуна евакуисали целу северну Италију, псим Лигурске пбале. Занимљивп је да су се оихпви гарнизпни у сампм Риму и луци Анкпна држали све дп 30. септембра, пднпснп 13. нпвембра. Са Французима се из Италије ппвлашила и маса италијанских ревплуципнара, кпји су преплавили Ђенпву и алпске делпве Француске (Гренпбл). Ту су настављали да агитују за уједиоеое свпје земље. Ппсле прптериваоа Француза Лпмбардија је била излпжена нпвпм притиску: ппвећаоу дажбина, реквизицијама и пљашкама, пвпга пута рускп-аустријским. Све је тп билп и теже пд француских угоетаваоа. Известан брпј ревплуципнара, кпји није успеп да се склпни, ппбијен је пп краткпм ппступку, а пкп 800 их је ппхапщенп и интерниранп у разне крајеве Аустрије, највище у Щибеник. Заведен је стрпг и реакципнаран режим, али стари административни ппредак није рестауриран, јер је Аустрија саоала да целу северну Италију пбједини ппд свпјпм влащћу. Затп је ствпрена привремена управа кпја је дпста кпристила и устанпве Цисалпијске Републике. Таквп стаое трајаће у севернпј Италији тринаест месеци, па је тај перипд и ппзнат ппд пвим именпм. Слишна и јпщ тежа ситуација за тих тринаест месеци владала је у другим италијанским пбластима у кпје су ущли Аустријанци и Руси. У Пијемпнту је пдмах ухапщенп 3 157 пспба, у Тпскани је владап жестпк бели терпр, реакција се пптпунп расппјасала у папскпј пбласти. Свуда су биле ппнищтене све прпдаје црквених и племићких имаоа а земља је враћана старим власницима. У пбнпвљенпј Напуљскпј Краљевини ппсле дивљаоа санфедиста дпщли су судски прпгпни: прекп 100 људи псуђенп је на

229 смрт, а 1 100 на рпбију. Напплитанска интелигенција је највище била излпжена пвпм терпру и гптпвп унищтена. Такп је први вал грађанске ревплуције у Италији, ппдстакнут и директнп усмераван сппљним снагама, тпкпм 1799-те дпживеп слпм. И у тпм слпму билп је снажнпг утицаја сппљнпг фактпра али је пдлушујућу улпгу пдиграла шиоеница да снаге ревплуције нису успеле за себе да вежу щирпке масе италијанскпг, тещкп експлпатисанпг сељащтва. Не дпнпсећи сељаку земљу, не засецајући радикалнп у спцијалну структуру и систем власнищтва над земљпм, ревплуција је пстала првенственп у сфери пплитишких прпмена. Пну црквену и аристпкратску земљу кпју је кпнфискпвала пна није ушинила дпступнпм сељащтву негп ју је распрпдала бпгатпј буржпазији, кпја је међу сељащтвпм била већ и пре тпга непппуларна. За такву ревплуцију италијанскп сељащтвп, јпщ увек ппдвргнутп снажнпм духпвнпм и пплитишкпм утицају цркве и племства, није мпглп да се веже. Щтавище, пкренулп се прптив ое. Щианија Избијаое Фраицуске ревплуције Щианија је дпшекала кап једна пд најзапсталијих западнпеврппских земаља. Пна је, пп прпстранствима свпјих кплпнијалних ппседа и даље најмпћнија држава света, али је пп нивпу друщтвенп-екпнпмскпг развпја далекп запсталија пд мнпгих земаља кпје су је сматрале кпнкурентпм у бпрби за светскп гпсппдарствп. Ппшетак запстајаоа Щпаније за западнпм Еврпппм датира јпщ из пних давних времена, у другпј пплпвини XVI века када је пна била најмпћнија еврппска сила. Ппсле Филипа II (1555-1598), Щпанија је тпкпм шитавпг XVII стплећа прплазила крпз стаое видљивпг ппадаоа на такп рећи свим ппдрушјима битним за истпријски развпј једне земље и једнпг нарпда. Привредна активнпст на оенпм селу стагнира, а у градпвима се смаоује. Тргпвину све вище угрпжавају и пптискују кпнкуренти (Енглези, Хпланђани, Французи), а преамбиципзна сппљна пплитика и силна ратна напрезаоа руинирају пптпунп државне финансије. Тпме дппринпси и

230 паразитизам, и расипнищтвп двпрпва, племства и других непрпдуктивних слпјева друщтва, па наглп слабљеое Щпаније не мпже да заустави ни стални прилив нпвца (племенитих метала) из кплпнија у Латинскпј Америци. Щтавище, и уназађује привредну активнпст у сампј метрпппли. Таквпм кретаоу у привреди пдгпварају кпнзервирани феудални друщтвени пднпси са пптпунпм спцијалнпм и пплитишкпм дпминацијпм мнпгпбрпјнпг племства и свещтенства, и са недирнутим апсплутизмпм владара пслпоених на впјску, свету инквизицију и идеплпщки мпнпппл катплишке цркве, у кпјпј језуити играју првпразредну улпгу. Захваљујући свему тпме, Щпанија је, у време када се (1700) у опј већ угасила дегенерисана грана Хабсбурщке династије, дпстигла најнижу ташку свпг дубпкпг пада. Ппсле рата, за наслеђе оене круне (1701-1714), кпји јпј је дпнеп маое теритпријалне губитке, Щпанија ппд нпвпм, Бурбпнскпм, династијпм излази ппстепенп на пут властитпг пздрављеоа и ппкретаоа из векпвне ушмалпсти и прппадаоа. Већ први Бурбпнци Филип V (17011746) и Фердинанд VI (1746-1759), пптппмпгнути некплицинпм свпјих сппспбних сарадника, успевају да среде унутращоу управу, да ппдвргну племствп краљевскпј кпнтрпли, да ппкрену и пживе неке привредне активнпсти и да пздраве државне финансије. Дплази и дп пбнављаоа тргпвашке и ратне флпте, дп ппраста прекпмпрске и унутращое тргпвине, дп изградое путева и канала, дп пружаоа ппдрщке занатству и пбнпве неких рудника итд. Пвај тпк привреднпг ппправљаоа и напретка настављен је јпщ живље у време краља Карлпса III (1759-1788), када су пплитишке и друщтвене рефпрме, карактеристишне за владаре прпсвећенпг апсплутизма, спрпведене с јпщ вище пдлушнпсти и енергије. Карлпс III централизпвап је земљу и укинуп имунитете Арагпна, Кастиље и Каталпније; пбнпвип је Кпртесе за целу земљу; пгранишип је илемићку сампвпљу у експлпатацији и прптериваоу сељака са земље, а нарпшитп је дппринеп сузбијаоу права Месте; 1767. забраоује се језуитски ред;

231 умаоује се мпћ еснафа и разним екпнпмским и пплитишким мерама ппдстише се развпј занатства, мануфактуре и тргпвине; плакщавају се ппреска пптерећеоа најпрпдуктивнијим привредним активнпстима. Захваљујући тпме, 80-их гпдина у Щпанији се јавља и прва индустрија, у прпизвпдои текстила памушних тканина у Каталпнији. Такп су рефпрме Карлпса III дппринеле живљем и бржем развпју свих виталних грана привреде (ппљппривреде, мануфактуре и тргпвине), кап и пплитишкпм јашаоу Щпаније. И ппред свега, не мпже се рећи да је Щпанија у перипду пд 1714-те дп 1789. гпдине успела да превлада свпју тещку запсталпст из претхпдних стп педесет и вище гпдина. Оен, јпщ бржи напредак, кпји би уклпнип тп тещкп бреме наслеђа, пметале су неке битне друщтвене пкплнпсти, кпје се нису дале савладати. Треба, пре свега, рећи да је и Щпанија у XVIII веку, била захваћена ппщтпм демпграфскпм експлпзијпм. За непуних стп гпдина оенп станпвнищтвп гптпвп се удвпструшилп ппвећанп је са 5,7 милипна (1700) на прекп 10 милипна (пкп 1790). Тек пживела прпизвпдоа није мпгла да прати пвај демпграфски ппраст. С друге стране, друщтвена структура феудалнпг типа кпја је пптерећивала Щпанију, била је снажан фактпр у кпшеоу развпја. У тпј структури највећи терет представљалп је мнпгпбрпјнп паразитскп племствп и свещтенствп. На 10 милипна Щпанаца, крајем XVIII века, пкп 500000 (или шитавих 5%) припада разлишитим слпјевима племства, пд псирптелих хидалга, дп мпћних гранда. Пни на сваки прпдуктивни рад гледају кап на великп „злп" и „срампту", али затп исисавају и немилице трпще пгрпмна бпгатства земље. Мнпгпбрпјан је и свещтенишки сталеж: састпји се пд пкп 190000 припадника парпхијалнпг и калуђерскпг свещтенства, кпје распплаже прихпдпм пд прекп милијарду реала гпдищое. Разуме се да два такп мнпгпбрпјна и мпћна сталежа кпше сваку кпренитију друщтвену и екпнпмску прпмену кпја би им угрпзила пплпжај и привилегије, а без кпјих брзпг напретка земље нема. У тпме је бип главни разлпг щтп је Щпанија дпшекала ппшетак Француске ревплуције на релативнп нискпм ступоу екпнпмскпг,

232 друщтвенпг и идејнп-пплитишкпг развпја, услед кпјег ће и пдјек ревплуципнарних збиваоа у опј бити нејак. Шак и оенп релативнп мнпгпбрпјнп станпвнищтвп у градпвима (Мадрид има пкп 150000, а Барселпна, Валенсија и Кадикс пп 100000 станпвника) јпщ увек је вище средопвекпвнп грађанствп негп мпдерна буржпазија.

Шпанија Пдмах накпн ппшетка ревплуције у Францускпј щпанска влада предузела је најригпрпзније мере да пнемпгући ревплуципнарне прппаганде на Пиринејскпм пплупстрву. Истпвременп је прптерала скпрп све Французе из Щпаније, и пппзвала све Щпаоплце из Француске. Границе су стрпгп кпнтрплисане и гптпвп херметишки затвпрене. Инквизиција је стављена у пуни ппгпн. Јпщ пре ревплуције пна је немилпсрднп прпгпнила пне малпбрпјне интелектуалце, присталице прпсвећенпсти кпји су се истакли у щпанскпм јавнпм живпту. Такп је у тамницу бацила и тада најистакнутијег интелектуалца Щпаније, филпзпфа Плавиду. Пред терпрпм инквизиције известан брпј щпанских ревплуципнара и напредних бпраца мпрап је да бежи за Француску. Међу оима најистакнутији су били Хпзе Мархена и Винсент Марија Сантиваоез, кпји су из Бајпна, пднпснп Перпиоана, на југу Француске, ппкущавали да прганизују ревплуципнарну пплитишку прппаганду у Щпанији. Нарпшитп агилан бип је Мархена, кпји је у Щпанију упутип један прпглас ппд наслпвпм А la nacidn espanol и вище кппија Декларације права шпвека и грађанина. У сампј Щпанији (у Мадриду) прве тајне ревплуципнарне прганизације фпрмиране су тек 1794. гпдине. Пбразпвап их је ревплуципнар Пикпрнел ИТпмила али их је пплиција брзп пткрила. Сви оихпви шланпви ппхапщени су и псуђени на смрт, али их је затим владар ппмилпвап, те су ппслати на дугпгпдищое рпбије.

233 Щпански нарпд није се ппкренуп на устанак ни у време прпдпра француских трупа прекп Пиринеја, 1795-те. Щтавище, пн је активнп ппмпгап пдбрану земље пд француске инвазије. Када су ратне пперације пбустављене, и када је склппљен мир у Базелу, јула 1795, а следеће гпдине закљушен шак и савез између Француске и Щпаније, у пвпј другпј се нищта није меоалп. Истина, у перипду пд 1796-те дп 1801. гпдине двпјица прпгресивних щпанских државника, Хавеланпс и Уркијп, кпје је краљ Карлп IV дпвеп за свпје министре, ппкущали су да изведу некпликп умерених рефпрми: прпдају неких црквених имаоа, укидаое унутращоих царина, елиминацију инквизиције. И пвакп пгранишене, рефпрме су изазвале бес племићке и свещтенишке реакције. Хавеланпс и Уркијп били су не самп свргнути, већ и башени у тамницу. На оихпвп местп дпщап је стари реакципнар Гпдпј. Феудализам и апсплутизам владали су пунпм снагпм, инквизиција им је била најсигурније средствп, а нарпд је у духпвнпм ппгледу бип ппд најснажнијим утицајем цркве. Ппртущлија Пп свпјпј спцијалнп-екпнпмскпј структури Ппртугалија је била слишна Напуљскпј Краљевини или Щпанији. Пна је аграрна земља, у кпјпј је највећи деп ппврщина припадап малпм брпју племића и крупних капиталистишких велеппседника. Земљу је пбрађивалп беднп и дпбрим делпм зависнп станпвнищтвп. Држава је била без гптпвп икакве индустрије, Ппртугалија је ппседпвала прпстранп кплпнијалнп царствп, у кпјем је бисер била Бразилија. Ппред Бразилије, држала је и знатан брпј маоих ппседа у Индији, Африци и неким другим ппдрушјима света. Тп је запсталпј Ппртугалији пмпгућавалп да развије тргпвину, кап најјашу свпју привредну делатнпст. Лисабпн је ппстап знашајан тргпвашки центар. У пплитишкпм ппгледу Ппртугалија је била апсплутна мпнархија, једна пд најаутпкратскијих у свету. Краљ није сазивап скупщтину сталежа све пд 1698. гпдине. Министар Ппмбал ппкущавап је да у пвај апсплутизам унесе нещтп елемената „прпсвећенпсти", али су дпмети оегпве пплитике били изванреднп кратки. Запстала друщтвена структура и снажан пплицијски запт, ушинили су да је Ппртугалија била једна пд

234 земаља најмаое ппдлпжних утицајима ревплуципнарних идеја XVIII века. У сппљнппплитишкпм ппгледу Ппртугалија је, пп традицији, била везана за Енглеску. Те везе датирале су јпщ пд средоег века, ппјашане су у XVIII стплећу, а у време Француске ревплуције вищеструкп су ушврщћене. Гпдине 1793. Ппртугалија је ступила у рат прптив Француске на ппзив Енглеза, а изащла је из тпг рата 1801. гпдине кад и Енглези. И ппсле тпга Ппртугалија је пстала кап „шамац" привезана за „британски линијски брпд". Скандинавске земље У XVII стплећу најмпћнија сила Балтика и северне Еврппе, Щведска, је у нареднпм веку, нарпшитп ппсле ппраза Карла XII у севернпм рату (1700-1721), брзп губила мпћ и знашај у великпј еврппскпј пплитици. Оени кпнкурентни суседи Русија, Пруска, Данска, Ппљска и Ханпвер нападају је, пдузимају јпј теритприје и свпде је, дп средине XVIII века, на еврппску силу трећег реда. У сампј Щведскпј дещавају се знашајни друщтвенп-пплитишки прпцеси. Ппсле смрти Карла XII (1718), развија се јак ппкрет прптив владарскпг апсплутизма. За вареме краља Фредерика I (1720-1751) сталежи пднпсе превагу над изврщнпм влащћу и усппстављају владавину Риксдага (сталещке скупщтине), оегпвпг Савета и тајних пдбпра у кпјима племствп има дпминантан пплпжај. Уз слабу изврщну власт тп запщтрава унутращои друщтвени сукпб, нарпшитп измађу племства и сељащтва. Истпвременп зашиоу се и грађанске пплитишке струје „нпћне капе" и „щещири" кпје ће у другпј пплпвини XVIII века играти знашајну улпгу. Пслабљена, и на унутращоем и на сппљнпм плану, Щведска ппшиое у све већпј мери да трпи сппљне утицаје на свпју унутращоу пплитику. Такп је ппд руским упливпм на оен престп 1751. гпдине дпщап Адплф Фредерик пд Хплщтаји-Гптприа. Оегпв ппкущај да пбнпви апсплутизам изазива слпжан птппр „щещира" и „нпћних капа" и дпживљава ппраз. Пве две струје се, међутим, пщтрп разилазе пкп кпнцепција привредне

235 пплитике (меркантилизам или либерализам) и пкп праваца сппљне пплитике (пслпнац на Енглеску или Русију). Истпвременп, запщтрава се и сукпб племства, кпје жели да ппјаша експлпатацију, и сељащтва, кпје ужива ппдрщку буржпазије („нпћних капа"), јер се пва залаже за пгранишаваое племићких привилегија и рефпрму пднпса у аграру. Сви пви прпцеси, кпји су впдили дубпким спцијалнп-екпнпмским трансфпрмацијама у Щведскпј, убрзавају се ппсле дпласка на престп Густава III, 1771. гпдине. Пн разуме неппхпднпст рефпрми и приступа оихпвпм спрпвпђеоу. Тп се у Щведскпј назива „краљевскпм ревплуцијпм". Пслпоен на буржпазију и сељащтвп, краљ ппстепенп лпми мпћ племства и 1789. прпглащава истпријски Акт п јединству и безбеднпсти. Тим Актпм се увпди ,једнакпст у правима" и укидају се све феудалне привилегије. Пвај Акт је, међутим, у знашајнпј мери пјашап и ппзицију изврщне, краљевске власти, па се у Щведскпј ппшелп страхпвати пд васппстављаоа апсплутизма. Тп је прптив краља ујединилп племствп и деп буржпазије. Из оихпвпг заједнишкпг птппра прпистекла је завера прптив Густава III, кпја је заврщена оегпвим убиствпм 1792. гпдине. Међутим, тежоа племства да ппсле тпга укине Акт п јединству и безбеднпсти и да ликвидира рефпрме Густава III прппала је. Пјашала буржпазија успела је да их пдбрани. Нпви краљ, Густав Адплф IV се нещтп вище пслаоап на племствп, али тп није пмелп даље рефпрме (аграрну рефпрму) кпје је захтевала буржпазија. Аграрнпм рефпрмпм сељащтвп је дпщлп дп знатних ппврщина земље, и тиме је билп пдвраћенп пд ревплуције. У истпм смислу текла је, крајем XVIII века, и трансфпрмација друщтвених пднпса у Данскпј и Нпрвещкпј. Щтп се тише сппљне пплитике скандинавских земаља, у време Француске ревплуције, пна је била неутрална. Ппсле непптребнпг међуспбнпг рата 1788-1790, Данска и Щведска су 1794. гпдине закљушиле сппразум п неутралнпсти, кпјег су се шврстп придржавале.

236 Ппљска У другпј пплпвини XVIII века Ппљска је екпнпмски и друщтвенп запстала земља, феудалнпг типа. Аграрна прпизвпдоа је у ппадаоу, а феудална експлпатација сељака је све тежа. Најтежа је радна рента кпја изнпси 2-3, па и 4 дана у недељи. На 8-9 милипна сељака у пплпжају кметпва дплазилп је некпликп стптина хиљада племића, кпји су се делили на танак слпј крупнпг племства (магната) и мнпгпбрпјнп ситнп племствп (щљахту). Међу магнатима се у XVIII веку истише некпликп мпћних ппрпдица: Пптпцки, Браницки, Шартпријски, Сапјехе, Радзивили, Вищопвецки, Лубпмирски. Щљахта је међу спбпм вепма издиференцирана, и у оеним редпвима је знатан брпј пптпунп псирптелих племића (щљахтића), кпји живе пд службе или милпстиое дпбијене кпд магната. Градпви су у Ппљскпј слаби. Занатствп је неразвијенп еснафскп, мануфактуре је сасвим малп, а тргпвина је у ппадаоу. Малпбрпјна буржпазија састпји се претежнп пд ситних шинпвника, занатлија, нещтп припадника слпбпдних прпфесија и тргпваца, кпји су претежнп друщтвенп и пплитишки дискриминисани, пбесправљени, па и прпгпоени Јевреји. Запстајаое Ппљске у XVIII веку је резултат оенпг свеппщтег пптискиваоа пд мпћнијих суседа, кпји се, насупрпт опј, уздижу и јашају. Реш је п Русији, Прускпј, Аустрији и Сакспнији. Прикљещтена међу оима, на знашајним кпмуникацијама и транзитним теритпријама, Ппљска је била све маое сппспбна да се пдупире оихпвим притисцима. Некада, у XVI и XVII стплећу, мпћна, у пднпсима са суседима равнпправна, па и суперипрна, пна сада ппстаје ппприщте надметаоа и пбјекат оихпвих насртаја. Највећим делпм тп је ппследица оене врлп специфишне пплитишке структуре и устрпјства државнпг система. Владајући слпј у држави је племствп снабдевенп највећим пплитишким привилегијама и имунитетима, кпје уживају сви племићи, а не самп „мпжнпвладствп" (магнати). Наслеђене из средоег века, привилегије су се у XVI и XVII стплећу некпликп пута прпщиривале да би се у XVIII састпјале у следећем: племствп бира владара, краљ не мпже

237 дпнети ниједну уредбу или закпн без ппщте сагласнпсти племства, у сталещкпј скупщтини (Сејму) примеоује се „liberum veto". Ппљски Сејм је и инаше бип свпјеврстан у пднпсу на сталещке скупщтине других земаља. У оему су била заступљена самп два сталежа племствп и свещтенствп. Пд градпва је јединп Кракпв имап представнике у Сејму. Сејм се бирап на тај нашин щтп су у оега свпје племићке и свещтенишке представнике (делегате) слале лпкалне (впјвпдске) скупщтине сејмићи. И у Сејму и у сејмићима, све пдлуке су мпрале бити једнпгласне. Акп је и један једини представник у оима бип прптив падале су у впду. Тп је фампзнп „liberum veto", кпје се у Ппљскпј ппшелп примеоивати пд 1655-те. Делегати у Сејму били су пбавезни да заступају и бране пдлуке свпјих сејмића, пднпснп впјвпдстава. Сам Сејм делип се на два дпма: „Ппсланишку избу" и Сенат, дпм вищег свещтенства и магната. Пвакав пплитишки систем, заснпван на непгранишеним привилегијама племства, нпсип је у себи елементе хапса и анархије, кпји су слабили државу и, у крајопј линији впдили оенпм распаду ппд ударцима сппља. Пва слабпст и нептппрнпст ппљске државе дпћи ће дп пунпг изражаја у XVIII стплећу. Ппсле великпг исцрпљиваоа и сирпмащеоа у тпку великпг севернпг рата, када је била разбпјищте вище страних впјски, Ппљска је ппстала ппприщте пкп кпјег се за пплитишке утицаје и теритприје бпре мпћније еврппске силе, и тп не самп суседне. Ппсле Станислава Jleщћинскпг, кпји јпј је наметнут ппшеткпм XVIII века, Сејм, ппд утицајем Русије, 1733. гпдине, за краља бира Августа III Сакспнскпг. Оегпв ппкущај да пјаша краљевску власт заврщава се неуспехпм и пн пущта да ствари иду свпјим тпкпм. Ппсле оегпве смрти, Сејм 1764. гпдине ппет впљпм Русије, за краља бира фавприта царице Катарине II Станислава Ппоатпвскпг. У тп време Ппљска је већ у хапсу, кпји је птппшеп јпщ за време седмпгпдищоег рата, кад су пп опј ппет врщљале стране трупе. Затп је пруски краљ Фридрих II, већ тада бип за депбу Ппљске али му се царица Катарина успрптивила. Опј вище пдгпвара слаба али цела Ппљска, са дпминацијпм рускпг утицаја.

238 Унутращои сукпби у Ппљскпј се, међутим, запщтравају на верскпм и пплитишкпм плану. Бпре се катплици и дисиденти (прптестанти и унијати), али се јпщ жещће бпре присталице и прптивници рефпрми ппстпјећег државнпг и пплитишкпг система. Ппд впђствпм Шартпријских и неких других далекпвидијих и либералнијих племиђа, ствара се у Ппљскпј јак ппкрет за рефпрму државе. Уз пву струју стаје и краљ Станислав Ппоатпвски, кпји жели да игра улпгу прпсвећенпг апсплутисте, за кпју му је пптребна јака и централизпвана држава. Затп се и пслпнип на рефпрмну струју племића и буржпазије, кпја је била ппд утицајем прпсветитељске идеплпгије XVIII века. Супшена са ппаснпщћу да изгуби утицај на Ппљску, Русија пдмах устаје прптив пвпг рефпрмнпг ппкрета. Прекп свпг амбасадпра, царица Катарина ппдстише прптивнике рефпрми да прганизују пружане пдреде, тзв. кпнфедерације, за пдбрану „ппљских слпбпда". Такп се 1767. гпдине ствара кпнзервативна Радпмска кпнфедерација, са 80000 племића, кпја се пптпунп ппдвргава Русији. Патрипти и прптивници Русије супрптстављају јпј Барску кпнфедерацију ппд впђствпм племића Пуласкпг и бискупа Красинскпг. У Ппљскпј ппшиоу пружани пбрашуни кпји имају карактер грађанскпг рата. Три суседне силе (Пруска, Русија и Аустрија) кпристе такву ситуацију да 1770-те птвпренп ппставе питаое депбе Ппљске. Прегпвпри се впде две гпдине и депбу за тп време пдлажу заузетпст Русије у рату са Турскпм и унутращои нереди у опј сампј, кап и непдлушнпст Марије Терезије и оенпг канцелара, грпфа Кауница. У августу 1772. гпдине сппразум је, најзад, ппстигнут у свим ппјединпстима и три силе су пдмах приступиле тзв. првпј ппдели Ппљске. Пвпм првпм депбпм, Ппљска је изгубила трећину теритприја и пплпвину станпвнищтва. Русија је тпм приликпм узела Белпрусију и све пстале истпшне делпве Ппљске дп река Двине и Доепра. Аустрија је, такпђе, дпщла дп врлп прпстраних пбласти Галиције, северних падина Карпата и делпва Щлезије са укуиип 2,7 милипна станпвника. У

239 теритпријалнпм ппгледу Пруска је дпбила најмаое, али су оени дпбици били стратещки врлп знашајни: пна је дпщла у ппсед теритприја на дпоем тпку Висле, прекп кпјих је, најзад, ппвезала истпшну Пруску са псталим делпвима државе и ставила ппд свпју кпнтрплу најзнашајније путеве према Балтику.

Град Гдањск (Данциг) овог пута још није добила. * * * Сакаћеое државе, кап да је птрежоујуће делпвалп на Ппљаке. Верске и пплитишке бпрбе у Ппљскпј су утихнуле, рефпрмни ппкрет пднеп је превагу, птппшеп је рад на пплитишкпј пбнпви земље. Идеје прпсвећенпсти ппшиоу све вище да се щире путем коига и шаспписа, па и крпз званишни лист Мпнитпр. Щири се пбразпваое кпје ппсле укидаоа језуитскпг реда 1773. гпдине прелази у државну надлежнпст. Наука се унапређује и пппуларище. Стварају се маспнске лпже, кпје су врлп делптвпрне у прппагираоу нпвих идеја. Француска ревплуција даје снажан импулс пвим прпгресивним тенденцијама у ппљскпм друщтву. Ппд оеним утицајем, Велики Сејм, кпји заседа пд 1788. гпдине приступа замащнијим и дубљим рефпрмама. Унапређује се централна влада, врще се ппреске рефпрме кпје удвпструшују државне прихпде, ствара се наципнална армија. Нпви устав земље кпји краљ Станислав Ппоатпвски прпглащава, 3. маја 1791. гпдине а Сејм га прихвата, представља врхунац пве рефпрмне делатнпсти. Оиме се Ппљска прпглащава за наследну, парламентарну мпнархију. Сејм се претвара у парламент, изабран пд свих грађана кпји имају правп гласа. Укида се liberum veto. Устав, међутим, уппщте није дирап у ппстпјећу спцијалну структуру друщтва: није пслпбпдип сељаке пд кметске зависнпсти, није ни дптакап аграрнп питаое, није изједнашип Јевреје са Ппљацима и није пбезбедип буржпазији пптпунп равнпправнп ушещће у власти са племствпм. И ппред тпга, пвај Устав бип је „први дащак слпбпде у Ппљскпј". Кап такав, изазвап је жестпку реакцију свих пних слпјева племства кпји су се оиме нащли ппгпђеним (щљахта), а јпщ вище суседних кпнзервативних сила. Русија, Пруска и Аустрија, кпје су ппнпвп пщтриле зубе за Ппљску,

240 искпристиле су сада дпнпщеое пвпг Устава да крену на угущеое „варщавских јакпбинаца". Такп је 1792. гпдине дпщлп дп сппразума Русије и Пруске п другпј депби Ппљске. У пвпм сппразуму није ушествпвала Аустрија, пптпунп пкупирана ратпм прптив Француске. Впјна интервенција Русије ппшела је у Ппљскпј већ 1792. а 1793. гпдине придружила јпј се и Пруска. Раздирана унутращоим неслпгама, Ппљска није мпгла да се супрптстави интервенцији. Ппсле впјнпг ппраза у Ппљскпј је 1793. гпдине укинут Устав из m 1791. гпдине а Руеија и Пруска дпгпвпрнп су изврщиле другу депбу ппљских теритприја. Руси су узели све препстале делпве Украјине и Белпрусије, затим Ппдплију, истпшне делпве Пплесја и Вплиније, а Пруси Данциг, Тпрн, тзв. Велику Ппљску, Кујавију и деп Мазпвије. Теритприја Ппљске била је сведена на 1/4 оене ппврщине пд пре 20-25 гпдина. Ппред свега и један руски гарнизпн пстап је у Варщави. Међутим ппљски ревплуципнари се јпщ нису предали. Следеће, 1794. гпдине у марту, пни су, предвпђени дарпвитим младим генералпм и ушесникпм америшкпг рата за независнпст Тадеущпм Кпщћущкпм, у Кракпву ппдигли устанак. Устанку су приступали градска сирптиоа и сељащтвп. Кпщћущкп је брзп фпрмирап впјску, ппразип је Русе, и пни су мпрали да се ппвлаше и из Кракпва и из Варщаве. Ппсле тпга, 7. маја 1794. гпдине Кпщћущкп је прпгласип тзв. Ппланецки универзал, кпјим се у целпј Ппљскпј укида кметствп, сељащтвп се пслпбађа зависнпсти, а пбећава се и рещаваое аграрнпг питаоа, ппсле заврщетка бпрби. Укидаое феудализма билп је разлпг щтп се већи деп племства пкренуп прптив Кпщћущка. Тп је пслабилп ппкрет за независнпст Ппљске. Нпва руска впјска, ппд кпмандпм Сувпрпва слпмила је, у пктпбру 1794-те птппр Кпщћущкпвих снага и ущла у Варщаву. Русија, међутим, није смела сама да узме целу Ппљску. Гпдине 1795. пна је ппстигла сппразум п кпмпензацијама кпје је требалп дати Аустрији и Прускпј. Аустријанци су пвпм приликпм дпщли дп препсталих делпва

241 западне Галиције, Пруси су дпбили све теритприје западнп пд Пилице, Висле, Буга и Оемена, заједнп с Варщавпм, дпк је Русима припала самп Литванија. Пва трећа депба Ппљске пзнашила је крај оене државне независнпсти. Оен ппследои краљ, Станислав Ппоатпвски и фпрмалнп се пдрекап престпла, 25. нпвембра 1795. гпдине. Такп је Ппљска у једнпј ствари дала знашајан дппринпс Францускпј ревплуцији: везујући за себе 1792-1795. знашајан деп пплитишке пажое, а и впјске, најкпнзервативнијих кпнтиненталних сила, плакщала је ситуацију младпј францускпј републици. С друге стране, пружила је непрпцеоивп истпријскп искуствп п ппгубнпсти пп ппстанак и будућнпст држава и нарпда, пних пплитишких система кпји се заснивају на дпминацији егпистишнпг лпкалнпг интереса над интересима целине.

Русија Русија Пп прпстранству свпјих теритприја и пп брпју станпвника, Русија је у време избијаоа Француске ревплуције, највећа еврппска држава. У тпку XVIII века оена теритприја увећала се за трећину, а брпј станпвника је при крају тпга стплећа, прещап 35 милипиа. Тпкпм XVIII века, ташније пд владавине цара Петра I, пна је прплазила крпз бурне и прптиврешне прпцесе екпнпмскпг, друщтвенпг и пплитишкпг развпја. Свпјим рефпрмама Петар Велики птвприп је Русију Еврппи, али ће тек владавина Катарине II, такпђе назване Великпм, птвприти и Еврппу Русији. У тп време (17621796) у Русији ће се убрзати прпдпри капиталистишких пблика прпизвпдое, дпћи ће дп интензивнпг развпја мануфактуре, унапредиће се и ппвећати аграрна прпдукција, наглп ће ппрасти и тргпвина, нарпшитп сппљна. У вези са тим удвпструшиће се брпј и ппвећаће се знашај градпва у живпту Русије, пјашаће буржпазија, ствприће се први велики центри мануфактурне и индустријске прпизвпдое на пример на Уралу брзп ће расти прпмет у балтишким лукама, увећаће се нарпшитп извпз руских житарица. Оихпва све

242 успещнија прпизвпдоа у јужнпруским и украјинским степама, упућивала је Русију на тражеое нпвих ппмпрских кпмуникација са Еврпппм прекп Црнпг и Средпземнпг мпра, а тп је знашилп и на експанзивну пплитику према Турскпј, кпја је држала кљушеве пвих кпмуникација. П свему пвпме гпвпри некпликп шиоеница. Русија је, на пример; већ крајем 60-их и ппшеткпм 70-их гпдина XVIII века имала пкп 6,60 мануфактурних предузећа за прпизвпдоу сукна, платна, стакла, металне рпбе итд. Тај брпј ће дп 1804. гпдине ппрасти на 1200. Међу оима прекп 200 металурщких предузећа радилп је на Уралу. У таквим највећим предузећима билп је заппсленп и пп 2 000 радника. Укупни брпј радника у мануфактури, дпмаћпј радинпсти и трансппрту вищеструкп је ппвећан. Самп у мануфактури и у дпмаћпј радинпсти пбухватап је 70-их гпдина пкп 50000 лица. Дп краја XVIII века на свим ппслпвима капиталистишке привреде биће ангажпванп прекп 400000 најамних радника. Међутим, у мануфактури, нарпшитп металурщкпј, биће јпщ увек и мнпгп кметпва, кпје су тамп заппщљавали феудалци и држава. Уз прпизвпдоу брзп се щири унутращое тржищте, дпк вреднпст извпза у инпстранствп бележи шак спектакуларне скпкпве: са 7 милипна рубаља 1749. на 24 милипна 1785-те. Пн знашајнп премащује вреднпст увезене рпбе у Русију. Укупна вреднпст руске сппљне тргпвине се за ппла века утрпструшила. Пвакав ппраст привредне активнпсти јаша друщтвену улпгу буржпазије. Нарпшит знашај стише крупна тргпвашкп-индустријска и земљпппседнишка буржпазија, међу кпјпм се издваја некпликп мпћних ппрпдица, кап Гпншарпви, Хпвански, Твердищеви, Мјасникпви, Пспкини, Мпрпзпви, Грашеви, Бугримпви и други. Упркпс пвим успесима у капиталистишкпм развпју, Русија је у другпј пплпвини XVIII века и даље земља класишнпг феудализма и најнепгранишенијег владарскпг апсплутизма сампдржавља. Кап и све пстале државе Еврппе, пна је изразитп аграрна земља. Оена

243 специфишнпст је у тпме щтп се феудални пднпси и укмећиваое сељака у тп време, насупрпт мнпгим другим крајевима Еврппе, ушврщћују, щире и, пп сељака, пппщтравају. Самп у дпба Катарине II пкп 850000 сељака, кпји су се сматрали „државним" је, заједнп са земљпм, ппдељенп спахијама и укмећенп. У Украјини је, захваљујући тпме, укмећиваое сељащтва, углавнпм, и билп заврщенп тек 80-их гпдина XVIII века. У пбласти тзв. шернпзема, у централнпј Русији, пкп три шетвртине сељака су кметпви, дпк их изван тих ппдрушја (на средоем и дпоем тпку Вплге, на Кавказу, у јужним степама) припада пкп пплпвине сељака. На северу земље и у Сибиру, кметствп није узелп маха. Ту се малп насељени сељаци сматрају државним кметпвима. Најраспрпстраоенији пблик експлпатације сељака (феудалне ренте) је кулук (радна рента). Пн је врлп тежак: изнпси три дана у недељи; у неким крајевима (на југу) је и тежи пеое се дп 4, а у изузетним слушајевима, и дп 5 дана у недељи. Пплпжај кметпва се, дакле, приближава правпм рппству. Знатнп је лакщи и ппвпљнији пплпжај слпбпднпг сељака, пнпг кпји се сматра државним, и кпји ппднпси самп нпвшане терете према држави. Та категприја шини укупнп пкп 40% рускпг сељащтва и у опј је, у вези са прпдпрпм и щиреоем рпбнп-нпвшаних пднпса, приметна све већа унутращоа диференцијација. Један деп (разуме се малпбрпјан) кпји има бпље услпве за рпбну прпизвпдоу, екпнпмски јаша и уздиже се, други се пдржава или стагнира, дпк трећи сирпмащи, губи ппседе, прппада. Диференцијација ппшиое да се псећа и у редпвима племства. Слпј најмпћнијих магната, кпји извпзи и прилагпђава се тржищним услпвима, и даље јаша. Већи деп племства ппшиое, међутим, да псећа финансијске тещкпће и да се задужује. И једни и други свим средствима настпје да ппвећају експлпатацију кметпва и најамних радника, кпјима се такпђе служе: први да би щтп бпље искпристили извпзну кпнјунктуру, други да би се избавили дугпва. Ппјашана експлпатација кметпва и најамних радника какп у ппљппривреди, такп и у мануфактури и дпмаћпј радинпсти, изазива гптпвп перманентнп, јаше или слабије спцијалне немире, међу кпјима су

244 нарпшитп мнпгпбрпјни пни на селу. Ти немири кулминирају у другпј пплпвини XVIII стплећа великим сељашким ратпм, ппд впђствпм Јемељана Пугашпва (пугашпвщтина), кпји је избип 1773. и трајап дп 1775. гпдине. Пвај щирпки ппкрет пптлашених и угоетених захватип је пгрпмна прпстранства истпшних и југпистпшних делпва еврппске Русије пд Урала дп Каспијскпг мпра, Кавказа и Дпна. У оему је узелп ушещћа вища стптина хиљада кметпва, сељака, најамних радника, бурлака са Вплге, кап и припадника неруских нарпда (Татара, Мпрдвајаца, Шуваща, Бащкира), кпје је царска власт сурпвп угоетавала. Центри ппкрета били су пкп Прембурга, Симбирска, Казана, на Уфи, у средоем и јужнпм Ппвплију, на Јаику, Тереку и Дпну. Маспван, крајое бпрбен, ппкрет је ипак нпсип у себи мнпгп елемената сељашке стихије, па је упркпс низу великих успеха прптив царских власти и впјске, трпеп и мнпгп ппраза и губитака, да би у јесен 1774. дпживеп слпм ппд Царицинпм. Зарпбљен, Пугашпв је, са группм других впђа устанка, у јануару 1795. бип ппгубљен, а оегпв ппкрет је ппсле тпга дптрајавап ппследое месеце. Ппсле угущеоа Пугашпвљевпг устанка, царица Катарина приступила је щирим административним рефпрмама шији је циљ бип већа централизација државе, јашаое аутпритета пргана управне власти и јпщ већи утицај племства у оима. На замащне пплитишке и административне рефпрме, „северна Семирамида" ппмищљала је већ у првим гпдинама свпје владавине. Млада владарка кпја је шитала Мпнтескијеа и Вплтера, а с пвим другим била и у преписци, занпсила се идејпм п преуређеоу свпје пгрпмне царевине у духу прпсвећенпг апсплутизма. Гпдине 1767. пна је сазвала саветпдавну кпмисију пд 560 шланпва, представника свих друщтвених слјева псим кметпва, кпја је на пснпву царишиних упутстава имала задатак да изврщи кпдификацију закпна на бази увпђеоа једнакпсти свих грађана пред закпнпм, али уз пшуваое непгранишених, апсплутистишких прерпгатива круне. У пвпј кпмисији дпщлп је дп таквпг сукпба интереса представника разлишитих сталежа и друщтвених група да је пна исппљила пптпуну немпћ. Крајем 1768. гпдине била је распущтена, а да пре тпга није ппстигла никакав резултат. Затп је царица

245 1775. гпдине ствар административне рефпрме узела у свпје руке. Најпре је израђен Закпн п управљаоу прпвинцијама Царства свих Русија, пп кпјем је цела држава ппдељена на 50 губернија. Губернијпм је, кап впјни и цивилни заппведник, рукпвпдип генерални губернатпр ппстављен пд саме царице. Губернатпр је ппд свпјпм стрпгпм кпнтрплпм држап све ниже управне устанпве и функципнере у маоим административнптеритпријалним јединицама у пквиру губерније. Такп је ствпрен централизпван и хијерархизпван бирпкратски апарат, кпји је пбухватип целу земљу. Оему су, дпнекле, измицале управе већих градпва кпји су на пснпву царишине ппвеље, стицали муниципалну сампуправу. Та сампуправа, међутим, била је усредсређена у рукама самп најбпгатијег, пд щест слпјева, на кпје је станпвнищтвп градпва билп ппдељенп. Пвп уређеое је у перипду пд десет гпдина прптегнутп на све теритприје Царевине. Најпре је ликвидирана векпвна сампуправа Заппрпщке сеше (1775), затим Украјине (1780), па Белпрусије (1785). Две гпдине раније спрпведен је пвај Закпн и у балтишким пбластима. Ппщтп је бип централистишки угрпзип је и права племства, кпме је царица 1785. гпдине ппсебнпм ппвељпм, гарантпвала сва права и привилегије. Племствп је дпбилп правп да ппд кпнтрплпм губернатпра, пп губернијама, пкрузима и срезпвима, прганизује свпја удружеоа. Ппред тпга, све важније управне, пплитишке, впјне и диплпматске функције у Царству биле су искљушивп у рукама припадника племства. Такп је Русија дпшекала велике ревплуципнар- не пптреее у Еврппн кап једна пд најаутпкратскијих земаља. Оена снага била је у усппну, а улпга на међунарпднпј сцени све истакнутија. Јпщ пд Петра Великпг и севернпг рата (1700-1721) Русија је ппстала првпразредни фактпр међунарпдне пплитике на северу Еврппе. Оена улпга у Ппљскпј, кпја је ппстала еврппски прпблем, ппстаје пдлушујућа. Русија је успещнп и с великпм енергијпм ушествпвала и у седмпгпдищоем рату, мада из оега није извукла никакву кприст. Пд дпласка Катарине II на царски престп изграђује се трајнији прпграм руске

246 сппљне пплитике, кпји предвиђа живљу експанзију према Ппљскпј и Турскпј, сарадоу са Аустријпм и Прускпм и веће присуствп у рещаваоу крупнијих прпблема еврппске пплитике. Из такве пријентације прпизащлп је трајнп пкретаое Русије истпшнпм питаоу, шији је највидљивији знак бип (1768) рат прптив Турске за пвладаваое северним пбалама Црнпг мпра и Кримпм, кпји је заврщен знаменитим Кушук-кајнарчијским мирпм 1774-те и пплитишким прпдпрпм Русије на Балкан. У међувремену, дпщлп је, кап щтп смп видели, и дп прве ппделе Ппљске 1772. гпдине, у кпјпј је Русија играла првпразредну улпгу. Сама Француска ревплуција затећи ће Русију у рату на два фрпнта. Заједнп са Аустријпм пна ће ући 1787. гпдине у рат за реализацију тзв. „гршкпг прпјекта" п депби Турске. Следеће гпдине Щведска, ппд утицајем Енглеске и Пруске, напада Русију с намерпм да јпј, кпристећи оену заузетпст на југу, птргне нещтп балтишких теритприја. Русија на пба фрпнта успещнп ратује али жури да, збпг мпгућих ревплуципнарних кпнфлаграција, щтп пре дпђе дп мира. Тим пре щтп је и Аустрија ппсле 1789-те, ппказивала већу бригу какп да рат прптив Турске напусти негп какп да га дпбије. Такп је ппсле ппбеде над щведскпм флптпм, у заливу Вибпрг, Русија 1790-те прихватила мир на бази статус quo ante. И са Турскпм ће, јануара 1792. гпдине, бити закљушен мир у Јащу, ппсле некпликп запажених руских ппбеда и на кппну и на мпру. Пвај мир јпј је дпнеп тврђаву Пшакпв и границу с Турскпм на Доестру, пптврдип је и пдредбе Кушук-кајнарчијскпг мира п рускпј защтити над хрищћанима у Псманскпј царевини. Пвакп успещна сппљна пплитика прикривала је пзбиљне прпблеме унутращое пплитике Русије у време птппшиоаоа Француске ревплуције. Празна државна благајна и сппљни дуг земље, затим запщтрени друщтвени сукпби (устанци сељака у Казахстану 1789-1797), те ппшетак ревплуципнарне, антифеудалне и антиапсплутистишке агитације, били су најпзбиљнији међу тим прпблемима.

247 j|s sj: Кад је у Францускпј дпщлп дп ревплуције царица је издала наредбу да се сви Руси, кпји су се нащли у тпј земљи, пдмах врате кућама. На пву ппклпницу прпсветитељске литературе дпгађаји у Францускпј такп су пп- ражавајуће делпвали да је пна Уставптвпрну скупщтину јавнп назвала „аждајпм са 1200 глава". Била је међу првим еврппским владарима кпји су впјну интервенцију сматрали неппхпднпм. Мнпги француски кпнтраревплуципнарни емигранти имали су у Русији утпшищте и несметанп ппље активнпсти прптив ревплуције. И ппред тпга, Катарина II није нащла мпгућнпсти да у ту активнпст укљуши и Русију. Рат прптив Турске дп 1792. гпдине запкупљенпст другпм и трећпм депбпм Ппљске (пд 1792. дп 1795), исцрпљене државне финансије, пнемпгућиће јпј директну впјну интервенцију прптив ревплуципнарне Француске. Индиректнп, пна ће је ппдстицати пппустљивим држаоем према Прускпј и Аустрији у ппљскпм питаоу. Затп ће бити вепма непријатнп ппгпђена изласкпм Пруске из Прве еврппске кпалиције 1795. гпдине. На унутращоем плану царске власти Русије прпгпниле су најригпрпзнијим мерама сваку ппјаву ревплуципнарне и прпгресивне мисли. Све маспнске лпже биле су растурене или башене у најдубљу илегалнпст, коиге и нпвине кпје су стизале из Француске узапћиване су, а сваки прпнпнсирани присталица Француске ревплуције хапщен је и, најшещће, теран у Сибир. Међу другима пвакву судбину дпживела су и двпјица истакнутих интелектуалаца тадащое Русије, Никплај Нпвикпв и Александар Радищшев. Либерални племић Нпвикпв, ппшеп се бавити публицистикпм и издаваоем нпвина ппшеткпм 80-их гпдина. Тада је већ имап репутацију слпбпдпумнпг шпвека. Ту репутацију је стекап кап шлан царишине Закпнпдавне кпмисије, а јпщ вище кап превпдилац француских прпсветитеља Вплтера, Руспа и Дидрпа. У нпвинама кпје је издавап, а нарпшитп у најппзнатијим Мпскпвские ведпмпсти, залагап се за слпбпду щтампе, приказивап је сурпвпсти феудалнпг угоетаваоа, ппдмитљивпст и ппхлепу државних службеника итд. Бип је и нашелни прптивник

248 кметства, изјащоавап се за пслпбпђеое сељака и за слпбпду привредне делатнпсти, сматрајући тп предуслпвпм за сваки даљи екпнпмски и друщтвени напредак. Када су на све тп дпщле и критике мера саме царице, бип је 1792. гпдине, ухапщен и затпшен у трђави Щлисенбург, у кпјпј је пстап све дп царишине смрти. Јпщ тежа је била судбина Радищшева. И пн је бип велики ппзнавалац и приврженик француских прпсветитељских идеја. Ревплуцију је ппздравип с пдущевљеоем, а свпје властите ревплуципнарне кпнцепције изнеп је у знаменитпм делу Путпваое пд Петрп1рада дп Мпскве, кпје је пбјавип 1790-те. У оему је упутип ватрени апел рускпм нарпду да устане у бпрбу прптив креппснпг права и сампдржавља, истп такп кап щтп је тп ушинип и француски нарпд. Такву ппбуну прптив феудализма и апсплутизма у кпјпј би сељаци били главна снага, Радищшев је сматрап легитимним шинпм прптив тираније. Збпг пваквих идеја и ппзива сама царица је исппљила највећи бес и пгпршеое, назвавщи Радищшева „гприм злпшинцем пд Пугашпва". Ипак, кад је Суд за криминална дела пеудип Радищшева на смрт, пна је савладала свпју раздраженпст и заменила му пву казну десетпгпдищоим прпгпнствпм у Сибир, из кпјег ће се и пн вратити ппсле царишине смрти, 1796. гпдине. Демпкратске идеје инспирисане францускпм прпсветитељскпм мищљу и делпм ревплуције изражавали су, нещтп дискретније и индиректније, и мнпги други писци, наушници и интелектуалци Русије, међу кпјима на првпм месту Ђержавин, Фпнвизин, Украјинац Скпвпрпда, затим Сумарпкпв, JIOMOHOCOB, Третјакпв и други. Када је 1796. умрла царица Катарина II, на престплу ју је наследип син Павле I, шпвек већ зрелих гпдина, кпјег је мајка дугп држала далекп пд државних ппслпва. Уживап је глас либерала и мнпгп маоег кпнзервативца, негп щтп му је била мајка. Пплитика кпју је ппвеп, међутим, била је прптиврешна и непдређена. Иакп на Француску ревплуцију није гледап с неппмирљивпм мржопм и непријатељствпм,

249 ипак је 1798. гпдине увеп Русију у II кпалицију еврппских држава прптив Француске. Дп тпга је дпщлп захваљујући оегпвпј снажнпј тежои да Русију нашини средпземнпм силпм. У тпј жељи пн је удесип да, иакп правпславац, буде изабран за великпг мајстпра витещкпг реда Светпг Јпвана Јерусалимскпг, кпји је владап пстрвпм Малта. Ппщтп је Напплепн Бпнапарта бип већ изгнап пвај ред са Малте, Павле је рашунап да ће прптериваоем Француза са пвпг пстрва на оему бити ушврщћен утицај Русије. Такп је руска флпта, кап савезница Турске, прпвалила у Средпземље и напала Малту и Јпнска пстрва. Уз тп, Павле је 1799-те у јужнпј Италији и Сицилији искрцап трупе ради ппмпћи напуљскпм краљу, а у северну Италију је, прекп Аустрије, ппслап један експедиципни кпрпус ппд кпмандпм Сувпрпва. И трећи руски кпрпус бип је ппслат, пвпга пута за Хпландију, где је и искрцан, али је пд генерала Брина бип башен у мпре. Већ тада је ппсталп јаснп да савез Русије са II кпалицијпм није шврст. Узнемирена јашаоем руских амбиција Аустрија је затражила да се Сувпрпв пребаци из Италије у Щвајцарску а северну Италију препусти Аустријанцима. Пвај је тп и ушинип, и тп је бип ппшетак краја II кпалиције. Павле I ће ускпрп не самп извести Русију из рата, већ ће ппвести и пплитику зближаваоа са Францускпм. Тп ће га 1801. гпдине кпщтати главе.

Балкан Балканске земље У време Француске ревплуције цеп Балкан је јпщ увек улазип у састав Псманске империје. Све щтп се тамп дпгађалп на екпнпмскпм, друщтвенпм, пплитишкпм, духпвнпм и међунарпднпм плану улазилп је у пкви- ре дугптрајнпг, кпмплекенпг прпблема еврппске п светске истприје ппзнатпг ппд именпм истпшнп питаое, кпје је управп у XVIII веку и птвпренп. Неппхпднп је затп да већ пвде ппкущамп да пдредимп знашеое и садржај ппјма истпшнп питаое јер ће нам се пн и у даљем излагаоу у пвпј коизи мнпгп пута јављати.

250 Израз истпшнп питаое ппјавип се први пут у диплпматскпј терминплпгији 1822. гпдине у време гршкпг устанка. Истина, већ крајем XVI и у тпку XVII века мпгап се срести ппјам ,,res orientales" за прпблеме Турске и оених ппседа на југпистпку Еврппе и на истпшнпм Средпземљу. Међутим, истпшнп питаое је прави израз за слпжену прпблематику „пплитишке истприје Балканскпг пплупстрва и Леванта у вези с псманлијскпм власти у тим пбластима" (Васиљ Ппппвић). У вези са теритпријалним и временским распрпстираоем, кап и са истпријским садржајем истпшнпг питаоа, у науци не ппстпји ппщта сагласнпст. Најмаое је сппрпва п теритпријалнпј щирини пвпг ппјма. Једни истпришари, кап и пнпвремени пплитишари, државници и диплпмати, истпшним питаоем пбухватају целп ппдрушје некадащоег Турскпг царства пд Персијскпг залива дп Магреба. Други га сужавају на еврппски деп Турске и прпблем ппстанка Псманлија у Еврппи. У пвпм слушају ми ћемп се држати тпга гледищта не испущтајући из вида ни пне азијске и афришке теритприје (Либан, Сирију, Египат, Либију, Тунис, Марпкп) на кпјима су се пдигравали дпгађаји пд директнпг знашаја за еврппску истприју. Према тпме, најкраћа дефиниција истпшнпг питаоа пд кпје ћемп пплазити, била би да је тп прпблем ппстанка турске државе у Еврппи, тј. на Балканскпм пплупстрву. Хрпнплпщке границе пвпг питаоа су у већпј мери, сппрне. За нащег најистакнутијег истпришара истпшнпг питаоа, Васиља Ппппвића, кап и за неке друге истпришаре (Цинкајзен, Дрип), пнп је трајалп кпликп и истприја сукпба „исламскпг Истпка са хрищћанскпм Еврппппм". Истпшнп питаое би, пп тпм тумашеоу, бип сукпб двеју религија и двеју цивилизација, кпје на оима ппшивају, а трајалп би пд XIV дп XX стплећа. Савременија тумашеоа истпшнпг питаоа (Милпрад Екмешић, Димитрије Ђпрђевић) кап кљуш за оегпвп пбјащоаваое и разумеваое узимају унутращоу структуру друщтава у пквиру Турске и наципналне ппкрете кпји су се јавили међу нетурским нарпдима. Тиме сужавају временски пквир истпшнпг питаоа на раздпбље пд краја XVIII дп ппшетка XX века,

251 али щире оегпве тематске кпмппненте, будући да спцијални и наципнални ппкрети укљушују у себе вепма слпжене и разнпврсне садржаје, не искљушујући ни оихпве међунарпдне аспекте. Најзапщтренија на рубпвима Царства на балканским, с једне, и арапским теритпријама, с друге стране криза Турске се исппљавала кап бпрба за пслпбпђеое пд псманске власти, за наципналну афирмацију и ствараое сампсталних наципналних држава нетурских нарпда. Тп је, самп пп себи, слабилп Псманску империју и ппдстицалп већ ппстпјеће тежое великих сила да се дпграбе оенпг „наслеђа" на изузетнп знашајним геппплитишким ппзицијама у Еврппи и на Медитерану. У тпм виду, истпшнп питаое се, кап прпблем ппстанка Турске у Еврппи, ппставља са две стране: пд самих балканских нарпда и пд великих еврппских сила с оихпвим псвајашким тежоама и претензијама. Балкански нарпди су тп питаое идеплпщки ппшели да ппстављају крајем XVIII а практишнп-пплитишки (крпз свпје наципналнпревплуципнарне ппкрете) ппшеткпм XIX века. Дп тада га нису мпгли ппставити, јер нису ппстпјали кап наципналнп изграђен, пплитишки свестан и прганизпван истпријски субјект нису заправп били кпнституисани кап нације. С друге стране, питаое ппстанка Псманлија у Еврппи, реалнп, све дп XVIII века нису мпгле ппставити ни велике еврппске силе, иакп су се прпјекти п унищтеоу Турске и депби оених теритприја на папиру и у мащти хрищћанских витезпва, владара и идеплпга крпјили јпщ пд XV века. Све дп Лепанта 1571. и Сиска 1593. гпдине Турци су и на мпру и на кппну били у пфанзиви, па никаквпг стварнпг питаоа п оихпвпм „ппстанку" није мпглп бити. Тпкпм XVII века, између Турске и еврппских држава настаје равнптежа, кпју ће ппреметити тек велики бешки рат пд 1683. дп 1699. гпдине. Пд тада надмпћнпст и пфанзивнпст прелази на страну Еврппе: Хабсбурщке мпнархије и Русије. Па и тада, иакп су и Аустрија и Русија, а уз оих ппвременп и Венеција, у пфанзиви, пне све дп Јпсифа II и Катарине II

252 изгпн Турака са Балкана не ппстављају кап неппсредне циљеве свпје пплитике. Тек пд друге пплпвине XVIII века, пд Катарине II, у Русији и Јпсифа II, у Аустрији, прпјекти п прптериваоу Турака и депби Балкана ппстају пплитишка реалнпст. Са стране Русије тп је резултат изградое једнпг пд тежищта оене сппљне тргпвине у јужним крајевима Царевине и реалне пптребе да се тпј тргпвини пбезбеде несметане кпмуникације према Средпземљу, пвладаваоем Црним мпрем, Бпсфпрпм и Дарданелима. Кап прптивтежа тпј рускпј претензији, јавља се тежоа Аустрије да сама пвлада великим прпстранствима Балкана, какп их не би препустила Русији. У време кад Катарина II и Јпсиф II 80-их гпдина, на пснпву Катарининпг „гршкпг прпјекта", праве планпве п депби Турске, на сцену пвих збиваоа излази и Велика Британија. Ппщтп је пд средине XVII дп средине XVIII века (дп 1763) ппбедила свпје највеће ппмпрске супарнице (Хпландију и Француску) на Атлантику и ппщтп је ппсле тпга дппустила да јпј се из руку птму 13 америшких кплпнија, пна ппследоих двадесетак гпдина XVIII стплећа ппшиое да впди све активнију пплитику на Медитерану. Француска ревплуција и ратпви прптив ревплуципнарне Француске наглп ппјашавају ту активнпст. Да би пнемпгућила јашаое какп рускпг такп и фраицускпг присуства у Средпземљу, Британија, пд краја XVIII века, изграђује свпју стратегију пдбране и интегритета Турске. Такп се, дакле, питаое ппстанка Турске на Балкану ппшиое реалнп ппстављати тек у другпј пплпвини XVIII века и тп са две стране: пд стране ппјединих еврппских сила и пд наципналнп-ревплуципнарних идеплпгија нетурских нарпда сампг Балкана. Временским ппдудараоем пвих двеју, инаше ппрешних, тежои и ппшиое, пп нащем мищљеоу, истприја истпшнпг питаоа. Крпз шитавп оегпвп трајаое све дп Првпг светскпг рата уппредп ће дејствпвати пбе пве кпмппненте (наципналне

253 ревплуције балканских нарпда и бпрба сила за „птпманскп наслеђе") истпшнпг питаоа кап оегпв унутращои и сппљни садржај. Кап щтп се види, истпшнп питаое је, тематски, врлп щирпка и слпжена истпријска ппјава. „Истприја истпшнпг питаоа тпликп је щирпка да пбухвата не самп истприју некпликп бурних стплећа, негп и један ланац нарпда и разних наципналних култура" (М. Екмешић). У ту тематску щирину улази спцијална, екпнпмска, пплитишка, верска, културна и друга истприја тпг ланца нарпда у пквиру Турскпг царства. Велики бешки рат (1683-1699) дпнеп је прелпм у пднпсима снага на југпистпку Еврппе. Равнптежа, усппстављена у XVII веку, била је сада ппремећена на щтету Турске. Пд тада, пна је, упркпс ппвременим ппкущајима да препкрене ситуацију, у трајнпј дефанзиви. Тп је резултат, с једне стране, сталнпг јашаоа непријатељских сила, а с друге, убрзанпг и прпдубљенпг прпцеса дезпрганизације оенпг унутращоег друщтвенпг и пплитишкпг система. У XVIII век Турска, наиме, улази са щирпкп птвпреним прпцеспм разграђиваоа тимарскпг (спахијскпг) система, на кпјем је ппшивала и впјна и пплитишка снага Царства. Пјашалп исламскп племствп све вище услпвни ппсед (тимар) претвара у трајни шитлук (шуфтлук) са препбраћаоем сељака у пптпунп зависне кметпве. Снага и аутпритет централне власти пп прпвинцијама слабе; екпнпмски, ппрески и верски притисак на експлпатисану масу хрищћанских ппданика ппвећава се; финансијска мпћ Царства ппада, а унутращои друщтвени и верскп-пплитишки сукпб између исламских гпсппдара и хрищћанске раје нараста. Пвај класни сукпб, захваљујући свпјпј религипзнпј идеплпщкпј пснпви и фпрми, прераста, ппстепенп, дп краја XVIII и ппшетка XIX века, у наципналне ппкрете, јер се експлпатисана раја ппшиое и наципналнп идентификпвати. Ту унутращоу бпрбу, кпја слаби Псманскп царствп, кпристе сппљне силе, ппдстишући, а према свпјим пптребама, ппкрете хрищћанске раје; раја ппет у свпм птппру Турскпј тражи пслпнац на сппљне фактпре, јер у сампј себи, тпкпм XVIII века, збпг ппщте

254 запсталпсти Турске и оених балкан- ских земаља, јпщ не налази дпвпљнп снаге и сампппуздаоа да крене у сампсталну бпрбу. Упркпс свим птпприма, Турска, кпрак пп кпрак, испущта ствар из руку. Неке пбласти се пд ое фактишки псампстаљују (Црна Гпра), друге стишу пдређену меру сампсталнпсти (Гршка, Влащка и Мплдавија), треће ппстепенп ппстају средищта птппра и изградое властите сампсвести (Србија, са свпјим духпвним и наципналним средищтем у Угарскпј) итд. Ппдриваоу и рущеоу аутпритета турскпг гпсппдара међу харищћанскпм рајпм, снажнп дппринпсе два фактпра. Први фактпр су сепаратистишке тенденције у редпвима прпвинцијских управа, пгрезлих у кпрупцији, безакпоу, насиљу и птимашини. Пд оених притисака и насиља, централна власт не мпже да щтити рају пп прпвинцијама, у кпјима ппнекад гпсппдаре узурпатпри и пдметници пд султана. Мнпгим пбластима крстаре пдметнишке банде (крчалије, акинчије, деглије) и терприщу нарпд. Други фактпр је гптпвп стална бпрба Турске са сппљним непријатељима, шести ратпви кпје Псманска империја впди у услпвима сталнпг ппадаоа свпјих реалних впјних пптенцијала. Пслабели тимарски систем крои снагу спахијске кпоице кап елитне снаге турске впјске. Јанишарски кпр, ударна сила пещадије, такпђе слаби. Јанишарски ред претвара се у све мнпгпбрпјнију али и све сампвпљнију и недисциплинпванију впјну, пплитишку и друщтвену касту, кпја представља све већу ппаснпст за централну власт и све маое квалитетну бпрбену силу. Рашуна се да је јанишарски ред у XVIII веку брпјап најмаое 100-120 хиљада припадника, мада има и мнпгп већих прпцена (прекп 300000). Пд тпга пд султана впјнишку плату редпвнп прима 50-60 хиљада јанишара, дпк се пстали баве грађанским занимаоима. На султанпве ппзиве, међутим, никад се не пдазива вище пд шетрдесетак хиљада јанишара. Са спахијама је билп и гпре: пд стптинак хиљада у рат је пдлазилп пп 20-25 хиљада. У таквим услпвима, Турска непрестанп ратује. Щтп је најзанимљивије, пна је шестп и иницијатпр тих ратпваоа. Гпдине 1710-

255 11. пна успещнп ратује прптив Русије. Пспкпљена тим успехпм, 1714-те напада Венецију, али се 1716-те у бпрбу умещала Аустрија, па се рат 1718-те заврщава ппразнп пп Турке. Пп ппжаревашкпм миру Аустрија их пптискује дубпкп на Балкан. Тридесетих гпдина XVIII века Турска ратује на истпку са Персијпм, а самп щтп је тај рат заврщила, нащла се у нпвпм: најпре прптив Русије 1736, а затим прптив Аустрије (1737). Из бпрбе прптив Руса Турци су, пвпг пута, изащли без щтете, а пд Аустрије су бепградским мирпм 1739-те шак вратили знашајне теритприје на Балкану све дп Дунава и Саве. За време пвпг рата, кап и пнпг 1683-1699, дпщлп је дп нпвпг великпг ппмераоа станпвнищтва са Балкана према Ппдунављу. Срби ппд впдствпм патријарха Арсенија IV Щакабенте и нещтп Арбанасакатплика (Климената) иселили су се у Аустрију. Главна маса исељеника дплазила је са Кпспва (из Старе Србије), из Црне Гпре и Херцегпвине. На Кпспвп су се маспвнп спущтали албански брђани. Ппсле бепградскпг мира наступилп је тридесетпгпдищое раздпбље мира између Турске и Еврппе. У пднпсима снага настављале су се раније упшене тенденције: Турска је и даље стагнирала и запстајала иза свпјих непријатеља. Међу оима најизразитији напредак какп у свпм ппщтем развпју, такп и у јашаоу улпге на Балкану, пстварила је Русија. Оен утицај нарпшитп међу Србима, псећап се све снажније и у културнпм и у пплитишкпм ппгледу. Руске коиге и ушитељи ппјавили су се међу Србима (Сувпрпв и Кпзашински), а легенда п Петру Великпм ппстајала је врлп распрпстраоена (Живпт Петра Великпг, Захарија Прфелина). П пплитишкпм утицају сведпши и сепба великпг брпја Срба у Русију пд 1751. дп 52. гпдине из Пптискп-ппмприщке границе и ствараое Славјанпсербије у Украјини. Русија ппстепенп изграђује и свпј пплитишки прпграм према Турскпј кпји ће бити дефинитивнп упблишен у време царице Катарине II. У време Катарине II главни циљеви руске сппљне пплитике били су усмерени у два правца: према Ппљскпј и према Турскпј. Та су два правца била ппвезана и испреплетана. Турска, наиме, није без узнемиреоа

256 гледала на руску експанзију у Ппљскпј. Ппдстакнута пд Француске, пна је, да би ту експанзију зауставила, 1768. гпдине пбјавила Русији рат. Царица Катарина и оени људи тп су једва дпшекали. Ратни циљеви Русије у пвпм рату били су: признаваое слпбпде руске плпвидбе Црним мпрем; птцепљеое кримских Татара пд Турске, кап први кпрак ка оихпвпм ппкправаоу пд стране Русије; признаваое руских интереса у Ппљскпј пд стране Турске; признаваое рускпг права на пружаое защтите хрищћанима у Турскпј. Да би щтп ефикасније кренула у бпрбу, Русија је и балканске нарпде ппзвала у рат. У Црну Гпру ппслат је у специјалну мисију кнез Дплгпруки, наищавщи тамп на птппр „лажнпг цара" Щћепана Малпг. Већ у ппшетку (1768-69), рат је за Русију бип успещан: заузети су Азпв, Таганрпг, а затим и румунске кнежевине (Мплдавија и Влащка). Свпју балтишку флпту Руси су упутили у Средпземље. Када се пва тамп ппјавила, ппшеткпм 1770, дпщлп је дп маспвнпг устанка Грка на Пелпппнезу. Лука Наварин ппстаде устанишки центар и база руске флпте. Директна руска впјна ппмпћ гршким устаницима била је малена, па се пни нису мпгли супрптставити надмпћнијим турским снагама, кпје их убрзп разбище и ппдвргпще сурпвпј пдмазди. Заузврат, руска флпта, ппд кпмандпм адмирала Прлпва и Елфинстпна (једнпг Енглеза у рускпј служби), нанесе тежак ппраз турскпј флпти у заливу Шеђма, на пбали Мале Азије, прекппута пстрва Хипс. Тп је бип први велики ппраз Турака на мпру ппсле Лепанта. У истп време ппбедище Руси Турке (1770) и на суву у Бесарабији, а 1771. гпдине заппседпще Крим. Руске ппбеде ппшеде су да узнемиравају друге велике силе. Ценилп се да би пне мпгле угрпзити равнптежу снага у југпистпшнпј Еврппи. Аустријски канцелар Кауниц тп је птвпренп и рекап рускпм ппсланику, на хабсбурщкпм двпру. Узнемирили су се и еврппски тргпвци у Турскпј, страхујући пд преваге руских утицаја на Леванту. Држаое Аустрије, Француске и Пруске према Русији ппсталп је непријатељскп. Аустрија и Пруска су се спремнп пдазвале ппзиву кпји им је Ппрта упутила 1771.

257 гпдине да ппсредује кпд Русије за закљушеое мира. Катарина II није мпгла да игнприще пвп распплпжеое псталих сила, тим пре щтп је имала и великих унутращоих невпља и щтп је међу руским впјницима ппшела харати куга, кпју су дпбили пд Татара на Криму. Такп су већ 1771. гпдине птвпрени рускп-турски мирпвни прегпвпри, најпре у Фпкщани, а пд 1773. гпдине у Букурещту. У међувремену, дпщлп је дп сппразума између Русије, Аустрије и Пруске на рашун Ппљске: 1772. гпдине изврщена је прва депба, када су пд ое три силе птргле знатне теритприје. Следеће гпдине и у Турскпј је дпщлп дп прпмене на султански престп уздигнут је један крајое мирпљубив владар, Абдул Хамид I. Мирпвни прегпвпри се, услед тежине руских захтева, јпщ никакп нису заврщавали. Да би их убрзали Руси су ппшеткпм 1774-те напрегли све снаге да слпме турски птппр. Једна оихпва армија прещла је Дунав, упала у Бугарску и блпкирала турску впјску у Щумли. Ппрта није имала куд и прихватила је руске мирпвне услпве. Заврщни прегпвпри, и пптписиваое угпвпра, изврщени су у Кушук-Кајнарчију пд 10. дп 21. јула 1774. гпдине. Кушук-кајнарчијски мирпвни угпвпр садржап је следеће важне пдредбе: татарска теритприја на Криму пдваја се пд Турске и ппстаје сампстална; Русији се признаје правп да щтити интересе правпславних хрищћана у Турскпј; Влащкпј и Мплдавији гарантује се аутпнпмија, над кпјпм правп защтите стише Русија; пд псвпјених теритприја Русија ће задржати Кинбурн, прпстпр између Буга и Доепра, Азпв, Керш и Јеникале; Русији се признаје слпбпда плпвидбе пп Црнпм мпру и Дунаву, слпбпдан прплаз оених тргпвашких брпдпва крпз Бпсфпр и Дарданеле и највеће ппвластице оенпј тргпвини у целпј Псманскпј царевини, какве су, на пснпву тзв. Капитулација9, уживале Француска и Енглеска. У циљу спрпвпђеоа пве 9 Щта су КапиЩулације? Тп је један угпвпр између Турске и Француске закљушен јпщ 1535. п ппсебним правима и ппвластицама француских грађана и диплпматских представника у Турскпј. Француска је стекла правп да држи диплпматскпг представника (баила) у Цариграду и кпнзуле пп унутращопсти Царства. Ти представници дпбијају правп да суде француским ппданицима у Турскпј

258 у свим оихпвим међуспбним сппрпвима (кпнзуларна јурисдикција и изузимаое Француза из надлежнпсти щеријатскпг права у Турскпј). Турци се пбавезују да на захтев француских представнищтава дају ппмпћ у изврщаваоу пве јурисдикције. У међуспбним сппрпвима Турака и Француза надлежан је кадија, али у присуству францускпг драгпмана. За кривишне сппрпве над Французима надлежна је самп Виспка Ппрта. где се уважава и сведпшеое хрищћана. ппследое, пдредбе, Руспјп је призиатп и правп да у разним центрима Турске птвпри свпје кпнзулате. „Мир у Кушук-Кајнарчију дап је Русији слпбпдан излаз на Црнп мпре, ушинип ју је црнпмпрскпм силпм и птвприп јпј тргпвашке везе са Средпземним мпрем крпз мпреузе, дап јпј неку врсту прптектпрата над Влащкпм и Мплдавијпм и над истпшнпм црквпм у Турскпј. Тим је ударена пснпвица рускпј пплитици, кпја је прекп прптектпрата над хрищћанима тежила за прптектпратпм над Турскпм..." (Васиљ Ппппвић).

Активна политика Аустрије на истоку Ускпрп ппсле Кушук-кајнарчијскпг мира и Аустрија се пкренула активнијпј пплитици на Истпку. Већ 1775-те пна је сампвпљнп и без фпрмалнпг ппвпда приграбила пд Турске оену гранишну пбласт Букпвину, ппдсећајући Ппрту на свпје услуге у ппсредпваоу за мир са Русијпм. Изнурена Турска је, уз щкргут зуба, прпгутала и пвај губитак, спремајући се да, једнпг дана, све тп ипак врати. Међутим, ни Русија ни Аустрија нису сматрале да су све свпје амбиције према Турскпј задпвпљиле. Царици Катарини је први наредни циљ бип да приграби Крим, кпји је Кушук-кајнарчијским мирпм пдвпјен пд Турске; пна ће тп 1783. гпдине и ушинити, кад збпг тпга умалп није ппнпвп дпщлп дп рата с Турскпм. Са свпје стране, аустријски цар Јпсиф II, кпји је пд 1780-те сампсталнп завладап, ппшеп је да се и сам припрема за прпдпр на Балкан. Разумеп је да ће у тпм великпм ппдухвату мпрати или да сарађује са Русијпм или да се с опм сукпби. Ппределип се за сарадоу, па

259 је, захваљујући тпме, већ 1781. гпдине дпщлп дп закљушеоа фпрмалнпг савеза између Аустрије и Русије. Пвај савез је јпщ бип дефанзиван и није садржап пдредбе п нападу на Турску ради ппделе оених теритприја, али је и једну и другу страну јакп пкуражип на прављеое планпва за такав ппдухват. У тпм ппгледу руска царица је била ажурнија. Пна је већ 1782. гпдине ппнудила Јпсифу II план п депби Турскпг царства. Бип је тп један пд најшувенијих планпва пве врсте, ппзнат ппд именпм, „гршки прпјект". Пн је садржап следеће предлпге: 1. да се пд теритприја Бесарабије, Мплдавије и Влащке пбразује „независна" држава Дакија ппд управпм једнпг хрищћанскпг владара (за кпјег се предвиђалп да би бип царишин љубимац Пптемкин); 2. највећи деп Балканскпг пплупстрва бип би укљушен у састав пбнпвљенпг Гршкпг царства са центрпм у Цариграду (схватилп се да Катарина престп пвпг царства намеоује свпм унуку Кпнстантину). Французи мпгу слпбпднп исппведати свпју веру у Турскпј. Француски тргпвци и оихпви брпдпви пслпбађају се свакпг кулука или друге слишне пбавезе у Турскпј. У Турскпј се ппщтује за француске грађане францускп наследнп правп (тестамент). Француски грађани кпји живе маое пд 10 гпдина у Турскпј пслпбађају се хараша, кулука и других фискалних пбавеза. Цар Јпсиф II иије мпгап да прихвати пвај прпјекат, пшевиднп усмерен да целу еврппску Турску веже за Русију. Али, га није мпгап ни птвпренп пдбити. Ппшеп је да га са Русима „разрађује", щтп је знашилп да га препкреће и у свпју кприст. Пн је, наиме, заједнп с Кауницпм, привиднп дап сагласнпст на „гршки прпјект", али је затражип да се у оега унесу следеће дппуне: Аустрији ће припасти теритприја тзв. Мале Влащке (истпшнп пд Баната), дп реке Алуте, затим један ппјас земље уз десну пбалу Дунава пд Никпппља дп Бепграда са градпвима Никпппљ и Видин (да би цеп тпк Дунава пстап у аустријским рукама), те Бепград и Балканскп пплупстрвп западнп пд замищљене линије Бепград-ущће реке

260 Дрима. Аустрија би, псим тпга, узела и венецијанске ппседе на Јадрану (Истру, Далмацију и Бпку), у замену за турске теритприје Мпреју, Кандију, Кипар и Јпнска пстрва. Дакија и Гршкп царствп, кап руске сфере утицаја, пбавезали би се да ће Аустрији пбезбедити све тргпвинске ппгпднпсти и ппвластице. Руска царица прихватила је предлпг Јпсифа II с резервама, у ппгледу млеташких теритприја, будући да није желела да се пд Гршкпг царства птргну Пелпппнез и Јпнски архипелаг. Ппсле пвпга, аустријски владар ппшеп је да ради на придпбијаоу сагласнпсти псталих сила на депбу Турске. Францускпј је нудип Египат и Сирију, али је пва ту ппнуду пдбила, пстајући верна свпјпј традиципналнпј пплитици према Турскпј. Није наищап на бпљи пријем ни кпд Британаца, шији је интерес за Средпземље управп у пвп време наглп ппрастап. Щпанија је бащ тада (1782) ущла и у савез са Турскпм. Разумеваое за рускп-аустријске планпве ппказала је самп Пруска али је и пна за свпју ппдрщку тражила награду у Ппљскпј. Псећајући да су два главна мпгућа прптивника (Француска и Енглеска) слаба, исцрпљена међуспбним ратпм у Америци, Русија и Аустрија птппшеле су припреме за реализацију свпјих планпва. Руске ратне припреме на Криму биле су интензивне и видљиве. Грпф Пптемкин изграђивап је луке Севастпппљ и Херзпн, градип брпдпве и слагалищта пружја, унапређивап занатствп и тргпвину. Дпвеп је и царицу да види сав тај успех („Пптемкинпва села"), а пва му је, пдущевљена, ппдарила титулу „Тауријски". У Херзпну је шак дпщлп и дп сусрета Катарине II и Јпсифа II. Пвплика живпст на Криму пткривала је да се Русија припрема за рат. Турска није желела да шека руски напад већ је сама рещила да се упусти у бпрбу, пре негп щтп Русија пкпнша свпје припреме. Пна је 24. августа 1787. гпдине пбјавила Русији рат. Пдазивајући се савезнишкпј пбавези, Аустрија је 9. фебурара 1788. гпдине и сама ущла у рат на страни Русије.

261 Пвим пптезпм, Турска је у једнпј ствари успела: предухитрила је савезнике и затекла их неспремне. Али, пву преднпст није мпгла да искпристи јер је и сама улетела у рат без икаквих припрема. Такп је рат с пбе стране ппведен млитавп и без стварнпг пдущевљеоа. Руси су, ипак, имали иницијативу. Пни су у тпку 1788. гпдине унищтили турску флпту на Црнпм мпру и заузели су ппет тврђаву Пшакпв, да би следеће гпдине избили на Дунав. Мнпгп маое спремна пд Русије Аустрија је у бпрбу ущла рещена да се максималнп кпристи пслпбпдилашким тежоама српскпг нарпда, кпји је у пвп време бип захваћен прпцеспм свпг наципналнпг буђеоа, и једини стварнп пдущевљен пвим ратпм. Пд српских дпбрпвпљаца из Србије, Бпсне и Црне Гпре Аустрија је јпщ тпкпм 1787. гпдине пбразпвала ппсебну впјну фпрмацију, ппд називпм фрајкпр, кпјим су кпмандпвали сами Срби (из Србије) а на шелу му бип гранишарски пукпвник Михаљевић (птуда и Михаљевићев фрајкпр). Фрајкпр је пперисап у севернпј и западнпј Србији, дпк су Срби, гптпвп независнп пд Аустрије, у Щумадији и Ппмправљу птвприли једнп нпвп ппераципнп ппдрушје у кпјем су, ппд кпмандпм капетана Кпше Анђелкпвића, впдили неку врсту герилскпг рата, пресецајући шестп турски прпмет на тзв. Цариградскпм друму између Бепграда и Нища. Пвај рат пстап је и у нарпднпј традицији и у истприји забележен ппд именпм Кпшина крајина. Турци су већ гпкпм 1788. гпдине успели да сузбију пву активнпст Анђелкпвићевих бпраца, да их пптисну севернп пд Дунава, у Банат, разбију кпд Брзаске, а сампг Кпшу зарпбе и набију на кплац. Аустријске трупе су се 1789-те ипак пзбиљније ангажпвале у бпрбама па су, ппд кпмандпм Лаудпна, псвпјиле Бепград и прпдрле дубпкп у Србију. Ускпрп иза тпга француска ревплуција је из темеља пптресла Еврппу. Пажоа свих еврппских влада и нарпда усмеравала се према Западнпј Еврппи. Кад је у фебруару 1790-те умрп цар Јпсиф II, билп је јаснп да Аустрија тражи нашин за излазак из рата са Турскпм. Пруски краљ Фридрих Вилхелм III је срединпм 1790-те ппнудип ппсредпваое.

262 Придружили су му се и Енглези и Хпланђани. Тп је дпвелп дп примирја, а 4. августа 1791. гпдине и дп мира између Аустрије и Турске закљушенпг у Свищтпву. Мир је склппљен на принципу status quo ante bellum, уз даваое амнестије свим оегпвим ушесницима у првпм реду Србима. Ппсле изласка Аустрије и ратпваое Русије ппсталп је беспредметнп. У време закљушеоа свищтпвскпг мира, између Русије и Турске је усппстављенп примирје, кпје је 9. јануара 1792. гпдине претвпренп у мир у Јащу. Пвим мирпм пптврђене су пдредбе Кушук-кајнарчијскпг угпвпра и Русији је пстављена пбалска тврђава Пшакпв на Црнпм мпру. Такп је заврщена прва фаза у развпју истпшнпг питаоа. Ратпваоем пд 1787. дп 1792. гпдине није нашиоен никакав запкрет у оегпвпм тпку. Једна важна ппследица пвпг ратпваоа ће се убрзп, ипак, псетити. Срби су, у пвпм рату, стекли драгпцена пплитишка и впјнишка искуства. Оихпве нарпдне старещине и предвпдници (кнезпви, свещтеници, тргпвци) мнпгп су наушили и пд впјне и пд пплитишке вещтине. Уз тп ратпваое је вепма убрзалп уздизаое наципналне сампсвести и пслпбпдилашких тежои Срба. Све ће тп дпћи дп изражаја десетак гпдина касније пред први устанак, у кпјем ће се Срби ппјавити кап сампсталан фактпр у развпју истпшнпг питаоа. Пд тпг тренутка и наципналнп-ревплуципнарна кпмппнента ппстаће сущтинска саставница пвпг великпг истпријскпг кпмплекса.

Национално ослободилачки покрети балканских народа Наципналнп-ревплуципнарни и пслпбпдилашки ппкрети балканских нарпда дп кпјих ће дпћи на прелазу из XVIII у XIX век биће резултат дејства већег брпја истпријских шинилаца: прпдубљиваоа унутращое кризе Псманскпг царства, пплитишкпг буђеоа и сазреваоа наципналне свести балканских нарпда, зрашеоа идеја и примера Француске ревплуције, даљих трвеоа великих еврппских сила пкп Балкана и истпшнпг Медитерана, кап и сталних насртаја ппјединих међу оима на интегритет, па и ппстанак Турске. Истпшнп питаое се, дакле, у време

263 Француске ревплуције знатнп кпмпликује јер ппстаје слпженије за једну капиталну кпмппненту и ппкреташку силу наципналнп питаое без шијег се делпваоа вище и не мпже разматрати. Такп ће се управп у време Француске ревплуције и неппсреднп ппсле ое, наципналнппслпбпдилашки ппкрет на Балкану уклппити у щирпке спцијалнп-пплитишке кпнтексте еврппске истприје у кпјима ће и у пвпј коизи бити разматрани. Најдубљи кпрени кризе у Турскпј лежали су у ппстепенпм прппадаоу самих пснпва друщтвенп-екпнпмскпг система на кпјима је Царствп ппшивалп. Ту пснпву шинип је тимарски (спахијски) феудални систе, на кпји се пслаоала впјна и екпнпмска снага државе. Ппд дејствпм унутращоих фактпра, а јпщ вище спприм али уппрним прпдираоем екпнпмских утицаја из Еврппе, тај се систем већ пд краја XVI века ппшеп нарущавати. Рпбнп-нпвшани пднпси, кпји су у Турску дплазили тргпвинпм са Западнпм Еврпппм прекп Средпземља и са Централнпм прекп Балкана, неппвпљнп су делпвали на тадащои екпнпмски систем Царства. И држава, кпја је била у сталним ратпвима, и нпсипци система (спахије, јанишари, паще и управни службеници) псећали су све већу пптребу за нпвцем и нарущавали су ппстпјеће расппреде дужнпсти и права. Спахије су претварале свпје ппседе у наследна дпбра (шифтлуке), ппјашавале су експлпатацију над кметпвима, исцрпљивале су хрищћанске ппданике све вище и вище, а при тпме избегавале свпје дужнпсти и пбавезе према султану и држави. Утицај централне власти је слабип, јанишари, спахије, лпкални шинпвници исппљавали су све већу недисциплину и сампвпљу, а раја је све теже ппднпсила терете пбавеза. Сви нпсипци система су непрестанп тражили нпва права и привилегије, а да се старих нису пдрицали. Земљу је, услед тпга крајем XVIII и ипшеткпм XIX века, захватип ппщти иеред. Пд централне власти су се, буквалнп, пдметнули мнпги лпкални гпсппдари, кап и мнпге впјнишке групе. У еврппским делпвима Турске најппзнатији пдметници били су видински кпмандант Псман-паща Пазван-Пглу и јаоински гпсппдар Али-паща Тепелени. Пазван-Пглу је пркпсип централнпј власти пд 1794-те све дп

264 смрти 1807. гпдине. Оегпв наследник Мула-паща ппщап је истим стппама и предап се султанпвпј впјсци тек 1813-те. Али-паща јаоински бип је један у низу, али најзнашајнији, међу албанским великащима кпји су птказали ппслущнпст Стамбплу. Пактирајући са Французима и Русима, пкупљајући пкп себе мнпге незадпвпљнике, пн је гпсппдарип Епирпм и Тесалијпм пкп 25 гпдина, све дпк га султанпви људи 1822. нису на превару намамили у клппку и смакнули. На истпку, у арапским земљама највећу неппслущнпст су изражавали Вахабити у Арабији, мамелушки бегпви (оих двадесет трпјица) у Египту, те паще у Сирији и Палестини. Ппред пвих великих делпвале су и мнпге групе маоих пдметника (јанишара, деглија и крчалија) у Бугарскпј, Тесалији, Мпреји, Македпнији, Албанији и у Србији злпгласне дахије. Сви су пни у највећпј мери терприсали и експлпатисали хрищћанску рају. У тп време (на крају XVIII века) криза Турскпг царства исппљавала се првенственп кап криза оегпвпг впјнпг система, државних финансија и криза управљаоа државпм. Дп пунпг изражаја дплазила је шиоеница да је турска впјска, свпјпм прганизацијпм и ппремпм, знатнп запстајала за армијама еврппских земаља с кпјима се сукпбљавала или убудуће имала да се сукпбпљава. Ппред тпга, сампвпља лпкалних гпсппдара (паща и других) кап и јанишара и спахија, узела је велике размере, изазивајући тещке екпнпмске и друщтвене ппследице. Земљу је ппстепенп захватап хапс, а државне финансије су ппстајале све таое. Најумнијим и најтрезвенијим главама Царства билп је јаснп да су свестране и темељите рефпрме ппстале неппхпдне. Међутим, сваки ппкущај рефпрме мпрап би да ппгпди и угрпзи мнпщтвп интереса и стешених права и привилегија. Затп је идеја п рефпрмама сместа изазвала жестпк птппр мнпгпбрпјних снага и слпјева у друщтву. На страни тих кпнзервативаца била је и исламска религија, кпја је уппрнп шувала систем заснпван на щеријатскпм праву и привилегијама „правпверних". Буржпаске снаге међу муслиманима биле су, међутим, незнатне да би мпгле саме ппставити питаое пзбиљнијих прпмена у друщтвенпј и пплитишкпј структури Царства. Затп су иницијативе за рефпрме и мпрале

265 дпћи пдпзгп, пд султана и неких оегпвих сарадника, из реда ускпг круга ушених људи и нпве гпсппде ефендија. Нпсилац рефпрмних идеја и акција ппстап је сам султан Селим III, кпји је дпщап на престп управп у гпдини у кпјпј је птппшела Француска ревплуција. Највећи оегпв наппр бип је пд ппшетка усмерен ка пздравље- оу државних финансија и рефпрми впјске. У држави је завеп пщтре мере щтедое а сва ущтеђена средства трпщена су на ппремаое впјске и на изградоу флпте. За такп амбиципзан ппдухват, међутим, ущтеђена средства нису била дпвпљна, па се прищлп ппвећаваоу ппреских пптерећеоа већ исцрпљене раје, щтп ће кпд ое изазвати велика незадпвпљства. Најважнији циљ Селима III бип је репрганизација впјске пп западним узприма, какп би се птклпнила тадащоа оена дезпрганизпванпст. Затп је била неппхпдна ликвидација јанишарскпг реда и спахијске кпоице и завпђеое сталне впјне пбавезе, а заједнп с опм и нпве прганизације управе и финансија. Уз ппмпћ присталица рефпрми кпје је пкупип пкп себе Селим је 1793. гпдине издап пдгпварајуће уредбе п свим пвим репрганизацијама назване низамичедид нпвп уређеое. Али, са рефпрмама је пд ппшетка кренулп тещкп. Најжещћи птппр су им пружили јанишари, кпји нису мпгли да прихвате нпву прганизацију, нпви егзерцир и дисциплину „недпстпјне" муслимана, а нису желели ни да упусте дптадащое привилегије кпје су уживали. Прптив рефпрми су се изјасниле и хпче и улеме, кап верски фактпр. Оихпв птппр, у ппшетку пптмуп, ппстаће птвпрен и маспван, када је султан 1805-те једним хатищерифпм завеп пбавезну регрутацију младића пд 20-25 гпдина. Пва мера изазвала је незадпвпљства и немире и у Цариграду и у прпвинцијама. Ти немири ће се накпн избијаоа рускп-турскпг рата, 1806те, претвприти у маспвну ппбуну у престпници, кпја ће се заврщити свргаваоем (маја 1807), а ускпрп затим и убиствпм Селима III. Рефпрме ће тиме за дуже време бити пдгпђене.

266 И управп у време када је Турску захватап све већи хапс и када је прппадап први велики рефпрмни ппкрет пна је била излпжена нпвим снажним ударима и сппља и изнутра. Први такав удар дпщап јпј је пд Француске земље с кпјпм је Псманскп царствп традиципналнп билп у пријатељству јпщ пд XVI века, из времена султана Сулејмана Велишанственпг и краља Франспа I. Ревплуципнарна Француска ппкущала је, ппд утицајем младпг генерала Бпнапарте, да направи запкрет и у пвпј пбласти француске пплитике, прганизујући 1798. гпдине шувени ппхпд на Египат и Сирију, усмерен, дпдуще, не тпликп прптив Турске кпликп да се нанесе далекпсежнија щтета Великпј Британији. Уз ппмпћ II еврппске кпалиције прптив Француске, у кпју се и сама укљушила, а у првпм реду уз ппмпћ Енглеза, Турска је пд пвпга напада успела да се пдбрани. Напплепн Бпнапарта ће се, када се 1799-те дпшепап власти у свпјпј земљи, вратити традиципналнпј францускпј пплитици и ппшеће, пд измиреоа с опм 1801. гпдине да је щтити и ппдржава у бпрби прптив руске ппаснпсти кпја се пд 1806-те ппнпвп надвила над Турскпм. У међувремену, Први српски устанак ће 1804-те птвприти велики прпцес наципналних ревплуција балканских нарпда.

Миграциона кретања на Балкану Балкански нарпди су векпвима шували свпју етнишку и духпвну сампсвпјнпст и индивидуалнпст живећи ппд птпманскпм влащћу, кап угоетене и експлпатисане масе станпвнищтва. Спцијалне и верске баријере кпје су ппстпјале између феудалних муслиманских гпсппдара и хрищћанске раје, пнемпгућавале су оихпвп зближаваое и пплитишкп интегрисаое. Ни турска (исламска) култура није изврщила дубљи утицај на хрищћанске масе и није их пдвпјила пд оихпвпг патријархалнпг нашина живпта, кпји је шувап средопвекпвне традиције и усппмене, и негпвап специфишне пблике нарпднпг стваралащтва усмену епску и лирску ппезију и сл. Те патријархалне средине балканскпг сељащтва ппстале су праве кплевке из кпјих ће се развити наципнална свест нарпда еврппске Турске.

267 Щиреоу те свести умнпгпме ће дппринети велика миграципна кретаоа кпјима је Балкан бип излпжен тпкпм шитаве еппхе турске владавине. Ратпви, псвајаоа, насиља, ппбуне и устанци, глади и нерпдице, епидемије и друге недаће, били су разлпзи тих шестих сепба кпје су непрестанп меоале етнишку слику Балканскпг пплупстрва, а истпвременп изазивале и сукпбе међу ппјединим етнишким групама. Најважнији резултати тих миграција и сукпба биће: пптискиваое Срба из јужних и щиреое оихпве етнишке теритприје на северне и западне крајеве Балкана, те у Ппдунавље, у Срем, Банат, Башку, па и северније делпве Угарске; спущтаое албанскпг живља из планинских ппдрушја југпзападнпг Балкана у низине Кпспва, Метпхије и западне Македпније; ппмераое дела гршкпг и цинцарскпг станпвнищтва на север, прекп централнпг и севернпг Балкана дп Ппдунавља; исламизација знатнпг дела станпвнищтва централних делпва Балканскпг пплупстрва у једнпј прпстранпј зпни пд Бугарске, прекп Македпније, дп Херцегпвине и Бпсне. У пквирима пвпг ускпмещанпг и узнемиренпг етнишкпг щаренила Балкана ппшиоу, у XVIII веку, да се јављају знашајна ппмераоа и у оегпвим спцијалним структурама. Ппд утицајем тргпвине и екпнпмске размене са Еврпппм, дплази дп првих фпрми спцијалнпг раслпјаваоа, дп нпвих ппдела рада и дп зашиоаоа ппшетних пблика будућег буржпаскпг друщтва. Пвај прпцес најживљи је бип међу Грцима, захваљујући, најпре, оихпвим све шещћим привредним везама са западним светпм прекп Средпземнпг мпра, а затим ппстпјаоу брпјшанп и екпнпмски јаке тргпвашкп-занатлијске шарщије Грка у Цариграду (у Фанару фанарипти), те ппдрщци Цариградске патријарщије, кап центра правпславних хрищћана у Турскпј. Жива плпвидба захтевала је развпј брпдпградое и других заната, а размах тргпвине стварап је знатан слпј гршке буржпазије, и изазвап је вал гршке кплпнизације щирпм Балкана, Ппдунавља и пп другим крајевима јужне и југпистпшне Еврппе (Италија, Русија, Аустрија).

268 Гршке кплпније стварају се у Анкпни, Венецији, Трсту, Бешу, Будиму, Букурещту, Пдеси, Херзпну, Таганрпгу и низу других маоих центара. Гршка тргпвашка буржпазија, кап и цинцарска, јерменска и јеврејска, ппстаје нека врста ппщтебалканске ппјаве, шије је присуствп нарпшитп знашајнп у румунским кнежевинама, у кпјима су шак и кнежеви били Грци фанарипти. У маопј мери и спприје, али псетнп, ппажају се пви прпцеси и у Србији, ппд утицајем тргпвине са јужним пбластима Хабсбурщке мпнархије, али и ппд утицајем српскпг грађанства кпје се фпрмиралп у Угарскпј. Српски тргпвци кретали су се пд Трста дп Сплуна, пд Беша дп Бепграда и пд Дубрпвника дп Будима. Балкански нарпди, Грци и Срби, а за оима и Румуни и Бугари, стицали су пплаганп свпју буржпазију, кпја ће даље нпсити и щирити оихпву наципналну свест и идеплпгију. Из оених редпва ппнићиће и први слпјеви наципналне интелигенције. Паралелнп са настанкпм наципналне буржпазије и селп балканских нарпда ппшиое да стише пдређене нпве специфишнпсти. Слабпст турских власти пмпгућује да се балканскп селп ппстепенп прганизује пп принципу пдређене сепске и кнежинске аутпнпмије. Впдеће лишнпсти лпкалне аутпнпмне управе пбразују нпву нарпдну хијерархију, кпја ће впдити сељащтвп у оегпвпј бпрби прптив екпнпмскпг угоетаваоа и птпманске управе. У неким гршким пбластима пбразују се и щире аутпнпмне теритпријалнп-административне јединице са ппсебним статусима и привилегијама. Такве примере нуде Халкидик, нека пстрва у Егејскпм мпру и Епир. Племенскп друщтвп Црне Гпре живи гптпвп пптпунп независнп пд Турске и у XVIII веку креће путем изградое властите државе. На прпцесе изградое наципналне свести, и бпрбенпг духа балканских нарпда, утише ппзитивнп и сталнп делпваое мнпгих незадпвпљника и пдметнишких група из редпва нетурских нарпда, кпји се сматрају нарпдним бпрцима и псветницима. Тп су хајдуци, ускпци,

269 арматпли, клефти, гусари и други кпји дппринпсе даљем слабљеоу Турске. Такп су се у пквиру балканских друщтава тпкпм XVIII и дп ппшетка XIX века фпрмирале или зашеле пне друщтвене снаге и рукпвпдеће структуре кпје ће бити у стаоу да ппведу и прганизују, наципналнп и спцијалнп ревплуципнарне ппкрете. Тп су тргПвци, впјне и пплитишке стрещине (впјвпде, кнежеви, примаси, сердари), верски ппглавари и други кпји ће у бпрбу ппвући сеп- ске масе и ставити им се на шелп.

Буђење Балканских народа Ппд утицајем свих ппменутих прпцеса и ппјава ппшиое, у XVIII стплећу, наципналнп буђеое балканских нарпда. Снажан идејнппплитишки ппдстицај делпваоу екпнпмскп-друщтвених, пплитишких и верских (уну- тращоих и сипљних) фактпра кпји су впдили пвпм буђеоу даће на крају XVIII и на ппшетку XIX века мпћна зрашеоа и утицаји Француске ревплуције, кпји ће запљуснути и југпистпк Еврппе. Пви утицаји стићи ће на Балкан из три правца: прекп гршких пбала Медитерана, прекп Јадрана и прекп Хабсбурщке мпнархије (Аустрије и Угарске). Грци су, прекп свпјих кплпнија у медитеранским земљама, први дпщли у директни кпнтакт са идејама и примерима Француске ревплуције. Ти кпнтакти су, ппсле француске пкупације Јпнских пстрва (бивщих венецијанских ппседа) 1797. гпдине ппстали јпщ шврщћи и делптвпрнији. Надахнути ревплуципнарним идејама п нарпднпм и наципналнпм суверенитету Грци су, у пквиру свпје кплпније у Анкпни, пснпвали и један устанишки кпмитет за припремаое бпрбе прптив Турске. У идеплпщкпм, па и неппсреднпм пплитишкпм смислу утицај Француске ревплуције на Грке највећма се исппљип у делатнпсти знаменитпг ревплуципнара Риге пд Фере. У мнпгим свпјим песмама и пплитишким списима (Химни слпбпде „гршкпј Марсељези", Демпкратскпм катихизису, Нпвпј пплитишкпј прщнизацији или Прпјекту Устава и другим) Рига пд Фере изражавап је двпјака пплитишка схватаоа п вреднпсти и знашају демпкратских нашела, кпја је прпклампвала

270 Француска ревплуција, и п пптреби бпрбе Грка за пслпбпђеое пд Турске и за пбнпву велике гршке државе на темељима некадащоег Византијскпг царства. Та „Хеленска Република" пбухватила би Малу Азију, „Румелију", сва медитеранска пстрва на кпјима живе Грци, те шак и Влащку и Мплдавију, а била би уређена на принципима слпбпде, братства и једнакпсти. Делујући пп пвим нашелима у Бешу, где је пкп себе пкупип заверенишку групу гршких патрипта, Рига пд Фере је изазвап пажоу аустријске пплиције, кпја је ппсле ликвидације Мартинпвићеве завере била изузетнп пщтра према активнпстима пве врсте. Ухапщен у Трсту 1797. гпдине Рига пд Фере је пдведен на турску границу и тамп предат Турцима. Турски паща у Бепграду наредип је 1798. гпдине да буде задављен у казаматима бепградске тврђаве. Такп је пкпншап први и највећи идеплпг, гршкпг наципналнпг преппрпда. Оегпве идеје настављају песник Адамантипс Карајпс и мнпги други интелектуални и пплитишки бпрци гршкпг нарпда. Идеје Француске ревплуције, нарпшитп пне везане за наципналнп пслпбпђеое, су се, међутим, щириле и у другим крајевима и међу нарпдима Ппдунавља и Балканскпг пплупстрва. Псећале су се у Далмацији, Црнпј Гпри, Албанији, међу Србима и Румунима. Међу Србе пве идеје су прпдрле врлп ранп, и дпщле су дп изражаја већ 1790-те на Темищварскпм сабпру. Тај прпдпр бип је плакщан јер је већ припремљен терен пд стране прпсветитељских (раципналистишких) идеја, кпје су нащле присталица међу српским грађанствпм и интелигенцијпм у Угарскпј, а кпје најбпље плишава делп знаменитпг Дпситеја Пбрадпвића. И кпд Срба, кап и кпд Грка, утицај какп раципиализма такп и идеја Француске ревплуције пдмах је дпщап дп изражаја на плану наципналне идеплпгије. Управп 90-их гпдина архимандрит Јпван Рајић пбјављује свпју Истприју разних славенских нарпдпв, најпаше Бплщр, Хпрватпв и Сербпв, кпја „је пдмах ппстала најппузданији темељ наципналнпг преппрпда, извпр истпријскпг надахнућа ревплуције, коига према кпјпј

271 је Карађпрђе замищљап будућу државу..." (Р. Самарчић). Један други знаменити Србин тпг времена, Сава Текелија, ппсланик Угарскпг сабпра, прави планпве п пслпбпђеоу српскпг нарпда и щтампа у Будимпещти карту будуће слпбпдне Србије; свпје прпјекте п „Српскпм царству" щаље и Напплепну и цару Францу I. Слишне идеје п „Славенп-сербскпм царству" фпрмулищу и владика башки Стеван Јпванпвић (1791) и пивски архимандрит Арсеније Гагпвић (1805). У једнпм мемпару упућенпм 1804те рускпм цару, пву мисап изнпси и карлпвашки митрппплит Стефан Стратимирпвић. Све тп ппказује виспк степен и нивп, изграђенпсти наципналне и слпбпдарске свести кпд гршкпг и српскпг нарпда. Та свест се кпд Бугара нещтп спприје развија али су и опј прве знашајне интелектуалне дппринпсе већ дали Пајсије Хиландарски и Спфрпније Врашански. Ппследоих гпдина XVIII и првих гпдина XIX века у балканским земљама ташније, међу Грцима и Србима птппшеле су и практишне пплитишке припреме за наципналнп-ревплуципнарну акцију. Бип је тп знак да је прпцес наципналнпг преппрпда пвих нарпда прелазип из фазе ствараоа идеплпгије у фазу пплитишкпг ппкрета за пслпбпђеое и пбразпваое наципналних држава. Те припреме су се изражавале не самп ппрастпм и щиреоем хајдушије и других пблика птппра турскпм угоетаваоу, већ и радпм на ствараоу прганизације пслпбпдилашкпг ппкрета, пбразпваоем тајних друщтава, система међуспбних веза и пбавещтаваоа, прикупљаоем пружја итд. У јужнпј Угарскпј се псећа тајна агитација за ствараое „Славјанп-сербскпг царства". У Црнпј Гпри је владика Петар I бип иницијатпр припремаоа плана ппщтесрпскпг устанка и пбнпве старе српске државе. У припреме се укљушују и србијански прваци: кнез Алекса Ненадпвић и оегпв син Прпта Матеја, земунски тргпвац Петар Ишкп, свиоарски тргпвац и бивщи хајдук из Тпппле Карађпрђе Петрпвић и мнпги други. Израста ппстепенп мрежа веза кпјпм циркулищу идеје и инфпрмације п скпрпм ппкретаоу бпрбе.

272 Кпд Грка слишна активнпст впди се и јавнп и тајнп. У Францускпј, Италији, Аустрији, Русији и Румунији, на Јпнским пстрвима пбразују се тајна наципнална и ревплуципнарна друщтва. Пна су шестп ппд утицајем слпбпднпзидарских (маспнских) прганизација, кпје су, према неким индицијама, щириле свпје утицаје и на гршке пбласти ппд Турскпм: у Тесалији, Епиру и на Пелпппнезу. Пвај прганизаципнп-пплитишки рад гршких патрипта и ревплуципнара узеће већег маха тек ппсле 1812. гпдине. Сав пвај идеплпщки и пплитишки рад најављивап је блиске и крупне дпгађаје на Балкану. Први српски устанак (1804) ће их и птвприти. Захваљујући тпме, пвај ће устанак пдмах стећи најщире истпријскп знашеое: ппщтесрпскп, јужнпслпвенскп, балканскп, а прекп истпшнпг питаоа и еврппскп.

273

ГЛАВА ЧЕТВРТА ФРАНЦУСКА И ЕВРОПА У ДОБА НАПОЛЕОНА 17991815. Увпд Државним ударпм пд 18/19. бримера гпдине VIII (9/10. нпвембра 1799) ппшиое Напплепнпвп дпба у истприји Француске и Еврппе. У пребпгатпј истприпграфији п Напплепну и оегпвпм дпбу једнп пд најшещће ппстављаних питаоа билп је: да ли се 1799-те Буржпаска ревплуција заврщила и да ли је Бпнапарта гущилац или настављаш ревплуције? На пвп питаое у истпријскпј науци данас, препвлађује пдгпвпр према кпјем перипд кпнзулства и царства за друщтвени и пплитишки развпј Француске представља кпрак назад у пднпсу на највище дпмете кпје је ревплуција ппстигла у раздпбљу јакпбинаца. И ппред тпга, кпнзулствп и царствп нису кпнтраревплуција. Оихпвп увпђеое не самп да није угрпзилп најхитније текпвине ревплуције (укидаое свих феудалних права и привилегија, правна једнакпст грађана, административна и екпнпмскп-финансијска репрганизација државе), већ их је и ушврстилп. Птуда се увпђеое Напплепнпве диктатуре пзнашава кап заврщетак ревплуције и стабилизпваое оених најзнашајнијих резултата. За Еврппу, међутим, Напплепнпвп дпба је и даље еппха щиреоа таласа ревплуције. Без пбзира на експанзипнистишке мптиве француске буржпазије, кпји су стајали иза Напплепнпвих псвајаоа, непсппрна је шиоеница да су се тим псвајаоима мнпге текпвине ревплуције пренпсиле и у друге крајеве Еврппе. Затп има истине у ппетскпм претериваоу Щарла Пегија кпји каже: „Не треба верпвати Напплепну кад тврди да је пснпвап великп Царствп. Пн је, у ствари, прппагирап слпбпде." Јер, Напплепнпви ратпви су вищеструкп убрзали и умнпжили

274 циркулацију идеја Француске ревплуције, щирпм Еврппе, да би у мнпгим оеним крајевима дпвели и дп оихпве директне примене, кап у Италији, у делпвима Немашке, у Низпземскпј, Щпанији итд. Ревплуципнарне идеје, щирећи се сада мнпгп брже и снажније негп пре 1799-те прещле су и Атлантски пкеан и изазвале бурне пслпбпдилашке ппкрете у щпанским кплпнијама, средое и јужне Америке. Све пвп гпвпри да ревплуципнарна еппха у свету није заврщена 1799-те, кап у Францускпј, већ да се настављала све дп 1815, тј. дп пада Напплепна I. Па ни тада раздпбље грађанских ревплуција у Еврппи и псталим делпвима земаљске кугле неће бити пкпншанп. На западу, ревплуције ће се наставити дп 1848/49-те, да би ппследое свпје задатке изврщиле 1870/71. гпдине у време кад су снаге једне нпве ревплуције (прплетерске) већ куцале на врата истприје. На истпку, грађанске ревплуције ће заппшети каснп, и неће бити заврщене све дп ппшетка XX века. Кпнзулствп Увпђеое нпвпг режима у Францускпј Државни удар пд 18. бримера није ни у Францускпј ни у псталпм свету дпнеп мнпгп дилема и недпумица. У Францускпј је билп малп пних кпји су страхпвали пд неизвеснпсти и нпвих запкрета у пплитишкпм живпту. Билп је, истина, пних кпји су се прибпјавали мпгућнпсти сппразума трпјице кпнзула и мпнархиста у циљу рестаурације Бурбпна, али та бпјазан није била пправдана, и тп се брзп далп видети. Малп је верпватнп билп да би генерал кпји је 13. вандемјера (5. пктпбра 1795) пнакп немилпсрднп тпппвима тукап рпјалисте кпд цркве Светпг Рпка сада мпгап пристати да им се свпјевпљнп ппдвргне. Јпщ маое је тп мпглп бити верпватнп за другу двпјицу кпнзула (Сијејеса и Дикпа) кпји су, јануара 1793. гпдине у Кпнвенту јавнп гласали за смртну казну Лују XVI. Према тпме, већина француске пплитишке јавнпсти мпгла је и ппсле 18. бримера бити мирна у ппгледу пшуваоа републике и оене пдбране пд ппвратка „старпг режима". Шитава та јавнпст слутила је да република вище неће бити ни слаба, ни пплитишки нестабилна, али ни демпкратска.

275 Пнп, међутим, щтп је билп сасвим неизвеснп је да ли ће пва, нпва република, кпнзулата успети да траје дуже пд краткптрајних режима директпријума. Прприцалп јпј се да ће тп успети акп задпвпљи две највеће жеље већине Француза: акп ппстигне ппвпљан сппљни мир и усппстави унутращое сппкпјствп. За страни свет прпмена на кпрмилу француске пплитике, јпщ маое је знашила негп за саме Французе. Кп је, упсталпм, и мпгап придавати знашаја једнпм у низу пд укупнп 14 државних удара, кпји су се дпгпдили у Францускпј и оеним „републикама сестрама" за самп две гпдине (17971799). Уза све тп, у свету се п Бпнапарти релативнп малп зналп. Акп је оегпвп име Аустријанцима и Италијанима јпщ увек уливалп респект, збпг свежих усппмена на збиваоа из 1796/97. гпдине међу Енглезима је према Бпнапарти билп сасвим малп ппщтпваоа. У вези са оим, Енглези су се радп сећали свпје ипбеде кпд Абукира и свпг дппринпса оегпвпм ппразу у Сирији. За оих, Бпнапарта је бип преамбиципзни генерал шија звезда тещкп да ће дугп сијати.

А ко је и какав је, у ствари, био генерал Наполеон Бонапарта? Када је дпщап на шелп државе Бпнапарта је имап тек 30 гпдина. Данас су тп гпдине у кпјима виспки струшоак, најшещће, тек заппшиое каријеру. У кпликп-тпликп мирним и уравнптеженим друщтвеним и пплитишким приликама на впдећим ппзицијама у државама самп у изузетним слушајевима се нађу сасвим млади људи. У Еврппи крајем XVIII века ствари нису такп стајале. И пре и ппсле тпга дещавалп се да владари (цареви, краљеви, кнежеви) дплазе на престп, па и стварнп узимају власт у руке, врлп млади: Луј XIV са 23 гпдине, Луј XVI са 20, Франц II са 24. Карлп V је у XVI веку ппстап цар Светпг Римскпг Царства у свпјпј 19 гпдина, а Александар I ће ппстати руски сампдржац, такпђе вепма млад. Међутим, људи из нарпда и некрунисане главе, када би узимали судбину земље у руке, мпгли су тп ппстићи у младим гпдинама самп у слушајевима великих друщтвених и пплитишких ппремећаја. Такав грандипзни слушај била је и Француска ревплуција. Кап и свим другим

276 ревплуцијама и опј су главну снагу дале масе младпг света. Млади су је не самп нпсили већ и впдили. Барнав је 1789. гпдине грмеп са гпвпрнице Уставптвпрне скупщтине, када му је билп 28 гпдина. Жирпндински впђ Брисп делпвап је 1792, са свпјих 38 гпдина, кап каква старина, дпк је Рпберспјер, са 34 гпдине, дпстигап врхунац истпријске славе. Барбару и Сен Жист нащли су се у сампм врху ревплуципнарнпг впђства са пп 25 гпдина. И у впјсци је ревплуција избацила у први план људе кпји би се пре оенпг избијаоа сматрали „балавцима" (,,les colonels а la bavette"). Жубер је ппстап генерал са 26. гпдина, Дезе са 25, Журдан са 31. Сам Бпнапарта дпбип је генералски шин самп щтп је напунип 24 гпдине. Према тпме, Бпнапартин пример (1799) за савременике није би нещтп изузетнп. Тп је била једна типишна каријера ревплуципнарне еппхе. Напплепн Бпнапарта пптицап је из ппрпдице сирпмащнпг прпвинцијскпг племића са пстрва Кпрзике. Рпђен је 1769. у Ајашију, где му је птац, Щари Бпнапарта, бип адвпкат. Щарл Бпнапарта умрп је јпщ млад 1785, пставивщи иза себе псмпрп деце, међу кпјпм је Напплепн бип други пп реду. Тп му неће сметати да са старещинскпг места у ппрпдици пптисне старијег брата Жпзефа, кпјем је, пп кпрзиканскпј традицији, тп местп припадалп. Кад му је птац умрп, Напплепн се налазип на Впјнпј академији у Паризу, у кпју је ступип јпщ 1779-те. Прплазећи крпз разне степене впјнпг пбразпваоа, свуда се ппказивап кап дпбар и марљив ушеник. Ипак, из Академије је 1785-те изащап тек кап 42. у рангу, међу 58 заврщених питпмаца. Кап млад пптппрушник ппслат је да се усаврщава у щкплскпј пу- кпвнији Jla Фер у Валансу, у кпјпј је прпвеп две гпдине. Ту се ппказап кап изврстан у артиљеријскпј пбуци. Накпн заврщене пбуке узеп је пдсуствп и у ппрпдишнпм кругу, на Кпрзици, прпвеп шитав 21 месец. Кад се вратип са Кпрзике, расппређен је у гарнизпн Пкспн ппред Дижпна. У тп време већ је пун амбиција, стрепои да му живпт не прпђе улудп и размищљаоа п тпме какп да препкрене свпју судбину. Жељан је славе и узбуђеоа а живи сирпмащнп, усамљен, ппвушен у себе, без правпг

277 кпнтакта са свпјим пхплим, бпгатим и бесним другпвима аристпкратима. Мнпгп шита, нарпшитп прпсветитељску литературу: Вплтера, Руспа, Ренала. Свпје снпве, узнемиреоа и незадпвпљства излива у три рпмана кпја у тп време пище: Clisson et Egenie, La Masque prophete (Прпрпшка маска) и Le Comte d'Essex. У тим рпманима узвикује да жели или славу или нищтавилп (смрт): „Щта радити у пвпм свету? Ппщтп већ мпрам умрети, није ли бпље да се убијем...? Живпт ми је терет, јер не пкущам никаквп задпвпљствп и јер је све мука за мене... Ја, дакле, не мпгу следити пнај нашин живпта кпји би ми пмпгућавап да ппднпсим живпт, јер из тпга прпистише пдвратнпст према свему." У таквим, невеселим распплпжеоима затекла је Бпнапарту ревплуција 1789-те Ревплуципнарна грпзница га је брзп захватила. Шинилп му се да ће у нпвим приликама највище мпћи да ппстигне на свпм пстрву, те ппнпвп узима пдсуствп и пдлази кући, у Ајашип. Тамп се пдмах укљушује у дпгађаје, па ускпрп са братпм Жпзефпм, дплази на шелп „наципналнпг ппкрета", кпји тражи щтп тещое везиваое Кпрзике са Францускпм. Тп, међутим, дпвпди Бпнапарте у неппмирљив сукпб са струјпм кпрзиканских сепаратиста и прптивника ревплуције, кпју впди мпћни племић Папли, ппмпгнут младим мпнархистпм, дпнедавним Напплепнпвим пријатељем, Ппцпм ди Бпргпм. Сукпб се привременп стищап кад је Напплепн, ппшеткпм 1792. гпдине бип примпран да се врати у свпју јединицу. Билп је тп управп у време птппшиоаоа рата између Француске с једне, и Аустрије и Пруске, с друге стране. Бпнапарта, међутим, праву бпрбу није видеп, јер је оегпва јединица крајем маја упућена у Париз. Тамп је бип сведпк, али не и активни ушесник, бурних дпгађаја летоих месеци кпји су кулминирали у ревплуцији 10. августа 1792. гпдине. Пад Луја XVI није га импресипнирап. Према пвпм слабићу и кукавици псећап је презир. Напустивщи пп трећи пут впјску, Бпнапарта се у пктпбру 1792. гпдине ппнпвп нащап на Кпрзици. Тамп су, међутим, за оега услпви били већ врлп неппвпљни. Впђ сепаратиста Папли ппстап је кпмандант 23. дивизије у Бастији и једва је, прикривенп радип на пдвајаоу Кпрзике пд

278 Француске. Затп ће рат између Француске и Сардинске Краљевине, крајем 1792. гпдине, дпвести дп дефинитивнпг сукпба између Бпнапарте и Паплија. Пред ппаснпщћу да пд Паплијевих присталица буде убијен, Бпнапар- Француска и Еврпиа у дпба Наиплепна 1799-1815. 195 та ппследоих даиа маја 1793. гпдине пдлушује да са целпм ппрпдицпм напусти Кпрзику и склпни се у Француску. Ппсле драматишнпг бежаоа и скриваоа, Бпнапарта се са мајкпм Летицијпм, браћпм и сестрама 10. јуна, најзад, дпмпгап Тулпна. За псвету кпрзикански кпнтраревплуципнари и сепаратисти пптпунп су разприли кућу Бпнапартиних у Ајашију. Бпнапарта је стигап у Француску у време најдраматишнијих сукпба унутар ревплуципнарнпг табпра кпји су настали ппсле дпласка мпнтаоара на власт. У тим тренуцима, на крајое узнемиренпм југу Француске, неутралних вище није мпглп бити па се и Бпнапарта ппредељује за мпнтаоаре. У Авиопну, где се привременп настанип, пн пбјављује памфлет Le Souper de Beaueaire (Вешера у Бпкеру), у кпјем изражава свпја јакпбинска увереоа. Ппсле тпга ппшиоу да му се пбраћају Кпнвентпви кпмесари и изасланици кпји су били упућени на југ Француске да се бпре прптив „федералиста". У септембру 1793. гпдине Бпнапарта је ппет ппзван у впјску, да би бип наименпван најпре за кпманданта батаљпна, а затим бригаде у Јужнпј армији. Пд пвпг тренутка оегпва впјнишка каријера кпманданта артиљерије ппд Тулпнпм, младпг бригаднпг генерала у немилпсти ппсле пада јакпбииаца, гущипца рпјалистишке ппбуне 1795-те, славнпг псвајаша Италије 1796/97. гпдине, впђе неуспеле експедиције на Египат и Сирију, те изврщипца државнпг удара 1799-те, нам је у најглавнијим цртама ппзната. Имајући у виду тпк те каријере, кап и каснију истприју Напплепнпве владавине, истпришари су п оегпвпј лишнпсти извпдили разлишите, шестп и прптиврешне закљушке. Препвлађује, ипак, мищљеое да је Напплепн Бпнапарта бип шпвек неупбишајене интелигенције, запаоујуће брзине

279 запажаоа и пдлушиваоа, гптпвп непгранишене радне енергије, али и шпвек неутпљиве амбиције, кпја га је сталнп гпнила на нпве, и нпве ппдухвате. Ниједан резултат га није мпгап задпвпљити, ни на једнпм циљу није се мпгап зауставити. Иакп је све щтп је у живпту ппстигап дугпвап ревплуцији а тп је и знап пп духу није бип прави ревплуципнар. Ппщтпвап је и уважавап вище Вплтерпве негп Русппве мисли и идеје. У духу Вплтерпвпг ушеоа ппстап је прпсвећени десппт најпрпсвећенији у свпме ппкплеоу, али и ппследои. А ппшиоап је у Пкспну и Авиопну кап следбеник Руспа! Напплепн није верпвап ни у впљу, ни у суверенитет нарпда. Презирап је парламентаризам и оегпве бескрајне расправе. Верпвап је, јединп, у картезијанску лпгику и математишку рашуницу. Радп је сарађивап са „људима пд талента" и специјалистима: математишарима, технишарима, правницима, реалистишким пплитишарима. Вплеп је науку, ппщтпвап је наушнике, сам је бип шлан Института. Највеће ппвереое је, међутим, имап у силу и бајпнете. Није се плащип никакве „улишне гпмиле" али је п јавнпм моеоу впдип рашуна и настпјап је да га „мпделира". Из тпг разлпга се гпвприлп да је пи „највећи 'цивил' међу генералима". Упркпс свему пн је, у сущтини, бип и пстап впјник, један пд најдарпвитијих и најсвестранијих, дпдуще, али впјник кпји ће и целпм свпм режиму дати дпста црта впјне диктатуре. Унутращоа и сппљна пплитика Кпнзулства Први ппсап трпјице кпнзула пп преузимаоу власти, бип је да дпнесу нпви устав кпји ће пзакпнити стаое ствпренп државним ударпм. За разлику пд ранија три француска устава (1791, 1793, 1795) пвај је бип вепма кратак (95 шланпва) и није прпщап никакву претхпдну скупщтинску прпцедуру. Израдиле су га, на брзину за самп месец дана две кпмисије пд пп 25 шланпва, али је уистину пвим кпмисијама бип издиктиран пд стране Бпнапарте и Сијејеса.

280 Најважнији принцип Устава из гпдине VIII (1799) ппставип је Сијејес у фпрмули: „Аутпритет дплази пдпзгп, а ппслущнпст пдпздп." Тп је пснпвни принцип цезаризма (диктатуре впђе), кпји се заснива на свемпћи щефа државе кпји седи на врху пплитишке пирамиде и прекп пптшиоених, самп оему пдгпвпрних, ппсредника диктира пплитишка рещеоа бази (нарпду). У таквпм систему нашелима Декларације ирава шпвека и грађанина гптпвп да није ни мпглп бити места. Лишне слпбпде грађана самп су непдређенп ппменуте, а п пплитишким слпбпдама, једнакпсти и братству међу људима се у Уставу из 1799-те није гпвприлп. Затп су, међутим, гарантпвана права свпјине стешена у ревплуцији куппвинпм нарпдних дпбара, а изришитп је забраоен ппвратак емиграната. Најважнији прган власти у држави, пп Уставу, је први кпнзул. Пн је щеф државе, кпји има закпнпдавне и изврщне функције. Пстала двпјица кпнзула су самп оегпви саветници. Уз искљушивп правп закпнпдавне иницијативе и правп именпваоа шланпва лпкалних управа, први кпнзул је „пп изузетку" пвлащћен да именује и први састав свих тела представнишке скупщтине: Сената, Закпнпдавнпг тела и Трибуната. Устав из 1799-те је у Францускпј вратип ппщте правп гласа свим пунплетним грађанима (мущкарцима) али је при тпм тпликп кпмпликпвап избпрну прпцедуру да га је практишнп анулирап. Сви бираши су, најпре, пп ппщтинама бирали „ппщтинске нптабле" у сразмери један нптабл на 10 бираша. „Ппщтински нптабли" су, затим, из свпјих редпва, ппет у сразмери 1 према 10, бирали „департманске нптабле", а пви најзад „наципналне нптабле". Такп се дпбијап састав „најугледнијих" грађана, из шијег је састава Сенат пдабирап ппсланике за Закпнпдавнп телп и Трибунат. Сенат је и сам себе пппуоавап кппптираоем шланпва. Пвај бесмислени избпрни систем никад није ни примеоен. Најпре је 1799-те прве ппсланике сва три скупщтинска дпма именпвап Бпнапарта кап први кпнзул, а за- тим је 1802. гпдиие нещтп упрпстип механизам ппсредних избпра, искљушивщи категприју

281 „наципналних нптабла", а пставивщи самп среске (кантпналне) и пкружне (департманске). Щтп се тише три скупщтинска тела, кпја је кап закпнпдавне пргане предвиђап Устав из 1799-те пна су, псим дпнекле Сената, била без икаквпг стварнпг пплитишкпг знашаја. Задатак Сената бип је да щтити Устав и да га, у сагласнпсти са кпнзулима, евентуалнп меоа. Оегпв знашај пптицап је, међутим, птуда щтп су му шланпви били именпвани дпживптнп па су се затп усуђивали да ппнекад и иступе прптив мищљеоа кпнзула. Задатак Трибуната бип је да дискутује п закпнским прпјектима кпје су ппднпсили кпнзули, и да на оих ставља примедбе. Ппщтп ће пвп телп исппљити тежоу ка пппнираоу кпнзулима, Бпнапарта ће га 1802. гпдине дпбрп прпшистити, да би му 1804-те смаоип надлежнпсти а 1807. гпдине и укинуп. Закпнпдавнп телп ималп је надлежнпст да без расправе (јер тп је пбављенп у Трибунату), пп принципу „узми или пстави", прихвата или пдбацује закпне. У пракси, тп се свпдилп на прпстп, муклп изгласаваое кпнзулских закпнпдавних предлпга. Када су кпмисије дпнеле Устав из гпдине VIII пн је дат на пптврду нарпднпм референдуму, кпји га је прихватип са 3 милипна гласпва за, 1 500 гласпва не и 4 милипна уздржаних гласаша. Пвакав исхпд гласаоа пбјащоавају две пкплнпсти: премпренпст нарпда и јавнп изјащоаваое. Устав из гпдине VIII није регулисап административнп уређеое Француске. Тп је препущтенп „прганским закпнима" дпнетим између 1800. и 1804. Пви закпни ће ствприти неке устанпве кпје ће ппстпјати у наредних 150 гпдина француске истприје. Кап ппглавар изврщне власти, први кпнзул се пслаоап на два ппмпћна пргана: „владу" и Државни савет. Влада није тп у правпм смислу реши. Оу шини десетак министара, кпјима први кпнзул ппверава пдређене респре управе. Министри нису јединственп телп, већ су самп највищи шинпвници, кпји Кпнзулу и Државнпм савету ппмажу у впђеоу

282 државних ппслпва. Државни савет има два састава: „редпвни" (пд педесетак шланпва) и „изванредни" у прпщиренпм саставу. Оегпве шланпве бира први кпнзул пп сппственпј впљи. Тпкпм шитаве Напплепнпве владавине пвај је прган играп знашајнију улпгу пд свих других државних пргана. Пд оега је Напплепн тражип савете и мищљеоа, с оим је разматрап свпје замисли и прпјекте, да би тек ппсле тпга дпнпсип пплитишке пдлуке. Јединп у Државнпм савету се мпглп кпликп-тпликп слпбпднп гпвприти п свим важнијим државним ппслпвима. У оегпв састав Напплепн је дпвпдип „људе пд талента" кпји су му били пп впљи. Бпнапарта је и свпјим „прганским закпнима" задржап административнп-теритпријадну ппделу Француске на департмане, али ће оихпв брпј, услед псвајаоа и анексија туђих теритприја, расти, па ће их уместп 83 (1791), бити 130 (1810). „Пргански закпни" су знатнп изменили францускп судствп. Задржани су трибунали из времена ревплуције али су оихпве судије именпване пд државних власти и према тпме оима, у пракси, пптшиоене. Пплицијска власт ппстала је вепма мпћна, и свуда присутна. Ствпрен је један ппсебан пплицијски прган Ванредни трибунал кпји је мпгап да, без пдлука суда, врщи хапщеоа, изрише административне казне, изгпни људе из земље итд. Оегпве тајне пдлуке врлп су ппдсећале на злпгласна „les lettres de cachet", из времена „старпг режима". Кпнзулствп је ствприлп и неке нпве устанпве у пбласти финансија. Најпре, уведена је служба сталних ппрезника кпје именује и стрпгп кпнтрплище држава. Оихпва је дужнпст да брину п редпвнпм прикупљаоу ппреза. Државни прихпди се сливају у Трезпр, кпјим управља генерални директпр. Ппд оегпвим рукпвпдствпм су генерални инспектпри кпји надзиру целпкупни рад ппреских и финансијских пргана пп департманима и арпндисманима. Директни ппрези пдређени у дпба кпнзулства неће се меоати дп краја Напплепнпве владавине. Затп ће, међутим, сталнп расти индиректни ппрези на сп, на алкпхплна пића, на

283 дуван, на превпзна средства итд. У пквиру мпнетарне рефпрме, Бпнапарта је, 1803. гпдине, укинуп старе нпвшане јединице (ливру и друге) и увеп нпву јединицу франак. Пн ће успети да пстане шврст, упркпс великим финансијским теретима кпје су дпнпсили стални ратпви. Делимишнп, тп се ималп захвалити и Францускпј банци кпју је, кап државну финансијску устанпву, Бпнапарта пснпвап јпщ 1800. гпдине. Велике прпмене заппшете су у време кпнзулства и у прганизацији прпсветних устанпва. Тим прпменама биле су захваћене првенственп средое и виспке щкпле, дпк је сирпмащнп неразвијенп пснпвнп щкплствп и даље пстављенп иницијативи ппщтина и ппјединаца. Да би средое и виспке щкпле дале щтп спремније и пданије шинпвнике, пфицире и државнике, пснивају се кплечи и лицеји у шије се прпграме увпде впјнишке дисциплине и егзактне науке, пре свега, математика. Ппред старих факултета пснивају се и нпве „виспке щкпле", кпје ће 1808. фпрмирати „Царски универзитет". Нещтп пажое је, у дпба кпнзулства, а касније и царства, ппклаоанп спцијалним институцијама и службама. Ппщтп су пве службе у дпба ревплуције, пдузете пд цркава и манастира, сада су псниване кап државне устанпве. Сирптищта, бплнице, старашке дпмпве и слишне институције пснивају сада држава и дпбрптвпрне задужбине, а оима управљају владине кпмисије. Ппсле псниваоа пвих служби скитоишеое и прпсјашеое је у Францускпј, гпоенп и кажоаванп. Једнп пд најзнашајннјих дела закпнпдавнпг рада у дпба кпнзулства бип је Грађански закпник, или Напплепнпв кпдекс, кпнашнп усвпјен 11. маја 1804-те у време прпглащеоа Царства. Идејни твпрац Кпдекса бип је дписта Напплепн, а оегпве замисли кпнкретизпвали су тадащои знаменити правници Бигп де Преамне, Трпнще, Ппрталис и Малвил. Кпдекс је дпнет накпн дугих и темељних припрема. Државни савет је п оему расправљап на 102 седнице и тп 57 пута ппд председнищтвпм сампг Бпнапарте.

284 Напплепнпв кпдекс бип је закпнски акт кпји је пзванишип све најважније текпвине Француске ревплуције. Затп је и дпстигап светску славу, врщећи пгрпман утицај на схватаоа низа генерација. Кпдекс прпглащава неппвредивпм лишну слпбпду, слпбпду рада, слпбпду савести, правп на срећу. Прпглащавајући пва права и слпбпде Напплепнпва влада није гарантпвала и оихпвп изврщаваое. Щтавище, мнпгп пута их је свеснп, системпм ствпрене мащинерије власти, флагрантнп крщила. Птуда је Грађански закпник, кпјим се Напплепн тпликп ппнпсип, бип вище декларативнп прихватаое и легализација принципа грађанскпг друщтва, негп ли закпнскп санкципнисаое већ ствпрене праксе. Други деп Кпдекса је, међутим, пзакпоивап бащ пне текпвине ревплуције кпје су већ биле пживптвпрене и практишнп спрпведене: ликвидацију феудалних пднпса, слпбпднп власнищтвп над земљпм, прпдају наципналних дпбара, правп свпјине и наслеђа, слпбпду привредне иницијативе, забрану кпрппрација кпје би ту иницијативу пгранишавале итд. Са пбразлпжеоем да су и раднишка удружеоа такве кпрппрације кпје кпше привредну иницијативу, Кпдекс их је забраоивап. Инаше се пн није бавип питаоима најамнпг рада. Истп такп, није изједнашип жену у правима са мущкарцем, а није укинуп ни рппствп у кплпнијама. Упркпс пвим маокавпстима и пгранишенпстима, Напплепнпв Грађански закпник је у свпје време бип најпрпгресивнији закпнски акт у Еврппи, и птуда оегпв изванредни пдјек у мнпгим замљама.

Бонапартина диктатура Прве гпдине Бпнапартине диктатуре прптекле су у настпјаоу да се задпвпљи жеља већине Француза за ппщтим смириваоем. За маое пд две гпдине Бпнапарта је Францускпј пву жељу испунип. Ппследоих месеци владавине Директпријума впђена је жестпка пплитишка бпрба између левих и десних снага, у табпру ревплуције. Истпвременп, ппјашавала се и рпјалистишка акција щирпм Француске: у

285 Лангдпку, у Вандеји, у Бретаои, у Нпрмандији, у Перщу и у Мену. Рпјалисти су, шак, 21. пктпбра 1799-те успели да на некпликп шаспва пвладају Нантпм. Ппаснпст пд кпнтраревплуције била је присутна. Државни удар пд 18. бримера тп је на први ппглед билп јаснп није ищап у кприст ради- калних снага ревплуције и левих републиканаца. Реакцији је тп пдгпваралп, и у оеним редпвима дпщлп је дп ппларизације. Ппјавиле су се групе кпје су изражавале спремнпст да прекину субверзивну активнпст, и да уђу у сарадоу са нпвим режимпм. Међу првима такав пример дап је ппат Берније, један пд впђа рпјалистишке буне на западу Француске. Бпнапарта је оегпву ппнуду прихватип, па је генерал Едувил, кпмандант трупа за бпрбу прптив устаника, мпгап већ 24. нпвембра 1799-те да прпгласи пбуставу непријатељстава на западу земље. Псам дана касније престап је птппр устаника и на југу, а 19. децембра пптписанп је примирје у једнпм двпрцу близу Анжера са свим устанишким снагама севернп пд Jloape. Тпкпм јануара и фебруара 1800. предале су се и неке пд најуппрнијих рпјалистишких група, кпје су предвпдили Бурмпн и Кадудал. Бпнапарта је свима дап амнестију псим безглавпм Фрптеу, кпји је настављап с безнадежнпм бпрбпм све дпк, 15. Фебруара, није зарпбљен, пп краткпм ппступку псуђен и већ 18. фебруара стрељан. Пвакп брз и лак слпм рпјалиста ппсле, 18. Бримера, бип је делимишнп резултат и оихпве јалпве наде да би Бпнапарта ускпрп мпгап пристати на рестаурацију Бурбпна и на дпвпђеое Луја XVIII на престп. Кпликп су пве наде биле распрпстраоене међу рпјалистима, ппказује писмп грпфа пд Прпвансе (будућег Луја XVIII), кпји је 20. фебруара 1800те упутип Бпнапарти: „Не, ппбедник кпд Лпдија, кпд Кастиљпна, кпд Аркпле, псвајаш Италије и Египта не мпже претппставити правпј слави лажну пппуларнпст. Ми бисмп мпгли псигурати пдмпр Францускпј. Кажем ми јер је мени пптребан Бпнапарта, а немпјте ни Ви без мене. Генерале, Еврппа вас ппсматра, слава Вас пшекује, ја сам нестрпљив да вратим мир мпме нарпду". Дпбивщи претендентпвп писмп Бпнапарта се правип невещт и није журип с пдгпвпрпм. Шекап је да се щтп бпље

286 ушврсти на власти и да ппстигне неки ратни успех, па да упбраженпм и наивнпм Бурбпнцу пдгпвпри са щтп вище сампппуздаоа. А кад је све тп (ппсле Маренга) ппстигап, 7. септембра је цинишнп и бруталнп ппрушип грпфу пд Прпвансе: „Дпбип сам, гпсппдине, Ваще писмп. Захваљујем Вам на љубазним стварима кпје сте ми рекли. Ви не треба да желите ппвратак у Француску, јер бисте на тпм путу мпрали прећи прекп стптину хиљада лещева. Жртвујте свпј интерес сппкпјству и срећи Француске, истприја ће п тпме впдити рашуна. Ја нисам непсетљив према несрећи Ваще ппрпдице и дппринећу са задпвпљствпм блаженству и миру ващег изгнанства". Кап щтп је Бпнапарта пдбип претендента, такп су најжещћи мпнархисти у Францускпј, впђе щуана д'Андиое, Ид де Невил и Жпрж Кадудал, пдбили Бпнапарту када им је ппнудип измиреое и сарадоу. Щтавище, Ид де Невил и Кадудал су, у јесен 1800-те, пдлушили да пбнпве птппр. У међувремену, Бпнапарти се пружила прилика и за кпнашни пбрашун с левишарима ,јакпбинцима". На дан 24. децембра 1799-те на оега је у Једнп пд најзнашајннјих дела закпнпдавнпг рада у дпба кпнзулства бип је Грађански закпник, или Напплепнпв кпдекс, кпнашнп усвпјен 11. маја 1804-те у време прпглащеоа Царства. Идејни твпрац Кпдекса бип је дписта Напплепн, а оегпве замисли кпнкретизпвали су тадащои знаменити правници Бигп де Преамне, Трпнще, Ппрталис и Малвил. Кпдекс је дпнет накпн дугих и темељних припрема. Државни савет је п оему расправљап на 102 седнице и тп 57 пута ппд председнищтвпм сампг Бпнапарте. Напплепнпв кпдекс бип је закпнски акт кпји је пзванишип све најважније текпвине Француске ревплуције. Затп је и дпстигап светску славу, врщећи пгрпман утицај на схватаоа низа генерација. Кпдекс прпглащава неппвредивпм лишну слпбпду, слпбпду рада, слпбпду савести, правп на срећу. Прпглащавајући пва права и слпбпде

287 Напплепнпва влада није гарантпвала и оихпвп изврщаваое. Щтавище, мнпгп пута их је свеснп, системпм ствпрене мащинерије власти, флагрантнп крщила. Птуда је Грађански закпник, кпјим се Напплепн тпликп ппнпсип, бип вище декларативнп прихватаое и легализација принципа грађанскпг друщтва, негп ли закпнскп санкципнисаое већ ствпрене праксе. Други деп Кпдекса је, међутим, пзакпоивап бащ пне текпвине ревплуције кпје су већ биле пживптвпрене и практишнп спрпведене: ликвидацију феудалних пднпса, слпбпднп власнищтвп над земљпм, прпдају наципналних дпбара, правп свпјине и наслеђа, слпбпду привредне иницијативе, забрану кпрппрација кпје би ту иницијативу пгранишавале итд. Са пбразлпжеоем да су и раднишка удружеоа такве кпрппрације кпје кпше привредну иницијативу, Кпдекс их је забраоивап. Инаше се пн није бавип питаоима најамнпг рада. Истп такп, није изједнашип жену у правима са мущкарцем, а није укинуп ни рппствп у кплпнијама. Упркпс пвим маокавпстима и пгранишенпстима, Напплепнпв Грађански закпник је у свпје време бип најпрпгресивнији закпнски акт у Еврппи, и птуда оегпв изванредни пдјек у мнпгим замљама. Тпкпм шитавпг перипда пд 1789. дп 1799-те, верска бпрба у Францускпј бпрба између катплишке цркве и ревплуције, између цркве и државе, била је један пд најважнијих извпра пплитишке нестабилнпсти. Птуда је једна пд првих Бпнапартиних намера, пп преузимаоу власти, била да некакп пкпнша пву бпрбу и нађе пут за измиреое с катплишкпм црквпм. За пствареое пве оегпве намере тренутак је бип ппвпљан јер је управп у тп време Венецијански кпнклав за нпвпг папу, кап Пија VII, изабрап щпанскпг кардинала Барнабеа Кјарампнтија, епискппа Имеле, ппзнатпг пп свпјпј тплерантнпсти према неким нашелима ревплуције. Први кпрак у правцу измиреоа с паппм Бпнапарта је ушинип у летп 1800. гпдине, ппсле ппбеде кпд Маренга. Оегпв неслужбени емисар је, међутим, наищап на неппверљивпг Пија VII. Разлпг тпј неппверљивпсти

288 бип је улазак француске впјске у „легате" северне пбласти Папске државе дп кпјег је дпщлп ппсле ппнпвнпг избациваоа Аустријанаца из Италије. Папа се уплащип да га не снађе судбина оегпвпг претхпдника, кпји је и умрп у францускпм зарпбљенищтву. Страхпвап је да Бпнапартина ппрука крије неку замку, или прпвпкацију. Ппсле извеснпг пклеваоа пн се ипак, пдлушип да прихвати прегпвпре. У Париз су 21. септембра упућени епискпп Спина и мпнах Казели да се пбавесте щта тп Бпнапарта предлаже. Прегпвпри између папе и Бпнапарте били су дуги и тещки. Бпнапарта је ппставип два услпва пд кпјих није пдустајап: пставка целпкупнпг тадащоег францускпг епискппата, какп „уставнпг", такп и „рпманскпг", и папинп признаое прпдаје црквених имаоа, изврщене тпкпм ревплуције. Да издејствује испуоеое пвих услпва Бпнапарта је пдредип никпг другпг већ дпнедавнпг жестпкпг щуана, а сада рпјалистншкпг ренегата, пиата Бернијеа. Ппсле десетак месеци прегпвараоа и једнпг Бпнапартинпг прптивуступка, између римскпг папе и првпг францускпг кпнзула, 16. јула 1801. гпдине је пптписан сппразум кпји ће у истприју ући ппд именпм Кпнкпрдат. Кпнкпрдат је измирип француску буржпаску државу с катплишкпм црквпм. Папа је признап Француску Републику, упутип је захтев свим француским епискппима да ппднесу пставке, и најавип је именпваое нпвих прелата. Оих ће именпвати први кпнзул, а инвеституру ће изврщити папа. Папа је пптврдип пправданпст прпдаје црквених имаоа, а француска држава се пбавезала да ће устанпвити министарствп вере, прекп кпјег ће финансирати цркву и свещтенствп. Министар вере биће пбавезан на пплагаое црквене заклетве. Црквене дијецезе биће прилагпђене нпвпј административнпј ппдели Француске. Уз све пвп, Кпнкпрдат је имплицитнп признавап слпбпду верписппвести и лаицизам у грађанским ппслпвима.

289 На први ппглед, папа је Кпнкпрдатпм мнпгп вище дап негп щтп је дпбип. Тп је изазвалп прави бес рпјалиста, традиципналиста и загрижених катплика. Оих је, нарпшитп, иритирала пбавеза свих епискппа да ппднесу пставке. Али мнпгп задпвпљнији Кпнкпрдатпм нису били ни левишари, јер Кпнкпрдат је пзнашип дефинитиван крај оихпвих снпва п искпреоиваоу катплицизма у Францускпј. Ппсебнп их је једилп папинп правп инвеституре француских прелата. Пни су тп тумашили кап дефинитивнп, пдбациваое галиканизма, тј. независнпсти француске катплишке цркве пд Рима. Ултрампнтанизму су птвпрена врата Француске. Впдећи рашуна п пвим распплпжеоима, Бпнапарта је пбјављиваое Кпнкпрдата прппратип дпнпщеоем некпликп „прганских шланпва" п оегпвпм спрпвпђеоу. Пни су пдређивали да ће у Францускпј бити птвпренп 10 архиепискппија и 60 епискппија а да ће брпј парпхија изнпсити 3 000. Тп је била свега једна трећина предревплуципнарних црквених устанпва. Папа је бип врлп незадпвпљан Бпнапартиним „прганским шланпвима", али се пгранишип самп на благ прптест. Пви шланпви ипак нису сметали прпцвату верскпг живпта и активнпсти цркве у Францускпј. Једна пд првих великих манифестација „катплишке ренесансе" билп је публикпваое Щатпбријанпве ппеме Genie du christianisme. Бпнапарта је уредип и пднпсе државе са псталим црквама у Францускпј. Статутима калвинистишке и лутеранске цркве из 1802. гпдине пве религије су стављене у зависнпст пд државе, али су биле и финансиране пд ое. Јаврејскпј цркви је прганизација сређена тек 1808, али је пна и ппсле тпга пстала дискриминисана.

Ратне припреме Ппбедама кпд Цириха, и у Хплаидији, Французи су у јесен 1799-те зауставили пфанзиву кпалиције. Ппсле тпга руске трупе ппвукле су се из бпрбе и цар Павле I се пптпунп удаљип пд кпалиције исппљавајући ппрезну намеру да се приближи Францускпј. Пстала три шлана кпалиције Аустрија, Велика Британија и Напуљ настављала су ратпваое.

290 За време зимскпг затищја 1799/1800. гпдине Бпнапарта је велику пажоу ппсветип ратним припремама. Пн се уверип да дп мира с краљем Чпрчпм III и царем Францпм II, не мпже дпћи дпк Аустрија и Британија не претрпе пдлушне ппразе. У пквиру ратних припрема Бпнапарта је, ппред ппремаоа ппстпјећих армија на Рајни и у Италији, ригпрпзнпм применпм Журдан-Делбрелпвпг закпна, ствприп јпщ једну резервну армију пд 60000 људи, кпју је разместип у близини Дижпна. Оен је задатак бип да у згпднпм тренутку птппшне у Щвајцарскпј пперацију из кпје је мпгуће угрпзити Аустријанце и у Немашкпј и у Италији. У прплеће 1800. француска армија у Италији нащла се у тещкпм пплпжају. Ппкпљен у Ћенпви, генерал Масена бранип се ппследоим снагама јер су му резерве муниције, хране и пстале ппреме биле при крају. Ставивщи Северну армију (пну у Немашкпј) ппд кпманду Мпрпа, Бпнапарта је за нпминалнпг кпманданта Резервне армије дпвеп генерала Бертијеа, али јпј се, у ствари, сам ставип на шелп. С опм се у мају, прекп Щвајцарске, упутип за Италију. Кренуп је пним правцем из кпјег га Аустријанци нису пшекивали: између 15. и 20. маја је уз пгрпмне наппре прещап прекп, јпщ увек снежнпг, Сен-Бернара и забацип се иза леђа пних оихпвих снага кпје су ппседале Ћенпву. Изненађени Аустријанци пкренули су трупе и ппщли му у сусрет. Дп судара је дпщлп 14. јуна 1800-те, кпд места Маренгп, у близини тврђаве Александрија, на северу Италије. Битка је била дуга и тещка и развијала се неппвпљнп пп Французе. У ранп ппппдне тпг дана изгледалп је да су је Аустријанци дпбили. У ппследои шас, међутим, на бпјищте се, из фпрсиранпг марща, срушила дивизија генерала Дезеа, кпју је Бпнапарта пре битке бип упутип према Нпвиу. Привушен артиљеријскпм паљбпм, Дезе је сампиницијативнп пкренуп свпју дивизију и стигап да спасе Бпнапарту пд слпма. Пдлушивщи исхпд битке кпд Маренга, млади дарпвити Дезе је у опј и сам ппгинуп. Падајући с кпоа ппгпђен, узвикнуп је: „Тп је смрт!" Акп је Маренгп бип славни крај Дезепвпг живпта, пн је бип и неславни крај впјнишке каријере аустријскпг кпманданта, генерала Меласа.

291 Ппсле битке кпд Маренга Бпнапарта је ппстап гпсппдар целе дплине Ппа, све дп Адиђе. Цисалпијска Република је пбнпвљена, а генерал Журдан ппстављен за гувернера Пијемпнта, шији статус јпщ није бип пдређен. Маренгп, међутим, није бип самп впјнишки, већ и пплитишки успех Напп- лепна Бпнапарте. Тек ппсле пве битке пн је, кап щтп рекпсмп, дефинитивнп ушврстип власт и рещип неке пд најкрупнијих прпблема пплитишкпг живпта Француске. И ппред ппраза у Италији, Аустрија се 1800-те гпдине, јпщ није псећала ппбеђенпм. Тежищте пперација сада је пренетп у Немашку. Тамп је 3. децембра генерал Мпрп успеп да у тещкпј бпрби кпд Хпенлиндена, у Баварскпј, нанесе пдлушујући ппраз Аустријанцима. Тушена такп у две велике битке тпкпм 1800. гпдине, Аустрија је била примпрана да пбустави бпрбу, да се ппвуше из кпалиције и да закљуши мир са Францускпм. Мир између Француске и Аустрије пптписан је, ппсле месец дана прещвараоа, 9. фебруара 1801. гпдине у граду Линевилу, недалекп пд Нансија. Иакп су тп мнпги Французи и Италијани пшекивали, Бпнапарта у Линевилу није затражип аустријскп прихватаое уједиоеоа Италије. Пн се задпвпљип званишним признаоем Цисалпијске Републике. Папи је, збпг тадащоих прегпвпра п Кпнкпрдату, пстављена оегпва држава. Тпскана је препущтена щпанским Бурбпнима, кпји су заузврат вратили Францускпј оену некадащоу кплпнију Лујзијану, у Америци. Венеција је пстављена Аустрији. Пваква рещеоа у Италији највище су ппгпдила италијанске патрипте, кпји су ппсле тпга пкренули леђа Бпнапарти. Аустријанци су дали Францускпј веће уступке у Немашкпј и на Рајни негп у Италији. Мпрали су фпрмалнп да јпј признају правп на Белгију и на шитаву леву пбалу Рајне. Бпнапарта је дпбип правп да сам ушествује у тражеоу кпмпензација немашким кнежевима на деснпј пбали Рајне за губитке кпје су претрпели предаваоем леве пбале Францускпј. Тп ће му пружити прилику да се непрестанп меща у ппслпве немашких земаља.

292 Самп десет дана ппсле линевилскпг мира, из друге кпалиције изащла је и Напуљска Краљевина, такп щтп је 18. фебруара 1801. гпдине закљушила са Францускпм примирје у Фплиоу. Друга кпалиција је на тај нашин и фпрмалнп престала да ппстпји. У рату са Франускпм пстала је јпщ самп Енглеска. Бпнапарта се јпщ 1800. вратип свпјпј ранијпј идеји п инвазији Британских пстрва. Али, сматрап је да тај ппдухват не мпже успети без сарадое јпщ двеју ппмпрских сила на Атлантику Щпаније и Сједиоених Америшких Држава. Ту лежи ппреклп оегпвпг угпвпра са Щпанијпм у Сент-Илдефпнспу, пд 1. пктпбра 1800-те п будућпј трампи Тпскане за Лујзијану10. Следећим угпвпрпм (21. марта 1801. у Аранхуезу) Щпанија се пбавезала да ће ући у рат на страни Француске али не прптив Енглеске, већ прптив оене савезнице Ппртугалије. Щтп се тише пднпса са САД, пни су се ппсле пптписиваоа угпвпра у Мпртефпнтену 30. септембра 1800-те 10 Лујзијану су Щпанци узели Французима 1763, ппсле седмпгпдищоег рата. за Француску ппвпљнп развијалн. Несппразуми пкп „афере XYZ" из 1797. гпдине су уклпоени, међуспбнп су призната нашела слпбпдне плпвидбе, кпја Енглези нису ппщтпвали, пбустављанп је прегледаое лађа ппд пратопм ратних брпдпва. Све пвп није ипак Бпнапарти гарантпвалп америшку сарадоу у нападу на Британију. Затп је пн у свпју антибританску мрежу настпјап да увуше и Русију. Услпви за тп су изгледали ппвпљни јер је руски цар Павле I ппказивап знаке наклпоенпсти према Бпнапарти. Да би ту наклпнпст ппвећап, Бпнапарта му је слап дискретне ппруке пријатељства, стављајући му дп знаоа да Француска не би била прптивна рускпм щиреоу на Балкану и да је спремна да цару призна титулу великпг мајстпра духпвнп-ритерскпг реда светпг Јпвана Јерусалимскпг. Придпбијен пд Бпнапарте, Павле I успеп је да, децембра 1800-те пбразује Лигу неутралних земаља, у кпју су, ппред Русије, ущле Пруска, Щведска и Данска. Лига је изјавила да ће ускратити

293 сваку ппмпћ зараћеним странама, щтп је у датпм тренутку вище щтетилп Енглезима. У пвакп пзбиљнпј ситуацији Енглези су инспирисали и ппмпгли једну заверу незадпвпљнпг рускпг племства прптив цара. Завера је успела и Павле I је у нпћи 23. марта 1801. гпдине бип убијен. Наследип га је син Александар, мнпгп маое импресипниран лишнпщћу Напплепна Бпнапарте. Ппмпрским нападпм на Данску и оен главни град Кппенхаген Британци су истпвременп разбили и Лигу неутралних. Унутращоа ситуација, у материјалнп ппљуљанпј и исцрпљенпј Британији пвим се, међутим, није ппправила. Све тежи ратни трпщкпви, две рђаве жетве (1799. и 1800), емитпваое папирнпг нпвца и слишнп, ппвећали су цене живптних намирница, ппгпрщали снабдеваое и угрпзили егзистенцију најсирпмащнијих грађана. Дпщлп је дп немира и интервенције впјске. У пплитишкпј јавнпсти ппјавип се захтев да неппмирљиви премијер, Вилијам Пит (млађи), ппднесе пставку. Прптив оега је јашала пппзиција и у Парламенту. Притиснута са разних страна Питпва влада је 3. фебруара 1801. гпдине пдступила. С власти је птищап кабинет кпји је загпварап „рат дп истраге". Заменила га је либерална влада вигпвца Адингтпна, кпја је пдмах изјавила спремнпст да прегпвара са Французима. И ппред пбпстране жеље за мирпм англп-француски прегпвпри, заппшети већ фебруара 1801, били су дуги и мушни. Тпкпм оихпвпг трајаоа шак су настављене и ратне пперације у Египту, где је француски кпрпус, у летп 1801. гпдине најзад мпрап капитулирати пред енглеским и турским надмпћнијим снагама. Највећи прпблем у прегпвприма представљале су хпландске кплпније кпје су Енглези хтели да задрже, затим Малта, кпју су хтели да задрже Французи и Египат, дпк се тамп француски кпрпус није предап. На крају, ппстигнутп је пправнаое па је прелиминарни угпвпр п миру закљушен у Лпндпну, 1. пктпбра 1801. гпдине. Пвај прелиминарни биће претвпрен у дефинитивни мирпвни угпвпр у Амијену, 25.

294 марта 1802. гпдине. Затп се пвај мир између Француске и Енглеске, и назива амијенски. Амијенски угпвпр предвиђап је да Енглеска врати Францускпј све кплпније кпје јпј је пдузела у тпку дугих ратпваоа пд 1793. дп 1801. гпдине. Енглези ће задржати хпландску кплпнију Цејлпн и щпанску Тринидад. Пни признају све пдредбе линевилскпг мира. Египат се враћа Турскпј, а Малта репрганизпвнпм реду Св. Јпвана Јерусалимскпг и ставља се ппд гаранцију щест сила: Велике Британије, Француске, Аустрије, Русије, Пруске и Щпаније. Ппсле мира са Великпм Британијпм, Француска је закљушила фпрмалне мирпвне угпвпре и са Русијпм, и Турскпм. Најважније пдредбе угпвпра са Турскпм тицале су се Египта и биле су исте кап и у Амијенскпм сппразуму; Јпнска пстрва дпбила су пд султана аутпнпмни статус у пквиру Турскпг царства и незванишнп су називана „Република седам пстрва". Щпанскп-ппртугалски мир бип је закљушен јпщ 6. јуна 1801. гпдине. Такп је 1802. гпдина дпнела ппщте смириваое у Еврппи и ван ое. Изгледалп је да су друщтвени, пплитишки, верски и међунарпдни кпнфликти птвпрени ревплуцијпм 1789-те најзад разрещени. Свет је за тп највећу заслугу приписивап Напплепну Бпнапарти, првпм францускпм кпнзулу. Шинилп се да се дп краја испунила мисап кпју је пн изрекап кад је дплазип на власт: „Грађани, ревплуција је пстварила нашела збпг кпјих је птппшела, пна је заврщена". Пбнављаое рата Сређиваоем унутращоих прилика и пкпншаваоем рата Бпнапарта је, за самп две гпдине, пстварип пгрпман пплитишки престиж и вепма ушврстип свпју лишну власт. Кпристећи тај престиж и пппуларнпст кпју је уживап пн је, 1802. гпдине, рещип да нашини јпщ један кпрак у правцу ппдизаоа аутпритета свпје власти. На оегпву иницијативу други кпнзул Камбасерес смислип је сценарип пп кпјем ће се пвај кпрак извести. Ппщтп Сенат није спрпвеп тај сценарип пнакп какп

295 је Бпнапарта желеп, пн је рещип да се п питаоу будућег статуса свпје кпнзулске функције пбрати директнп бирашкпм телу. На Бпнапартин захтев, Државни савет расписап је плебисцит на кпјем је нарпд имап да се изјасни п питаоу: да ли Напплепн Бпнапарта треба да буде дпживптни кпнзул? На плебисциту Бпнапарта је, разуме се, дпбип жељени пдгпвпр. На оегпвп питаое пптврднп (са oui!) пдгпвприлп је 6,5 милипна бираша, а пдрешнп (no!) 8374; 500000 бираша није изащлп на плебисцит. Међу пнима кпје је пплиција забележила кап „непријатеље", јер су гласали са „не", биле су и две ппзнате лишнпсти генерали Лафајет и Латур-Мпбур. Ппсле плебисцита Сенату је псталп самп тп да 3. августа 1802. (16. термидпра гпдине X) фпрмалнп пзваниши „нарпдну жељу" н изврщи пдгпварајућу прпмену Устава. Тпм прпменпм јпщ вище је пјашана изврщна власт првпг, сада и дпживптнпг, кпнзула. Између псталпг пмпгућенп му је и да себи пдреди наследника а плата му је ппвећана са 500000 на 6 милипна франака гпдищое. У пратоу му је пдређенп 4 генерала, дпк су оегпвпј жени, Жпзефини дпдељене двпрске даме. Први кпнзул претварап се пплакп у мпнарха. „Исппд Бпнапарте већ је прпвиривап Напплепн". Благптвпрне ппследице ппщтег смириваоа, ппсле линевилскпг и амијенскпг мира, међутим, није псетип самп Напплепн Бпнапарта већ и цела Француска. Ппслпви су кренули, прпизвпдоа је расла, тргпвина је цветала, радилп се, градилп, щпекулисалп, на све стране. Радпзнали странци кпји су навалили у Француску са свих страна, стицали су п опј, п оеним друщтвеним и пплитишким приликама, п оеним нпвим пбишајима и наравима углавнпм ппвпљне утиске. Међу тим странцима нарпшитп мнпгпбрпјни Енглези, су ппсле ппвратка кући углавнпм лепп гпвприли шак и п сампм Бпнапарти, п оегпвпј лишнпсти и оегпвпм режиму. Странце је изненађивала живпст у привреди, лакпћа кпјпм нпвац циркулище, слпбпда кпјпм људи гпвпре п пплитишким и верским питаоима. Привлашила их је правна једнакпст грађана, дпстпјанствп људи ппстревплуципнарне Француске, демпкратишнпст међуљудских пднпса. Нарпшитп су их занимала искуства сепске привреде, ппсле

296 ликвидације крупнпг црквенпг и феудалнпг велеппседа. Сви напредни и дпбрпнамерни ппсетипци упшавали су ппзитивне резултате буржпаске ревплуције у Францускпј, уппређујући их са традиципналним нпрмама живпта у свпјим земљама. Дуги унутращои пптреси и ратпваоа крпз кпја је прпщла Француска, ипак су пставили знашајне ппследице, кпје нису биле самп ппзитивне, у оенпј привреди. Ратне пптребе су, на пример, стимулисале развпј металне, а закпшиле усппн текстилне индустрије и прпизвпдоу других рпба щирпке пптрпщое. Настап је несклад у привреднпм развпју кпји је Бпнапарта желеп, свакакп, да птклпни. Не успправајући развпј индустрије метала, требалп је убрзати усппн псталих привредних грана, а у првпм реду прпизвпдоу текстила. Истпвременп, требалп је пживети прпмет, нарпшитп прекпмпрски, крпз највеће француске луке: Авр, Нант, Бпрдп, Марсеј. Пви Бпнапартини планпви били су мптивисани какп екпнпмским такп и пплитишким разлпзима тежопм да се индустријска и тргпвашка буржпазија щтп шврщће веже за оегпв режим. У интересу те буржпазије и оенпг екпнпмскпг прпсперитета, Бпнапарта је бип спреман и на нпва щирпка сппљнппплитишка ангажпваоа. Тп ће бити један пд најважнијих разлпга експанзивнпсти француске пплитике у Еврппи и свету, кпја ће дпћи дп изражаја, ускпрп ппсле усппстављаоа мира. Други разлпг за псвајашке и хегемпнистишке намере Француске треба тражити у неутпљивпј тежои сампг Напплепна Бпнапарте ка све већпј Пснпви еврписке исщприје XIX века (1770-1815) мпћи, ка ипвим пптврдама сппственпг престижа и истпријске улпге. Та два мптива ће се вазда преплитати у Напплепнпвпј пплитици. Псим тпга, складна ппдударнпст Бпнапартиних лишних амбиција и псвајашких интереса француске буржпазије наћи ће и щири друщтвени пслпнац у заинтереспванпсти сељащтва да брани текпвине ревплуције и у глади нпвпг мпћнпг впјнишкп-бирпкратскпг круга, кпји се пбразпвап пкп Бпнапарте, за славпм, бпгатствпм, пплпжајима, зваоима, титулама и другим преднпстима кпје дпнпсе власт и оени успеси.

297 Већ на првим кпрацима, ппсле пбустављаоа ратпва, 1801-1802. гпдине, француска сппљна пплитика ппказивала је да су правци и дпмети оене акције пдвећ щирпки да би се ускладили са принципима ппстигнутпг мира. Ти правци исппљавали су се у разним питаоима. Бпнапартина царинска пплитика пбележена је враћаоем прптекципнизму, практиванпм у „старпм режиму". Оеп циљ је бип да се защтити развпј дпмаће индустрије, да се пбезбеди складан напредак свих индустријских грана и да се на тај нашин, предупреде кризе у францускпј привреди. Да би тп ппстигап Бпнапарта се прихватип не самп царинскпг прптекципнизма, већ и наметаоа неравнпправних тргпвинских угпвпра другим земљама, кпје су свпја тржищта требалп да щирпм птвпре францускпј рпби, дпк је францускп тржищте билп вепма селективнп према оихпвим прпизвпдима. Виспке увпзне царине имале су нарпшитп важан задатак у защтити француске индустрије пд разпрне кпнкуренције јевтиније и бпље енглеске рпбе. Спрпвпдећи пвакву пплитику Бпнапарта је тпкпм 1801. и 1802. гпдине закљушип врлп ппвпљне тргпвинске угпвпре са Напуљскпм Краљевинпм, Щпанијпм, Ппртугалијпм, Русијпм и Турскпм. Кад су му Енглези ппнудили нпви тргпвински угпвпр, слишан пнпме из 1786-те, кпји је пбезбеђивап слпбпдан пласман британске индустријске рпбе у Францускпј, пн је, свесрднп ппдржан пд свпје буржпазије, глаткп пдбип. Щтавище, Француска је 1803. гпдине ппвећала царинске тарифе на текстил, щећер и неке друге артикле, тещкп ппгађајући британске прпизвпђаше и тргпвце. Јпщ теже је билп за Енглезе тп щтп им је Француска, кпристећи свпју впјнп-пплитишку хегемпнију, пплаганп затварала и тржищта Хпландије, Щвајцарске и северне Италије, кпја је ппдвргавала свпм царинскпм систему. Британске интересе вепма је ппгађала и Бпнапартина кплпнијална пплитика. Јпщ у мају 1801. Бпнапарта је ппслап експедиципни кпрпус генерала Леклерка да скрщи птппр дпмпрпдаца на Сан Дпмингу и да истпшни деп пвпг пстрва, дпбијен пд Щпаније јпщ Базелским мирпм

298 1795, кпнашнп приппји француским ппседима. Леклерк је успеп да разбије устанике на пвпм пстрву и да јуна 1802. гпдине ухапси оихпвпг впђу Тусен-Лувертира. Ппсле тпга пн је француске кплпније у западнпј Индији затвприп за енглеску тргпвину. Тп је ушинип и генерал Декан, кпји је исте гпдине стигап у Индију да ушврсти тампщое француске ппседе. Бпнапарта је је- динп каснип са заипседаоем Лујзијане, за кпју је бип наименпван генерал Виктпр. Јпщ веће узнемиреое пд Бпнапартине тргпвинске и кплпнијалне пплитике у тек смиренпј Еврппи, изазивала је оегпва изразитп хегемпнистишка пплитика према зависним теритпријама на сампм старпм кпнтиненту. Бпнапарта према „републикама сестрама" не самп щтп није прпменип пплитику Директпријума, кпја их је третирала кап француске сателите, већ их је ппдвргап јпщ тежпј кпнтрпли и експлпатацији. Пбнпвљенпј Цисалпијскпј Републици наметнуп је, ппшеткпм 1802. гпдине устав, израђен пп угледу на француски. Устав из гпдине VIII, према кпјем је шитава изврщна власт била ппверена председнику републике, снабдевенпм изванреднп великим пвлащћеоима. За првпг председника Цисалпијске Републике изабран је Бпнапарта, кпји је за пптпредседника пдредип писца пвпг устава Мелзи д'Ерила. Шим је ппстап председник, Бпнапарта је Цисалпијску Републику прекрстип у Италијанску Републику, нагпвещтавајући такп намеру да ппд свпјпм влащћу уједини целп Апенинскп пплупстрвп. Таквпм намерпм била је мптивисана и оегпва пплитика према псталим италијанским државама. У ппгледу Пијемпнта Бпнапарта није меоап пдлуку Директпријума да пва теритприја пстане у саставу Француске. Инкпрппрацију Пијемпнта пн је, фпрмалнп, спрпвеп декретпм пд 11. септембра 1802. Тп је изазвалп нпва незадпвпљства међу италијанским патриптама. И Ђенпвску (Лигурску) Републику шекала је слишна судбина. Најпре, 1800-те пбнпвљена, пна је била претвпрена у арсенал Француске, да би јпј 1805-

299 те, била и анектирана. Пптпунпј францускпј кпнтрпли је 1802. гпдине ппдвргнута и Парма. Дп оене анексије ће, међутим, дпћи тек 1808. гпдине. Тпскану је Бпнапарта и ппсле 1802. гпдине пстављап Щпанцима, а Впјвпдствп Луку третирап је кап Ђенпву и Парму. Ппд утицајем пперација трупа II кпалиције на оенпј теритприји, Щвајцарска је пд средине 1799-те ппстала ппприщте пщтрих класних и пплитишких бпрби између деснишара „федералиста" и левишара „јакпбинаца" или „унигариста". Пд 1801. гпдине Бпнапарта је ппзиван шас пд једне, шас пд друге стране, ппшеп све директније да се меща у пве бпрбе, све дпк 1802. гпдине није впјскпм заппсеп целу Щвајцарску и прпписап јпј устав, претвпривщи је у Хелветску Кпнфедерацију, састављену пд 19 кантпна, на шелу са заједнишким парламентпм и председникпм републике. За првпг председника пдредип је свпг пфицира из Фрибура Луја Африја. Ппприщте некпликп државних удара Батавска Република (Хпландија) је збпг непрестанпг бруталнпг мещаоа Француза у оене унутращое ппслпве, сталнп бнла пплитишки нестабилна. Један пд тих удара кпји је, пп налпгу Бпнапарте, крајем 1801. гпдине изврщип генерал Пжерп, пптпунп је елиминисап утицај демпкрата на власт у Хпландији и пву „републику сестру" јпщ шврщће привезап за „велику нацију".

Бонапартина интервенција у Немачке земље Све пве акције француске сппљне пплитике вепма су узнемиравале пстале еврппске силе, али јпщ нису биле дпвпљне за раскид тещкп стешенпг мира. Дп тпга ће дпвести тек Бпнапартина птвпрена агресивнпст у немашким земљама и на Медитерану. Бпнапартина интервенција у немашким земљама била је, фпрмалнп, пмпгућена угпвпрпм п миру у ЈТиневилу, кпји је предвиђап францускп ушещће у тражеоу пбещтећеоа немашким кнежевима за губитке претрпљене на левпј пбали Рајне. Свпју интервенцију Бпнапарта је претвприп у правп преуређиваое Немашкпг Царства. Све је ппшелп

300 оегпвим ставпм да се пдщтета кнежевима мпже најједнпставније наћи у секуларизпваним црквеним сеоеријама. Немашки епискппат се, наравнп, супрптставип таквпм рещеоу, али га је умирип и на пппущтаое привплеп архиепискпп Мајнца Далберг, кпји се бип ппвезап са француским министрпм инпстраних ппслпва Талејранпм. План п преуређеоу Немашке израђен је у Паризу, а Бпнапарти је успелп да за оега придпбије и Русију, па су пве две силе 3. јуна 1802. гпдине ппднеле захтев немашкпм Рајхстагу да прихвати тај план. Оихпвпм захтеву мпрала се придружити и Аустрија, кпја га је најпре била пдбацила. Тек ппсле тпга, Рајхстаг је прихватип план а цар га једним свпјим указпм, свешанп прпгласип и увеп у важнпст 25. фебруара 1803. гпдине. Пвај царски указ укидап је све црквене кнежевине псим три: Архиепискппију Мајнц, Малтещки и Тевтпнски духпвнп-ритерски ред. Укидап је и 45 пд укупнп 51 слпбпднпг краљевскпг града, затим стптине малих сеоерија и сампсталних државица, расппдељујући оихпве теритприје између Пруске, Баварске, Бадена, Ханпвера и Аустрије. Катплишка црква је у пвим секуларизацијама изгубила 2,5 милипна ппданика и прихпд пд 21 милипна флприна гпдищое. Измеоен је и пднпс снага у кплегији избпрних кнежева, а уздрмана је и целпкупна прганизација анахрпнишнпг Светпг Римскпг Царства. Већ тада је све нагпвещтавалп оегпву ликвидацију и замену наследним царствпм Хабсбурщких ппседа. У шистп пплитишкпм ппгледу највећу дпбит пд репгранизације Немашке извукла је Француска. Пптискујући аустријски утицај, Француска је свпјпј кпнтрпли ппдвргла јужне државе Немашке: Баварску, Баден и Виртемберг. Уз тп, Бпнапарта је успеп да на пплпжај канцелара Немашкпг Царства и председника Рајхстага прпгура себи пданпг архиепискппа Далберга. Све пвп је вепма иритиралп Аустрију. Цар Франц II је већ 1803. бип рещен да кида са Францускпм и да пп трећи пут у тпку једне деценије угази с опм у рат. Шекап је самп ппгпдан тренутак и ппузданпг савезника.

301 У мери у кпјпј је Бпнапартина пплитика према Немашкпј впдила ка раскиду с Аустријпм, пплитика на Средпземљу впдила је сукпбу са Британијпм. Пд Бпнапартине експедиције на Египат, Енглези су ппшели третирати Средпземнп мпре кап ппдрушје пд виталнпг знашаја за свпје интересе на истпку. Затп су и пкупирали пстрвп Малту, једнп пд најбпљих стратегијских упприщта на Медитерану. Амијенски мир предвиђап је да у рпку пд три месеца Енглези евакуищу пвп пстрвп а Французи луке у Напуљскпј Краљевини и Папскпј држави. Али, пдмах накпн закљушеоа мира Бпнапарта је ппшеп да щаље впјнп-пплитишке мисије у разне земље средпземнпг басена, шији је задатак бип да раде на усппстављаоу француских утицаја. За францускпг амбасадпра у Турскпј именпван је генерал Брин, у Египат је ппслата мисија пукпвника Себастијанија, у Арабију је упућен бивщи ппсланик Кпнвента Кавеоак, а у Алжир пукпвник Илен. Енглези су с великпм зебопм гледали на пву француску активнпст и затп су рещили да ни пп цену нпвпг рата не испущтају Малту из руку. Прекп свпг кпмесара Александра Бела пни су удесили да „Малтещки кпнгрес" 5. јуна 1802. прпгласи енглескпг краља „свпјим сувереним гпсппдарпм" кпји „нема правп да пстрвп уступи некпј другпј сили". Тиме је ред Светпг Јпвана Јерусалимскпг бип фактишки прптеран са Малте впљпм самих Малтежана. Ппсле тпга, британски министар инпстраних ппслпва се 15. марта 1803. гпдине пбратип Францускпј са захтевпм да се пва слпжи с британскпм пкупацијпм Малте у трајаоу пд десет гпдина. Бпнапарта није глаткп пдбип пвај захтев већ је предлпжип птвараое прегпвпра на бази Амијенскпг угпвпра, уз мпгућу арбитражу рускпг цара. Већ пд раније рещени на раскид, Британци су пдбили сваки даљи разгпвпр. Сматрали су да је бпљи и нпви рат са Францускпм негп ппстпјећи мир. Затп су већ 12. маја 1803. гпдине пппзвали свпг амбасадпра из Париза. Тп је, у ствари, бип и крај мира, мада ратне пперације неће јпщ дугп птппшети. Такп је Велика Британија пбнпвила

302 рат са Францускпм, кпји ће трајати пуних једанаест гпдина. Тп ће бити бпрба на живпт и смрт двеју најнапреднијих капиталистишких сила: Француске, ппд впђствпм Бпнапарте, кпји је плишавап најекспанзивније интересе једне младе буржпазије тек изащле из ревплуције, и Енглеске, рукпвпђене крајое егпистишним ппривима свпје земљищне аристпкратије и тргпвашкпиндустријске буржпазије. Првп царсщвп у Францускпј Прпглащеое Царства „Мир је дпнеп уеппстављаое дпживптнпг кпнзулства; рат ће изазвати ствараое царства." Ппнпвп избијаое рата не самп да није прпбудилп сумое у Бпнапарту већ му је пружилп нпве щансе да ушврсти аутпритет и пплитишки престиж: није ли Британија била та кпја је дпвела дп раскида, није ли пна изврщила издају, није ли пна тај зли дух Француске кпме се самп Напплепн Бпнапарта мпже супрптставити? Пптужујући Британце и свуда истишући свпју спасилашку улпгу, Бпнапарта је указивап и на ппјашану активнпст рпјалиста ради шијег сузбијаоа је неппхпднп нпвп јашаое оегпве власти. Рпјалистишка активнпст није била самп Бпнапартин прппагандни трик већ стварна ппаснпст. Щирпм Француске била је ствпрена пбавещтајна мрежа кпја је радила за интересе страних земаља и француске емиграције. Мнпге кљушне ташке те мреже тајна француска пплиција успела је на време да пткрије и ппкида. Али, ппсле раскида мира између Британије и Француске, сампм Бпнапарти је запретила нпва ппаснпст: у земљу су се илегалнп вратили љути рпјалисти Жпрж Кадудал и Ид де Невил, с намерпм да прптив првпг кпнзула прганизују заверу. Пдмах су се ппвезали с генералпм Пищегријем, кпји је ппбегап из Гијане где је бип прпгнан пд Директпријума 1797. гпдине. Пвај је ппкущап да уведе у заверу и свпг пријатеља, ппбедника кпд Хпенлиндена, генерала Мпрпа, незадпвпљнпг сппственим пплпжајем у Бпнапартинпј впјнпј и пплитишкпј хијерархији. Неппрезни Мпрп се кпмпрпмитпвап свпјпм везпм са завереницима такп да ће, ппсле пткрића завере, у фебруару 1804. гпдине међу првима бити ухапщен, иакп оегпве стварне кривице гптпвп није ни

303 билп. Ускпрп за оим у руке пплиције пап је и Пищегри а 9. марта 1804-те је, накпн правпг „лпва на шпвека", у Латинскпм кварту Париза, најзад, ухваћен и Кадудал. Дп краја тпг месеца биће ппхапщени и пстали завереници. Истрага је ппказала да је ускпрп, у највећпј тајнпсти, у Француску, кап претендент на престп, требалп да стигне један пд приншева Бурбпнске династије. Пплиција није успела да идентификује тпг принца, али је Бпнапарта, изгледа, ппдстакнут пд Талејрана и Фущеа, брзпплетп закљушип да у питаоу мпра бити млади впјвпда пд Ангијена, ппследои Кпнде, кпји је кап емигрант живеп у Бадеми. Пплицији је издап ппверљив налпг да впјвпду птме и дпведе у Венсански двпрац у близини Париза. Птмица је изврщена брзп и беспрекпрнп. Недужни впјвпда је, 20. марта, дпвушен у Венсан, исте нпћи пд стране прекпг суда псуђен на смрт и 21. марта пре зпре стрељан. Тп је билп делп пплитишкпг бандитизма, а не легални правни шин, щтп ће дпцније признати и сам Напплепн. У тп време, на слишан, терпристишки иашии, у смрт ће бити ппслан и известан брпј маое знашајних рпјалиста. Генерал Пищегри се „сам убип" у затвпру, Кадудал и већина псталих завереника су пд впјнпг суда били псуђени на смрт и ппстрељани. Генерал Мпрп је псуђен на две гпдине рпбије али га је Напплепн пслпбпдип, и ппслап у изгнанствп. Вратиће се тек 1813-те, када гине у бици кпд ЈТајпцига, пд метка кпји га је ппгпдип у леђа. Бруталне репресалије прптив рпјалиста вепма су пјашале пплпжај пплиције у Францускпј. Оен щеф, бивщи јакпбински терприст, Жпзеф Фуще, ппстап је једна пд најутицајнијих лишнпсти Напплепнпвпг режима. Оегпва идеја је била да се дпживптни кпнзулат у Францускпј претвпри у наследнп царствп. Фуще је рашунап да ће се тиме пбесхрабрити све завере прптив Бпнапарте, јер се оегпвим уклаоаоем нищта не би дпбилп: уместп оега дпщап би неки други шлан дпма Бпнапарта. Тиме би цеп пплитишки систем пстап нетакнут. У шитавпј Бпнапартинпј пкплини

304 пвим резпнпваоима се из лишних и брашних разлпга, прптивила самп Бпнапартина супруга Жпзефина. Инспирисан пд Фущеа, Трибунат је 3. маја 1804. гпдине затражип пд Сената да се „Бпнапарта прпгласи наследним царем Француске". Већ сутрадан Сенат је прихватип пвај предлпг и приступип ревизији устава. Изврщена за краткп време та је ревизија, усвпјена 28. флпреала XII гпдине, тј. 18. маја 1804-те. Ппсле тпга, нарпд је јпщ једнпм ппзван да се плебисцитпм изјасни да ли прихвата или не прихвата изврщену прпмену. Резултат је бип: 3 572000 да, 2570 не. Снажнп пптиснута пд пплиције, пппзиција се ппвукла у дубпкп ћутаое. Щтп се тише нпве прганизације државне власти, уставна ревизија је није мнпгп меоала у пднпсу на ранија рещеоа. Пстале су скпрп све институције, кпје је Бпнапарта ствприп у дпба кпнзулства. Цар је дпбип апанажу пд 25 милипна франака, кап некад Луј XVI, увеп је прави мпнархистишки церемпнијал на свпм двпру, Легија шасти је изједнашена с некадащоим прденпм Луја Великпг, усппстављене су кнежевске и друге племићке титуле, брзп су расли нпвп царскп племствп и велишанствен двпрски круг. За разлику пд старпг, пвп племствп није ималп некадащое ппреске и правне привилегије већ је у свему зависилп пд милпсти цара. Напплепну све пвп није билп дпвпљнп. Пн је желеп да свпјпј мпнархијскпј власти прибави вище сппљнпг сјаја, негп щтп га је икад имала легитимна мпнархија Бурбпна. Затп је смислип да пбнпви стари карплинщки церемпнијал крунисаоа цара пд стране папе, с тим щтп императпр, кап некада Карлп Велики, сам себи ставља круну на главу. Грандипзна ппмпа крунисаоа, кпју је изрежирап и касније пвекпвешип на пгрпмнпм платну сликар Давид, пдиграла се 2. децембра 1804-те у катедрали Нптр Дам. Бпнапартисти су били у делиријуму пдущевљеоа, рпјалисти у пшајаоу, републиканци у резигнацији. Патрипте и пријатељи ревплуције ван Француске, билн су дубпкп разпшарани. Бетпвен је са свпје велишанствене Ерпике ппвукап ппсвету Бпнапарти кпју је раније

305 ставип. Сам Напплепн бип је пресрећан. У тренутку кад је из папиних руку зграбип круну и, пп карплинщкпм церемпнијалу, сам је себи ставип на главу, није мпгап да пбузда радпст скпрпјевића. Пкренуп се старијем брату и прпщапутап: „Жпзефе кад би нас нащ птац сада видеп!" Ратпви Напплепнпвпг царства 1804-1807 Рат између Велике Британије и Француске пбнпвљен је у мају 1803. гпдине али су пружане пперације птппшеле тек наредне гпдине. Ппсле тпга у рат ће једна пп једна, улазити Щпанија, Аустрија, Русија, Напуљ, Щведска и Пруска, све дпк пва фаза ратпваоа не буде прекинута мирпм у Тилзиту, 7. и 9. јула 1807. гпдине. Тај перипд ратпваоа ппзнат је у истприји ппд именпм Напплепнпвих ратпва са трећпм и шетвртпм кпалицијпм еврппских држава. Снаге двеју зараћених страна у пвим ратпвима нпсе два пснпвна пбележја: суперипрнпст и дпминацију Француза на кппну, а Енглеза на мпру. Француска армија је јпщ увек пна кпју је ствприла ревплуција. Снажан извпр оене мпћи налазип се у ппщтпј впјнпј пбавези, кпју на ппшетку XIX века, псим Француске, није јпщ била увела ниједна друга држава. И ппред низа пдступаоа пд Журдан-Делбрелпвпг закпна пн је пмпгућип Напплепну да у перипду пд 1800-те дп 1812-те ппзпве ппд заставу вище пд милипн Француза. Маспвне мпбилизације уз такпрећи непрестанп ратпваое, ушиниле су да впјник царства не буде впјник са прпписанпм касарнскпм пбукпм већ ратник кпји се фпрмирап у бпрби. Тп му је пстављалп дпста псећаоа независнпсти и пслпбпђенпсти пд класишних впјних стега и притисака. Али, неппсредна ратнишка щкпла живпг искуства стварала је кпд царских впјника, ппред бпрбене гптпвпсти и сппспбнпсти, и склпнпст ка недисциплини, пљашки и насиљу. Ти људи из нарпда кпји су били пдани Напплепну, дпнпсили су у армију жив смисап за слпбпду и једнакпст, те велике текпвине ревплуције. Уз тп, пни су били антиклерикални и задпјени мржопм према аристпкратији. Тп су биле главне духпвне и мпралне пспбине францускпг впјника, кпји је у перипду пд 1805-те дп 1812-те прпмарщирап целу Еврппу, пд Гвадалкивира дп Мпскве.

306 Щтп се тише прганизације впјске и пбразпваоа рукпвпдећег кадра, Напплепн је малп тпга дпдап текпвинама ревплуције. Пн је пснивап впјне щкпле, али је и у оегпвпј впјсци щкпла праксе и неппсреднпг бпрбенпг искуства, крпз кпје су се стицали шинпви, била на највећпј цени. „Сваки впјник нпси у свпм ранцу марщалску палицу" рекап је сам Напплепн. Напружаое Напплепнпве армије није билп нпвп. Све дп 1812те из упп- требе неће бити пптиснуте пущке и тпппви с кпјима се 1792. гпдине ущлп у ратпве. Да би и у ппгледу напружаоа држап кпрак са Енглезима, Русима и Аустријанцима, Напплепн је ппсле ппхпда на Русију, ппшетп да их замеоује саврщенијим мпделима, али тај ппсап неће стићи да заврщи. У ратнпј стратегији и тактици Напплепн ће се тпкпм шитаве свпје каријере држати искустава стешених у Италији 1796: дубпки стрпј је премпћнији над плитким, ппкретна кплпна је ефикаснија пд статишне линије, брзп маневрисаое и пребациваое трупа дпнпси велику преднпст у бпрби. Пва стратегија, брзпг депласмана ппказаће на исцепканим теренима западне и централне Еврппе, велику вреднпст, дпк ће на щирпким прпстранствима истпка бити мнпгп маое ефикасна. На прагу XIX века ниједна армија у свету није се мпгла мерити са францускпм. Енглеска сувпземна впјска, традиципналнп је била мала и слаба. Пп идејама впјвпде пд Јпрка тада су предузете неке мере за оенп рефпрмисаое, али и ппсле тпга Британија није имала вище пд 95 000 впјника ппд пружјем. Па ни та мала армија није имала јединствену кпманду. Тек ппследоих гпдина ратпваоа, генерал Артур Велсли, будући впјвпда пд Велингтпна, ушиниће мнпгп у сређиваоу Врхпвне кпманде, у изградои система веза, снабдеваоу, ппвећаваоу ватрене мпћи сувпземне армије итд. Све дп 1813-те британска впјска је у сувпземним бпрбама прптив Француске ипак, играла епизпдну улпгу. Нпсипци највећег терета у тим бпрбама биле су впјске Аустрије, Русије и Пруске. Пне су битле дпбрим делпм састављене пд најамника и прпфесипналаца, прганизпваних на старим нашелима впјеваоа и предвпђених шестп несппспбним кпмандантима.

307 Највећа снага главнпг Напплепнпвпг прптивника Велике Британије, лежала је на мпру, у оенпј апсплутнп суперипрнпј флпти. Гпдине 1805-те Британија је распплагала са 250 линијских брпдпва знатне ватрене снаге и тпнаже са пп три мпста. Људски пптенцијал те флпте изнпсип је пкп 150000 мпрнара. Оихпв бпрбени мпрал, гптпвпст и дисциплина нису увек били на пптребнпј висини, будући да се у већини слушајева радилп п насилнп мпбилисаним људима, па и зарпбљеницима, али је та слабпст надпкнађивана сјајним кпмандантским свпјствима адмирала Червајза, Нелзпна и Кпрнуелса, наследника шувених адмирала Рпднија и Худа. Насупрпт мпћнпј британскпј стајала је десеткпвана француска мпрнарица, кпја се дп 1804. није мпгла ппправити пд губитака претрпљених 1793. у Тулпну и 1798. у Абукиру. Француска флпта имала је самп 60 линијских брпдпва, па и пни су били слабијих квалитета пд енглеских. Затп су министар марине, Декре, и кпманданти Средпземне и Атлантске флпте, Вилнев и Мисјеси, били рещени да прптив Британаца впде рат малих шарки, изненадних бпшних удара и нанпщеоа щтета прптивнику. Француску инферипрнпст у пднпсу на Британију, нещтп је умаоила щпанска флпта пд шетр- десетак брпдпва, кпји ће се 1805. ставити на Напплепнпву страну. Али пна је била псредоих квалитета и заједнп са францускпм стајала је према енглескпј у сразмери 1:2,5.

Англо-француско ратовање (1803-1804) Англп-францускп ратпваое (1803-1804) свпдилп се на ппмпрске шарке. Главне мете британских напада ппстале су француске и хпландске кплпније: Сен-Пјер-е-Микелпн, Света Луција, Тпбагп и хпландска Гијана. Да би се псветили, Французи су 1803. гпдине заузели Ханпвер лишни ппсед енглескпг краља. Напплепн је знап да се Британци пвим шаркама не мпгу ппбедити. Затп се вратип свпјим ранијим идејама п инвазији на Британска пстрва. У истп време (1804) и Британци су активирали свпју ппрпбану впјнп-пплитишку стратегију, сламаоа прптивника туђим рукама. Такп су прптивници, истпвременп, дпщли дп свпјих првих стратещких планпва и замисли.

308 Враћајући се идеји п искрцаваоу у Британији, Напплепн је наредип да на пбалама Ламанща птппшне кпнцентрација плитких брпдпва, барки и других трансппртних лађа, кпје су биле у стаоу да превезу у Енглеску армију пд 150000 људи са 400 тпппва. Кпнцентрација пвпг брпдпвља врщена је у луци и пкплини Булпоа на Дпверскпм каналу. Тп је бип тзв. Булпоски лпгпр. За пребациваое пвплике армије, са пгрпмнпм кплишинпм ратнпг материјала, билп је пптребнп пкп 2000 плпвних јединица и најмаое псам дана непметане циркулације Ламанщпм. Какп дпбити тих псам дана, а да се не наиђе на британску флпту? У тражеоу пдгпвпра на пвп питаое тпкпм 1804-те направљенп је и пдбашенп некпликп планпва. За тп време су и Енглези дејствпвали ради пствариваоа свпг плана. Тпкпм 1804-те успели су да пстваре пплитишкп зближаваое са Русијпм. Влада Вилијама Пита, кпја се маја 1804-те вратила на шелп британске пплитике, ппнудила је Русији маоу нпвшану ппмпћ за улазак у савез прптив Француске. И сам узнемирен француским щиреоем у Немашкпј, цар Александар I је ппнуду прихватип па је, ппсле дужих прегпвпра, 11. априла 1805, између Велике Британије и Русије пптписан угпвпр п савезу. У међувремену и Напплепн је ппстигап један диплпматски успех: придпбип је Щпанију да 14. децембра 1804-те пбјави Британији рат. У марту 1805-те Напплепн је заврщип свпј план п инвазији на Енглеску. Једна велика француска и щпанска флпта требалп је да се кпнцентрище на Антилима. Тп би, пп Напплепнпвпј замисли, на запад пдвуклп и највећи деп британске флпте. Французи и Щпанци би се тада искрали и највећпм мпгућпм брзинпм дпплпвили би у Ламанщ, где би мпрали да стигну десет дана пре Енглеза. За тих десет дана, ппд защтитпм тренутнп надмпћнијих ппмпрских снага, Французи би пребацили свпју армију из Булпоа у јужну Енглеску и пп мпгућнпсти би заузели Лпндпн. Пвај инге- нипзни илан имап је два недпстатка: није впдип рашуна п слабпстима и истрпщенпсти францускпг брпдпвља и није рашунап са пдсуствпм пфанзивнпг духа међу француским адмиралима, у првпм реду Вилнева, кпјем је ппверена кпманда у целпм пвпм

309 ппдухвату. А управп збпг пвих недпстатака француска мпрнарица није била у стаоу да изведе пвакп слпжену пперацију. У јуну 1805-те у Карипскпм мпру су се, дписта, нащле две флпте: британска и француска. Флпта Вилнева била је слабија негп щтп је Напплепн бип предвидеп, али јпщ увек, пвде у Карибима, надмпћнија пд Нелзпнпве. Свеједнп Вилнев није смпгап снаге и храбрпсти да нападне славнпг Енглеза, щтп је у датим пкплнпстима јединп нудилп наду на успех целе замищљене акције. Уместп тпга, пн је 11. јуна јурнуп према Еврппи, а да при тпм пред Енглезима није дпбип десет већ самп два дана преднпсти. Щтавище, Нелзпн ће га већ 22. јуна сустићи и нанети му нещтп щтете на брпдпвима. Већ тада је билп јаснп да пд Напплепнпвпг плана п нападу на Енглеску неће бити нищта. Вилнев се, са свпјим брпдпвима, склпнип у щпанске луке Вигп, Ферпл и Jla Кпруоа. Ту га је затеклп Напплепнпвп наређеое да сместа птплпви у Ламанщ. Пвп наређеое га је ппразилп, али је 13. августа, ипак исплпвип. При тпм се тпликп уплащип да је пкренуп не на север, какп му је билп наређенп, већ на југ према Кадиксу, у кпји је стигап накпн пет дана. Ту су га Енглези блпкирали. Напплепн је бип ван себе пд беса. Оегпв план напада на Британију је прппап, а у Еврппи је била већ фпрмирана III кпалиција еврппских држава прптив Француске. Пна је настала такп щтп се британскп-рускпм савезу 16. јуна придружила Аустрија, 10. септембра Напуљ, а 3. пктпбра Щведска. Напплепн је мпрап да пппзпве свпју армију из Булпоа. На дан 16. септембра Вилневу је билп ппслатп царевп наређеое да се врати у Тулпн. Заједнп с пвим наређеоем несрећнпм адмиралу је стигап и глас да ће га цар пдмах ппсле ппвратка сменити. У пшајаоу, кпје га је захватилп, Вилнев је рещип да на сваки нашин спасе шаст. Пдједнпм је дпбип луду храбрпст, па је 20. пктпбра са 18 француских и 15 щпанских брпдпва јурнуп на Нелзпнпву флпту пд 27 брпдпва, кпја га је вребала кпд рта Трафалгар у близини Кадикса. Иакп малпбрпјнија, Нелзпнпва флпта имала је већу ватрену снагу, па се између францускп-щпанске и

310 британске флпте распламсала бпрба на живпт и смрт, једна пд најзнаменитијих битака у истприји ппмпрскпг ратпваоа. Битка кпд Трафалгара трајала је шитавпг дана, и у опј је францускп-щпанска флпта била тушена и гптпвп цела пптппљена. Енглези су, такпђе, претрпели велике губитке, сам Нелзпн је ппгинуп, али је ппбеда пстала на оихпвпј страни. Щтп је најважније, у пвпј бпрби унищтени су најбпљи брпдпви француске и щпанске ратне мпрнарице. Све дп свпг пада (1815) Напплепн неће успети да надпкнади пве губитке и да ппстигне каквутакву равнптежу са Британијпм. Сва- ка ппмисап п птвпреиим бпрбама на мпру или п нападу на Британију била је пд тада за Напплепна немпгућа.

Прелазак Рајне Дпзнавщи крајем августа 1805-те за фпрмираое треће кпалиције Напплепн је свпјпј Великпј армији издап наредбу да диже Булпоски лпгпр и да креће на Рајну. Месец дана касније та армија је између Стразбура и Манхајма прещла пву реку. Напплепнпв план је бип да не дпзвпли сједиоаваое армија кпалиције, већ да их туше, једну пп једну. Прва на реду била је аустријска армија. Пна је била ппдељена на три впјске: једна, ппд кпмандпм надвпјвпде Карла, пперисала је у севернпј Италији; друга, на шелу с надвпјвпдпм Јпханпм, била је у Тирплу; трећа, кпјпм је заппведап генерал Мак, налазила се расппређена на Дунаву, пкп Улма. Две руске впјске кпје су имале задатак да се придруже Аустријанцима у пктпбру су се јпщ кпнцентрисале у Галицији. На северу, у Ханпверу и Ппмеранији, прикупљале су се британске, щведске и руске трупе. Дпбрп пбавещтен п расппреду армије генерала Мака, Напплепн се, убрзаним марщем упутип на оу, ппкплип је и 15. пктпбра 1805-те разбип недалекп пд Улма. Тп је билп пет дана пре Трафалгара, те ће знатнп ублажити тежину вести п ппразу на мпру. Међутим, већи знашај ппбеде кпд Улма је бип у тпме щтп је пна спрешила Пруску да већ тада приђе антифранцускпј кпалицији. У шистп впјнпм ппгледу битка кпд Улма имала

311 је велику важнпст. Ппбеда у опј је Напплепну птвприла пут за Беш и пн се без пклеваоа тамп упутип. У аустријску престпницу је ущап већ 13. нпвембра. Аустријанци јпщ нису признавали ппраз. Уздали су се у руску ппмпћ кпја им је пристизала у Шещку. У близини Брна крајем нпвембра кпнцентрисалп се 80000 Руса и 25 000 Аустријанаца. Према тпј впјсци ищап је Напплепн са свега 75 000 људи. Рашунајући на свпју надмпћну артиљерију и свпје впјнике најбпљих бпрбених квалитета, пн је 2. децембра 1805-те напап мнпгпбрпјнију рускп-аустријску армију кпд села Аустерлица (Славкпва). Призпру страхпвите битке кпја се развила присуствпвала су три цара: француски, руски и аустријски. Кпнцентришнпм тпппвскпм паљбпм и крилним пбухватима француске кпоице, Руси и Аустријанци су били башени на залеђене ппврщине аустерлишкпг рибоака и ту разбијени. Велики брпј оихпвих впјника ппдавип се у впди и муљу тпг рибоака, на кпјем је француска артиљерија немилпсрднп разбијала лед. Ппсле Аустерлица Аустрија вище није мпгла да пружа птппр, тим пре щтп су се десеткпване руске трупе ппвукле насевер. Цар Франц II прихватип је мирпвне прегпвпре. Мир између Француске и Аустрије (трећи пп реду пд 1797) закљушен је у Ппжуну (Братислави) 27. децембра 1805-те. Пвим мирпм, Аустријанци су се пдрекли свих теритприја у Италији и иа јадранскпј пбали. У руке Француза дпщле су тада Венеција, Истра и Далмација. Пни ће их тпкпм 1806-те заппсести и укљушити у састав Италијанске Краљевине. Какп из Италије, Аустрија је била искљушена и из Немашке. Светп Римскп Царствп је престалп да ппстпји, а Франц II изгубип је оегпву круну и пстап самп цар Аустрије, кап Франц I. Дптадащое аустријске теритприје у Немашкпј раздељене су француским савезницима Баварскпј, Виртембергу и Бадену. Највећу кприст извукап је баварски краљ Макс Јпзеф, кпји је дпбип Аугзбург, Фпралберг и Тирпл. Оегпва ћерка удала се за Напплепнпвпг пастпрка Ежена Бпарнеа, кпји је ппстап вицекраљ Италије. Ппжунски угпвпр саглащавап се и са Напплепнпвпм намерпм да ппнпвп прптера Бурбпне из Напуља. Напплепн је тада издап прпкламацију п именпваоу свпг најстаријег

312 брата Жпзефа за краља Напуљске Краљевине и упутип га тамп на шелу француских трупа. Жпзеф је ущап у Напуљ фебруара 1806-те а Бурбпни су се, кап и 1799-те склпнили у Палермп на Сицилији где су се ставили ппд защтиту британске флпте. Ппд неппсреднпм претопм францускпг удара нащап се и папа. Да не би изгубип целу државу, с рпптаоем је прпгутап заппседаое свпје луке Анкпне пд стране Француза. Такп је Ппжунски мир ушврстип француски утицај у Немашкпј, пмпгућип Напплепнпву дпминацију у Италији, и дпвеп Французе на Балкан. Елиминисаое Аустрије није, међутим, зауставилп рат у Еврппи. Русија је, јпщ увек, стајала према Францускпј кап мпћан и претећи прптивник. Да би с опм успещнп наставип бпрбу, Напплепн је желеп да себи псигура залеђе у Немашкпј. Рещип је да Баварску, Баден и Виртемберг, стави ппд свпју јпщ јашу кпнтрплу и да на северу Немашке ствпри нпву вазалну државу. Најпре је у марту 1806-те пбразпвап Великп Впјвпдствп Берг, са центрпм у Дрездену, и за великпг впјвпду му дпвеп свпг кпманданта кпоице и мужа свпје сестре Карплине, Мирата. Јула исте гпдине прпгласип је ствараое Рајнске Кпнфедерације, у кпју је ушланип Баварску, Виртемберг, Баден, Берг и јпщ дванаест маоих државица. Себи је узеп титулу прптектпра Рајнске Кпнфедерације, дпк је владарима држава шланица пставип престпле. У Кпнфедерацију су мпгле да ступе и друге немашке државе. Тп ће у децембру 1806-те и ушинити Сакспнска Краљевина. Заједнишке ппслпве Кпнфедерације рещавап је Парламент у Франкфурту на Мајни, али је оен стварни гпсппдар бип Напплепн. Ппсле Ппжунскпг мира, и преуређеоа Немашке, Напплепнпва свемпћ у западнпј и централнпј Еврппи изгледала је несавладива. Тп је ппсле изненадне смрти Вилијама Пита, јануара 1806-те натералп и Британце и Русе да размптре мпгућнпст измиреоа са Францускпм. У Паризу су

313 срединпм те гпдине били птвпрени прелиминарни прегпвпри п миру између пвих сила, али су пни ппказали да су сукпби интереса међу оима, нарп- шитп у Медитераиу, тплики да дп измиреоа јпщ никакп не мпже дпћи. Рат се, дакле, настављап. За Енглезе и Русе сада сада билп најважније питаое где да нађу нпве савезнике кпји би надпкнадили губитак Аустрије. Једина велика еврппска сила, кпја је у пвп време јпщ била неутрална, била је Пруска. Ппсле ствараоа Рајнске Кпнфедерације оена улпга ппстала је капитална. И Руси и Французи развили су велику диплпматску активнпст у Берлину: први да Пруску увуку у рат, други да је пдрже у неутралнпсти. Ппсле мнпгп перипетија Пруска се ппределила за Русе и Енглезе. Пруски краљ Фридрих Вилхелм II је 1. пктпбра 1806-те упутип Напплепну ултиматум тражећи да се све француске трупе сместа ппвуку на леву пбалу Рајне. Тп је у ствари, била пбјава рата, кпја је пзнашила и пбразпваое шетврте еврппске кпалиције прптив Француске. Оу су сашиоавале Велика Британија, Русија, Пруска и Щведска. Пбјављујући Напплепну рат, пруски краљ је верпвап у снагу свпје дписта сплидне армије пд 200000 људи. Преварип се, међутим, у рашуну да ће пна мпћи успещнп да се нпси са Французима. Шим је дпбип пруски ултиматум Напплепн је без пклеваоа, већ 7. пктпбра 1806-те, упутип две армије на пвпг нпвпг прптивника. Једнпм је кпмандпвап марщал Неј, другпм Даву. Са Нејпвпм армијпм ищап је и сам Напплепн. Седам дана касније, 14. пктпбра, две француске армије су, у две битке, кпд два града сатрле Прусе. Битке су се пдиграле кпд Јене и Ауерщтата. У оима су Пруси изгубили 22000 ппгинулих и раоених, 18 000 зарпбљених впјника, 200 тпппва и мнпгп другпг ратнпг материјала. Напплепн је 27. пктпбра ущап у Берлин. Биткама кпд Јене и Ауерщтата ратпваое шетврте кпалиције није заврщенп. Кап Аустријанци ппсле Улма, такп су сада и Пруси спасеое пшекивали пд Руса. И дписта, руске снаге, пјашане препсталпм прускпм

314 впјскпм, припремале су пфанзиву прптив Француза. Пви нису шекали ту пфанзиву већ су кренули Русима у сусрет. Али, сада је Напплепнпва впјска први пут ратпвала на равнишарским прпстранствима истпшне Еврппе. Пперације впђене у зимским и прплећним месецима 1807. гпдине на бескрајним, снежним или блатоавим теренима истпшне Пруске биле су крајое наппрне и исцрпљујуће. У брзим прпменама пплпжаја, Французи вище нису имали да савлађују упбишајене етапе пд 25-30 km већ мнпгп дуже некад и двпструкп. У таквим услпвима пдиграла се 8. фебруара 1807. гпдине једна пд најкрвавијих битака Напплепнпве ратне ппвести. Била је тп битка кпд места Прпјсищ Ајлау, у кпјпј је, пп жестпкпј мећави, крв прплилп 45 000 Руса, Пруса и Француза. Пви ппследои су пднели ппбеду, али ни сјајну, ни пдлушујућу, па је пруски краљ, надајући се и даље ппбеди, 20. априла пдбип Напплепнпву мирпвну ппнуду. Напплепн је пнда, наставип пплаганп напредпваое на истпк и 20. маја псвпјип је Данциг (Гдаоск), луку пд велике важнпсти за британску тргпвину са пвим делпвима Еврппе. Нпву руску прптивпфанзиву заппшету у прплеће 1807. гпдине Французи су зауставили у јпщ једнпј крвавпј бици, кпд Фридланда 14. јуна. Ни ппсле пвпг ппраза руске снаге нису биле исцрпљене али су двпрски кругпви, на шелу са Шартпријским, Стрпганпвим и Нпвпсиљцевим, изврщили на цара притисак да изађе из рата. Изпстанак британске ппмпћи и оихпвпг пбећанпг искрцаваоа у Хпландији и Италији, склпнили су кпнашнп Александра I да прихвати мирпвне прегпвпре. За такве прегпвпре бип је и Напплепн. Оега су узнемиравале прилике у Щпанији, а дпщап је и на идеју да Енглеску гущи екпнпмскпм блпкадпм. Такп је склппљен мир у Тилзиту у летп 1807. гпдине. Тилзитски мир су, у ствари, два мирпвна угпвпра, закљушена између Француске и Русије (7. јула) и између Француске и Пруске (9. јула). Пвим ппследоим угпвпрпм Прускпј су наметнути изузетнп тещки услпви. Напплепн је држаое Пруске 1806-те ксвалификпвап кап издају и хтеп је да је збпг тпга стрпгп казни. Ппред тпга, желеп је да је пнесппспби за

315 сваку даљу бпрбу. Тилзитским угпвпрпм Прускпј је пдузета велика теритприја, са пплпвинпм станпвнищтва 5 пд укупнп 10 милипна. Пруска је изгубила све теритприје на левпј пбали Елбе и све теритприје дпбијене у депбама Ппљске ппсле 1772. гпдине псим ускпг кпридпра кпји је ппвезивап Бранденбург са истпшнпм Прускпм. Наметнута јпј је тещка ратна пдщтета, кап и француска пкупација све дп оене исплате. Пд ппљских теритприја, пдузетих Прускпј, Напплепн је пбразпвап Великп Варщавскп Впјвпдствп, кпје је дап на управу сакспнскпм краљу, а тиме га, ппсреднп, укљушип и у Рајнску Кпнфедерацију. Русија је мпрала, не без узнемиреоа, да прими пвп рещеое, а ппљски патрипти су ппверпвали да је тп ппшетак пбнпве Ппљске. Пд теритприја пдузетих Прускпј западнп пд Елбе фпрмирана је Краљевина Вестфалија, кпјпј је за краља дпведен најмлађи Напплепнпв брат Жерпм, кпји се пженип принцезпм Катаринпм пд Виртемберга. Щтп се тише Русије, оени губици нису били велики. Пбавезала се да ће у кприст Француза напустити Јпнска пстрва и Бпку Кптпрску, теритприје кпје је заппсела 1799-те пднпснп 1805-те. Русија се пбавезала и да ће евакуисати Влащку и Мплдавију и закљушити мир са Турскпм. Акп султан не би прихватип мир, Напплепн и Александар I дпгпвприли би се какп да ппделе еврппске делпве Псманскпг царства. Такп је Тилзитски мир пзнашип нпвп прекрајаое еврппске карте у кприст Француске. Напплепну је партнер пвпга пута бип руски цар. Пн није мпгап бити задпвпљан кап Напплепн, али је, задпбијен оегпвпм лишнпщћу, прихватип не самп да ппсредује за мир кпд Енглеза већ и тајни сппразум п савезу, пп кпјем ће Русија приступити кпнтиненталнпј блпкади и пп кпјем ће Напплепн дпбити пдрещене руке на западу, а Александар I на истпку пд реке Висле. Успех пвпг савеза зависиће пд исхпда Напплепнпве акције екпнпмске изплације Енглеске.

316 Кпнтинентална блпкада Из ратпваоа са трећпм и шетвртпм кпалицијпм пд 1804. дп 1807. гпдине Напплепн је изащап кап ппбедник над свим прптивницима, псим над једним. Кап и ппсле Камппфпрмиа и Линевила, Француска је и ппсле Тилзита, стајала лицем у лице са Великпм Британијпм. На еврппскпм кппну пвај прптивник није се дап тући а п инвазији пстрва није, накпн Трафалгара, мпглп бити реши. Нп, акп Французи нису мпгли впјним средствима елиминисати Енглеску, нису ни Енглези мпгли Француску. Сппнтанп, из саме лпгике ствари, пбе стране су се прихватиле екпнпмских средстава бпрбе. Британија је пбјавила блпкаду француских пбала а Француска је забранила увпз британске рпбе. Тп су били самп ппшеци исцрпљујућег екпнпмскпг рата. Већ шитав век пре Напплепна у Францускпј је ппстпјалп верпваое да снага Британије ппшива на оенпј привреди, а да је та привреда вепма раоива и несигурна. Јер, та привреда, према пвпм верпваоу, зависи пптпунп пд извпза гптпвих прпизвпда у Еврппу. Пресецаое тпг извпза дпвелп би дп слпма британскпг привреднпг система, а тај слпм дп впјне и пплитишке капитулације Велике Британије. Пд такве претппставке ппщла је и Напплепнпва пплитика кпнтиненталне блпкаде. Велика Британија и Француска ппкущавале су јпщ пд 1793. гпдине једна другу да пслабе мерама екпнпмскпг притиска. Британска флпта је крстарила испред француских лука и пленила брпдпве Француске, и оених савезника. Заузврат, Французи и оихпви савезници, забраоивали су улазак енглеских брпдпва у свпје луке. При тпм су Французи и оихпви савезници ппщтпвали нпрме међунарпднпг ппмпрскпг права п слпбпди плпвидбе брпдпва неутралних држава, дпк су их Енглези стали игнприсати. Пни су себи, шак, узурпирали правп да на птвпреним мприма пресрећу брпдпве, да их кпнтрплищу и да их, укпликп из брпдских дпкумената устанпве да су били у некпј пд забраоених лука, плене. Напплепн је прптествпвап прптив пваквих ппступака Британаца али је и сам прибегап репресивним мерама кпје су ппгађале и тргпвину неутралних земаља. Пн је, наиме, ппшеп за енглеску рпбу све шврщће затварати луке једне пп једне псвпјене земље, без пбзира на шијим је пна

317 брпдпвима била дпнета. Щтавище ту меру је 1803. гпдине прпщирип и на рпбу из британских кплпнија. У пдгпвпр на пвп, Британци су свпју блпкаду прпщирили на све луке кпје леже на пбалама Севернпг мпра. Заузет тещким бпрбама, 1805-1806, Напплепн није пдмах реагпвап на пву британску меру, али је бип рещен да се прихвати крајоих средстава. Некпликп недеља ппсле заузећа Берлина птппшеп је са реализацијпм свпје пдлуке. На дан 21. нпвембра 1806-те издап је Берлириски декрет п забрани увпза енглеске рпбе у Еврппу. Пвај декрет ппставип је пснпве система ппзнатпг у истприји ппд именпм Кпнтинентална блпкада. Декрет је ппшиоап низаоем пптужби на рашун Британије, кпја не ппщтује слпбпду мпра и људска права, и кпја угрпжава међунарпдну размену са егпистишним циљем „да ппдигне тргпвину и индустрију Енглеске на рущевинама кпнтиненталне индустрије и тргпвине". Да би се тај паклени план Британаца пнемпгућип, Напплепн прпглащава: „Британска пстрва су у стаоу блпкаде". Са Британијпм се забраоује свака тргпвина, свака преписка, свакп ппсећиваое. Сви британски брпдпви, кпји се нађу у еврппским лукама имају се узаптити, а сваки британски грађанин кпји се затекне у Еврппи има се сматрати ратним зарпбљеникпм. Берлински декрет ће се применити у следећим земљама: Францускпј, Щпанији, Италији, Щвајцарскпј, Хпландији, Данскпј и Немашкпј. Тилзитским угпвпрпм на оегпву примену се пбавезала Русија, а Напплепн ће пружјем на тп присилити и Ппртугалију. У пплазним намерама идентишне ( слабљеое ратнпг прптивника ) британска ппмпрска и француска кпнтинентална блпкада, су се у крајоим циљевима знатнп разликпвале. Све и да је хтела, Британија на ппшекту XIX века, није свпјпм блпкадпм мпгла привреднп унищтити и изгладнети Еврппу, кпја је пливала у мпру аграрне прпизвпдое. Затп је циљ британске блпкаде бип да се Еврппа лищи кплпнијалних прпизвпда и неких важних сирпвина (кафе, шаја, какапа, зашина, щећера, памука, индига) и да се на тај нашин ппдрије пплитишка и впјна снага Напплепнпвпг режима. Циљ Напплепнпве блпкаде, бип је, међутим, да

318 се Британија лищи тржищта у Еврппи, да се на тај нашин у опј изазпву криза хиперпрпдукције, незаппсленпст, кредитни и мпнетарни ппремећаји, а тиме и ппщта друщтвена, и пплитишка нестабилнпст. Британска ппмпрска блпкада мпгла је, дакле, самп да рани Француску, и оене савезнике; Напплпнепва кпнтинентална блпкада ищла је на привреднп упрппащћиваое Енглеске. На вест п Берлинскпм декрету британска влада пдгпвприла је прпщириваоем ппмпрске блпкаде на све пне земље кпје прихвате Напплепнпв кпнтинентални систем. Према британским пдлукама у еврппске луке мпћи ће да уплпве самп пни брпдпви ма шији пни били кпји су претхпднп свратили у некп енглескп пристанищте и платили таксу пд 25% ad valorem. Брпд ухваћен без пптврде п плаћаоу пве таксе биће заплеоен. Напплепн је на пвп пдгпвприп нпвим прптивмерама: Миланским декретпм пд 17. децембра 1807. гпдине и Декретпм пд 11. јануара 1808. гпдине. Пп првпм декрету, сваки брпд кпји прими на свпју палубу британске кпнтрплне пргане, или уђе у неку британску луку, сматраће се британским брпдпм и ппдлегаће заплени. Пп другпм, мпрнар кпји пријави свпј брпд, да је бип у енглескпј луци, дпбиће трећину нпвца кпји се наплати пд прпдаје брпда и целпг оегпвпг тпвара. Такп еу пве британске и француске мере искљушиле сваку мпгућнпст неутралнпг држаоа у оихпвпм сукпбу. Снабдевен уредним британским пптврдама, брпд неутралне земље ризикпвап је да настрада пд Француза; без тих папира ризикпвап је да га зарпбе Енглези. Кпнтинентална блпкада имала је псетних ппследица у привреднпм и друщтвенпм живпту и Велике Британије, и еврппскпг кпнтинента. У Енглескпј ппследице блпкаде 1807. гпдине јпщ нису биле тещке. Дп Тилзитскпг мира Берлински декрет није стрпгп примеоиван а мрежа царинарница и кпнтрплних пунктпва, кпја се прптезала дуж хиљадама килпметара дуге западнпеврппске пбале, била је лабава и неппуздана. Ппсле Тилзита ствари су ппшеле псетнп да се меоају. Ппследица веће

319 стрпгпсти у примени прпписа п блпкади, билп је све пптпуније затвараое западне, северне и централне Еврппе за британску рпбу. На северу је јединп Щведска, защтићена једнпм јакпм британскпм флптпм, кпја је уплпвила у Балтишкп мпре, пстала птвпрена за прпизвпде из Енглеске. Лука Гетебпрг ппстала је стецищте британске рпбе, из кпјег су кретали разни правци кријумшарске тргпвине према кпнтиненту. Упркпс тпме, британска тргпвина са северним ппдрушјима Еврппе била је 1808. гпдине знашајнп умаоена у пднпсу на претхпдне гпдине. Јпщ у већпј мери тп се пднпсилп на ппдрушја централне и западне Еврппе кпја су гравитирала Севернпм мпру. Оихпва размена са Британијпм била је гптпвп сасвим прекинута. Вепма слаба пд 1808. гпдине била је и британска тргпвина са медитеранским земљама Италијпм и Щпанијпм. Заузврат, ппшеп је наглп расти знашај Малте, кап центра кријумшарске тргпвине за југ Еврппе, и Леванта, кпји пд тада дпбија и кпнкретни екпнпмски знашај за Велику Британију. На све пве губитке кпје је Британија, 1807/1808. гпдине, ппшела да трпи у тргпвини са Еврпппм дпщап је, безмалп кап катастрпфа, гптпвп тптални прекид екпнпмских веза са Сједиоеним Америшким Државама. Дп тпга је дпщлп такп щтп је Кпнгрес САД, у пдгпвпр на англп-француске дискриминаципне мере према тргпвини неутралних земаља, 22. децембра 1807. гпдине, изгласап закпн п забрани брпдпвима Сједиоених Држава да плпве у билп кпју инпстрану луку без специјалне дпзвпле председника САД. Та мера је била управљена ппдједнакп прптив Енглеске кап и прптив Француске, али је пву прву мнпгп теже ппгађала јер јпј је ускратила дпвпз америшкпг дрвета, памука и житарица, неппхпдних и оенпј индустрији и прехрани станпвнищтва. Затп је пна изазвала у Британији теже ппследице и пд саме кпнтиненталне блпкаде, тим пре щтп је забрану извпза следила и забрана увпза енглеске рпбе у САД. Збпг свих пвих губитака, Велика Британија се 1808. гпдине нащла у врлп тещкпј ситуацији. Оен извпз је ппап за 60%, вепма се смаоип и

320 реексппрт кплпнијалних прпизвпда, пгрпмнп су се ппвећали стпкпви щећера, кафе, шаја, рума, бибера итд. Цене пвих прпизвпда наглп су падале. С друге стране, смаоеое увпза сирпвина снажнп је ипгпдилп индустрију. Мнпга предузећа су пбуставила прпизвпдоу, незаппсленпст у индустрији и рударству је расла а наднице заппслених су падале. У текстилним твпрницама Лидса недељна најамнина заппслених снижена је са 25 на 10 щилинга. Али, дпк је памушна и вунарска индустрија патила услед недпстатка сирпвина, металургија је страдала пд хиперпрпдукције: оени прпизвпди се нису мпгли прпдати. Неке фабрике у Јпркщиру и Дербију су смаоиле прпизвпдоу шак за 87%. Тп је, наравнп, екстремни слушај, али су губици били пгрпмни. Екпнпмске тещкпће изазвале су у Британији и друщтвенп-пплитишка узнемиреоа али мнпгп маоа негп щтп је Напплепн пшекивап. Ппјавиле су се петиције прптив владине ратне пплитике, билп је демпнстрација гладних радника, вигпвци су у Парламенту тражили укидаое ппмпрске блпкаде и сређиваое пднпса са САД. Уз ппмпћ свпје парламентарне већине и применпм репресивних мера, влада је савладала и вигпвску пппзицију и стихијске, непрганизпване ппкрете радника. Британија је настављала да грца у привредним тещкпћама, али у оима није пптпнула. На еврппскпм кпнтиненту британска ппмпрска и Напплепнпва кпнтинентална блпкада ппставиле су два питаоа: какп наћи замену за кплпнијалне прпизвпде и сирпвине кпје вище не стижу и какп развити индустрију кпја би надпкнадила британске прпизвпде? Метпд кпји је Напплепн изградип за рещаваое пвих питаоа шини сущтину шитавпг оегпвпг „кпнтиненталнпг система" привреде. У тпм систему развпј француске индустрије представља најважнију пплугу. Знашајнп местп дпбила су наушна истраживаоа у пбласти агрпнпмије, хемије, технплпгије итд. Највећа пажоа ппклпоена је питаоу прпизвпдое щећера пд еврппских сирпвина какп би се заменип увпзни щећер. Ппщтп

321 ппкущај са издвајаоем щећера из грпжђа није успеп ппклпоена је пажоа експериментима Пруса, францускпг ппрекла, Ащара са щећернпм реппм. Пви експерименти су успели, па је пд 1809-те птппшела индустријска прпизвпдоа щећера из репе, кпја ће дп прппасти Напплепнпвпг царства дати 2000 тпна пвпг прпизвпда, щтп наравнп неће задпвпљити еврппске пптребе. Замена кафе кпренпм цикприје у пвп време јпщ није успела, али је затп индигп успещнп надпкнађен пастелпм, па се пва биљка ппшела маспвнп гајити у Лангдпку у Францускпј и Тпскани у Италији. Ппкущаји са гајеоем памука у Францускпј и Италији, кап и са оегпвим маспвним дпвпзпм из Турске, нису дали задпвпљавајуће резултате. Птуда су мнпге мануфактуре, за прпизвпдоу памушнпг влакна и тканина мпрале бити затвпрене. Најизразитији такав пример биле су мануфактуре Бармена и Ербефелда, у Великпм Впјвпдству Берг. У пбласти индустрије, јединп је металургија забележила видан напредак. Пна је тп имала да захвали ратнпј прпизвпдои. Највећи усппн дпжи- вели су металургијски цеитри у истпшнпј Францускпј, Белгији и на левпј пбали Рајне. Карактеристишнп је да су се све пве теритприје налазиле у границама Францускпг-Царства. Вазалне, и друге земље Еврппе нису се мпгле ппхвалити пваквим напреткпм. Изузетак представља самп Рурска пбласт (Великп Впјвпдствп Берг), у кпјпј су ппдигнуте 33 виспке пећи, пд кпјих 6 за прпизвпдоу шелика. У неким крајевима Еврппе дпщлп је дп ппадаоа индустријске прпизвпдое не самп услед ппмпрске и кпнтиненталне блпкаде већ и збпг изразитпг фавпризпваоа француске индустрије. Такав слушај је бип са прпизвпдопм свиле у Италији кпја се смаоила услед кпнкуренције липнских свилара, кпје је Напплепн пптппмагап. Брпј мануфактурних радипница за прпизвпдоу свиле у Италији пап је пд 1806-те дп 1811. гпдине са 500 на 400, а брпј радника у оима са 140000 на 100000. Јпщ изразитији је пад вреднпсти оихпвих прпизвпда: са 14,5 на 6,2 милипна франака. Није стпга шудп щтп су ппслпвни људи у неким сателитским и

322 пплузависним зе- мљама Еврппе, прижељкивали да Француска анектира оихпвп ппдрушје.

Португалија Напплепн је знап да кпнтинентална блпкада мпже успети самп акп се буде стриктнп примеоивала, тј. акп се британскпј тргпвини не пстави ниједан прплаз у Еврппу. Једна еврппска земља са знашајнпм гепграфскпм ппзицијпм није, међутим, никакп пристајала да се укљуши у кпнтиненталну блпкаду и претила је да ппстане центар енглеске кпнтрабанде у Еврппи. Била је тп Ппртугалија. Напплепн се двпумип щта да ради са Ппртугалијпм. Щпански први министар Гпдпј ппдстицап га је уппрнп на рат прптив Ппртугалије, с надпм да ће у оенпј прппасти себи издејствпвати неку теритприју кпјпм би владап кап сампстални кнез. Нещтп ппд оегпвим утицајем а нещтп властитпм иницијативпм, Напплепн је 28. јула 1807. гпдине упутип Ппртугалији ултиматум, тражећи пд ое да Енглескпј пбјави рат. Ппртугалија је ултиматум пдбила а Напплепн је 29. пктпбра са Щпанијпм пптписап у Фпнтенблпу угпвпр п депби ппртугалске теритприје. Оен јужни деп припап би Гпдпју кап ппсебна кнежевина, северни би се дап краљици Етрурије у замену за Тпскану, кпја ће се приппјити Францускпј, а п централнпм делу, са Лисабпнпм, би се рещавалп накнаднп ппсле заврщетка рата. Истим угпвпрпм, Щпанија дппущта француским трупама да, збпг напада на Ппртугалију, прплазе прекп оене теритприје. Угпвпр у Фпнтеблпу ппшеп се примеоивати већ у нпвембру 1807, када је једна француска армија, ппд кпмандпм генерала Жинпа, прещла Пиринеје и крпз Щпанију се упутила на Ппртугалију. Већ 30. нпвембра била је у Лисабпну. Некпликп дана пре тпга регент Хуан де Брагансе, заједнп са пплуделпм краљицпм Маријпм и псталпм краљевскпм ппрпдицпм, укрцап се на брпд и птплпвип за Бразил. Заврщивщи пиерацију ликвидације Ппртугалије, Напплепн је пклевап да изврщи пстале пдредбе угпвпра из Фпнтенблпа. Разлпг за тп је бип

323 унутращои сукпб, кпји је у тп време избип у Щпанији. Премијерпм Гпдпјем, главним нпсипцпм апсплутистишкпг режима, у щпанскпм нарпду је владалп великп незадпвпљствп. Кпристећи се тиме престплпнаследник Фердинанд и известан брпј племића скпвали су заверу за пбараое Гпдпја, кпји је пптужен за издају. Гпдпј је, међутим, прптив престплпнаследника, уз ппмпћ краљице, успеп да задпбије краља Карла IV. Краљ је издап наредбу да се Фердинанд ухапси. На интервенцију Напплепна пвај сукпб је изглађен и трпјица впдећих људи Щпаније су се измирила. Али, тада је дпщлп дп ппкрета у щирпкпј јавнпсти прптив Гпдпја затп щтп је „земљу прпдап Французима". Напплепн ће буднп пратити дпгађаје, прпцеоујући пажљивп да ли је тренутак за интервенцију и, шак, за смену владајуће династије у Щпанији. Ппшеткпм 1808. пн је за врхпвнпг кпманданта француских трупа у Щпанији именпвап впјвпду пд Берга (генерал Мира), кпји је пптајнп желеп да ппстане краљ у пвпј земљи. Ппсле извеснпг времена упутип је у Щпанију јпщ једну армију ппд кпмандпм генерала Диппна, дпк је два пдреда кпнцентрисап на Пиринејима. У таквпј ситуацији у Аранхуезу је 17. марта 1808. гпдине избип устанак. Гпдпј је ухапщен, Карлп IV је абдицирап, а Фердинанд је прпглащен за краља. Устанак се прпщирип на Мадрид, а тада је Мира, ппзван пд Карла IV, умарщирап у престпницу. Карлп је пдмах ппвукап абдикацију и ппзвап Напплепна да арбитрира. Међутим, нпви маспвни, нарпдни устанак избацип је француске трупе из Мадрида, и у оега је тријумфалнп ущап Фердинанд. Напплепн је тада ппзвап на састанак у Бајпн и Карла IV (са краљицпм) и Фердинанда и Гпдпја. Пвп трагикпмишнп саветпваое пдржанп је пд 19. априла дп 10. маја, а заврщилп се Напплепнпвпм пдлукпм да тера Бурбпне са власти у Щпанији. На крају саветпваоа пн је пбјавип да је щпански престп упражоен. Напплепн је знап кпликп Мира жели щпанску круну али му је ипак, није дап. За щпанскпг краља ппставип је свпг брата, Жпзефа, а Мираа је упутип на оегпвп местп у Напуљску Краљевину. Жпзеф је стигап у Мадрид на шелу јаке француске армије, али устав кпји је даривап свпјпј

324 нпвпј краљевини није мпгап умирити устанак щпанскпг нарпда. Тек ће пн ствприти Напплепну мнпге неприлике. Щпанија и Ппртугалија нису биле једине земље у кпјима је збпг кпнтиненталне блпкаде дпщлп дп птвпрене впјне и пплитишке интервенције Француске. Такве интервенције изведене су и у италијанским државама Тпскани и папскпј пбласти, шије су луке Ливпрнп, Анкпна и Шивита Векија претиле да се претвпре у велике бреще у Напплепнпвпј кпнтиненталнпј блпкади. Да би ставип луку Ливпрнп ппд кпнтрплу Напплепн је пдлушип да пвлада Тпсканпм. Кап щтп је решенп угпвпрпм у Фпнтеблпу „етрурскпј краљици је пбећаиа северна Ппртугалија у замену за Тпскану. Пна је наиустила Тпскану, али касније није дпбила кпмпензацију. Вицекраљ Италије Ежен Бпарне пшекивап је да ће Тпскана бити прикљушена оегпвпј држави, али је Напплепн пдлушип другашије: укљушип је пву пбласт директнп у састав Француске. Исте гпдине (1808) тп је ушинип и са Впјвпдствпм Парма. Увређенпг Бпарнеа Напплепн је ппкущап да умири пдузимаоем сирпмащне пбласти Марке пд папе и оеним прикљушеоем Италијанскпј Краљевини. Пвај дар неће усрећити Бпарнеа. Марке ће му дп краја владавине стварати невпље. Најважније је, међутим, щтп је Напплепн, јпщ у јануару 1808. гпдине пкупирап шитаву Папску државу са Римпм и лукпм Шивита Векијпм. Ппщтп је Пије VII пдбип да пптпище са Напплепнпм угпвпр п стављаоу свпје државе ппд пплитишку кпнтрплу Француске, оене трупе су 2. фебруара разпружале папску гарду, прпдрле у Квириналску палату и месец дана касније прптерале већину кардинала из Рима. Папина власт била је јпщ самп фикција. Такп је ппшеткпм 1808. гпдине и целп Апенинскп пплупстрвп дпщлп ппд власт Француске. Великп Царствп Француске впјске кпје су, ппшевщи пд 1792. гпдине, ратпвале и псвајале пп разним крајевима Еврппе, бприле су се најшещће с најамнишким армијама, инферипрним ппнекад брпјем, шестп

325 стратегијпм, а увек мпралпм. На птппр ппбуоенпг нарпда ревплуципнарна француска впјска је најшещће наилазила у сампј Францускпј. Касније, међутим, у дпба Директпријума, дплазилп је дп нарпдних (сељашких) устанака и у пним земљама у кпје францускп псвајаое није дпнелп укидаое феудализма и ппбпљщаое пплпжаја сељака и у кпјима је свещтенствп, збпг запсталпсти, врщилп пдлушујући пплитишки утицај на нарпд. Највище таквих слушајева билп је у Италији. Тамп, међутим, где је францускп псвајаое дпнелп пслпбпђеое сељака и превласт буржпазије (на пример, у Белгији, Хпландији, Щвајцарскпј), знашајнијих ппкрета прптив Француза није билп. Ппшевщи пд 1808. гпдине јавља се у псвпјеним земљама један щири и дубљи птппр, кпји није самп ппбуна запсталпг сељащтва впђенпг пд кпнтраревплуципнара. Реш је п наципналним ппкретима прптив псвајаша заснпваним на развијенпј наципналнпј свести шијем је буђеоу, свпјим идејама п нарпднпм и наципналнпм суверенитету, мнпгп дппринела бащ француска ревплуција. Захваљујући тпме, бпрба Напплепнпве Француске прптив оених непријатеља ппсле 1807. није вище самп бпрба прптив „тиранских најамника" већ и прптив распламсале тежое нарпда ка наципналнпј слпбпди и независнпсти. Улазак француских труиа у Щпанију а нарпшитп пкупација Мадрида, марта 1808. гпдине изазвалп је пгпршеое щпанскпг нарпда. Већ смп видели да је 2. маја дпщлп дп антифранцускпг устанка у щпанскпј престпници. У оему је живпт изгубилп пкп 200 француских впјника. Француски кпмандант Мира је сутрадан успеп да прганизује свпје снаге и да угущи устанак. Смрћу је кажоенп пкп 400 Мадриђана. Али, пвај устанак бип је самп прелудијум за мнпгп теже дпгађаје. Три недеље касније, 24. маја 1808. гпдине цела Щпанија захваћена је пламенпм устанка, кпји је избип истпвременп на већем брпју међуспбнп удаљених места: у Пвиеду, у Валенсији, у Малаги, у Севиљи, у Бадалпну. Пвакву щирину и снагу устанка пбјащоава ппщте незадпвпљствп щпанскпг нарпда ппстпјећпм екпнпмскпм, друщтвенпм и пплитишкпм ситуацијпм.

326 Кпнтинентална блпкада ппгпрщала је и инаше неппвпљну привредну ситуацију запстале Щпаније. Прекинувщи везе и тргпвину са бпгатим кплпнијама, пна је изазвала прппадаое не самп тргпваца већ и занатлија и мануфактуриста шија се прпизвпдоа заснивала на преради увезених сирпвина. Тп је, ппет, ппвећалп незаппсленпст и беду радника. Међу привредним центрима пвпм кризпм су најтеже били ппгпђени Барселпна и Кадикс. Разуме се да је пваква ситуација изазивала вепма щирпкп незадпвпљствп пплитикпм везиваоа Щпаније за Напплепна и Француску. Међу незадпвпљницима билп је тргпваца, занатлија, индустријалаца, радника а, наравнп, и племића и свещтеника. Мпћнп щпанскп свещтенствп пкренулп је свпјпм агитацијпм прптив „безбпжних Француза" и дпбар деп сељащтва. Такп је у Щпанији бип ствпрен щирпк антифранцуски фрпнт кпји ће ппвести маспвну и жилаву бпрбу прптив псвајаша. Знак за оен ппшетак дап је кардинал Деспуиг кпји је ппзвап щпански нарпд да устане у пдбрану птачбине и вере „у оенпј пртпдпксији и шистпти". У свакпј пбласти Щпаније у кпјпј је дпщлп дп устанка пбразпвана је устанишка хунта, састављена најшещће пд црквених прелата, племића и маоег брпја представника буржпазије. Међу ппјединим устанишким пбластима и оихпвим хунтама није билп веза и сарадое, па је тп смаоивалп убпјну снагу устанка. Пд лета 1808. гпдине ппшиое усппстављаое веза међу оима, али и веза ппјединих хунти са британскпм владпм, кпја се на сваки ппзив спремнп пдазивала и слала у Щпанију ппмпћ у пружју, нпвцу и саветницима. Са Астуријпм, Севиљпм и јпщ неким пбластима, Британци су усппставили тргпвашке везе, а пбећали су им и слаое једнпг експедиципнпг кпрпуса ппд кпмандпм генерала Артура Велслија. Устаници су се пбавезивали да ће прганизпвати сталне нападе на француске трупе, складищта, касарне и кпмуникације. Щиреое и прганизаципнп ушврщћиваое устанка дпвелп је и дп преласка на оегпву страну све већег брпја впјника, регуларних краљевеких труиа, кпји су пребацивани на југ земље и стављани ппд кпманду генерала Кастаопса.

327 Напплепн у ппшетку није узеп за пзбиљнп пвај щпански ппкрет и надап се да ће пн престати сам пд себе кад Жпзеф стигне у Мадрид и пппне се на престп. Једна француска армија, ппд кпмандпм марщала Бесијера, успела је дписта да Жпзефу прпкрши пут дп Мадрида и пвај је 20. јула 1808. гпдине преузеп краљевску власт. Међутим, самп један дан касније, друга француска армија, кпјпм је кпмандпвап генерал Диппн, претрпела је тежак ппраз кпд Бајлена и заједнп са свпјим кпмандантпм предала се генералу Кастаопсу. Акп се изузме Трафалгар, тп је бип најтежи француски неуспех пд кад је Напплепн 1799-те дпщап на власт. Прппаст Диппнпве армије кпд Бајлена, имап је снажан пдјек у Еврппи и ппдстакап је птппр прптив Француза и у другим земљама. Тај ппдстицај биће јпщ јаши када пет недеља касније слпм дпживи и генерал Жинп у Ппртугалији. Оега је ппразип енглески генерал Велсли кпји се са пдредпм пд 13 000 људи искрцап севернп пд Лисабпна 1. августа 1808. гпдине Велслију се придружилп јпщ тпликп ппбуоених Ппртугалаца. Са свпјих 30000 Француза Жинп је стајап пптпунп неактиван и апатишан, па је дпзвплип да у близини ппртугалске престпнице буде ппкпљен. Ппсле тпга је без велике муке и брзп са Велслијем у Синтри пптписап предају. У сампј Щпанији рат се настављап све неуспещније пп Французе. Краљ Жпзеф није успеп да свпјпј власти ствпри пзбиљан друщтвени и пплитишки пслпнац. Оему је прищап самп танак слпј либерала кпји су пдмах, ппдругљивп названи афраншесадпси и извргнути ппщтем неппвереоу и презиру. Збпг пвакве ситуације Жпзефу је кап једина стварна снага, пстала француска впјска. Али, пна је све теже излазила на крај са устаницима. Цеп југ Щпаније бип је у оихпвим рукама, а тпкпм лета завладали су и Сарагпспм, Валенсијпм, и јпщ неким великим центрима на северу. Крајем лета Жпзефу Бпнапарти није препсталп другп негп да напусти Мадрид и ппвуше се севернп пд Ебра. Самп је неслпга, међу устанишким хунтама, пнемпгућила пслпбпђеое целе Щпаније. Ппкущај ствараоа централне хунте за целу земљу, изврщен 25. септембра 1808. гпдине у Аранхуезу, прппап је на неппмирљивпм сукпбу

328 двеју пплитишких струја у устанку: либералне, ппд впђствпм Хпвеланпса, и кпнзервативне, пкупљене пкп Флприде-Бланке. Прву струју шиниле су присталице уставне, а друге прпсвећенп-апсплутистишке мпнархије. Енглеске трупе кпје су пперисале на Пиринејскпм пплупстрву (13 000 у Щпанији и 20000 у Ппртугалији) нису мпгле утицати на смириваое пвпг сукпба унутар щпанскпг устанка. Раздражен неуспесима у Щпанији и Ппртугалији, сам Напплепн је ппшеткпм нпвембра 1808, на шелу армије пд 180000 људи, кренуп прекп Пиринеја на југ. Већ 30. нпвембра пднеп је над устаницима ппбеду кпд Спмпсијера, а 5. децембра бип је у Мадриду. Жпзеф је враћен на престп. Тпкпм зиме Наиплепи је ликвидирап једнп пп једнп устанишкп жарищте на северу, а 20. фебруара 1809-те ппсле петпмесешне ппсаде, заузеп је Сарагпсу. Пслпоен на француске трупе, Жпзеф I ће успети да се наредне три гпдине пдржи на щпанскпм престплу. Али тп ће бити владавина, кпја ће прптицати у непрестанпј бпрби са несавладивпм щпанскпм герилпм, щтедрп ппмаганпм пд Енглеза. Та пбпстранп крвава, сурпва и исцрпљују- ћа бпрба претвприће се за Французе у рат кпји се не мпже дпбити.

Немачка национална свест Француски неуспеси у Щпанији и Ппртугалији снажнп су пдјекнули у Немашкпј, прпбудивщи наду да би се Напплепн релативнп лакп мпгап птуда избацити. Та нада пала је на плпднп тле немашкпг наципналнпг псећаоа, кпје се брзп изграђивалп и израсталп на ппшетку XIX века, с једне стране, ппд утицајем идеја француске ревплуције, а с друге, кап резултат птппра бащ францускпм притиску и ппрпбљаваоу. Немашка наципнална свест стекла је, управп у пвп време и свпју идеплпгију кпја је уздизала мисап п снажнпј, јединственпј немашкпј држави шија би велишина пдгпварала сјају немашке истприје. Псуђујући француска псвајаоа, пкупацију и угоетаваое немашких земаља, пва идеплпгија је ппзивала Немце да пруже птппр псвајашу и да ушине крај свим

329 ппнижеоима кпјима их је Напплепн излпжип. Уједиоени и надахнути свещћу п свпјпј снази пни ће бити у стаоу да Французе пдбаце прекп Рајне. Ппд утицајем пваквих идеја, а јпщ вище услед незадпвпљства француским кпнтрибуцијама, реквизицијама и разним другим пблицима екпнпмскпг и пплитишкпг угоетаваоа, дпщлп је у Немашкпј дп псниваоа тајних патриптских друщтава тугебунда. Први тугебунд бип је фпрмиран у Кенигзбергу, 1808. гпдине, а прганизација му је била слишна маспнскпј лпжи. За самп гпдину дана пбразпванп је 25 таквих друщтава са 700 шланпва. Оихпв задатак је бип да „распламсају снагу грађана". У пракси, пна су пратила, јавнп псуђивала и кажоавала „издајнике", тј. грађане кпји су сарађивали са Французима. Друщтва су врщила тајну прппаганду и припремала устанак прптив Напплепна. Да би придпбила масе грађана и сељака за устанак, друщтва су се мпрала мащити ревплуципнарних парпла: слпбпде, једнакпсти, братства, нарпднпг суверенитета и слишнп. Тиме су изазвала неппвереое и несимпатије владајуће аристпкратије у немашким земљама, кпја је спас пд Напплепна пре пшекивала пд руских и аустријских пукпва, негп пд ппкрета свпг нарпда. Истина, сам државни врх у Прускпј приступип је ппсле 1806-те низу спцијалних, пплитишких и впјних рефпрми у циљу псппспбљаваоа земље за бпрбу са Французима, али дп делптвпрне сарадое између владајућих кругпва и ревплуципнарних друщтава није мпглп дпћи. Вести п фраицуским неусиесима на Пиринејскпм пплупстрву затекле су Аустрију у великпј финансијкпј кризи. И ппред тпга духпви у пвпј царевини су се снажнп узнемирили. Пдмах је ппкренута жива антифранцуска агитација кпјпм су рукпвпдили министар грпф Стадипн, барпн Хпрмајер, надвпјвпда Јпхан и други великпдпстпјници. Дух реванщизма захватип је интелектуалне и впјне кругпве. Уз највеће финансијске наппре ствпрена је нпва резервна армија пд 150000 људи кап и ппсебан кпрпус тирплских стрелаца пд 23 000 бпраца. Из финансијских разлпга, пвп ппвећаое брпјшанпг састава аустријске впјске

330 није прппраћенп пдгпварајућим прпменама у ппмпћним и ппзадинским службама, па ће затп дати пплпвишне резултате. Утисак Аустријанаца, да је дпщап шас за пбрашун са Напплепнпм, ушврстиле су и вести да се рускп-францускп пријатељствп брзп хлади. Те су вести имале пснпва. Руска аристпкратија била је и ппсле Тилзита непријатељски распплпжена према Напплепну и самп је вребала прилику да разбије савез са „антихристпм". И сам цар је ппстајап све незадпвпљнији Напплепнпвим ппнащаоем. Узнемиравалп га је Напплепнпвп пдбијаое да евакуище Ппљску, па је сам прпдужавап пкупацију Влащке и Мплдавије. Збпг тпга му је Напплепн претип да ће заппсести Щлезију. Изненада, Напплепн је свпјим шувеним писмпм пд 2. фебруара 1808. гпдине предлпжип Александру I депбу Турске. Аустрија би узела западни деп Балкана (Бпсну и Србију), Русија истпшни и азијске делпве Турске, а Француска Египат и Сирију. Намера је била пшита: пбезбедити Францускпј најпсетљивија ппдрушја истпшнпг Медитерана и при тпм крвнп завадити Русију са Великпм Британијпм. Да би се размптрип пвај грандипзни план, Напплепн је рускпм цару предлпжип нпви састанак. Дп нпвпг сусрета францускпг и рускпг цара дпщлп је на тлу Немашке, у Ерфурту, 27. септембра 1808. гпдине. Билп је тп време највећих тещкпћа Француза на Пиринејскпм пплупстрву. Напплепн је брижљивп скривап свпје бриге збпг тпга, али је Александар п оима бип пбавещтен са најсигурнијег места пд дпскпращоег францускпг министра инпстраних ппслпва Талејрана, кпји га је саветпвап да се пдупре Напплепну. Тп је бип акт велеиздаје, али с пбзирпм на тп да га Напплепн није пткрип, пн се Талејрану вепма исплатип руски цар га је пбасуп баснпслпвним ппклпнима. Александар је, дакле, пдбацип Напплепнпв прпјекат п депби Псманске империје. Щтавище пн је примпрап Напплепна да прихвати прпдужаваое руске пкупације Влащке и Мплдавије, а да сам евакуище Великп Варщавскп впјвпдствп. Александар је пдбип и Напплепнпв ппзив да га ппдржи у слушају рата са Аустријпм. Пву капиталну вест, издајник

331 Талејран пдмах је дпставип аустријскпм амбасадпру у Паризу, грпфу Метерниху, а пвај је без пклеваоа прпследип за Беш. Када је у нпвембру 1808. гпдине Напплепн на шелу Велике армије прещап Пиринеје, Аустрија је прпценила да је наступип тренутак за оену акцију. Али пиа није мпгла пдмах да ее ппкрене једнпставнп није имала пара. Нпвшана ппмпћ затражена пд Лпндпна јпщ у пктпбру, никакп није стизала. Ппзвана на сарадоу Пруска је пклевала. Усппстављена је веза и са тугебундима не би ли ппкренули нарпдне странке у Немашкпј али је дп знашајнијег ппкрета дпщлп самп у Тирплу, кпји је пд 1805. гпдине бип у саставу Баварске. Тамп су ... пплитика Баварске и узимаое младића у впјску изазвали великп нарпднп незадпвпљствп. На ппзив барпна Хпрмајера и надвпјвпде Јпхана, гпстипнишари Несинг из Бплцана, Хубер из Бранекена и Андреас Хпфер из Пасертала ппдигли су 9. априла 1809те нарпд Тирпла на устанак. Тпга дана је и Аустрија пбјавила рат Францускпј. Са пвим нападпм Аустрија је закаснила бар два месеца. Напплепн је у тпку фебруара, заврщип пперације у Щпанији и вратип се у Париз. Пбавещтен п аустријским припремама и сам се журнп спремап да дпшека напад. Када му је рат пбјављен, имап је ппд пружјем армију пд 300000 људи, с кпјпм је пдмах прещап у Немашку. Две трећине састава пве армије шинили су странци и регрути, па су оени бпрбени квалитети били знатнп исппд квалитета впјски из 1805-те, 1806-те и 1807. гпдине, али је и пна уливала прптивнику респект. Захваљујући тпме Пруска је кпнашнп пдбила ппзив Аустрије да јпј се придружи. У ппмпћ Аустријанцима ппщла су самп три пдреда дпбрпвпљаца тзв. хусара смрти, ппд кпмандпм генерала Тила, Ката и Дернберга, али оихпва неусаглащена акција није Французима задала веће бриге. Такп се нпва, V кпалиција прптив Француске из 1809-те свела на две шланице савеза: Велику Британију и Аустрију.

332 Занемаривщи у ппшетку, тирплске устанике, Напплепн се свпм снагпм устремип на аустријске регуларне трупе. Дп прве битке дпщлп је кпд места Екмила, на Дунаву, 22. априла. Надвпјвпда Карлп бип је пптушен и мпрап је да се ппвлаши. Изплпвавщи аустријску армију пд Немашке и Италије, Напплепн ју је уппрнп гпнип према истпку да би 12. маја ущап у Беш. Са свпјих 150000 људи надвпјвпда Карлп је прещап на леву пбалу Дунава, ппрущивщи за спбпм све мпстпве. Напплепнпв ппкущај пд 21. и 22. маја да фпрсира Дунав и да кпд села Асперн и Еслинг направи мпстпбране није успеп ни пп цену великих губитака. Тек ппсле месец и пп дана припрема и дпвлашеоа нпве артиљерије, пн је 4. јула пбнпвип пфанзиву, прещап Дунав и 6. јула 1809. нанеп Аустријанцима тежак ппраз кпд места Ваграм. Пшекујући и даље ппмпћ са стране, Аустријанци су 12. јула пптписали самп примирје. Сва ппмпћ, међутим, свела се на искрцаваое једнпг пдреда пд 40000 Енглеза, кпд места Флесинг у Хпландији, 30. јула. Али оега је разбип а касније натерап и на укрцаваое у брпдпве и ппвратак у Енглеску, министар пплиције Фуще, кпји је ппдигап белгијску наципналну гарду и с опм тукап Енглезе. Пзбиљна ппмпћ за ппражену Аустрију није бип ни тирплски устанак. Такп је Аустрија ип шетврти пут за дваиаест гпдина мпрала да прими пд Напплепна мирпвни диктат. Угпвпр је пптписан у Щенбруну, 14. пктпбра 1809-те. Аустрија је, ппнпвп, претрпела тещке теритпријалне губитке. Пдузет јпј је деп Галиције са Кракпвпм, кпји је приппјен Великпм Варщавскпм Впјвпдству. Други деп Галиције, са Тарнпппљем, узела је Русија. Салцбург и деп Гпрое Аустрије (пкруг Ин) дат је Баварскпј. На југу Аустрији су пдузети делпви Хрватске, Слпвенија, Трст и Ријека. Пбједиоене са Истрпм и Далмацијпм, пве су пбласти ущле у састав Илирских Прпвинција (центар у Љубљани), кпје су директнп приппјене Францускпј. Марщал Мармпн именпван је за оихпвпг намесника. У замену за Истру и Далмацију, Краљевина Италија дпбила је јужни Тирпл. Накпн Ваграма и Щенбруна, птппри кпји су се прптив Напплепна ппјавили у Немашкпј били су сузбијени.

333

Национални покрет у Италији Ппкрет прптив Напплепнпве власти у Италији бип је слабији негп у Щпанији и Немашкпј, али је пставип трајне ппследице, пд кпјих је најтрајнија била ствараое наципналне идеплпгије, кпја ће, кап и кпд Немаца, имати знашајнп местп у каснијпј бпрби италијанскпг нарпда за уједиоеое. Пд друщтвених и пплитишких ппкрета уперених прптив власти Француза најснажнији су били пни кпји су се јавили у време аустријскп-францускпг рата 1809. гпдине. Сељашки ппкрети избили су тада у северним делпвима Лпмбардије, у пбластима Марке, Емилија и Мантпва. Ппбуоеници су успели да уђу у градпве Рпвигп, Мпдена и Бплпоа и да ппседну Ферару. Ппсле Ваграма, међутим, све су пве ппкрете брзп ликвидирали Французи. Пкп 150 лица билп је псуђенп на смрт и ппгубљенп. Пп свпм карактеру пве ппбуне су биле мнпгп вище спцијалнп-екпнпмски негп пплитишки ппкрети. У јужнпј Италији се јпщ 1806-те искрцап пдред пд 5 000 Енглеза кпјим је кпмандпвап Чпн Стјуарт. Дпбрп прихваћен пд станпвника Калабрије, пдред је заузеп местп Маиду и пдатле, заједнп са калабријским герилцима, извпдип нападе на Французе, ппбедивщи 9. јула 1809-те шак и једну оихпву дивизију. Тек ппсле тпга Французи су на пвпг прптивника бацили јаше снаге, кпје су избациле Енглезе из Италије. За оима је, међутим, пстала калабријска герила, малпбрпјна, али несавладива, кап и пна у Щпанији. Оена снага лежала је у ппдрщци целе мреже патриптских прганизација карбпнара, шији се први трагпви јављају јпщ 1806-те да би праву активнпст развиле 1810. гпдине. Карбпнари су изразитп пплитишка прганизација кпјпј је циљ прптериваое странаца из Италије, пслпбпђеое и уједиоеое италијанскпг нарпда. Збпг свих пвих манифестација италијанскпг птппра, Напплепн је пдлушип да Италију јпщ шврщће веже за Француску. Већ 10. јуна 1809-те рещип је да, дефииитивип, ращшисти с Папскпм државпм, кпју је вище пд гпдину дана држап ппд пкупацијпм. Сада је прпгласип оену анексију и претвприп је у прпвинцију Лацијум, у пквиру Францускпг Царства. Папа

334 га је збпг тпга следећег дана екскпмуницирап из цркве, а Напплепн је папу дап ухапсити и затпшити у граду Савпну.

Британија Услед Напплепнпве кпнтиненталне блпкаде и прекида тргпвине са САД, Велика Британија је и 1808. гпдине прплазила крпз велике екпнпмске, спцијалне и пплитишке тещкпће. Али пве блпкаде и пгранишеоа нису ни најмаое лакп падале ни Еврппи ни Америци. Тп је 1809-те дпвелп, најпре, дп пппущтаоа англп-америшке затегнутпсти а затим, захваљујући дпгађајима у Щпанији, Ппртугалији и ратпваоу пете кпалиције, дп првих прпбпја и у систему кпнтиненталне блпкаде. Тп ће дппринети да Британија те гпдине изађе из кризе и ппђе путем нпвпг прпсперитета, щтп ће ппет бити знак да је ппкущај „да земља ппбеди мпре" дпживеп неуспех. Недпвпљне снаге и кпруптивнпст кпнтрплних пргана на Балтишкпм мпру дпвели су тпкпм 1809-те, дп ппстепенпг пбнављаоа тргпвашких веза између Велике Британије и Пруске. На незнатне препреке наизлазила је и британска кријумшарска рпба кпја је, прекп Гетебпрга, стизала у Ппмеранију и Мекленбург. У Русији су се цареве наредбе п забрани увпза енглеских прпизвпда самп пп изузетку ппщтпвале. Щведска, кпја се 1809-те измирила са Русијпм а 1810-те са Францускпм, такпђе је прихватала блпкаду самп на решима. Щтавище, британски извпз у Щведску сталнп се ппвећавап, с тим щтп је знатан деп пристигле рпбе реексппртпван у централну Еврппу. У гпдинама 1809-1810. расла је и британска размена са Западнпм Еврпппм. У тпј размени на првпм месту биле су Данска и Нпрвещка, а најснажнији центар за пребациваое британске рпбе у земље уз пбале Севернпг мпра ппсталп је пстрвп Хелгпланд. Пдавде је највище рпбе пдлазилп у Немашку и Хпландију. Да би се супрптставип пвпј кпнтрабанди, Напплепн је ппшеп да гради густ царински кпрдпн, пд ущћа Рајне дп Бремена. Али и пн се убрзп ппказап неефикасним. Другашије није ни мпглп бити када је и сам

335 хпландски краљ, Напплепнпв брат Луј Бпнапарта, гптпвп легалнп, пбнпвип тргпвину са Енглескпм. Све хпландске луке су 1809-те пп оегпвпј наредби, птвпрене за брпдпве неутралних земаља. А ти брпдпви су дпвпзили британску рпбу. Напплепн му је тп тещкп пребацивап, мада ни сам није мпгап да пстане дпследан свпјпј пплитици блпкаде. Наиме, прпизвпдоа вина, ракије и житарица, у Францускпј је 1809-те била такп дпбра да се известан оихпв кпнтигент мпрап, пп ппвпљним ценама, извести у Енглеску, кпја је жуднп тражила пве прпизвпде. Сам Напплепн пдпбрип је тај извпз и, за- узврат, куппвину грађевинскпг дрвета, гвпжђа, лекпва и јпщ неке рпбе у Британији. Пбим пве размене ће се у 1810. гпдини јпщ и ппвећати. Кап и оегпв брат у Хпландији, Напплепн је пву тргпвину, ради прикриваоа истине, пбављап брпдпвима неутралних земаља. Кап щтп се види, кпнтинентална блпкада била је привремена ппјава и самп за краткп време је зауставила британску тргпвину са Еврпппм. Разбијајући блпкаду, Британци су већ 1809. пкп 47% свпје целпкупне тргпвинске размене пбављали са Еврпппм. У истп време пбнављала се и прпщиривала и енглеска тргпвина са САД, јер је америшки Кпнгрес 15. марта 1809. с ое скинуп ембаргп. Тргпвина са САД је, већ те гпдине, представљала 10% укупне британске размене са светпм, да би 1810-те ппрасла на 17%. Тих гпдина су и мнпге щпанске кплпније у Америци птвприле свпје луке за британску рпбу. Такав је слушај, 1808/09. гпдине, бип са Буенпс Аиреспм, Мпнтевидепм, Кубпм, Сантп-Дпмингпм, а пд 1810. и са другим кплпнијама: Каракаспм, ЈТа Платпм, Нпвпм Гранадпм, Шилепм и ппртугалскпм Бразилијпм. Мпже се, према тпме, рећи да је 1809. гадина представља гпдину слпма кпнтиненталне блпкаде. Напплепн није разумеп дубину и неппправљивпст свпг неуспеха па је прибегап нпвим, стрпгим мерама према прекрщипцима блпкаде. Хпландскпг краља је натерап на абдикацију, ппсле кпје је и пву земљу приппјип Францускпј. Исту судбину ће наредне гпдине дпживети и некпликп севернпнемашких држава и

336 ханзеатских градпва: Великп Впјвпдствп Плденбург, Великп Впјвпдствп Берг, Краљевина Вестфалија итд. Захваљујући свим пвим анексијама Напплепнпвп царствп је ппстиглп најщиру експанзију. Такп је билп ствпренп Великп Царствп. 9|Г SFC У дпба Великпг Царства Француска је имала највеће прпстранствп: 1811-те имала је 130 департмана уместп 83 из 1789-те. На северу се прптезала дп Балтишкпг мпра; истпшна граница јпј је највећим делпм ищла рекпм Рајнпм укљушујући у састав Француске Женеву и кантпн Вале; на југпистпку Францускпј су приппјене италијанске теритприје Ћенпва, Пијемпнт, Тпскана и Римска пбласт. Прекп Италије, француска теритприја се прпстирала на западне делпве Балкана, истпшну пбалу Јадрана и на Јпнска пстрва. На Пиринејима је, 1812-те, пдузела Щпанији делић теритприје дплину гпрое Гарпне. Пкп Француске и ппд оеним впђствпм щирип се систем вазалних држава. У једнима су владали напплепниди (царски рпђаци), а у другима страни кнежеви кпје је Напплепн држап ппд кпнтрплпм. Уз оих билп је и некпликп држава савезница Француске. Вазалне државе еу, најпре, наследнице некадащоих „република сестара". Прва је Краљевина Италија, пснпвана 1805. Краљ јпј је бип сам Напплепн, али је у оегпвп име, кап вицекраљ, опме управљап царев пастпрак Ежен Бпарне. Друга је била Краљевина Хпландија, кпја је ппстала пд Батавске Републике. Опме је дп 1810-те кад је приппјена Францускпј, владап Луј Бпнапарта. Некадащоа Партенппејска или Напуљска Република претвпрена је 1806-те у Напуљску Краљевину, кпјпм је дп 1808. гпдине владап Жпзеф Бпнапарта, кад је „премещтен" у Щпанију. На оегпвп местп дпведен је Напплепнпв зет, марщал Мира. Пре тпга, у перипду пд 1806. дп 1808. гпдине пн је бип впјвпда Великпг Впјвпдства Берг у Немашкпј. Нпминални владар Берга је, ппсле Мирапвпг пдласка, бип оегпв син, све дпк 1811-те и Берг није приппјен Францускпј. Исту судбину дпживеће и Вестфалска Краљевина, кпјпм је

337 пд 1807. дп 1811. гпдине владап трећи Напплепнпв брат, Жерпм. Ппред саме Вестфалије у састав пве краљевине улазили су Ханпвер, Браунщвајг и јпщ неки делпви западне Немашке. Најзад, Напплепнпва сестра Елиза владала је малим италијанским кнежевинама Лукпм и Пјпнбинпм. Уз пве, ппд влащћу Напплепнпвих рпђака, ппстпјале су и друге државе, сателити Француске. Међу првима је била, јпщ 1803. гпдине, пбразпвана Хелветска Кпнфедерација, састављена пд щвајцарских кантпна и бивщих сампуправних градпва. Три гпдине касније Напплепн је пбразпвап и Рајнску Кпнфедерацију пкупивщи у опј вище немашких државица. Најзнашајније оене шланице биле су Вестфалска Краљевина, Великп Впјвпдствп Берг, Краљевина Баварска, впјвпдства Баден и Виртемберг, те Сакспнска Краљевина заједнп са Великим Варщавским Впјвпдствпм, шији је впјвпда бип управп краљ Сакспније. Међутим, Великп Варщавскп Впјвпдствп билп је и ппсебним везама привезанп уз Француску. На шелу Рајнске Кпнфедерације стајап је кап Напплепнпв заступник бивщи архиепискпп Мајнца Карл-Тепдпр Далберг, кпји је Французима ушинип мнпге услуге у пптшиоаваоу Немашке. Све пве сателитске државе улазиле су у неку врсту федерације са Францускпм, па је такп и самп Великп Царствп билп једна слабп дефинисана и сређена федерација. Оена унутращоа шврстина била је некад маоа, некад већа. Напплепн није увек мпгап да наметне впљу ни свпјим рпђацима а ппгптпву другим владарима. Тада би прибегавап санкцијама, кпје су се махпм заврщавале анексијама неппслущних држава. Захваљујући тпме, дп 1812-те је из пквира Великпг Царства успела да се ищшупа самп једна земља кпја је тамп већ била Ппртугалија. Целп Великп Царствп насталп је из пптребе да се француска империја защтити пд Велике Британије. Оену екпнпмску и пплитишку кпнкуренцију требалп је унищтити кпнтиненталнпм блпкадпм. Да би се тп спрпвелп, мпрале су се две трећине Еврппе ставити ппд надзпр Француске. Тп је дпвелп дп Великпг Царства. Изван тпг царства стајалп је

338 јпщ некпликп држава савезница Француске. Русија је била прва кпја је у Тилзиту јула 1807. склппила савез са Францускпм. У угпвпру п савезу Напплепн је цару Александру ппставип самп један услпв: ппщтпваое кпнтиненталне блпкаде. Цар је у тпм смислу и издавап наредбе, али се пне у Русији нису ппщтпвале. Тп је пд ппшетка пвај савез шинилп несигурним. Ушврстип га није ни сусрет двпјице царева у Ерфурту септембра наредне гпдине. Други француски савезник је, пд 30. пктпбра 1807. гпдине, била Данска. Прихвативщи савезнищтвп с Напплепнпм, и Данска је ппшела примеоивати блпкаду. Пна ће кап француски савезник ући и у рат прптив Щведске, кпја је пд 1807. дп 1808. гпдине била у рату са Русијпм. Щвеђани ће у септембру 1808. гпдине затражити мир са Русијпм, а пва ће им, да би га прихватила, узети Финску. Незадпвпљна щведска аристпкратија ће збпг тпга натерати краља Густава IV на абдикацију. Нпви краљ, Карлп XIII ће, 6. јануара 1810. гпдине, закљушити фпрмални мир са Францускпм и, бар декларативнп, пристати на кпнтиненталну блпкаду. Какп није имап деце пристап је, шак, ппд утицајем прпфранцуске струје, да за свпг наследника пдреди Напплепнпвпг марщала, некадащоег јакпбинца, Бернадпта. Оега је щведски Риксдаг 21. августа 1810. и пптврдип за владара. Такп је и Щведска ппстала француски савезник. Најшуднији је бип савез Француске и Аустрије. Ппщтп су претхпднп скпрп 17 гпдина ратпвале и шетири пута се мириле, пве две силе су 1810. закљушиле угпвпр п савезу. Щтавище, савез је ппткрепљен Напплепнпвпм женидбпм са надвпјвпткиопм Маријпм Лујзпм, кћеркпм цара Франца I и рпђакпм бивще француске краљице Марије Антпанете. Ппщтп са Жпзефинпм Бпарне није имап деце Напплепн је зажелеп да се прпди с некпм старпм владарскпм кућпм и да дпбије наследника кпји не би бип сматран скпрпјевићем и узурпатпрпм. У једнпј шувенпј сцени пн је нпвембра 1809. саппщтип Жпзефини пнп шега се пна прибпјавала јпщ пд прпглащеоа царства: да жели развпд. Пбављенпм 7. фебруара 1810. развпду је брзп следила нпва женидба. Свешани свадбени церемпнијал пбављен је 2. априла 1810. гпдине, у Лувру. За дплазак нпве царице у

339 Париз Напплепн је дап саградити Тријумфалну капију. Већ 20. марта 1811. царица је рпдила сина, Напплепна II, ппзнатпг у бпнапартистишкпј литератури кап „Прлић" (Aiglon). Прпђенп са старпм кућпм Хабсбурга, Напплепнпвп Великп Царствп је изгледалп кап трајна и шврста твпревина. Први утисак је, међутим, варап. Великп Царствп је билп некпхерентна империја, кпја није имала никакав јаснији и трајнији пплитишки принцип, на кпјем би се заснивала и пкп кпјег би се пкупљали сви оени делпви. Пслпоенп првенственп на интересе француске буржпазије, пнп је билп резултат спреге пвпг интереса и неизмерне Напплепнпве тежое ка све већпј мпћи и слави. У ствараоу тпга царства лишнпст државника и оегп- ве амбиције играли су пресудну улпгу. Да ли је, према тпме, Великп Царствп, прпистеклп из пвих интереса и амбиција, мпглп бити сплидна и трајна пплитишка грађевина? Са велике истпријске дистанце јаснп је да није. Пнп је у себи нпсилп превище ппрешних екпнпмских, друщтвених, пплитишких, наципналних, верских, интелектуалних и других стремљеоа и инетереса да би се мпглп дугп пдржати на лишнпј снази једнпг шпвека и на силама кпје је пн сам, ма кпликп бип велики, мпгап мпбилисати. Псим тпга, Великпм Царству су, у време кад је изгледалп на врхунцу снаге, претиле неппсредне унутращое и сппљне ппаснпсти, кпјих је Напплепн бип пптпунп свестан и кпје су пред оега ппстављале егзистенцијалнп питаое: щта и куда даље? Кпје су тп ппаснпсти биле? Птвпрена или скривена унутращоа ппаснпст биле су наципналнппслпбпдилашке тежое ппрпбљених нарпда кпје су утицаји Француске ревплуције и Напплепнпва псвајаоа пткрили и активирали. Тутоава пвпг великпг истпријскпг прпцеса, кпји ће пбележити XIX век, прпцеса наципналних ппкрета, јпщ је била пптмула али су је уппрни птппри нарпда Щпаније, Нталије и Немашке јаснп најављивали. Напплепн је знап да оегпвп глпмазнп, слабп екпнпмски, спцијалнп и пплитишки интегрисанп царствп неће мпћи да се нпси са пвпм ппаснпщћу акп не буде ималп мирне и сигурне границе, прекп кпјих неће дплазити

340 ппдстицаји и пхрабреоа, наципналнппслпбпдилашким ппкретима унутар тих граница. А на границама Царства стајала су два велика и стращна непријатеља. На западу је бип птвпрени, уппрни, несавладиви и неппмирљиви прптивник, Велика Британија а на истпку несигурни савезник, кплпс кпји се тещкп ппкреће и кпји не пткрива лакп свпје праве намере, али с кпјим су пднпси ппстајали све хладнији, а прптиврешнпсти све дубље. Реш је п Русији. Щта акп се пва два прптивника трајнп ппвежу, акп оихпва акција ппвуше за спбпм щирпки талас наципналних ппкрета унутар Царства? Нарпшитп немашки вал. Тп су биле зебое кпје су квариле сан мпћнпг Напплепна већ 1810/1811. гпдине. Еерппа изван „ВеликпТ Царства" Ма кпликп дубпки спцијалнпекпнпмски и наципналнп-пплитишки прпцеси унутар Напплепнпвпг „Великпг царства" представљали трајну и пптенцијалну ппаснпст пп оегпв ппстанак, директне и блиске претое дплазиле су му ппнајпре са стране, пд земаља кпје су измицале свакпдневнпј Напплепнпвпј кпнтрпли Русије, Аустрије, Пруске, а ппгптпву пд непријатељске Британије. Друщтвене, привредне и пплитишке прилике у оима, представљале су затп ппсебан интерес тадащое еврппске јавнпсти, а касније, наравнп, и истприпграфије. Затп ћемп их и ми пвде приказати. Уз тп, псврнућемп се и на дпгађаје у еврппским делпвима турске царевине у кпјима је Првим српским устанкпм 1804-те птвпрен велики и далекпсежни прпцес наципналних и спцијалних ревплуција балканских нарпда. Велика Британија Иакп је из ратпва са ревплуципнарнпм Францускпм 1802. гпдине изащла зампрена и исцрпљена Енглеска је, у ствари, у ери напплепнпвских ратпва (1803-1815) била јаша негп деценију раније. Тп најбпље пеказују шиоенице п оенпм привреднпм усппну и све већем замаху индустријске ревплуције с једне, и све већем нплитишкпм јединству и пдлушнпсти у супрптстављаоу францускпј експанзији, с друге

341 стране. Пва пдлушнпст дплазила је птуда щтп су се пбриси француске експанзивнпсти 1792/93. гпдине тек наслућивали, дпк су 1803/1804. гпдине већ били првпразредна пплитишка шиоеница. Затп је енглеска буржпаска јавнпст сада била у виспкпм степену сагласна са пптребпм да се активнп супрптставља даљем јашаоу Француске. Пна је била уверена да Енглеска мпже, и треба, да спреши рущеое равнптеже снага у Еврппи и оенп преуређеое у кприст Француске. Пвп увереое ппшивалп је на пшевиднпј британскпј привреднпј надмпћнпсти над оеним ппасним Прогрес Заппшета пкп 1760. гпдине снажнп стимулисана ратнпм прпизвпдопм, индустријска ревплуција у Британији је ппшеткпм XIX века узела велике размере. Захваљујући тпме, Енглеска је у развпју индустрије нашинила неслућени прпгрес. Пстале најразвијеније западнпеврппске земље касниле су за опм најмаое 20-30 гпдина. Тп закащоеое псећаће се све дп ппследое трећине XIX стплећа. Развпј индустрије дпвеп је дп ствараоа десетак великих индустријских центара у Енглескпј, Щкптскпј и Велсу, у кпјима су били кпнцентрисани најзнашајнији прпизвпдни капацитети. ЈТпндпн, у пнп време пгрпмна аглпмерација пд 860 хиљада станпвника (највећи град на свету), са свпјим предграђима, бип је највећи међу тим центрима. Оегпва најважнија индустријска грана била је прпизвпдоа свилегде је билп заппсленп пкп 30 хиљада радника, кпји су прпизвпдили углавнпм за унутращое енглескп тржищте. На северпистпку, врлп снажан индустријски центар, за прпизвпдоу шещљане вуне бип је град Нприш. Пвде је, кап и у Вест Кантрију, прпизвпдоа вуне била неуједнашена и дпживљавала је у перипду пд 1770. дп 1805. гпдине и усппне и падпве, али су затп друге индустријске гране имале мипгп етабилнији развпј. Такве су гране биле прпизвпдоа щећера у Бристплу, и прпизвпдоа гвпжђа и калаја у Бристплу и Кпрнуелсу. На тај нашин регипн истпшне и јужне Енглеске бип је у индустријскпм ппгледу разнпврстан и, укупнп узевщи, у усппну. Севернп пд пвпг регипна, у ппдрушју централне

342 Енглеске, пд Бирмингема на јужнпј дп Оукастла на севернпј страни, прпстирап се други индустријскп-рударски регипн, са некпликп ппсебних басена. На северу, у басену Оукастла, прпизвпде се угаљ, хемикалије и стаклп. У Мидлендсу, са центрпм у Бирмингему, стварап се снажан центар металурщке индустрије и рударства (угаљ). Гпдине 1806. пвде је већ билп 25 фабрика са 42 виспке пећи. Са свпјих 74000 станпвника Бирмингем је шетврти град у Енглескпј: ппсле Лпндпна, Ливерпула и Маншестра. У оему је најважнија индустрија напружаоа. У западнпм делу пвпг централнпг индустријскп-рударскпг регипна Енглеске, лежап је базен Ланкащира са два велика центра Ливерпулпм и Маншестрпм. Главна снага пвих индустријских центара је у памушнпј прпизвпдои. Пд укупнп 4600000 вретена, кпликп су имале енглеске предипнице памука 1811, пкп 3400000 билп је кпнцентрисанп у пва два града. У централнпм привреднпм регипну налазила су се јпщ два индустријска басена: басен Дербија, Нптингема и Лајшестра са врлп развијенпм прпизвпдопм ппсуђа пд фајанса и ппрцулана, те свиле и шипака, и велщки басен са металнпм индустријпм у пунпм усппну. У перипду пд 1788. дп 1806. пвде је прпизвпдоа сирпвпг гвпжђа ппрасла за прекп седам и пп пута: 36 виспких пећи прпизвелп је 1806. пкп 76000 тпна сирпвпг гвпжђа. Најзад, на северу Британије у Щкптскпј, стварап се, пкп Глазгпва, ппсебан индустријски регипн са мнпгпбрпјним предипницама памука, кпнппље и лана, те са металургијскпм прпизвпдопм у снажнпм усппну. Развпј пвих индустријских басена и регипна није, наравнп, ппшеткпм XIX века, јпщ пзнашип ппбеду „црне" над „зеленпм" Енглескпм и индустријски центри су јпщ увек били самп мале црне мрље на привреднпј карти Велике Британије, али су пни и брпјем и капацитетима кудикамп развијенији пд слишних центара билп кпје друге земље на свету. Енглеска индустрија се није разликпвала пд индустрије псталих еврппских земаља самп пп свпјпј укупнпј снази и пп укупним прпизвпдним мпгућнпстима већ и пп степену механизпванпсти,

343 прпдуктивнпсти рада и кпнцентрисанпсти. Истина, у пвпм ппгледу све индустријске гране нису дпживеле исти напредак, ни дпстигле исте нивпе. Најдаље је пдмакла, у време индустријске ревплуције, памушна индустрија. Оеним развпјем дпмаћа радинпст је била гптпвп пптпунп унищтена. Стваране су фабрике у кпјима је радилп, најшещће, пп 200 дп 300 радника. Нп, билп је и већих ппгпна и фабрика. Највећа твпрница памушних влакана у Енглескпј 1805. имала је 100000 вретена и заппщљавала је 1500 радника. Развпј металургије бип је вепма снажан. Пн је пмпгућен упптребпм каменпг (земљанпг) угља уместп дрвенпг (ћумура). Гпдине 1806-те у Енглескпј је билп 122 металургијска индустријска предузећа са 222 виспке пећи и гпдищопм прпизвпдопм пд 250000 тпна, щтп је за пкп 75% већа прпизвпдоа пд француске и, птприлике, за 25% већа пд руске. Дпк су текстилна и металургијска прпизвпдоа усппн и препбражај дпживеле захваљујући индустријскпј ревплуцији, брпдпградоа је напредпвала захваљујући рату. Самп између 1803. и 1805. гпдине британска брпдпградилищта ппринула су у мпре 100000 брутп регистарских тпна нпвпг брпдскпг прпстпра. Какп су брпдпви у пвп време јпщ увек грађени искљушивп пд дрвета а Британија га на свпм пстрву нија имала, биће упућена на увпз пгрпмне кплишине пве сирпвине. У тп време пна је гпдищое увпзила 224000 m3 дрвне грађе за брпдпве. Највећим делпм пва грађа је увпжена из прибалтишких земаља и пва шиоеница пд првпразреднпг знашаја за оену наципналну пдбрану и пбјащоава бруталнпст британске реакције на ппјаву тзв. Лиге неутралних 1801. гпдине. Међутим, дрвп није билп једина сирпвина пд шијег је увпза, умнпгпме, зависила судбина енглеске индустрије. У истпветнпј мери кап и брпдпградоа пд увпза сирпвина зависиле су и индустрије свиле и памука. Целпкупна сирпвина за памушну индустрију увпжена је из САД, са Антила, из Бразилије (прекп Ппртугалије) и маоим делпм из Индије.

344 Пплпвина свилене сирпвине дплазила је из Еврппе, а друга пплпвина из Азије. Шак је и дпбар деп сирпвина за вунарску индустрију увпжен, највећма из Щпаније и Ппртугалије. Заузврат, пплпвина вунених, памушних и шетвртина ланених, кудељних и свилених тканина, пплпвина металурщких и петина керамишких и стаклених прпизвпда Енглеске извпжене су на инпстрана тржищта: 33% у правцу Еврппе, 27% у САД и 40% у британске кплпније и пстале делпве света. Пве шиоенице ппказују да је затвараое Еврппе за британску увпзнпизвпзну тргпвину оенпј индустрији ствприлп пгрпмне тещкпће у првпм реду услед хиперпрпдукције, дп кпје је дпщлп престанкпм извпза на еврппска тржищта. Псим тпга, Британија је псетила и велики недпстатак неких сирпвина дпвезених из Еврппе: дрвета, сирпве вуне и других. Тп, ипак, није билп дпвпљнп да британскпј индустрији нанесе смртпнпснан ударац. Вентили су ппстпјали на другпј страни у Америци, Азији, а евентуалнп и у щпанским и ппртугалским кплпнијама, укпликп би се у оима уклпниле ппстпјеће прптекципнистишке баријере. За пдржаваое пвих вентила и за оихпвп прпщириваое Велика Британија је у тпку наппелпнпвских ратпва била спремна да упптреби сва средстава кпје је кпристила и за лпмљеое кпнтиненталне блпкаде. Пна ће тим средствима и прибегавати, јер другпг избпра, заправп, није ни имала. Пољопривреда На ппшетку XIX века Британија је јпщ увек претежнп аграрна земља кпја, међутим, у ппљппривреди вище не гледа свпју будућнпст. Тпкпм претхпднпг стплећа структура те ппљппривреде била је темељнп измеоена. Настављени су и привпдили су се крају пни прпцеси првпбитне акумулације на британскпм селу („пграђиваое"), заппшети јпщ ппд Тјудприма и Стјуартима, кпји су се пдликпвали пптискиваоем прпизвпдое цереалија на рашун узгпја пваца. У глпбалним изнпсима прпизвпдоа житарица стагнира или се шак и смаоује, па тп најпре

345 дпвпди дп прекида оихпвпг извпза, а крајем XVIII века, услед брзпг ппраста станпвнищтва, и дп све шещћег прибегаваоа увпзу. Шак и у псредое рпдним гпдинама Британија вище није мпгла да пбезбеди дпвпљне кплишине житарица за прехрану станпвнищтва. У слабијим гпдинама увпз је ппстајап не самп неппхпдан већ и маспван. Такп је 1803. у Британији увезенп 2677000 hl житарица. У истп време, са ппјавпм дефицита у прпизвпдои цереалија, дпщлп је дп наглпг скпка цена пвпг ппљппривреднпг артикла. Самп за некпликп гпдина, крајем XVIII и ппшеткпм XIX века, цене житарица ппрасле су за пкп 350%. Крупни ппљппривредни прпизвпђаши направили су велике прпфите. Релативнп, па и апсплутнп, смаоиваое прпизвпдое житарица у Британији, мпглп је у ратним гпдинама дпнети катастрпфалне ппследице. Укпликп би се, на пример, блпкада еврппских тржищта ппклппила са нерпдним гпдинама, тп би у Енглескпј изазвалп стращну пскудицу и скпк цена, јер пна јпщ увек није била пријентисана на увпз житарица из Америке. Тп се, међутим, није дпгпдилп. Са индустријпм и ппљппривредпм, тргпвина је трећи стуб британске привредне мпћи. Пд давнина изграђиван, пн је ппстајап све снажнији. Оена дпминантна прекпмпрска тргпвина пбављала се у три правца: једнпм трећинпм са Еврпппм, другпм са Америкпм и трећпм са псталим светпм. Најзнашајнији партнери британскпј тргпвини у Еврппи биле су Немашка (22% енглескпг извпза 1802. и шак 32% 1805), Хпландија, Француска (7% размене 1802), те балтишке земље (Русија, Щведска, Пруска), кпје апспрбују 8-9% оенпг извпза. Пд маое важнпсти била су за Британце тржищта јужне и југпистпшне Еврппе (Пиринејскп и Апенинскп пплупстрвп, Турска). Сва пва тржищта су и првих гпдина напплепнпвских ратпва дпбрп функципнисала: са Францускпм дп 1805. са псталим делпвима Еврппе дп 1806. па и дп 1807. гпдине. Кпнтинентална блпкада, кап щтп смп видели, затвприла их је у великпј мери, мада не пнакп

346 стриктнп какп је тп сам Напплепн желеп. Затп пва блпкада неће разприти британску тргпвину тим пре щтп неће уппщте мпћи да јпј пнемпгући нпве прпдпре и експанзију на друга светска тржищта америшка и азијска, пре свега. У британскпј тргпвини са другим кпнтинентима Сједиоене Америшке Државе заузимале су првп местп. Гпдине 1802. у оих је ищлп 13%, а 1805-те шак 21% целпкупнпг британскпг извпза. Најважнији извпзни артикли били су: тканине, сирпвп гвпжђе и метални предмети. Британски увпз из САД, међутим, није бип нарпшитп велики шинип је самп 6,4% целпкупнпг увпза 1803/1804. гпдине. Највећи деп тпг увпза шинип је памук а затим дрвп. Ппсле САД, знашајнп местп у британскпј тргпвини заузимала су тржищта на Антилима и у Азији (нарпшитп у Индији и Кини). Извпзни предмети из Енглеске били су највећим делпм вунене и памушне тканине, гвпжђе и предмети пд метала. Птуда се увпзилп највище шаја, сирпвпг свиленпг влакна, памука, зашина. Ставку пд знашаја у енглескпј тргпвини са прекпмпрским теритпријама представља све дп 1807. гпдине ппсреднишка тргпвина црнашким рпбљем, кпје се куппвалп у Африци, а пренпсилп на Антиле, у Јужну Америку, па и у САД. Гпдине 1807. британски Парламент дпнеп је Закпн п забрани тргпвине црнцима. Щтп се тише енглеске тргпвине са Јужнпм Америкпм, пна је највећим делпм ищла кријумшарским путевима па оен укупни пбим никад није израшунат. Та кпнтрабанда била је такп развијена ппсле 1800-те, да се слпбпднп мпже рећи да је латинпамеришка тргпвина тпг времена већ пптпунп зависила пд енглеске рпбе. На пва тржищта Британија је извпзила памушне тканине, платнп, металнп ппсуђе, разне алате, керамику, стаклене предмете, сапун, свеће и, према мпгућнпсти, црне рпбпве. Заузврат, у Jlaтинскпј Америци куппвала је прирпдне бпје, какап, крупну стпку, памук, кпжу, лпј, ретке метале итд. Центри кријумшарске тргпвине налазили су се на Јамајки, на Бахамским пстрвима и на

347 Тринидаду. Какп је тргпвина са Латинскпм Америкпм стицала за Британију све већи знашај, већ крајем XVIII века, а ппсле 1800. нарпшитп, оен важан пплитишки циљ бип је птвараое пвих тржищта за слпбпдну размену. Кап щтп се види, британска сппљна тргпвина је на ппшетку XIX века била ванреднп снажна. У оенпм развпју у перипду пд 1789 дп 1815. гпдине билп је кплебаоа, усппна и падпва, али пна је непрестанп пдржавала изразиту суперипрнпст над тргпвинпм других земаља света. Оена главна снага лежала је у јакпј прпизвпднпј пснпви земље, у разнпврснпсти и щирпким мпгућнпстима прилагпђаваоа, те у неунищтивпј премпћи британске ратне флпте на Атлантику. Затп Напплепнпве мере, за оенп гущеое и руинираое нису ппстигле циљ. Британски финансијски систем У свпјим надметаоима са Енглескпм, Французи су вазда рашунали на раоивпст оених финансија. Ппсле непријатних искустава са Лппвим системпм и са асиоатима у сампј Францускпј, верпвалп се да британски финансијски систем, у кпјем су папирни нпвац и вреднпсне хартије играли знашајну улпгу, не мпже издржати дужи ратни наппр. Међутим, губилп се из вида да енглески финансијски систем ппшива на развијенијпј привреднпј структури и мнпгп щирпј и сплиднијпј, прганизацији нпвшанпг тржищта, негп щтп га је иједна друга земља света дп тада имала. Тп тржищте сашиоавалп је 1804. гпдине 527 прпвинцијских банака (cauntry banks), 79 приватних банака у Лпндпну, те Енглеске банке, кап централне финансијске устанпве са стпгпдищопм традицијпм и снажним капиталпм иза себе. Пна игра улпгу државне банке с тим щтп ужива пуну слпбпду финансијске иницијативе. Привредна активнпст свих пвих банака била је врлп жива и разнпврсна, такп да је ппкривала све пбласти привређиваоа: индустрију, ппљппривреду, тргпвину, сапбраћај и друге.

348 У тпку ратпва прптив ревплуципнарне и Напплепнпве Француске и британскп нпвшанп тржищте претрпелп је тещке притиске и дестабилизацију. Пре свега да би се пнемпгућип пдлив злата из земље, држава га је свеснп ппвлашила из пптицаја, замеоујући га папирним нпвцем. Да не би претераним емисијама папирних нпвшаница изазвала теже ппремећаје, пна их је извпдила дпзиранп и пажљивп, па је инфлацију држала ппд кпнтрплпм. За 17 гпдина (1790-1807) на нпвшанпм тржищту Велике Британије кплишина папирнпг нпвца ппрасла је са 12, на 17,5 милипна фунти, а тп је билп прппраћенп и пдгпварајућим ппвећаоем цена пд пкп 50%. Највећа искущеоа су за британске финансије а нарпшитп за државну благајну, наищла тек ппсле тпга. Никп пд савезника Енглеске није мпгап да ратује прптив Напплепна без оене пбимне нпвшане ппмпћи. Самп у виду субвенција другим еврппским земљама, шланицама антифранцуских кпалиција Британија је у раздпбљу пд 1792. дп 1815. гпдине исплатила пгрпмну суму пд 50 милипна фунти стерлинга. Ради пбезбеђиваоа све већих ратних трпщкпва Парламент и влада су вище пута ппвећавали директна и индиректна ппреска пптерећеоа радних и прпизвпђашких маса, такп да су државни прихпди ппрасли са 18 900000 фунти 1792. на 71 900000 фунти 1815. гпдине. Све тп, међутим, није билп дпвпљнп па се и државни дуг вртпглавп гпмилап. Самп на измириваое камата и ануитета за оега држава је пред крај ратпва, исплаћивала пкп 30000000 фунти гпдищое. И ппред тпга, британске финансије у целини, нису запале у дубљу кризу и нису претрпеле катастрпфалне лпмпве, кпје су пшекивали Французи. Друштвени односи Дугптрајне рагне прилике вепма су кпмпликпвале и птежавале друщтвене пднпсе и пплитишку ситуацију у Великпј Британији. У тпку свих двадесетак гпдина ратпваоа прптив Француске (1793-1815) живпт је изгубилп пкп 100000 Британаца: највище (40000) у кплпнијама западне Индије, јпщ тпликп на Пиринејскпм пплупстрву, а псталих двадесетак

349 хиљада пп псталим кппненим и ппмпрским бпјищтима. Материјални губици Британије су, међутим, били пгрпмни. Пни су на сампм пстрву изазвали дугптрајну и неизмерну беду и патое велике масе раднпг и експлпатисанпг нарпда, кпје је индустријска ревплуција и сама пп себи, без рата, бацила у тещке прилике. Спцијалне неједнакпсти, неправде и супрптнпсти између гпроих слпјева друщтва, кпји су се бпгатили, и маса градскпг прплетаријата и сепске сирптиое, кпје су грцале у највећпј немащтини, ппстале су вапијуће, па и трагишне. Земљищна аристпкратија, крупна финансијска и предузетнишка буржпазија, врхпви државне бирпкратије пливали су у пбиљу, кпмфпру и дпкплици. Никад оихпва уживаоа, дпкплица и радпсти живпта нису били тпликп упадљиви и никад тегпбе унищтавајуће експлпатације људи, жена и деце у рударству, у текстилнпј и другпј индустрији, нису биле такп драстишне кап у деценијама рата и неппсреднп ппсле оега. На селу бескућнишке масе сељака пстављене су без земље и дпмаће радинпсти; у великим градпвима претрпане пп ппдрумима и „слампвима" сирптиоских шетврти, стптине хиљада раднишких ппрпдица прппадале су у материјалнпј и мпралнпј мизерији и ппниженпсти најгпре врсте. Између двеју друщтвених крајнпсти налазила се тзв. средоа класа тргпваца, занатлија, интелектуалаца, шинпвника, ситних предузимаша, кпја је, такпђе, псећала тегпбе рата и несигурнпст материјалнпг и спцијалнпг статуса кпју је дпнела индустријска ревплуција. Пви друщтвени слпјеви били су незадпвпљни пплитишким мпнппплпм и друщтвенпм дпминацијпм аристпкратије и крупне буржпазије али су се гршевитп бприли, пре свега, за тп да не падну на низак нивп прплетаријата. Једним делпм без заппслеоа, у тзв. маспвнпј „резервнпј армији рада", другим делпм, кап најамни радник, бездущнп експлпатисан, лищен права на удруживаое и синдикалнп прганизпваое, прплетаријат је пружап лпкалне, стихијске птппре, збпг кпјих је бивап пкрутнп кажоаван и прпгпоен. Један пд пблика таквих птппра бип је и ппкрет за разбијаое мащина и паљеое фабрика, ппзнат ппд називпм лудизам (пп легендарнпм Неду Луду), кпји се јавип ппшеткпм XIX века, а

350 највеће размере дпстигап 1811/12. гпдине. Заустављен је сурпвим пдмаздама и мнпгпбрпјним псудама ппшинилаца на смрт. Материјалнп дпведен на сам руб егзистенције, мпралнп унижен и деградиран, друщтвенп дискриминисан и пплитишки пптпунп пбесправљен британски прплетаријат је у првим деценијама XIX века бип пптпунп уклпоен из јавнпг живпта и пд мпгућнпсти утицаоа на државне ппслпве. Шувајући свпј пплитишки мпнпппл, аристпкратија и крупна буржпазија су шиниле све да би и ситну и средоу буржпазију у пвпм смислу щтп пптпуније пнемпгућиле. У тпку ратних гпдина а и дугп ппсле оих, пне су пптпунп угущиле слпбпду щтампе, слпбпду збпра и гпвпра, слпбп- ду пппзиципнпг пплитишкпг делпваоа. Нпеипци слпбпдне демпкратске мисли били су прпгпоени у кплпније, на ратне лађе, или псуђивани на затвпр. Такп је ппсле амијенскпг мира међу Енглезима, бар пним кпји су усмеравали кретаое државнпг брпда, ппстигнута виспка мера унутращое пплитишке кпхезије. Све ревплуципнарне и демпкратске прганизације биле су унищтене, ппјединци су пптпунп пнемпгућени, а деснишарске прганизације и листпви, ппмпгнути пд државе, развили су снажну прптив ревплуципнарну прппаганду. Једна пд најјаших таквих прганизација, кпја се трудила да пкп себе пкупи щтп вище „шасних људи" и „пријатеља реда", билп је Удружеое за шуваое слпбпде и свпјине. Дппущтенп јавнп мнеое Британије, пнп кпје је изражавалп ппгледе и интересе владајућих друщтвених слпјева земље, ппказивалп је 18011802. јака распплпжеоа у кприст мира. Тп је и пмпгућилп влади да са Францускпм 1802. гпдине закљуши амијенски мирпвни угпвпр. Ту исту јавнпст, међутим, жестпкп је иритирала птвпренп експанзипнистишка пплитика Француске кпју је Напплепн впдип и ппсле пвпг мира а кпја је неппсреднп угрпжавала тргпвашку и пплитишку дпминацију Енглеза у ппјединим делпвима света. Затп се пна све вище стала пкретати ратпбпрнпј пплитици тпријеваца, кпји су мир са Францускпм сматрали „лудпм и ппаснпм" идејпм. Све вище је претезалп мищљеое да је

351 Бпнапарта непбуздан скпрпјевић, диктатпр и империјалиста, па је група демпкратских вигпваца, пкупљена пкп Фпкса, кпја се залагала за мир, губила утицај у јавнпсти. И ппред ппраста ратпбпрнпсти, председник владе Адингтпн, кпји је закљушип Амијенски мир, сашувап је пппуларнпст у јавнпсти. Тп је имап да захвали укидаоу ппреза на дпхпдак, кпји је ппгађап буржпазију, и оегпвп надпкнађиваое ппвећаоем царина и неких, ппсредних, ппреза кпји су ищли на терет щирпке масе пптрпщаша. Адингтпнпва влада је, псим тпга, издејствпвала у Парламенту и мере стрпже кпнтрпле над државним финансијама. У тпм циљу први пут је уведена и пракса да Парламент, сваке гпдине, усваја државни бучет. Све је тп резултиралп смаоиваоем регуларне армије на самп 95 000 впјника, а ратне мпрнарице на 70000, уместп дптадащоих 130000 мпрнара. Пве ппследое мере изазвале су жестпке нападе ратпбпрне, тпријевске пппзиције (Пита и Гренвила) на пплитику Адингтпнпве владе. Ппд утицајем оихпве критике, Адингтпн се 1803. гпдине пдлушип на прпмену пплитике и раскид са Францускпм, али га тп неће спасти. Британски експанзипнисти, кпји су тражили да се прптив Француске впди „рат дп истраге", сматрали су Адингтпна неппгпднпм лишнпщћу за тп. Да би их пдпбрпвпљип и Адингтпн се ппределип за пфанзиван рат, али тп је захтевалп нпва средства. Затп је мпрап да тражи пд Парламента враћаое ппреза на дпхпдак. Тиме није ппстигап нищта: ратпбпрну, псвајашку већину у Парламенту није задпбип, а пппуларнпст у јавнпсти је изгубип. Тп га је у априлу 1804-те, нагналп да ппднесе пставку кабинета. На дан 7. маја владу је ппнпвп фпрмирап Вилијам Пит, млађи. „Рат дп иетраге" је мпгап да ппшне. Са највећпм енергијпм Пит ће га и впдити све дп свпје изненадне смрти 1806. гпдине. Неппсреднп ппсле Питпве смрти у Британији је пбразпвана кпалиципна влада тпријеваца и вигпваца, названа „владпм свих талената". Ма кпликп јпј се прптивип краљ Чпрц III је у опј мпрап да трпи и впђу вигпваца Фпкса. Тп, међутим, неће трајати дугп. Већ наредне

352 гпдине умрп је Фпкс а тп је бип знак за распад кпалиције. Такп су 1807. гпдине тпријевци ппнпвп пбразпвали хпмпгену владу, кпја ће с великпм пдлушнпщћу и неппкплебљивпщћу наставити ратпве прптив Напплепна све дп оегпве кпнашне прппасти 1815. гпдине. Немашке земље Ппрази Аустрије у ратпвима Друге еврппске кпалиције прптив Француске и мир у Линевилу (1801) изазвали су велике прпмене у Немашкпм Царству. Царствп је препустилп Францускпј целу леву пбалу Рајне, а тражеое рещеоа за пбещтећиваое немашких кнежева кпји су пвим разгранишеоем изгубили ппседе дпвелп је дп крупних теритпријалнп-пплитишких претурбација у сампј Немашкпј. На Кпнгресу немашких кнежева у Ращтату, кпји се бавип пвим прпблемпм, превагу је пднела француска теза да пвп пбещтећеое треба тражити на рашун ппседа катплишке цркве. Аустрија је на сваки нашин настпјала да сашува земље трију великих (избпрних) духпвних кнежевина архиепискппија у Мајнцу, Келну и Тријеру. Тп јпј је билп пптребнп затп щтп су пве архиепискппије биле најснажније упприщте Хабсбурга у шитавпм Немашкпм Царству. Циљ Француске бип је дијаметралнп ппрешан: пна је желела да секуларизацијпм оихпвих имаоа унищти пве кнежевине, да пслаби Хабсбурге и тиме плакща и ликвидацију сампг Немашкпг Царства. Притисцима, претоама, митпм и кпрупцијпм, Французи су уснели да наметну свпје рещеое. Сабпр Царства је 24. марта 1803. гпдине усвпјип Заврщну резплуцију (Hauptschluss), кпји је предлпжила царска кпмисија, п репрганизацији Царства. Тпм су репрганизацијпм биле највећма захваћене теритприје јужне Немашке, а највеће кпристи су дпнеле Баварскпј, кпја је ущла у сарадоу с Францускпм, те Бадену и Виртембергу. Пружајући им ппдрщку, Бпнапарта је желеп да пве државе буду дпвпљнп јаке за птппр царевима, али и дпвпљнп слабе да га без француске ппдрщке не би мпгле пружати.

353 За изгубљени деп Палатината, Баварска је дпбила мнпгпбрпјне и прпстране теритприје: Вирцбург, Бамберг, Фрајзинг, Аугзбург, Пасау и већи брпј ппатија, градпва, села и других ппседа. И Виртемберг је изгубип једну теритприју али је пбещтећен шетири пута већпм. Између пста- лпг, дпбип је епискпиију Кпнстаицу, градпве Хајделберг и Манхајм, те већи брпј манастира и других црквених и светпвних ппседа. Знатне теритпријалне дпбити са пкп 200000 станпвника, извукап је и Баден. Крајем 1805-те, пве три државе ће стећи и вищи државнпправни ранг. Баварска и Виртемберг ће бити прпглащене за краљевине а Баден за великп впјвпдствп. Гпдине 1803. и Пруска се кпристила францускпм ппдрщкпм. За некпликп изгубљених ппседа на левпј пбали Рајне дпбила је трпструку кпмпензацију: епискппије Хилдесхајм и Падебпрн, деп Минстера, Ерфурт и мнпгп других теритприја, ппглавитп у Вестфалији. Щирпка пруска теритприја између Елбе и Рајне била је сада пресешена јпщ самп Впјвпдствпм Ханпвер, кпјем је приппјен и Пснабрик. Духпвне кнежевине су пвпм репрганизацијпм биле унищтене. Пд трпјице архиепискппа кнежева избпрника, пплитишки утицај сашувап је самп архиепискпп Мајнца, Далберг, кпји је премещтен у Регенсбург с титулпм архиканцелара Царства. Оегпва пплитишка улпга ће дп пунпг изражаја дпћи тек ппсле 1805-те, у Рајнскпј Кпнфедерацији. Репрганизација је ликвидирала и мнпге слпбпдне градпве. Тај статус сашувалп је самп щест градпва. Нестали су и стари царски ритери (Reichsritter-и). Пва репрганизација препплпвила је брпј немашких државица, и већ 1803. гпдине фактишки ликвидирала Светп Римскп Царствп Немашке Нарпднпсти. И Сабпр Царства и хабсбурщки цар су у оему кпнашнп изгубили сваки знашај. Ппсле 1804-те у Немашкпм Царству је мнпгп већи утицај имап француски негп немашкп-римски цар. Разуме се да се Аустрија није мирила с пвпм свпјпм деградацијпм у Немашкпј, и да се

354 спремала за нпви пбрашун прптив Француске. Тп ће је 1805-те пдвести у нпву III кпалицију, а с пвпм заједнп и дп Аустерлица. Пвај оен нпви слпм дпкрајшиће и фпрмалнп Немашкп Царствп шије је укидаое прпглащенп 16. августа 1806. гпдине. Немашкп-римски цар Франц II узеп је тада скрпмнију титулу цара Аустрије и ппшеп се рашунати кап Франц I. Пд земаља западне Немашке Напплепн је 12. јула 1806-те пбразпвап Рајнску Кпнфедерацију, кпју је ставип ппд свпју защтиту. У оен састав ущлп је 16 држава: Баварска, Виртемберг, Баден, Хесен-Дармщтат, нпвппбразпванп Великп Впјвпдствп Берг, Далбергпв ппсед (Регенсбург) и десет других сеоерија. У време ратпваоа Пруске прптив Напплепна, 1806/1807. гпдине, (IV кпалиција) Рајнскпј Кпнфедерацији ће приступити и Сакспнија. Ппсле Тилзитскпг мира уследиле су нпве теритпријалне прпмене у Немашкпј. Пд Пруске су пдузете велике теритприје. Оени ппседи у Вестфалији, заједнп с већим делпм Ханпвера, претвпрени су у Краљевину Вестфалију, кпјпм је управљап Напплепнпв брат Жерпм; пд пруских делпва Ппљске пбразпванп је Великп Варщавскп Впјвпдствп, кпје је прикљу- шенп Сакспннјн, а ирекп ое се укљушилп и у Рајнску Кпнфедерацију. Немашка се тада нащла „на најнижем нивпу у свпјпј (дптадащопј) пплитишкпј истприји".

Немци Ппрази немашких држава 1805-1807. гпдине, нарпшитп слпм Пруске у IV кпалицији, представљају важну прекретницу у истприји немашкпг нарпда. Оима ппшиое нпва етапа у развпју наципналне свести Немаца, а заједнп са опм и идеје п ствараоу јединствене наципналне државе. Нпви немашки наципнални дух, кпји су Клппщтпк, Лесинг, Хердер, Гете, Арнт и Фихте луциднп псећали и најављивали, јпщ пре пвих ппраза, сада је ппшеп да се буди и у щирпким слпјевима немашкпг нарпда. Испреплетана с духпм слпбпде, кпји је рпдила француска ревплуција, наципнална свест ће изазвати мнпге нпве ппјаве изванредне снаге у

355 интелектуалнпм, пплитишкпм и друщтвенпм живпту Немашке. Пна ће инспирисати све тадащое и будуће стварапце немашкпг нарпда на нпва стремљеоа и залагаоа: пд Гетеа и Клајста, прекп Фихтеа и Хумбплта, Гереса и Арнта, дп Бетпвена и Вебера. Дух п кпјем гпвпримп, дух наципналнпг дпстпјанства, прпмена и рефпрми, нащап је присталице и међу пплитишким и впјним делатницима пвпг времена. Пн ће пмпгућити да псакаћена и унижена Пруска бащ у тим, пп оу тещким гпдинама, пптражи путеве за излазак из кризе. У тпме ће јпј ппмпћи и шиоеница да се нащла у пплпжају ппщтенемашкпг средищта наципналне и рефпрмне активнпсти. Оима ће рукпвпдити људи кпји су се у Прускпј пкупили из разних крајева Немашке: барпн фпн Щтајн, грпф Харденберг, генерали Щарнхпрст и Гнајзенау и други. Барпн фпн Щтајн сматра се ппкреташем рефпрмне акције у Прускпј. Оегпв рефпрмни план пплазип је пд прпмена у прганизацији државе и управне власти. Не дирајући у снагу и кпмпетенције владара Щтајн је сматрап да прпмене треба птппшети пбразпваоем струшнпг и ефикаснпг министарскпг савета (владе), кпји би, пдгпвпран и пред краљем и пред нарпдним представнищтвпм, управљап свим пбластима државне пплитике. Ради тпга, пва влада би пбразпвала нпв управни (бирпкратски) апарат, изграђен на бази знаоа и сппспбнпсти а не на пплпжаја у друщтвенпј хијерархији, мада би се и даље пслаоап првенственп на припаднике земљищне аристпкратије. Щири пд Щтајнпвпг бип је Харденбергпв рефпрмни прпграм. Харденберг је априла 1807. гпдине наследип Щтајна на пплпжају прускпг првпг министра. Пн се није задржап самп у сфери пплитике и државне управе, већ је желеп да рефпрмама пбухвати и неке пбласти друщтвенпекпнпмских пднпса. Залпжип се, најпре, за веће слпбпде и правну једнакпст у пплитишкпм живпту, кап и за маое пгранишеоа у привредним делатнпстима. При тпм је, пре свега, мислип на

356 либерализацију земљищне свпјине, тргпвашкпг прпмета и привредне иницијативе, уппщте. У већпј мери пд Щтајна стављап је изврщну власт у зависнпст пд закпнпдавне, у кпјпј је нарпднпм представнищтву намеоивап щира права и утицаје. На шелу изврщне власти била би влада у кпјпј би премијер (први министар) или државни канцелар, имап рукпвпдећу улпгу. Ппшетак рефпрми у Прускпј везан је за тзв. другу Щтајнпву владу пд 4. пктпбра 1807. дп 24. нпвембра 1808. гпдине кпју је краљ Фридрих Вилхелм III пбразпвап ппщтп је ппсле Тилзитскпг мира мпрап да уклпни Харденберга са власти. Најважнија мера кпју је Щтајн, за пвих 14 месеци, спрпвеп билп је увпђеое слпбпднпг распплагаоа земљищнпм свпјинпм пд пбраде дп прпмета. Та мера спрпведена је, пп узпру на Енглеску, Едиктпм п плакщицама за ппседпваое и слпбпдну упптребу земљищне свпјине кап и лишне ситуације сељащтва. Пвим едиктпм укинута је забрана да грађани и сељаци купују земљу пд феудалаца и да стишу ппседе. У вези с пвим, ппставилп се и питаое пслпбађаоа сељака пд лишне зависнпсти према феудалним гпсппдарима. Щтајнпве рефпрме нису рещиле пвп питаое, јер је пнп билп скппшанп с правпм гпсппдара да пдузима сељаку земљу, укпликп пвај не би изврщавап све свпје пбавезе. Затп је Щтајн, декретпм пд 8. фебруара 1808. гпдине најпре пгранишип пвп правп феудалаца, али тај декрет није примеоиван свуда, већ самп у Щлезији, Бранденбургу и Ппмеранији. Пслпбађаое сељака пд лишне зависнпсти извещће друга Харденбергпва влада едиктпм (Regulierungsedikt) пд 14. септембра 1811. гпдине. Щтп се тише материјалних пбавеза кпје су прпистицале из феудалнпг власнищтва над земљпм, сељак их је мпгап пткупити уступаоем једне трећине дп једне пплпвине ппседа гпсппдару. И ппред пвакп пгранишене спцијалне рефпрме прускп племствп јпј је пружалп птппр, па је пна спрпвпђена с мнпгп застпја. Прва бреща у феудалнпм систему је, ипак, била нашиоена.

357 Щтајн и Харденберг су извели и планирану административну рефпрму, ствараоем владе на шелу с државним канцеларпм, а спрпвели су и некпликп знашајних мера на прпсветнпм плану. Најзнашајнија међу оима је псниваое Берлинскпг универзитета, шији је прави твпрац бип Вилхелм фпн Хумбплт. Универзитет је бип заснпван на идејама прпсвећенпсти и слпбпде наушнпг истраживаоа. С пбзирпм на прилике тпга времена, међу најважније нпвине убрајају се впјне рефпрме. Ппшеле су пдмах ппсле Тилзита прпменама у кпманднпм саставу армије. Из ое је уклпоенп мнпгп виспких пфицира, такп да ће пд 143 генерала из 1806-те дп краја напплепнпвских ратпва на највищим кпмандним местима пстати самп двпјица: Блихер и Тауенцин. Твпрци пруске впјне рефпрме, Щамхпрст и Гнајзенау, пплазили су пд нашела да „све станпвнищтвп државе иредставља оене прирпдне бранипце". Спутан птранишеоима Тилзитскпг угпвпра кпји је Прускпј дппущтап да држи армију пд самп 42000 впјника, Щарнхпрст је прибегап систему теритпријалне пдбране, тј. резервиста кпји се редпвнп ппзивају на пбуку. Пба рефпрматпра су и тепријски развијала идеју п напружанпм нарпду кпји би се у пптребнпм тренутку и ппд кпмандпм изабраних пфицира, придружип регуларнпј армији. Из те идеје биће (1813) у Прускпј пбразпвана ппзната „земаљска армија" (Lanchvehr). И ппред тещких ппраза претрпљених пд Француске, тпкпм претхпдне деценије, и у Аустрији је у перипду пд 1806. дп 1809. гпдине нараслп нпвп ратнп пдущевљеое утемељенп пвпг пута на прпбуђеним патриптским псећаоима и на щирпкпм распплпжеоу нарпда за прпменама и рефпрмама. Пвп распплпжеое је захватилп шинпвнищтвп, интелигенцију, буржпазију (крупну, кап и средоу и ситну), али и делпве аристпкратије и впјних врхпва. Пд рата и прпмена на унутращоем плану, кпје је пн имап да дпнесе, сви су пшекивали пствареое свпјих, билп материјалних, билп пплитишких циљева и интереса. Аристпкратија је желела уклаоаое ревплуципнарне ппаснпсти делимишним пппущтаоем нарпду; крупна буржпазија је тражила рущеое Напплепнпвпг

358 кпнтиненталнпг система, а ситна вище унутращоих слпбпда и пслпбпђеое делпва земље кпје је Напплепн пдузеп Аустрији. Пптребе унутращоих рефпрми ради јашаоа државе, ппстали су свесни и неки пд најистакнутијих припадника впдећих кругпва државне пплитике, кпји су се са симпатијама сећали јпзефинских времена. Међу оима су биле и такп знашајне лишнпсти кап щтп су државни канцелар грпф Стадипн и впјни кпманданти надвпјвпде Карлп и Јпхан. Пни су мислили да је за преппрпд и пслпбпђеое Аустрије пд францускпг тутпрства пптребнп преуредити државу на нпвим пплитишким нашелима кпја претппстављају признаваое права нарпду да ушествује у управљаоу оеним ппслпвима, пгранишаваое царске власти, увпђеое парламентаризма и пдгпвпрне владе, те ствараое маспвне армије напружанпг нарпда. Такп је и у Аустрији ппсле Аустерлица настап дпста јак рефпрмни ппкрет, кпји је, међутим, наищап на мнпгп жещћи птппр негп пнај у Прускпј. Сам цар Франц I, кпји се грпзип и саме реши „кпнституција", бип им је пдлушнп прптиван. Јединп на щта је пристап билп је пбразпваое ландвера п шему је 9. јуна 1808. гпдине издап и ппсебан царски патент. И ппред тпга, саме расправе п рефпрмама пплитизпвале су атмпсферу у Аустрији, а утицале су и на ппраст ратпбпрнпсти у оенпј јавнпсти. Распплпжеое за рат захватилп је не самп немашке већ и шещке, мађарске и друге делпве државе. Највеће антифранцускп пдущевљеое распламсалп се у Тирплу, кпји је 1806-те мпрап бити предат Баварскпј. Ппд тещким екпнпмским, финансијским и пплитишким притискпм Бавараца и Француза у Тирплу је брзп нарастап дух птппра, кпјн је априла 1809-те експлпдирап маспвним нарпдним устанкпм. За краткп време, гптпвп цеп Тирпл бип је пшищћен пд француских и баварских трупа и пргана власти. Пслпбпђени су и највећи градпви, кап и сам главни град пбласти, Инсбрук. У време избијаоа тирплскпг устанка, дпнета је и у Бешу кпнашна пдлука п уласку у нпви рат прптив Француске. П оегпвпм тпку већ је билп реши. Тирплски устанак је, међутим, имап щирпки пдјек щирпм

359 Немашке и ппдстакап је јпщ неке антифранцуске ппбуне. Најснажније су биле пне кпје су избиле ппд впђствпм пукпвника Дернберга у Вестфалији и мајпра Щила, кпји је пбразпвап кпрпус пруских хусара и с оим једнп време пперисап прптив Француза у разним делпвима Немашке. Пве ппбуне су се ппказале вище кап херпјске епизпде негп кап знашајан фактпр у францускпј ппзадини, али се затп устанак у Тирплу претвприп у велику епппеју бпрбе и птппра. Маспван, дпбрп прганизпван и впђен, пн је Французима нанеп некпликп пзбиљнијих удара (на пример, армији марщала Лефевра пд 30000 људи) и држап се, некп време и ппсле аустријскпг ппраза кпд Ваграма. Ппклекнуп је тек септембра 1809-те ппд притискпм нпве француске армије пд 50000 бпраца, кпјпм је кпмандпвап вицекраљ Италије. Впђ устанка Андреас Хпфер је с једнпм группм најбпрбенијих следбеника пружап птппр дп нпвембра, кад је најзад бип разбијен, затим зарпбљен и у фебруару 1810-те ппгубљен. Ппсле 1809-те у Аустрији настаје знашајна прпмена унутращое пплитике. Пдбацују се све идеје п рефпрмама. Грпф Стадипн ппднпси пставку, а на оегпвп местп пеое се кнез Метерних. Надвпјвпде Карлп и Јпхан, губе сваки утицај. Мнпщтвп шинпвника птпущтенп је из службе. Реакција и пплитишки запт узимају великпг маха. Цар и оегпва камарила уплащили су се силине и маспвнпсти патриптскпг и рефпрмнпг ппкрета, кпји се ппдигап и оима је ппраз у рату гптпвп и дпбрп дпщап за оегпвп пресецаое. Апсплутизам је мпгап пстати у непкроенпм пблику. На сппљнпм плану, Аустрији је збиља, бип пптребан дубпк и трајан предах. Ппсле силних ратних наппра и губитака кпјима је, с маоим прекидима, била излпжена прекп 15 гпдина, оене државне финансије биле су пптпунп руиниране. Влада је ради оихпвпг пздрављеоа, била примпрана да спрпведе две девалвације кпје су вреднпст валуте пбприле на самп једну шетвртину пд предратне вреднпсти. Щтете кпје су пд тпга претрпели грађани биле су пгрпмне. Збпг тпга се нпви щеф аустријске сппљне пплитике, Метерних, ппределип за пплитику лпјалнпсти и пријатељства према Францускпј. Најупадљивије исппљаваое такве пријентације била је удаја цареве кћери Марије Лујзе

360 за Напплепна 1810-те. Ппказаће се убрзп, да је пријатељствп Аустрије према Францускпј билп неискренп, а Метернихпва пплитика самп тактишка а не и стратещка пријентација. Ратови Пруска и Аустрија дпшекале су Наиплепнпв ппхпд на Русију држећи се ппкпрнп према Францускпј и ппщтујући пдредбе мирпвних угпвпра у Тилзиту, пднпснп Щенбруну. Щтавище, пне су с Напплепнпм ущле и у савез, придружујући оегпвпј Великпј армији и две свпје ппмпћне впјске кпје су имале задатак да щтите севернп (Пруси) и јужнп (Аустријанци) крилп главнине француских снага. Разуме се да је пва оихпва сарадоа била изнуђена и да су се оихпве армије у Русији ппнащале пасивнп и без иницијативе. Кад је Напплепн кренуп на Русију, патриптски кругпви у Прускпј (Щарнхпрст, Гнајзенау, Бпјен) били су за тп да се с Францускпм пдмах кида, да се уђе у савез с Русима и да се немашки нарпд ппзпве на ппщтенарпдни рат прптив Напплепна. Пруски канцелар грпф Харденберг ценип је да за такве пптезе и акције јпщ није време и да тп мпже дпнети велики ризик. Мнпгп бпрбених пфицира је тада, разпшаранп прускпм пплитикпм, напустилп Немашку и ставилп се у службу Русије, кап щтп је већ раније ушинип и барпн фпн Щтајн, кпји је ппстап саветник цара Александра I. Ппсле Напплепнпвпг слпма у Русији пруска и аустријска армија су се пдмах ппвукле из бпрбе. Пруска је већ 28. фебруара 1813-те закљушила угпвпр п савезу са Русијпм, а щирпм Немашке распламсап се маспван патриптски и пслпбпдилашки ппкрет прптив Француза (Ландстурм). У истпшнпј Прускпј је у дејствп ступип Ландвер. Сам пруски краљ ступип је у акцију, плащећи се да га ппщти вал патриптизма не пднесе, заједнп с Французима. Оега и кпнзервативне аристпкратске кругпве пзбиљнп су ппшели забриоавати изрази ппщтенемашкпг псећаоа кпји су се у пквиру пвпг ппкрета стали исппљавати. Затп су све шинили да ппкрет задрже ппд

361 свпјпм кпнтрплпм и да умаое оегпв пплитишки радикализам. Тп ће им на крају и успети. Ппсле мнпгп меркаоа и ппгађаоа са пбе стране, срединпм 1813-те ппределила се и Аустрија наравнп за јашу страну: Русе, Енглезе и Прусе, кпји су пбразпвали VI кпалицију. Пд тпг тренутка Напплепнпве твпревине у Немашкпј рущиле су се кап куле пд карата. Распап се Рајнски савез а оегпв најшврщћи стуб Баварска, прищла је првих дана пктпбра 1813-те Кпалицији, ппщтп је претхпднп дпбила пбећаое да, псим Салцбурга и Тирпла кпје ће мпрати да врати Аустрији, других губитака неће имати. Оен владар Макс-Јпзеф задржаће шак и титулу краља. Тп истп пбећанп је и владару Сакспније, па се и пн, упши саме „битке нарпда", пдметнуп пд Напплепна и пкренуп прптив оега. Такп ће Немашка бити пслпбпђена, али ће оени најжещћи рпдпљуби пстати крајое незадпвпљни: све је предсказивалп пшуваое пплитишке расцепканпсти и старпг режима у Немашкпј. Рефпрматпр Щтајн и рпмантишарски песник Арнт су збпг тпга пали у дубпкп пшајаое.

Руси Русија Сви спцијални и екпнпмски прпцеси упшени у истприји Русије крајем XVIII, настављали су се и у првим деценијама XIX века. Пва пгрпмна земља била је и даље царствп феудалних ппседа шије су се границе, јпщ увек щириле и размицале. Руски цареви, Павле I и Александар I, ппмпгли су тп щиреое нпвим ппделама државне земље, заједнп са кметпвима, феудалним гпсппдарима спахијама. Самп за шетири гпдине свпје владавине (1797-1801) Павле I је спахијама ппклпнип пкп ппла милипна мужика, са пдгпварајућим ппседима. Настављап се, међутим, и птппр сељащтва феудалнпј експлпатацији, иакп у тп време није билп крупнијих ппкрета пппут пних у XVIII веку. Креппснп правп и феудални систем су ппстепенп улазили у кризу.

362 Кризу феудалнпг система нагпвещтавап је и даљи, релативнп брзи развпј мануфактуре и индустријске прпизвпдое. Захваљујући тпме, у Русији већ 1804-те ппстпји 1200 већих предузећа (тј. са прекп 16 радника), у кпјима је заппсленп укупнп 225 000 радника. Индустријска ревплуција, међутим, јпщ није узела маха, па међу оима дпминира мануфактура, дпк је међу радницима, јпщ увек, знатан брпј пних кпји нису најамна радна снага већ су државни или приватни кметпви. Тп закащоеое индустријске ревплуције, кпја ће заправп, птппшети тек крајем 30-их гпдина, биће разлпг щтп ће Русија, и ппред сталнпг усппна, ипак, пп темпу индустријскпг развпја јакп запстајати за Великпм Британијпм и јпщ неким западнпеврппским земаљама. Изузимајући тргпвину, кпја је држала кпрак са прпизвпдопм и у ппљппривреди и у индустрији, пстале пратеће привредне пбласти на пример, сапбраћај касниће у развпју и тиме ће стварати несклад у привреднпм живпту Русије, кпји ће неппвпљнп утицати на оегпв укупни напредак. Пплитишки пднпси у Русији на ппшетку XIX века, пбележени су неким прптиврешним ппјавама, али је препвлађујућа тенденција у оима била пна кпја се залагала за пшуваое феудализма и сампдржавља у щтп пптпунијпј мери и фпрми. Млади цар Александар I (1801-1825), кпји је наследип убијенпг пца Павла I, представип се у ппшетку кап владар наклпоен либералним идејама и рефпрмнпј пплитици. У ствари, пн је бип владар без јасне и шврсте пплитишке кпнцепције, а кап лишнпст сампљубив, неппуздан и склпн хиппкризији. И кап шпвек и кап наследник престпла, бип је фпрмиран и васпитаван у сталнпм прптиврешју и напетпсти између свпје мпћне бабе Катарине Велике и неуравнптеженпг пца Павла, па другашије пспбине тещкп да је и мпгап стећи. Дплазећи иа престп, Александар I је прпклампвап да ће владати пп закпнима и традицијама Катарине II, щтп је знашилп да ће щтитити привилегије племства. И ппред тпга, у ппшетку се пкружип группм

363 младих пријатеља либералних схватаоа, кпји су се залагали за предузимаое пплитишких и управних рефпрми. Из реда тих „младих царевих другпва" пбразпван је Тајни кпмитещ Царства, у кпјем су најутицајније лишнпсти били Шартпријски, Нпвпсиљцев, Кпшубеј и Стрпганпв. Збпг пвпг ппследоег, шији је васпиташ једнп време бип јакпбинац Жилбер Рпм, прптивници рефпрми су пвај Кпмитет пдмах назвали „Јакпбинскпм дружинпм". Уистину, млади цареви пријатељи нису били никакви ревплуципнари, а изузимајући Сперанскпг, ни дпвпљнп радикални рефпрматпри. Пни су са царем вище разгпварали п рефпрмама, негп щтп су на оима истински радили. Рефпрме, на кпје су пни мислили, нису смеле да пкрое ни царски ансплутизам ни феудални систем. Затп је иза оих псталп скрпмнп рефпрматпрскп делп: увпђеое 1802. гпдине псам министарстава, уместп ранијих царских кплегија, претвараое Сената у највищи судски прган Царства и један царев указ из 1803. гпдине кпјим се земљпппседницима дппущталп да, укпликп желе, мпгу, уз пткуп, пслпбађати кметпве и давати им земљу. И пвакп пгранишене рефпрме, нарпшитп пва ппследоа, кпја се гптпвп нигде није ни примеоивала, наищле су на жестпк птппр аристпкратије кпја их је сматрала ппасним, или бар преураоеним. Ратпваоа Русије прптив Француске, у саставу III и IV еврппске кпалиције, прекинула су на некпликп гпдина и пву стидљиву рефпрмну активнпст. Пна није настављена ни пдмах накпн тилзитскпг мира, јер је некплицина најистакнутијих царевих сарадника напустила Тајни кпмитет у знак прптеста прптив измиреоа са Францускпм, прихватаоа кпнтиненталне блпкаде и царевпг пријатељства с Напплепнпм. Рефпрме ће пд 1809. гпдине ппнпвп ппшети да припрема царев први саветник Михаил Михаилпвиш Сперански. Шпвек нискпг ппрекла, син сепскпг свещтеника, Сперански је бип најрадикалнији међу либералним људима кпји су се налазили у царевпј близини. Пн је ппсле Тилзита ппстап државни секретар, щтп је у пнп време представљалп функцију председника владе и тада је израдип свпј прпграм рефпрми шији је циљ

364 бип да Русију ппстепенп изведе на пут капиталистишкпг развитка и да је из апсплутистишке претвпри у уставну мпнархију. У тпм циљу предлагап је да се сељацима дају „лишне слпбпде", да се сазпве Државна дума (представнишка скупщтина), кпја би била изабрана на ппсредним избприма и пд стране грађана кпји ппседују свпјину, да се закпнпдавна власт ппвери Думи и Државнпм савету, а изврщна влади састављенпј пд респрних министара. Пд свих пвих мера Сперански је успеп да спрпведе самп једну: псниваое Државнпг савета, кпјег је цар именпвап 1810. гпдине. Савет је уместп закпнпдавне дпбип самп кпнсултативну функцију. Кпнзервативна ариетпкратија и двпрски кругпви беснп су нападали Сперанскпг и пптпунп су пнемпгућили оегпв рефпрматпрски рад. Називали су га „злпшинцем", „јакпбинцем", „Крпмвелпм", „Напплепнпвим дпущникпм". Један пд најљућих и најумнијих прптивника Сперанскпг бип је истпришар Карамзин, кпји је 1811-те, у коизи Стара и нпва Русија, са ппзиција кпнзервативнпг племства, псудип планпве и схватаоа М. М. Сперанскпг. Ппд притискпм пвих напада и критика, цар је, у предвешерје нпвпг великпг рата прптив Француске, најзад, пппустип и у марту 1812. не самп уклпнип Сперанскпг са власти већ га и прпгнап из Петрпграда. Тп је за вище деценија зауставилп сваки пзбиљнији рефпрмни ппкущај пдпзгп у Русији. Сппљна пплитика Русије на ппшетку XIX века имала је самп једну кпнстантну црту: тежоу ка даљем теритпријалнпм щиреоу. Те тежое су јпј, у раздпбљу пд 1801. дп 1810. гпдине дпнеле нпве теритприје на Кавказу (Грузију), пкп кпјих су бпрбе впђене са Персијпм и Турскпм, а 1809-те у Скандинавији Финску, кпја је пдузета Щведскпј. У псталим сппљнппплитишким кпнцепцијама и ппступцима Русије на ппшетку XIX века, билп је дпста прпмена и кплебаоа. Дплазећи на престп Александар I затекап је ппремећене пднпсе са Великпм Британијпм. Павле I је шак бип упутип један кпзашки кпрпус за Индију да тамп угрпзи

365 Енглезе. Александар га је пдмах пппзвап. Пднпси са Британијпм су се ппсле тпга ппправили. Даља пплитика Александра I према Западнпј Еврппи а према Напплепнпвпј Францускпј ппсебнп, ппзната нам је из ранијих излагаоа, па је пвде нећемп приказивати. Један, већ традиципнални, правац руске сппљне пплитике пнај према Турскпј и Балкану бип је у раздпбљу пд 1806 дп 1812. гпдине, ппнпвп актуелизпван. Тих гпдина Русија је впдила нпв дуг рат прптив Турске, шији је тпк и исхпд умнпгпме зависип пд развпја дпгађаја у западнпј и средопј Еврппи и, првенственп, пд пднпса са Напплепнпм. Дп рата је дпщлп у време дпк је Русија впдила тещке бпрбе прптив Фрнацуза на теренима Пруске. Кап пдгпвпр на рускп мещаое у прилике у Влащкпј и Мплдавији, Турци су им, ппдстакнути пд Напплепна, у децембру 1806. пбјавили рат. Турска је у тпм тренутку била неспремна за ратпваое. У Цариграду је беснела бпрба између рефпрматпрскпг султана Селима III и оегпвих мнпгпбрпјних прптивника, кпја ће се заврщити султанпвим падпм. Турци су, ипак, успели да пдбаце британску интервенцију у кприст Руса, и у Мрампрнпм мпру и у Египту. Али пд Руса су, у првпј пплпвини 1807. гпдине тушени и пд генерала Михелспна на Дунаву и пд адмирала Сеоавина у Егејскпм мпру. Тилзитским мирпм, међутим, Русија се Напплепну пбавезала да ће прекинути рат прптив Турске, па је већ у августу 1807. гпдине између зараћених страна дпщлп дп закљушеоа примирја у Слпбпзији, кпје ће трајати пуне две гпдине. Пбнпвљене 1809-те ратне пперације су све дп 1811-те, када је за кпманданта армије на Дуиаву дпщап Миахил Иларипнпвиш Кутузпв, впђене млитавп и непдлушнп. Псећајући да им се ппнпвп приближава ппаснпст пд Напплепна, Руси су тада напрегли снаге да щтп пре ппразе Турке. Кутузпву је тп и ппщлп за рукпм. Захваљујући тпме, наметнуп је Турскпј ппбеднишки угпвпр п миру кпји је маја 1812-те, пптписан у Букурещту. Пвим угпвпрпм Турска је Русији предала Бесарабију, (граница између оих је утврђена на реци Пруту), а Влащка и Мплдавија су пстале

366 у пплпжају султанпвпг вазала. За Србе, кпји су им у рату били савезници, Руси су 8. ташкпм Угпвпра издејствпвали самп пгранишену аутпнпмију. Пслпбпђени притиска са стране, Турци, ппсле слпма Првпг српскпг устанка 1813-те, пву ташку неће хтети да спрпведу.

Балканске земље Балканске земље српска наципнална ревплуција Најеминентнија ппјава у истприји балканских нарпда на сампм ппшетку XIX века је српска наципнална ревплуција (Први српски устанак 1804-1813) са свпјим щирпким јужнпслпвенским и ппщтебалканским пдјецима и реперкусијама. Ппщти узрпци Првпг српскпг устанка налазе се у кризи псманлијскпг друщтвенп-екпнпмскпг и пплитишкпг система и у развпју српске наципналне свести и тежои ка пслпбпђеоу и ствараоу независне наципналне државе. Ппвпд је лежап у растрпјству Турске империје шија је директна жртва ппстап и српски нарпд у бепградскпм пащалуку, кпјим је завладала група јанишарских пдметника дахија. Оихпва угоетаваоа, прпгпни и насиља изазвали су неппсредну акцију раје.

Први српски устанак избип је у Щумадији (бепградски пащалук), 2/14. фебруара 1804. гпдине. Први устанишки пдреди фпрмирани су пд шета хајдука и пдметника, бивщих ушесника Аустрп-турскпг рата (17881791) и српске милиције кпја је 90-их гпдина ппмагала Мустафа-пащи у бпрби прптив дахија. У првпј фази устаници су прпклампвали пгранишене пплитишке циљеве: прптериваое дахија неппслущних султану и враћаое закпнитпсти у бепградски пащалук. Са успесима у бпрби прптив дахија, и лпкалних турских пргана власти, са пслпбађаоем великих теритприја, устаници су стали щирити свпје захтеве ка извпјеваоу аутпнпмнпг статуса Србије у пквирима Царства. Тиме су пни 1805-те дпщли у сукпб и са султанпм. На оих су ппслате царске трупе с југа (из Бугарске), кап и са

367 запада (из Бпсне). Већ дпбрп прганизпвани, ппд впђствпм легендарнпг Карађпрђа, устаници су успели да нанесу ппразе царским трупама кпд Иванкпвца (1805), Мищара и Делиграда (1806). Тиме је бпрба српскпг нарпда дефинитивнп дпбила антипсмански карактер. Устанишка впјска пд пкп 50000 бпраца, успела је дп краја 1806. гпдине да пслпбпди цели бепградски пащалук, а 6. јануара 1807. гпдине да псвпји и сам Бепград. Супшена са снагпм српскпг ппкрета а псећајући ппаснпст кпја јпј се приближава пд Русије, Ппрта је у другпј пплпвини 1806-те, ппстала пппустљивија према устаницима. С оихпвим делегатпм у Цариграду Петрпм Ишкпм, пна је не самп пристала на прегпвпре већ је, на савет Француске, прихватила и васппстављаое мира на бази гарантпваоа Србији унутращое сампуправе, тј. једне врсте щирпке аутпнпмије у пквиру Псманлијскпг царства. Ишкпв сппразум са Ппртпм, на тпј пснпви (Ишкпв мир), српска Скупщтина је прихватила и пдпбрила крајем пктпбра 1806-те. Међутим, већ у децембру исте гпдине дпщлп је дп рускп-турскпг рата, щтп је изменилп међунарпдни пплпжај српских устаника. На ппзив Русије, пни су птказали сппразум са Ппртпм и истакли су свпј целпкупни пплитишки прпграм: пслпбпђеое и пптпуну независнпст Србије кап државе. Иза тпг прпграма стајала је и далека идеја п пкупљаоу, пкп те државе, свих теритприја настаоених Србима, налазиле се пне у саставу Турске или Аустрије. Срби су, дакле, већ у првпм устанку имали пред спбпм циљеве кпји ће касније бити карактеристишни за све велике наципналне ппкрете у Еврппи. Везујући, међутим, свпју бпрбу за слпбпду и независнпст за рускптурски рат, Срби су прихватили и нпви велики ризик: да се исхпд оихпве бпрбе неппсреднп веже за међунарпдне тпкпве у рещаваоу истпшнпг питаоа. Прплазећи ппсле тпга крпз разлишите фазе, усппне и падпве (нпве ппбеде на Щтубику и Малајници 1807. гпдине, пфанзива према Санчаку и криза устанка 1809-те, ппбеде кпд Варварина и Лпзнице 1810), устаници су дпшекали и ситуацију, да ппсле изласка Русије из рата 1812те (Букурещки мир), пстану сами супшени са целпкупнпм турскпм силпм.

368 Журећи да себи пслпбпди руке за бпрбу с Францускпм, Русија није мпгла пдвище да инсистира на дпбицима пд Турске. Оене текпвине биле су маое пд пних кпје је пшекивала (Бесарабија), а щтп се тише Србије, пна је Турцима успела да наметне самп пбавезу признаваоа Србима права на унутращоу сампуправу у маоим размерама нп щтп је билп предвиђенп Ишкпвим мирпм. Срби, кпји су у међувремену успели да ударе темеље за рещеое два капитална прпблема сваке буржпаске ревплуције да ликвидирају феудализам и приступе рещаваоу аграрнпг питаоа и да изграде пснпве мпдерне грађанске државе (са Нарпднпм скупщтинпм кап највищпм закпнпдавнпм и Правитељствујущћим спвјетпм и впждпм кап највищпм изврщнпм влащћу) пваквп ппнищтаваое највреднијих текпвина свпје псмпгпдищое бпрбе нису мпгли да прихвате. Рещили су да сами наставе рат с Турскпм. Та бпрба била је, сада, безнадежна јер је Турска прптив Србије у тпм тренутку мпгла да кпнцентрище све распплпживе снаге. У јесен 1813-те Србија је дпживела слпм. Турци су је пкупирали, спрпвпдећи сурпве пдмазде и терпр над нарпдпм. Прекп стп хиљада српских избеглица спаса- валп се пд пвпг терпра бекствпм прекп Саве и Дунава, у Аустрију. Међу оима била је и већина старещина, на шелу с Карађпрђем. Пкупиравщи Србију 1813-те, и ппдвргавајући је насиљу и пљашки, турска сила није ни ппмищљала да спрпведе свпју пбавезу из 8. ташке Букурещкпг мира п устанпвљаваоу српске аутпнпмије. Међунарпдна кпнстелација у тп време била је крајое неппвпљна пп Србе. За оих на међунарпднпј сцени у време најжещћих бпрби између Напплепнпве Француске и пстале Еврппе (1813-1815) никп није ни мпгап ни хтеп да се залпжи; никп, па ни Русија, није мпгап да изврщи притисак на Турску ради испуоаваоа преузетих пбавеза. Угоетени и терприсани српски нарпд је тада (у прплеће 1815) ппнпвп узеп ствар у сппствене руке. Ппсле једне неуспеле буне (1814) пн се априла 1815-те ппнпвп маспвнп дигап на пружје, ппд впђствпм Милпща Пбренпвића. Ппушени искуствпм из претхпдних гпдина, а дпбрп ценећи реалну ситуацију у Еврппи и пднпс свпјих снага према Турскпј, устаници су сада, ппсле некпликп лепих

369 ппбеда (Рудник, Палеж, Шашак), кренули другашијим путем негп 1806-те: ппределили су се за ппгађаое са сизеренпм и за псвајаое свпје независнпсти кпрак пп кпрак. Тпј стратегији впдип је сппразум кнеза Милпща Пбренпвића са Маращли Али-пащпм кпјим је призната скушена унутращоа аутпнпмија Србије са Милпщем Пбренпвићем кап „врхпвним кнезпм". Щиреое српске аутпнпмије и изградоа оене сампсталне државе биће ппсле тпга услпвљена, с једне стране, пднпспм снага између Турске и српскпг, пднпснп балканских, нарпднппслпбпдилашких ппкрета, а с друге, међунарпдним пплпжајем Турске у истпшнпм питаоу.

Национално-револуционарна борба српског народа

пд 1804. дп 1815. гпдине, имала је ппсредне и неппсредне утицаје на тпкпве истпшнпг питаоа. Ппсредни утицаји ищли су путем снажних пдјека српске бпрбе међу псталим јужнпслпвенским и балканским нарпдима. Тим пдјецима српски ппкрет је утицап на брзп сазреваое и других ппкрета, а пни ће делпвати и на даље запщтраваое истпшнпг питаоа. Мпже се слпбпднп рећи, да је Први српски устанак ствприп ревплуципнарну атмпсферу у свим српским, и мнпгим јужнпслпвенским земљама и срединама. Такп се пвај устанак „претвприп у наципнални и ревплуципнарни ппкрет целпг српскпг нарпда", уз истпвременп ппседпваое упшљивих ппщтејужнпслпвенских и ппщтебалканских пбележја. У Србију су ппхрлиле масе људи, не самп пних спремних да се укљуше у пружану бпрбу прптив Турака, већ и пних кпји су желели да се населе у пслпбпђенпј српскпј земљи. П привлашнпј снази ревплуципнарне Србије нищта не гпвпри бпље пд шиоенице да је пна, упркпс ратним губицима, 1812-те имала два пута вище станпвника негп 1804. гпдине. Снажнп патрнптскп узбуђеое захватилп је ускпрп пп избијаоу устанка Србе у Угарскпј (у Впјвпдини). Мнпгп српских впјника и пфицира

370 из аустријске впјне границе прещлп је у Србију и придружилп се устанку; у Србију је птищлп и мнпгп ушених људи кпји су младпј држави дали прве шинпвнике, диплпмате, ушитеље и прпфеспре; мнпги тргпвци су се ангажпвали пкп снабдеваоа Србије пружјем, муницијпм и другим материјалпм; српскп свещтенствп је такпђе пружалп, јавну или тајну, ппдрщку и ппмпћ устанку (башки епискпп Јпванпвић, митрппплит Стратимирпвић). Пдјекпм Првпг устанка сматрају се и сељашке (гранишарске) буне у Срему (Тицанпва буна) 1807. гпдине и у Банату (Крущшишка „Ђакпва") 1808. гпдине. Аграрних и впјнишких буна билп је у гпдинама Првпг устанка и у Славпнији и хрватскпј впјнпј граници а ппмпћ устаницима стизала је из Трста, из Сеоа и других јужнпслпвенских крајева Хабсбурщке мпнархије. У време Првпг српскпг устанка рпђена је и кпнцепција п ппвезиваоу црнпгпрских са србијанским снагама прекп Санчака. У тпм циљу је Карађпрђе и ппкущавап свпј ппхпд на југпзапад, према Нпвпј Варпщи и Сјеници 1809-те. Притиснута француским присуствпм у Бпки и у примпрју, Црна Гпра се није мпгла пунпм снагпм придружити Србији, упркпс ппкущајима владике Петра I да у два маха (1807-1809) тп ушини. Врлп снажне пптресе изазвап је Први устанак и у Бпсни. Дп тпга је дпщлп нарпшитп бурнп ппсле изгинућа цвета бпсанскпг бегпвата на Мищару. У Бпсни је вепма нарасла и пјашала хајдушија. Псим тпга, хиљаде емиграната и дпбрпвпљаца прещлп је из Бпсне и Херцегпвине у Србију. Херцегпвашка племена су већ у гпдинама пд 1805 дп 1807. гпдине била у некпј врсти латентне ппбуне, а слишнп стаое ствпренп је и у севернпј Албанији (Клименти), те у црнпгпрским племенима Дрпбоаци, Куши, Пипери и Бјелппавлићи. Ппбуне већих размера избиле су у бпсанскпм Ппдриоу 1807. и у Крајини 1809. (Јаншићева буна). Ппд утицајем устанка мнпщтвп лпкалних сељашких немира, буна и хајдушких акција ппјавилп се у јужнпј Србији (пкп Пирпта, Нища, Лескпвца, Курщумлије) и у Македпнији. У тим бунама су неки делпви јужне Србије били, практишнп, пшищћени пд Турака.

371 У таквим услпвима јавили су се кпд впђа Првпг устанка и зашеци идеја п уједиоеоу свих Југпслпвена. Саппщтип их је сам Карађпрђе у једнпм писму Напплепну, из 1810-те, у кпјем је предлагап да се ппкуща уједиоаваое свих југпслпвенских земаља пслпбпђених пд Турака, ппд скиптрпм францускпг цара. Први српски устанак наищап је на јак пдјек и кпд псталих нарпда Балканскпг пплупстрва и пп тпме је стекап ппщтебалкански знашај и карактер. Нарпшитп снажан утисак пставип је српски устанак на Бугаре, излпжене крајем XVIII и ппшеткпм XIX века изузетнп тещкпј експлпатацији, али и сурпвим иасиљима мнпгих впјски, пдметнишких банди крчалија и јанишара кпје су крстариле оеним планинама, друмпвима и селима. Псећајући вреое у бугарским крајевима, птпманске власти су, уз тещка насиља, разпружавале оихпвп станпвнищтвп а пдметници Пазван Пглуа су, ппсле једнпг свпг ппраза пд српских устаника 1806-те кпд Спкп Баое, бес искалили ппкпљем великпг брпја Бугара из пкплине Видина. Тп је самп ппвећалп бпрбенпст сељащтва пвпг краја, па је дпщлп дп сарадое између српских устаника и ппбуоених Бугара видинске пбласти. Делпвала је и бугарска емиграција. Спфрпније Врашански је ппд рускпм защтитпм, 1806-те, у Румунији пснпвап Бугарски пслпбпдилашки кпмитет, кпји је пкупљап бугарске дпбрпвпљце и прикљушивап их рускпј впјсци у рату прптив Турске. Истпвременп знатан брпј бугарских дпбрпвпљаца бприп се у редпвима српске впјске у истпшнпј Србији, пбразујући већи брпј српскп-бугарских шета, кпје су 1807. гпдине стигле све дп Спфије, ппдстишући сељашке немире и хајдушку активнпст у планинама Балкан, Витпща и Рпдппи. Та активнпст дпвела је дп маспвне бугарске емиграције пд 4000 људи у Србији ппсле прекида рускп-турских пперација и примирја у Слпбпзији 1807. гпдине. Пд пвих људи пкп 800 се с пущкпм у руци прикљушилп српским устаницима. Међутим, и ппсле тпга трајала је тајна сарадоа између Бугара и српских устаника, кпја је

372 нарпшитп жива била пд 1809. дп 1812. гпдине. Прекинута 1813-те пна ће у нпвим услпвима, бити пбнпвљена ппсле 1815. гпдине. Први српски устанак избип је у време када је и Гршка била у великпм узнемиреоу, кпје је билп најснажније на Пелпппнезу и у Епиру. Ппд утицајем српскпг устанка ппкрет је захватип и северну Гршку. Снажнп устанишкп средищте ствпренп је на планини Плимп, где је пдредима клефта и арматпла кпмандпвап Ентим Влахавас. Оихпв ппкущај да, 1808. гпдине, прпдру у Тесалију бип је разбијен кпд Метепра. У редпвима српских устаника бприп се велики брпј Грка. На иницијативу Кпнстантина Ипсилантија у Влащкпј је била пбразпвана Гршка легија пд 1 500 бпраца, међу кпјима је, ппред Грка, билп и Румуна, Албанаца и Бугара. Мнпги Грци су се прпславили кап херпји српске ревплуције: Кпнда бимбаща из Епира, Гепргес Плимпипс, Јанкп Ппппвић Цинцар, Гепргес Заглас и кпмандант Гршке легије Никплас Пангалпс. Није успеп прелаз у Србију једнпг другпг пдреда пд 550 Грка, кпји је 1807. гпдине са Плимпа ппвеп ппзнати егејски гусар Никпцарас. Турци су пресрели пвај пдред и нанели му тещке губитке па је мпрап да се врати на пплазищте. Вредну материјалну, пплитишку и диплпматску ппмпћ пружили су српским устаницима знашајни Фанарипти свещтеници и други. Међу оима су били и митрппплит влащки Дпситеј Филити, цариградски патријарх, видински и бепградски митрппплити, влащки кнез Кпнстантин Ип- силанти кпји је рашунап и на српски престп, руски генерал грпф Капп д'Истриа и други. Српски устанак и Рускп-турски рат снажнп су ппдстакли и пслпбпдилашки ппкрет Румуна. Пвде је, међутим, спцијалнп (аграрнп) питаое билп вепма запщтернп, па су хајдушија и сељашки ппкрети били уперени кпликп прптив Турака тпликп и прптив дпмаћих бпјара. Велики брпј Румуна ушествпвап је, кап дпбрпвпљци, у рускпј армији. Међу оима је бип и будући впђ ревплуципнарнпг ппкрета из 1821-те Тудпр

373 Владимиреску. Српски устанак утицап је на оега да 1816-те, фпрмира у Влащкпј прву прганизацију за „пслпбпђеое кнежевина пд Птпмана". Такп је Први српски устанак птвприп прпцес и заппшеп ланац наципналних и спцијалних ревплуција на Балкану и увеп тај прпцес у слпжени садржај истпшнпг питаоа. Затп је у праву Димитрије Ђпрђевић кад кпнстатује да је Први српски устанак за балканске нарпде имап исти пнај знашај, кпји је Француска ревплуција имала за псталу Еврппу.

Руско Француске супротности Прпиасщ Наиплепнпвпг царсщва Францускп-руске супрптнпсти Рускп-француске супрптнпсти ппшеле су се исппљавати убрзп ппсле Тилзита, а видели смп да ни сусрет двпјице царева у Ерфурту (1808) није мпгап да их уклпни. Ппщти узрпк тих супрптнпсти биле су дубпка антипатија и нетрпељивпст највећег дела рускпг племства и владајућих кругпва према Францускпј ревплуцији и узурпатпрскпм владару Француске. Ту нетрпељивпст савез царева из Тилзита није мпгап да птклпни, па ни да ублажи, јер је тај савез дпнеп Русији пбавезу да примеоује кпнтиненталну блпкаду, кпја је рускпј ппљппривреди и рускпм племству нанпсила псетне материјалне щтете. Затп се кпнтинентална блпкада, упркпс царевим наредбама, из гпдине у гпдину све недпследније примеоивала, а мржоа руске аристпкратије према Напплепну расла је. Тп щирпкп распрпстраоенп, антинапплепнпвскп распплпжеое утицалп је и на цара Александра I. Недпвпљнп дубпк, прпницљив и еластишан, Александар I, није бип владар кпји би мпгап да лакп намеће свпј утицај другима, али пн није лакп ппдлегап ни туђим утицајима. У ппшетку придпбијен снагпм и щармпм Напплепнпве лишнпсти пн се ускпрп пслпбпдип оегпвпг утицаја. Али је дугп успевап да се пдупре и притиску пних кругпва кпји су тражили пдбациваое кпнтиненталне блпкаде и раскид са Францускпм. Да ни царевп распплпжеое према свпм савезнику није вище најбпље, ппказала је оегпва пдлука да се птклпни свака идеја, кпја се ппјавила 1809-те, п удаји оегпве сестре Ане Павлпвне за Напплепна.

374 Ппред кпнтиненталне блпкаде, између Русије и Француске су ппсле Тилзита и Ерфурта, стајала јпщ два тещка камена спптицаоа. Први је билп ппљскп а други истпшнп питаое. Да би Ппљаке щтп шврщће везап за себе, Напплепн је ппдстицап оихпву наду у тп да је ствараое Великпг Варщавскпг Впјвпдства самп ппшетак пбнпве независне ппљске државе у оенпј некадащопј слави и велишини. Тп је врлп забриоавалп Русе кпликп збпг амбиција Ппљака, тпликп вище збпг све пшевиднијег Напплепнпвпг настпјаоа да Великп Варщавскп Впјвпдствп претвпри у свпј плацдарм прптив Русије. Щтп се тише истпшнпг питаоа Русија је у оему играла првпразредну улпгу. Пд Катарине II пна је изражавала снажну тежоу да се прекп рущевина Турскпг царства дпмпгне излаза на Средпземнп мпре. Да би пстварила пву свпју тежоу Русија је већ ратпвала с Турскпм пд 1787. дп 1792. гпдине а ущла је ппнпвп у рат 1806те. Напплепн је пдбијап да Русима пстави пдрещене руке на Балкану. Нудип им је 1808. гпдине грандипзни план п депби Турске, кпји је имап да трајнп завади Русију са Британијпм и ушини је зависнпм пд Француске. Кад су Руси тп у Ерфурту пдбили, Напплепн је стап уппрнп радити прптив оихпвих интереса на Балкану и ппдстицати птппр Турске. Пд 1810-те, рускп-француски пднпси су се и пшигледнп стали кварити. Први разлпг тпме билп је даље щиреое Француске у Немашкпј: заппседаое старих ханзеатских градпва Хамбурга, Бремена и Либека, те нарпшитп Плденбурщкпг Впјвпдства, за шијег је престплпнаследника била удата царска принцеза Јекатарина Павлпвна. На цареве прптесте збпг пвих ппступака, Напплепн је пдбип да му пружи билп каквп пбјащоеое. Кап нека врста руске пппмене и пдмазде дпщла је, у децембру 1810-те, нпва царинска тарифа, кпја је ппгпдила неке артикле францускпг увпза У Русију. Наредне гпдине у Паризу је пткривена једна руска пбавещтајна мрежа, щтп је вепма ревплтиралп Напплепна. Пн је жестпкп напап рускпг амбасадпра Куракина стављајући му на знаое да је врлп незадпвпљан рускпм пплитикпм. Руси нису ни ппкущали да ублаже пвп

375 Напплепнпвп, незадпвпљствп, већ су му упутили захтев („ултиматум") да евакуище Пруску, пнакп какп је Тилзитским мирпм билп предвиђенп. Ппстајалп је све јасније да се сукпб међу савезницима неумитнп приближава. Напплепнпве припреме за ппхпд на Русију птппшеле су већ 1810-те кад су ппслата впјна ппјашаоа у Ппљску и истпшну Пруску. Крајем 1811-те пднпснп ппшеткпм 1812-те Напплепн је привплеп Аустрију и Пруску да с оим закљуше впјне и пплитишке угпвпре прптив Русије. Пп тим угпвприма Аустрија је имала да Напплепну стави на распплагаое кпрпус пд 30000, а Пруска пд 20000 впјника. Аустријски канцелар Метерних је пдмах тајнп известип руски двпр п ппстпјаоу пвих угпвпра, али је истпвременп и уверавап да аустријски кпрпус неће дејствпвати прптив Руса.

Поход Наполеона на Русе У прплеће 1812-те Напплепн је убрзап кпнцентрнсаое пгрпмних снага на теритпријама Ппљске и Немашке и ствараое Велике армије, састављене пд кпнтингената мпбилисаних у свим крајевима ппрпбљене Еврппе. На прагу лета 1812-те, та армија је била припремљена за ппхпд. П оенпј снази и брпјнпсти, пд Напплепна дп данас, ппстпјале су разне прпцене. Сам Наппелпи је гпвприп п 400000 впјника, оегпв секретар барпн Фен п самп 300000, а генерал Сегир п 375000. Сент-Илер је навпдип цифру пд 614000 а неки су је шак ппдизали и дп 680000. Најприближнији су ппдаци кпје навпди Тарле: Напплепнпва централна армија брпјала је пкп 380000 бпраца; две крилне армије (Мекдпналда и Щварценберга) брпјале су 60 дп 65 хиљада впјника; у тпку ппхпда у бпрбу је уведен кпрпус марщала Виктпра пд 30000 људи. Према тпме у ппхпд на Русију Напплепн је впдип укупнп 470 475 хиљада впјника. У саставу те Велике армије, невиђене за пнп дпба, пн је имап 1 600 тпппва. Супшени с француским ратним припремама ни Руси нису седели скрщтених руку. Оихпве припреме састпјале су се, најпре, у

376 репрганизацији армије заппшетпј 1810-те, пп француским узприма. Спрпвпђена сппрп, пва репрганизација дп јуна 1812-те, неће бити заврщена. Друга мера припрема пбухватила је ствараое нпве, снажне и мпдерне артиљерије. Резултати ће пвде бити дпбри па ће Русија дпшекати Напплепнпв напад са 1 550 тпппва. Оена кппнена армија ће, међутим, пп свпјпј брпјнпсти знатнп запстајати иза француске Велике армије: брпјаће укупнп 180000 дп 220000 људи. Ни тај кпнтингент, међутим, неће у ппшетку рата бити у целини спреман за дејствп. У бпрбу ће у првим летоим месецима 1812-те, ући самп армија Барклеја де Тплија пд 115 000 и армија Багратипна пд 45 000 људи, ппд заједнишкпм Барклејевпм кпмандпм. Знашајан впјнп-диплпматски пптез упши Напплепнпвпг напада за Русију је билп закљушиваое ппвпљнпг мира са Турскпм 22. маја 1812-те, у Букурещту. Пвим мирпм Русија је дпбила Бесарабију и „исправку границе" на Кавказу. Диплпматски успех за Русију билп је и пбећаое дпбијенп пд Щведске да ће у наступајућем рату пстати неутрална. Са кпјим су надама, мптивима и циљевима прптивници, Француска и Русија, улазили у пвај велики рат? Напплепнпвим минималним циљем мпглп се сматрати усппстављаое апсплутне француске хегемпније над Еврпппм и тпликп слабљеое Русије да се пна за дугп време не ппјави кап партнер Британије у пспправаоу те хегемпније. Иза пвпг циља кпји је Напплепн „дп краја живпта сматрап врлп разумним и умереним", крила се и једна оегпва пптајна тежоа кпју није прпклампвап, па ни јавнп изнпсип. Свпјим најближим сарадницима рекап је нред ипхпд на Русију: „Сад пплазимп ми на Мпскву, а из Мпскве защтп не бисмп скренули на Индију?" Реш је п Напплепнпвпј тежои ка светскпј мпћи, кпју је некп време, на врхунцу славе, нејаснп псећап. Пнпм првпм, „разумнпм и умеренпм" циљу Напплепи је ппдредип и свпју стратегију: маспвни упад у Русију да би се унищтила оена впјска и диктирали цару Александру услпви мира, кпји нису били унапред прецизирани.

377 Руска пплитишка стратегија била је једнпставнија пд француске. Састпјала се управп у сламаоу Напплепнпве хегемпније и у, кпликп гпд је вище мпгуће, васппстављаоу „легитимнпг" стаоа у Еврппи. Впјна стратегија, међутим, била је знатнп слпженија пд француске. Оене пснпве лепп је фпрмулисап руски амбасадпр у Лпндпну Впрпнцпв у једнпм писму написанпм на ппшетку Напплепнпве најезде на Русију: „Цела Еврппа птвпрених пшију пшекује дпгађаје кпји треба да се пдиграју између Двине, Доепра и Висле. Бпјим се самп диплпматских дпгађаја, јер се впјних дпгађаја ни најмаое не бпјим. Шак и кад би ппшетак бип пп нас неппвпљан, ми ипак мпжемп све да дпбијемп акп будемп уппрни у пдбрамебнпм рату и акп пдугпвлашимп рат ппвлашеоем. Акп нас непријатељ буде гпнип, пн је настрадап, јер укпликп се буде вище удаљавап" пд свпјих магазина са хранпм и складищта пружја и укпликп се буде вище упущтап у земљу без прплазних путева, без залиха хране, кпје ће се мпћи пдузети пд оега ппкпљавајући га кпзашкпм впјскпм, утпликп ће пре дпспети у најжалпсније стаое и заврщити тиме щтп ће бити ппкпщен нащпм зимпм кпја је увек била нащ верни савезник." Неће сви руски великпдпстпјници, двпрјани и кпманданти мислити кап Впрпнцпв, али је битнп да су такп мислили пни најпдгпвпрнији за пдбрану земље кпманданти Барклеј де Тпли и Кутузпв. Ппхпд на Русију Напплепнпва Велика армија кренула је у ппхпд на Русију у зпру 24-пг јуна 1812-те прелазећи Оемен кпд Кпвна. Прекп три ппстављена ппнтпнска мпста прелажеое реке трајалп је три дана. Тих дана прва руска армија, ппд кпмандпм Барклеја де Тплија, с кпјпм је бип и цар, налазила се у пкплини Вилне. Багратипнпва армија била је расппређена јужније, између Оемена и Буга. Да не би бип нападнут пд надмпћнијег непријатеља, Барклеј је свпју армију ппвукап на Двину у лпгпр Дриса. Напплепн је стигап у Вилну 29-пг јуна. Ту му је некпликп дана касније дпщап руски министар пплиције Балащпв с ппрукпм цара Александра: „Акп Напплепн има намеру да ступи у прегпвпре, пни мпгу пдмах

378 птппшети ппд једним услпвпм... да се оегпва впјска ппвуше иза руске границе; у супрптнпм пак слушају гпсппдар му даје реш да све дптле дпк се макар и један напружани француски впјник буде налазип у Русији, пн неће прегпварати нити хтети да шује ниједну реш п миру". Напплепн није прихватип руске услпве, а Руси ппсле пвпга вище дписта нису ппказивали никакве намере да прегпварају. Оихпве армије су се ппвлашиле у дубину земље. Цар је напустип впјску и птищап за Петрп- град. Барклејева армија кретала се лииијпм Дриса-БпброскМпгиљев-Витеиск-Смпленск. Настпјећи да му се придружи и заустави ппвлашеое, Багратипн је пщтрп нападап Барклеја збпг пве стратегије. И Напплепн је силнп желеп да се Руси зауставе и да му дају пдлушну битку. Ту битку пн је пшекивап кпд Витепска али му је Барклеј измакап, пстављајући иза себе спаљену земљу. У тим данима ппвлашеоа Руса из Витепска Наппелпн је, ппд утицајем неких пд свпјих марщала, бип дпнеп пдлуку да пкпнша ппхпд, да прганизује псвпјене теритприје, да их ушврсти, да пппуни свпје јединице и да шека руске мирпвне ппнуде. Самп два дана касније пн је изменип пдлуку и ппследоих дана јула, ппхпд је настављен. Руси су уппрнп пдмицали, а Французи су их истп такп уппрнп, гпнили. Пбе армије су трпеле страхпвите тещкпће и губитке пд неснпсних врућина, нестащице хране, впде, санитетскпг материјала. Гинули су маспвнп и људи и кпои. Уз све тп, и маое битке и крваве шарке руских защтитница и француских претхпдница биле су свакпдневне. На левпм, севернпм крилу фрпнта, Макдпналдпва армија пд 35 000 људи (20000 Пруса) ппседала је Ригу; Удинп је впдип крваву битку са Русима да би пвладап петрпградским путем и бип је пдбашен. Марщал Даву је, кпд Мпгиљева, успеп да спреши спајаое Барклејеве и Багратипнпве армије. Ппсле гптпвп двпмесешне пптере, кпд Смпленска се пд 16 дп 18. августа, између Француза и Багратипнпве армије, кпја је щтитила извлашеое Барклејеве главнине, заппденула крвава битка, у кпјпј су и нападаши и бранипци претрпели тещке губитке. Смпленск је бип пптпунп спаљен и разпрен, а оегпвп станпвнищтвп или избеглп или ппбијенп.

379 Пстаци Багратипнпве армије су се најзад, придружили Барклејевпј впјсци. Између Барклеја, кпји се уппрнп држап дефанзивне стратегије и тактике, и Багратипна, кпји је пп сваку цену желеп пбрашун са Французима, избип је тада несавладив сукпб кпји се мпрап рещити царевим указпм п смеоиваоу Барклеја са пплпжаја врхпвнпг кпманданта впјске. На оегпвп местп именпван је фелдмарщал Михаил Иларипнпвиш Кутузпв. Пфицир сувпрпвске щкпле, шпвек изванреднпг живптнпг и ратнишкпг искуства, Кутузпв је дпщап за врхпвнпг заппведника впјске у једнпм пд најкритишнијих тренутака руске истприје, кад су вище пд свега вределе пне људске пспбине кпје је кпд оега упшип јпщ Сувпрпв: „ЈТукав, лукав! Мудар, мудар!" Кутузпв је вепма ценип Напплепна, и није се ни за тренутак занпсип мищљу да једним ударцем ппбеди оегпву армију. Кад су га, ппсле именпваоа за врхпвнпг кпманданта, упитали хпће ли пптући Напплепна, пдгпвприп је: „Пптући? Не надам се да ћу га пптући! Али се надам да ћу га преварити!" Да би „преварип" Напплепна, пн није у пснпви меоап дптадащоу стратегијску кпнцепцију руске армије. И оегпва главна замисап била је да сашува руску впјску, да исцрпљиваоем пслаби Напплепнпве снаге и да их пнда натера да се ппвуку из Русије. Ппвлашеое Руса пред Напплепнпм се, дакле, настављалп. Али, ппшеткпм септембра Французи су се нащли надпмак Мпскве. Двпр, впјска, цели руски нарпд гледали су у Кутузпва. Зар се и „матущка Мпсква" мпже напустити без битке, питали су сви ти ппгледи. Кутузпв се пред тим питаоем приклпнип: даће пред Мпсквпм битку, иакп у опј не пшекује ппбеду. Такп су се 7. септембра 1812-те кпд села Бпрпдинп судариле руска и француска армија, у најкрвавијпј бици велике напплепнпвске ратнишке епппеје. У пву битку Французи су ущли са 103 000 пещака, 30000 кпоаника и 587 тпппва, а Руси са 110000 впјника регуларних трупа, 10000 дпмпбрана, 7 000 кпзака атамана Платпва и 640 тпппва. Кап щтп се види, вищеструка Напплепнпва надмпћнпст са ппшетка рата, у убиташнпм марщу пд Кпвна дп Бпрпдина сасвим се

380 истппила. У стрхпвитпм ппкпљу Бпрпдинске битке, кпји је трајап пд 5 сати ујутру дп 6 сати ппппдне, и бип најжещћи на централнпм делу бпјищта („батерија Рајевскпг"), Руси су изгубили 58000, а Французи 50000 бпраца. Изгинулп је 47 француских и приближнп тпликп руских генерала. Међу пвим ппследоим, бип је и велики јунак птачбинскпг рата Багратипн. На крају свега, руска впјска је напустила бпјищте иакп, упркпс најтежим губицима, није била слпмљена. Сећајући се на Светпј Јелени Бпрпдина, Напплепн је забележип: „Најстращнија пд свих мпјих битака је битка кпју сам дап ппд Мпсквпм; Французи су се у опј ппказали дпстпјни да извпјују ппбеду, а Руси су се ппказали дпстпјни да буду неппбеђени." Ппсле Бпрпдинске битке две впјске су некпликп дана стајале пптпунп исцрпљене, а пнда је Кутузпв, ппсле впјнпг саветпваоа у селу Филама 13. септембра, издап наређеое: „У име власти кпја ми је дата пд Гпсппдара и птачбине, наређујем ппвлашеое!" Руска впјска ппвлашила се тпкпм 14. септембра крпз Мпскву. За опм су се рјазанским и калущким друмпм кретале масе Мпскпвљана кпје су журнп напущтале свпј град. С нарпдпм су евакуисане и све јавне службе из Мпскве. Кпмандант града Рпстппшин, издап је наређеое да се из Мпскве извуку и сви ватрпгасни уређаји. Улазећи у Мпскву, исте вешери, Напплепн је нащап гптпвп пуст град. Јпщ те нпћи, у Мпскви су се ппјавили ппжари. Нпщени снажним ветрпм пни су се брзп щирили, па је Мпсква пд 15. дп 19. септембра дпживела некпликп стравишних дана: изгпрелп је три шетвртине града. Сам Напплепн је пред разбеснелпм ватрпм мпрап у зпру 16. септембра да бежи из Кремља и да се склаоа у Петрпвски двпрац. Француски впјници су ухватили и стрељали пкп 400 паликућа. Напплепн је бип пренеражен: „Тп пни сами пале. Какви су тп људи? Тп су Скити!" Седећи у спаљенпј Мпскви, на прагу зиме, Напплепн је узалуднп ищшекивап руску мирпвну ппнуду. Ое није билп, а брпј, мпрал и бпрбена гптпвпст оегпве армије ппадали су из дана у дан. За тп време, Кутузпв је свпју армију, расппређену пкп Тарутина на калущкпм путу, пппу- оавап и пјашавап. Први резултати су се ппказали у једнпм лпкалнпм пкрщају близу Тарутина 18. пктпбра, кад је кпоица напуљскпг краља Мираа

381 дпживела ппраз. Псећајући да време ради прптив оега, Напплепн је ппсле 34 дана бправка у Мпскви, 19. пктпбра издап наредбу за ппкрет на југ према Калуги. Кпд места Малпјарпславац испрешила му се армија Кутузпва. Пкп пвпг места је 24. пктпбра впђена крвава битка у кпјпј Французи нису успели да прпбију руску пдбрану. Следећег јутра умалп сам Напплепн није бип зарпбљен. Затп пн пдмах издаје нпву наредбу: ппщте ппвлашеое већ једнпм пређеним и ппустпщеним смпленским путем. Тиме је птппшела нпва етапа Птачбинскпг рата рускпг нарпда прптив Напплепна. За исцрпљенпм, изгладнелпм и све слабијпм францускпм армијпм Кутузпвљева впјска дала се у уппрну пптеру. Псим тпга, ппщти партизански рат, кпји је ппкренуп руски нарпд, нанпсип је Французима страхпвите губитке. Пдреди Дениса Давидпва, Сеславина, Фигнера, сељака Герасима Курина, Јегпра Стулпва, Василисе Кпзине и других нападали су их без престанка. Трагедији Велике армије дппринеће и пщтра руска зима кпја ће је захватити при крају ппвлашеоа. Битке пкп Краснпг и на Березини, западнп пд Смпленска, дефинитивнп ће је дпкрајшити. Између пве две битке, 5. децембра у градићу Смпргпну, Напплепн је напустип пстатке свпје Велике армије и у лаким сапницама, праћен самп пд грпфа Кпленкура, ппјурип према Паризу, у кпји је стигап већ 18. децембра. „Пд узвищенпг дп смещнпг самп је један кпрак" рекап је прплазећи крпз Варщаву. Рат је бип изгубљен. Пд шитаве армије из Русије се спаслп самп 30000 француских впјника. У питаоу је била судбина Великпг царства, судбина Француске и, наравнп, судбина сампг Напплепна. Напплепнпв пад У тпку зиме 1812/1813. гпдине Напплепн је у највећпј брзини пбразпвап нпву армију пд 300000 нпвпмпбилисаних младића. Неискусна и неприпремљена пна ће ппд оегпвпм кпмандпм у априлу 1813-те кренути за Немашку у сусрет армијама нпве, VI еврппске кпалиције, кпја је у међувремену (марта) ствпрена и у кпјпј су, ппред Велике Британије и Русије, биле и Пруска, Аустрија и неке друге

382 дптадащое савезнице Француске. Немашку, Италију и друге крајеве ппрпбљене Еврппе захватип је свеппщти антифранцуски пслпбпдилашки рат. Бпрбу прптив щесте кпалиције, Напплепн је ппшеп успещнп, дпбивщи у тпку прплећа и лета 1813. некпликп већих битака на тлу Немашке: кпд Лишена, Бауцена и Дрездена. Међутим, у великпј трпдневнпј „бици нарпда" кпд Лајпцига (16-18. пктпбра) бип је пптушен. И ппследои оегпви савезници Сакспнија и Щведска, прещли су на страну кпалиције. Битка кпд Лајицига пзиашила је ппшетак раеула Напплепнпвпг царства. Пд оега је ппшела птпадати једна пп једна пбласт: ппседи на Балкану, у Италији, у Немашкпј. Пд Напплепна се, у нади да ће сашувати престп, пдметнуп и напуљски краљ Мира. Крајем 1813. и ппшеткпм 1814. гпдине рат се пренеп на теритприју Француске. Напплепн је пружап лавпвски птппр. Тпкпм јануара и фебруара тукап је пруску (Блихерпву) впјску кпд Бријена, Щамппбера, Мпнмираја, Впщана, Мпнтерпа. Али снага је билп све маое, а у пплитишкпм и впјнпм врху Царства ппјавила се издаја и демпрализација. Талејран је птвпренп сарађивап са непријатељем, а Жпзеф и Мармпн су щирили дефетизам. У таквим услпвима, Напплепнпва пдбрана је у марту 1814-те, дпживела слпм. У пратои прускпг краља и Щварценберга руски цар Александар I, је 31. марта ущап у Париз. Већ 2. априла Талејран је пбразпвап привремену владу, дпк Напплепн јпщ није ни бип свргнут. Пн је 4. априла у Фпнтенблпу пдржап свпје ппследое саветпваое са марщалима Нејпм, Удинппм, Лефеврпм, Бертјепм, Макдпналдпм, Мпнсејем и грпфпм Кпленкурпм, ппсле кпјег је дпнеп пдлуку п абдикацији. Савезници из VI кпалиције су, ппсле тпга, Напплепну наметнули угпвпр п изгнанству на пстрвп Елбу у Средпземнпм мпру, кпје му је датп на дпживптнп уживаое, заједнп с пратопм и 1000 впјника. Тп је билп 28. априла. Ппсле Напплепнпвпг пдласка на Елбу царица Марија Лујза је с трпгпдищоим Напплепнпм II птищла за Аустрију, где је „Прлићу" дата

383 титула впјвпде пд Рајхщтата. Месец дана касније, у двпрцу Малмезпн умрла је бивща царица Жпзефина. У Француску су се вратили Бурбпни. Грпф пд Прпвансе је 3. маја 1814-те пппет на престп ппд именпм Луј XVIII. С оима су се вратиле и гпмиле емиграната на шелу са бесним, реакципнарима грпфпм пд Артпа (будућим Щарлпм X) и впјвпткиопм Ангијенскпм. Дпщавщи на престп, Луј XVIII је, 10. Јуна, пктрписап земљи нпви устав („Ппвељу"), кпјим је у Францускпј заведена буржпаска мпнархија, крајое пгранишенпг либерализма. Емигранти и реакципнари свих бпја нису тиме били задпвпљни и тражили су да се иде дп пптпуне рестаурације „старпг режима" какп у пплитишкпм такп и у спцијалнпм ппгледу. Ту и тамп су се јавиле оихпве терпристишке акције а у впјсци и у администрацији су предузете ппсежне шистке. Све је тп изазивалп зебое и незадпвпљства сељащтва, грађана, пфицира и мнпгих других Француза. У атмпсфери тпг незадпвпљства у Паризу је група бивщих Напплепнпвих функципнера (Фуще, Тибпдп, Лавалет, Ренп де Сент Анжели и други) скпвала заверу прптив режима. Важнији дпгађај пд тпга билп је искрцаваое Напплепна са оегпвих 1 000 впјника у Жианскпм заливу 1. марта 1815-те. Циљ кпји је пред себе ппставип бип је: псвпјити Француску без ппаљенпг метка. Са свпјим пдредпм Напплепн је крпз Алпе кренуп ка Гренпблу. Генерал Миплис, кпји је бип ппслат да га заустави, дппустип је да га Наппле- пн изманеврище и да настави свпј марщ. У Паризу су краљевски листпви тих дана писали да „људпждер", „кпрзиканскп шудпвищте" впди и пвпга пута свпје људе у прппаст. Близу Гренпбла пред Напплепна се испрешип пдред краљевске впјске ппд кпмандпм генерала Лафреа, кпји је бип тридесет пута јаши пд оегпвпг. На дпмету краљевске впјске Напплепн је зауставип свпју пратоу и сам се упутип ка оеним пплпжајима. Кад им је прищап сасвим близу, ппвикап је: „Впјници, ппзнајете ли ме? Кп пд вас жели да пуца у свпг императпра? Ја стајем пред ваще метке!" Из краљевске впјске разлеглп се: „Живеп императпр!" Сада већ на шелу пдреда пд прекп 30000 људи, Напплепн је тријумфалнп

384 ущап у Гренпбл, а пдавде је наставип према Липну. Уз пут су му прилазиле нпве снаге и дпбрпвпљци. Луј XVIII щаље на Напплепна марщала Неја, кпји пбећава да ће императпра дпвући у Париз у гвпзденпм кавезу. „Неј! " пище му Напплепн „ппђите ми у сусрет у Салпн. Ја ћу Вас дпшекати истп пнакп кап другпг дана ппсле битке кпд Мпскве." Неј не пдплева, и прелази на императпрпву страну. У Паризу се ппјављује ппдругљиви плакат: „Напплепн Лују XVIII! Краљу, брате мпј, не щаљи ми вище впјника, имам их дпвпљнп". Нпћу 19/20. марта 1815-те, краљ и оегпв двпр беже из Париза, а Напплепн стиже у Тилерије 20. марта увеше. Ппсле ппвратка на власт Напплепн ппкущава да уведе либералнп царствп, али се непрестанп лпми између нарпдне и аутпритарне мпнархије. Ту оегпву недпумицу изражава и влада кпју је саставип за време пве свпје владавине пд стп дана. У опј је министар инпстраних ппслпва бип аристпкрата Кпленкур, унутращоим ппслпвима је рукпвпдип бивщи Рпбеспјерпв блиски сарадник Лазар Карап, важне респре заузимали су истакнути царски функципнери Декре и Лавалет, а ту је бип и вешити, мрашни и неппуздани Фуще. Напплепн није имап времена да рещи свпју дилему п унутращопј пплитици, јер је у шитавпм перипду „стп дана" питаое пдбране земље билп дпминантнп. Ппкущај да се нагпди са Еврпппм на бази status quo-a и да се закљуши п тпме угпвпр није успеп. Еврппски мпнарси били су неппмирљиви. Пдмах су пбразпвали VII кпалицију прптив „непријатеља људскпг рпда" и ппшели прикупљаое снага за напад на Француску. Напплепн и сам врщи убрзану мпбилизацију. Лазар Карнп му тада предлаже стратегију ппщтенарпднпг пдбрамбенпг рата, какав је впђен 1793/94. гпдине. Напплепн не прихвата и пдлушује се за марщ у сусрет непријатељу. Наизглед миран и сампуверен, пн на ппрпщтајнпј вешери пред пплазак за Белгију тихп каже гпсппђи Бертран: „Биће дпбрп акп не зажалимп за нащим пстрвпм Елбпм".

385 У Белгији Напплепна шекају британскп-хпландске и пруске снаге ппд кпмандпм Велингтпна и Блихера. У две маое, увпдне битке кпд Катр-Бра и Лина 16. јуна, марщал Неј и Напплепн их туку, али се главна битка пдиграла 18. јуиа 1815-те, кпд меета Ватерлп. Главна бпрба у пвпј бици впдила се између Наиплепна и Велингтпна. Блихерпве пруске трупе су биле у резерви и Напплепн је пдредип генерала Грущија да их у стппу прати и не дппусти им укљушеое у бпрбу. Грущи је, међутим, нашинип фаталну грещку. Дппустип је да га Пруси преваре, и намаме на мали Тилманпв пдред, а да се Блихер, пслпбпђен оегпве пратое, устреми према Ватерлпу. Стигап је тамп у ппследои шас, када је Велингтпн бип већ ппражен. Дплазак Блихерпвих свежих трупа препкренуп је тпк и пдлушип исхпд битке. Французи су пптушени. Бип је тп пбрнути Маренгп. Тамп је Дезе спасап Бпнапарту, пвде је Блихер избавип Кпалицију. Ствар је мпгла имати и супрптан исхпд, да је Грущи пре Блихера јурнуп на бпјищте. Али Грущи није бип Дезе. Ппсле ппраза кпд Ватерлпа Напплепн пада у апатију и препущта се судбини. Пн ппнпвп пдбацује идеју Кампа п ппщтенарпднпм рату. Прихвата безуслпвну капитулацију, напущта Париз, пдлази на југ, и у Рпщфпру се 13. јула предаје Енглезима. Пни га два дана касније укрцавају на брпд „Белерпфпнт" и птпремају на далекп пстрвп Свету Јелену, изгубљенп у Атлантскпм пкеану. Бацајући ппследои ппглед на француску пбалу, Напплепн дпбрп зна: „Finita la comedia".

ТЕМЕЉИ ЕВРОПСКЕ ИИДУСТРИЈСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ У XIX ВЕКУ У еврппскпј истпрпјп ппсле 1815-те гпдине дпгађају се, наизглед, парадпксални прпцеси. Бащ у раздпбљу кад је пплитишка и друщтвена реакција тријумфпвала над ревплуцијпм, кад је настпјала да щтп пптпуније рестаурище пблике спцијалне прганизације, пплитишких режима и идеплпщких декпрација, на старпм кпнтиненту узима невиђени замах један такп темељит и такп свестран истпријски

386 препбражај, кпји ревплуципнари из 1789-те нису ни слутили. За непун век, пвај ће препбражај ствприти сасвим нпву Еврппу, кпја ће се, на свакпм свпм крају, пптпунп разликпвати пд властите слике из еппхе ревплуција. Тек у ппређеоу с пвим препбражајима видеће се да дпгађаји, кпји су силнп лпмили Еврппу у раздпбљу пд 1770-те дп 1815-те, упркпс свпј свпјпј драматишнпсти, нису мнпгп изменили оенп лице. Јер, ппсле смириваоа ситуације у дпба рестаурације, какп пп прпвинцијама, такп и пп великим градским центрима већине еврппских земаља, живпт је углавнпм ппнпвп ппшеп тећи свпјим упбишајеним тпкпвима и налазити старе темеље. У тпм живпту, међутим, нищта вище није билп истп кап у „старпм режиму". Пре свега, нису вище били исти људи. Пви кпји су сада имали да нпсе и впде истпријски развпј пна оихпва щирпка стваралашка маса били су људи кпји су дпживели најдубље пплитишке, идејне, психплпщке и духпвне трансфпрмације. Били су тп људи кпји вище нису ни умели, ни мпгли, а ни хтели да схвате стари режим и оегпв нашин мищљеоа. Ревплуције су, дакле, ипак ушиниле судбпнпсне истпријске прелпме, кпји се вище ни на кпји нашин нису дали премпстити или ппнищтити. Акп се у сампј еппхи ревплуције и нису пдиграле капиталне прпмене у нашину живпта, десилп се нещтп истп такп важнп за брзе прпмене у наступајућем раздпбљу: ппрущени су нпсећи стубпви старпг система, „пппуцали су кпнппци, па је у правпм смислу ријеши све припремљенп за пплазак некамп" (Щарл Мпразе). Сви Еврппљани, разуме се, нису имали јасну представу куда се иде, али ни на западу, ни на истпку Кпнтинента није билп шпвека ни сељака, ни грађанина кпји није бип дптакнут или захваћен ппкретпм кпји је изазвала ревплуција. Тај пут, на кпји се кренулп, бип је пут изградое индустријске цивилизације и развијенпг капита- листишкпг друщтва. За самп седам-псам деценија пн ће бити пређен. „Мпглп би се написати да је иидустријска Еврппа некакп у тп дпба пргански дпврщена..." Деветнаести век је, према тпме, век великих

387 прпмена у свим ппдрушјима истпријске егзистенције људи. И даље је пгрпман ппраст станпвнищтва, кап щтп је маспвнп и оегпвп ппмераое. За пкп 120 гпдина пд краја XVIII дп ппшетка XX века станпвнищтвп света се утрпструшилп, а Еврппа није мнпгп запстајала за тим светским прпсекпм. Ма кпликп пва шиоеница била неразјащоена, једнп је сигурнп, бар за Еврппу: станпвнищтвп ппстаје све мнпгпбрпјније, не самп збпг ппвећанпг брпја деце у ппрпдицама већ и збпг прпдуженпг људскпг века. А тп је резултат свих псталих великих напредака пд науке и прпизвпдое дп хигијене и развпја здравствене културе. У ппгледу наушних истраживаоа нашиоени су ревплуципнарни прпдпри у свим правцима. На ппдрушју средстава и пруђа за прпизвпдоу дпщлп је, такпђе, дп тпликих прпмена кпје нису забележене ни за претхпдна три миленијума. Шитав тај беспримерни препбражај свет дугује, пре свега, Еврппи. На пплитишкпм плану најеминентније текпвине еврппске истприје су сталне и разнпврсне бпрбе: бпрба буржпазије за пптпунп пвладаваое државама, бпрба маса за демпкратизацију пплитике, бпрба нарпда за наципналну еманципацију и уједиоеоа, бпрба прплетаријата за праведније друщтвп. Раднишки ппкрет и спцијалистишка мисап су главне текпвине на друщтвенпм и идејнпм ппљу. Са тим и таквим дпстигнућима, савремена индустријска цивилизација дп краја XIX стплећа дпврщава изградоу свпјих темеља, а капитализам дпживљава врхунац и ппшиое да прелази у фазу империјализма. Затп је верпватнп бип у праву Енглез А. Р. Валас кадаје јпщ 1898. гпдине, XIX век назвап „дивним векпм" (wonderful century). Пснпвни правац истпријскпг развпја еппхе либералнпг капитализма, правац кпји је ппшеп с ппјавпм индустријске ревплуције у Енглескпј и друщтвенп-пплитишке ревплуције 1789. гпдине, у Францускпј, и кпји с ппјавпм империјализма уппщте није прекинут већ самп прпщирен и интензивиран, бип је пут изградое нпве јединствене индустријске уместп дптадащоих аграрнп-верских цивилизација. У темељима те индустријске цивилизације, кпја се изграђивала крпз слпжени прпцес

388 индустријске ревплуције, лежале су кпрените тенденције у кретаоу станпвнищтва, кплпсални, такпђе ревплуципнарни, препбражаји у науци, техници и технплпгији, структуралне прпмене у привреди и друщтву, те живи ппкрети у сфери идеја, филпзпфске, друщтвене, пплитишке и религипзне мисли. Пплитишки живпт, кпји ће се и сам на тим пснпвама надградити, биће двпструкп индикативан. С једне стране, пн ће и сам служити кап катализатпр у развпју пвих „дубинских снага" истприје; с друге, пплитишке шиоенице, кап крајоа синтеза и ппщти израз дејства „дубинских механизама" ппсти- ћи ће ипву, све сиецифишнију и слпженију изражајнпст. Збпг тпга ће и пне ппнпвп дпћи у средищте наще пажое. Станпенищтвп Еврппе у XIX веку Улпга станпвнищтва у истпријскпм развпју била је пд давнина предмет тепријских и метпдплпщких разматраоа. Пд антике дп данас филпзпфи, екпнпмисти, демпграфи, истпришари, спциплпзи, гепграфи, тражили су пдгпвпр на питаое да ли ппраст станпвнищтва убрзава или успправа друщтвени и привредни, а тиме и укупан истпријски, развпј. Развпј капитализма и брз приращтај станпвнищтва у XVIII и XIX веку вепма су интензивирали расправе пве врсте. Већ су се тепретишари меркантилизма дпста бавили питаоем пдипса између станпвнищтва и бпгатства друщтва. Пни су налазили да бпгатствп, екпнпмска, впјна и пплитишка снага државе зависе директнп и пд брпја станпвника, па су преппрушивали мере за оегпвп ппвећаваое. Те мере су биле: кпшеое емиграције, насељаваое пустих предела, смаоиваое смртнпсти јашаоем здравствених служби и јавне хигијене, стимулисаое брака и рађаоа. Представници класишне енглеске пплитишке екпнпмије нису имали јединственп гледищте п улпзи демпграфскпг фактпра у привреднпм и друщтвенпм живпту. Адам Смит је сматрап да је „станпвнищтвп важан фактпр у ствараоу материјалнпг бпгатства друщтва". И други припадници пве щкпле су тп признавали, али су дпдавали да ппраст станпвнищтва дпвпди и дп пренасљенпсти, а тиме и дп пауперизације

389 великпг дела друщтва. У фпрмираоу пвпг, другпг, станпвищта пшевидан је утицај једнпг пд најзнаменитијих тепретишара демпграфскпг развпја из дпба индустријске ревплуције, Тпмаса Малтуса, кпји је 1798. гпдине, пбјавип шувени Есеј п принципима станпвнищтва. У пвпм раду Малтус је фпрмулисап свпј фампзни „прирпдни закпн пппулације", кпји гпвпри п диспрпппрцији између ппраста станпвнищтва и ппраста прпизвпдое. Дпк се, навпднп, станпвнищтвп ппвећава гепметријскпм, бпгатствп расте самп аритметишкпм прпгресијпм, па је раскпрак међу оима све већи. Птуда је пауперизација щирпких маса нарпда неизбежна. Нашин да се та пауперизација избегне јесте свесна активнпст на пгранишаваоу приращтаја станпвнищтва: каснијим ступаоем младих људи у брак, сексуалним уздржаваоем, смаоеним рађаоима деце, ппдстицаоем целибата и другим мпралним мерама. Акп шпвешанствп пвп не буде у стаоу да ппстигне свеснпм акцијпм, ппстићи ће дејствпм слепих закпна прирпде и друщтва: епидемијама, гладима, ратпвима, ревплуцијама и другим слишним катастрпфама. Малтузијанствп је у првпј пплпвини XIX века ппстиглп велику пппуларнпст. Марксизам му се успрптивип класним прилазпм прпблему демп- графскпг развпја. У првпм тпму Капитала Маркс је дпказивап да не ппстпје ппщти закпни станпвнищтва кпји би важили у свакп време и у свим истпријским пкплнпстима, независним пд нашина прпизвпдое и пд укупне друщтвене ситуације. Пд нашина прпизвпдое, ступоа развијенпсти прпизвпдних снага и нашина расппделе друщтвенпг прпизвпда зависи, пре свега, да ли ће једнп друщтвп псећати дефицит или суфицит радне снаге. Станпвнищтвп стпга није друщтвени и истпријски фактпр самп пп себи, већ је једна пд функција система друщтвене прпизвпдое и свеукупних пднпса кпји на оему ппшивају. Тиме је Маркс „дпказап непснпванпст Малтуспвпг детерминизма и тзв. прирпднпг закпна п станпвнищтву..." Ппсле Маркса, пд краја XIX века, и грађански и спцијалистишки тепретишари баве се разним аспектима улпге станпвнищтва у живпту и развпју друщтва, изнпсећи п тпме врлп ппрешна мищљеоа: пд негативних, песимистишких, дп ппзитивних и

390 пптимистишких. У мнпщтву приступа, закљушака и предвиђаоа препвлађује гледищте да је у дпсадащоем истпријскпм развпју ппраст станпвнищтва, у крајопј линији, ипак играп ппзитивну, ппдстицајну улпгу. На тај нашин улпгу станпвнищтва тумаши не самп марксистишка већ и спциплпщка истприпграфија, кпја пвпм прпблему прилази кап друщтвенпј шиоеници дугпг трајаоа, кпја је један пд нпсилаца истпријскпг развпја.

Кретање европске и светске популације У кретаоу еврппске, па и светске, пппулације запажају се у XIX веку неке карактеристишне ппјаве, кпје се мпгу сврстати у две групе. Прву групу ппјава шинип је брз ппраст брпја станпвника, кпји је, кап щтп смп видели, заппшеп јпщ у XVIII веку, и кпји се сада настављап. Тп ппказује пвих некпликп цифара: гпдине 1800. у Еврппи је живелп 187 милипна станпвника, 1850-те већ 266 милипна, 1870-те целих 300 милипна, а 1910-те близу 400 милипна. Стппа пвпг ппраста брпја станпвника није била стабилна, нити једнака у свим земљама и регипнима Кпнтинента, а ни у свим раздпбљима. Такп је еврппскп станпвнищтвп у првих двадесет гпдина XIX века раслп пп прпсешнпј гпдищопј стппи пд 6 дп 7 прпмила; у раздпбљу пд 1820 дп 1840. гпдине та стппа је била шак 9,40 а пд 1840. дп 1850. гпдине самп 5,80. Између 1850. и 1870. гпдине стппа приращтаја расте на нещтп прекп 7 прпмила гпдищое, а следећих тридесет гпдина на близу 10 прпмила. Слишна варираоа исппљавају се и у кретаоу станпвнищтва ппјединих земаља. Приращтај кпји бележи Велика Британија је брз: са 16 милипна 1800-те оенп станпвнищтвп је 1850-те ппраслп на 27 милипна, 1870-те на 31 милипн, а 1890-те на 38 милипна. Слишан приращтај има и Немашка: 23,5 милипна (1810), 33,5 милипна (1850), 38 милипна (1870) и 49 милипна (1890). Русија у првпј пплпвини XIX века има нещтп спприји приращтај, да би га у другпј динамизирала: 50 милипна (1815), 68 милипна (1850), 78 милипна (1870) и 95 милипна (1890). Хабсбурщка мпнархија (Аустрија, пднпснп Аустрп-Угарска) је 1815-те имала пкп 23 милипна станпвника,

391 1850-те пкп 30 милипна, 1870-те пкп 36 милипна, а 1890-те пкп 41 милипн. Приращтај станпвнищтва Италије бип је неуједнашен пп раздпбљима: 18 милипна (1800), 25 милипна (1850), 26 милипна (1870) и 30 милипна (1890). Пд великих земаља најспприји демпграфски раст тпкпм шитавпг XIX века бележила је Француска: 29 милипна (1810), 35 милипна (1850), 36 милипна (1870) и 38 милипна (1890). Кпд пве ппследое цифре треба имати у виду губитак (1871) двеју ппкрајина (Алзаса и Лпрене) са пкп 1,6 милипна станпвника. И већина псталих еврппских земаља забележила је у XIX веку брзе ппрасте пппулације. Щпанскп станпвнищтвп је ппвећанп са пкп 10,5 милипна 1797. гпдине, на 15,5 милипна 1857. гпдине и 18 милипна 1895те. Белгијскп се пвакп креталп: 3 милипна 1800-те 4,3 милипна 1850-те 6 милипна 1890-те. У Хпландији је 1815-те живелп пкп 2 милипна станпвника, 1849-те пкп 3 милипна, 1879-те пкп 4 милипна, а 1899-те прекп 5 милипна. Данска је 1800. гпдине имала самп пкп 900000 житеља, а 1890-те прекп 2 милипна. Щвеђана је 1815-те билп пкп 2,5 милипна, 1870-те прекп 4 милипна, а 1890-те већ близу 5 милипна. Брз је ппраст станпвника и у балканским земљама. У Србији је ппвећанп са 678 хиљада у 1834-те на близу 1,4 милипн у 1872. гпдине, а у Гршкпј са 940 хиљада 1821. на пкп 1,7 милипн 1880. гпдине. Ирска, кап апсплутни изузетак, разбија једнпсмернпст и мпнптпнију пвих тенденција у кретаоу еврппскпг станпвнищтва. Стицајем крајое неппвпљних, па и трагишних, пкплнпсти, п кпјима ће на другпм месту бити реши, пва несрећна земља је једина бележила стрмпглаве падпве брпја станпвника. Такп је у Ирскпј 1821. гпдине живелп пкп 6,8 милипна станпвника, 1841. близу 8,2 милипна, 1851. самп 6,5 милипна, 1871. маое пд 5,5 милипна, а 1901. ни пуних 4,5 милипна. Кап щтп се види, акп се изузме пвај ирски „аксидент", прва ппщта карактеристика демпграфскпг кретаоа у Еврппи бип је снажан ппраст станпвнищтва. Где му треба тражити узрпке и пбјащоеоа? Пре свега, у

392 јпщ увек виспкпм наталитету, кпји је карактеристишан за гптпвп целу Еврппу, нарпшитп у првпј пплпвини века, кад пн надмащује и врлп виспку стппу мпрталитета. У другпј пплпвини века ситуација се унекпликп меоа: ппстепенп се смирује наталитет, али и смртнпст знатнп ппада, па брпј нпвпрпђених и даље надмащује брпј умрлих. Кпликп је наталитет у првпј пплпвини века бип виспк, ппказују слушајеви најразвијенијих земаља: у Енглескпј и Немашкпј пн изнпси пкп 40 прпмила, а у Францускпј, где је ппнајмаои, изнпси шак 32 прпмила. У пвп време, међутим, и смртнпст је јпщ увек вепма виспка, а људски век је релативнп кратак. Захваљујући тпме, свуда препвлађују млади људи. У Фраицускпј, на пример, пкп 1820. свет млађи пд 20 гпдина шини 44 прпцента станпвнищтва, а старији пд 60 гпдина самп 7 прпцената. И тп све упркпс пгрпмнпм мпрталитету међу децпм, нарпшитп у градпвима и великим индустријским центрима. У Лилу је, рецимп, самп пплпвина деце успевала да преживи пету гпдину, дпк је у Милузу прпсешна старпст станпвника била 22 гпдине. Два су главна разлпга пвакп ране и велике смртнпсти еврппскпг станпвнищтва (а Азије, Африке и Латинске Америке јпщ и веће): првп, тещки екпнпмски услпви живпта, пптхраоенпст, шесте нерпдице и глади и, другп, лпщи санитарни и хигијенски услпви, епидемије и бплести. Пд бплести кпје су харале Еврпппм, на првпм месту била је туберкулпза, а у медитеранским земљама и маларија. Кап врлп тещке бплести, с великпм смртнпщћу, јављали су се тифус, куга и кплера. Дпк је тифус бип „дпмаћа", еврппска бплест, изазвана рђавим хигијенским услпвима („бплест прљавих руку"), куга и кплера су стизале у таласима, кап епидемије, углавнпм, из Азије и северне Африке. Такп је Еврпппм у перипду пд 1831. дп 1837. гпдине кпсилп некпликп епидемија кплере, пренетих са Блискпг Истпка у Русију, Ппљску, Немашку, Скандинавију, Хпландију, Белгију, Француску, Велику Британију, Щпанију, Ппртугалију, Италију, Аустрију и Угарску и јпщ у неке земље. Пве епидемије пднеле су у Паризу 18600 живпта, у Лпндпну 6700, у Берлину 1400, у Бешу 2000 итд.

393 Цела Еврппа била је захваћена паникпм. Накпн једне деценије кплера се, 1847. гпдине, ппнпвп ппјавила у Еврппи, дплазећи са степа средое Азије. За три гпдине усмртила је 600000 станпвника Русије. У Лпндпну је пд ое умрлп 13 000 људи, а у Паризу 17000. У другпј пплпвини XIX века пвакп маспвне епидемије, с тпликп смртних слушајева, нису се јављале. Демпграфски притисак, кпјем је Еврппа била излпжена у XIX веку, није мпгап да пстане без ппсредних или неппсредних утицаја на ппщту истпријску ситуацију. У привреднпм ппгледу пн је утицап и ппзитивнп и негативнп. Пбезбеђивап је мнпгпбрпјну и јевтину радну снагу у свим пбластима привређиваоа, щирип је унутращое тржищте и давап је пплета и иницијативе привредним делатнпстима. Истпвременп, стварап је релативну пренасељенпст, аграрне кризе, пауперизацију дела станпвнищтва и вищак радних руку. Превага младих људи и тещкпће пкп оихпвпг заппщљаваоа и уклапаоа у екпнпмске и спцијалне тпкпве, утицале су на ппвећаваое друщтвених напетпсти и пплитишке динамике. Виталнпст и наципнална предузимљивпст расту, кап и ентузијазам, бпрбенпст, ревплуципнарна енергија и пплитишка агресивнпст. Све пве ппјаве су, разуме се, највећим делпм услпвљене и дејствпм других истпријских шиналаца, али у оихпвпм фпрмираоу пдређенп местп заузима и демпграфски фактпр. Ппјава на кпју је брз приращтај станпвнищтва најдиректније и у највећпј мери утицап, и кпја представља пну другу битну карактеристику у пвпј пбласти, јесу динамишна ппмераоа станпвнищтва. Тпкпм шитавпг XIX века, кап упсталпм и у претхпднпм или пптпоем стплећу, у Еврппи се запажају две врсте миграција: унутращоа и сппљна. Унутращоа миграција има главни правац селп-град. Изузимајући Енглеску, пна у првпј пплпвини XIX века није нарпшитп маспвна. Самп у Енглескпј ће, пкп 1850. гпдине, пплпвина станпвнищтва живети у градпвима. У Францускпј и Немашкпј ће јпщ увек прекп 70 прпцената станпвнищтва живети на

394 селу. У већини земаља тај ппстптак ће бити и већи. Највище урбанизпвана земља је Италија, али је тп оена традиција јпщ из мнпгп ранијих векпва. У другпј пплпвини XIX века пва врста унутращоих миграција се, у вези с убрзанпм индустријализацијпм, ппјашава. Сппљне миграције су замащне, и такпђе све маспвније, пд средине XIX века. Из неких еврппских земаља (Француска, Немашка, Хпландија, Велика Британија, Щвајцарска) највећа исељаваоа забележена су пд 60их дп 80-их гпдина, да би пред сам крај XIX и на ппшетку XX века нещтп ппала. У псталим земљама, а нарпшитп у Аустрп-Угарскпј, Русији, Италији, Щпанији и јпщ неким земљама, емигрираое у прекпмпрске земље билп је из деценије у деценију све маспвније, да би се наглп смаоилп тек за време Првпг светскпг рата. Најважнији правци еврппских миграција ищли су према америшкпм кпнтиненту: САД, Аргентини, Бразилу, Уругвају, Куби и другим земљама јужне и централне Америке. Пред крај XIX века атрактивнп миграципнп ппдрушје ппстала је и Аустралија. Најпривлашнија мета исељеника биле су несумоивп Сједиоене Америшке Државе. Већ у перипду пд 1830. дп 1840. гпдине пне су гпдищое примале пп щездесетак хиљада Еврппљана. Тај брпј је затим наглп растап, да би 1850-те дпстигап цифру пд прекп 350 хиљада. Щездесетих гпдина пеое се и дп 400 хиљада, а у раздпбљу пд 1900. дп 1910. гпдине шак на 800 хиљада гпдищое. Щтп се тише укупнпг брпја Еврппљана кпји су се иселили, тещкп га је дп средине XIX века, прецизнп утврдити збпг несигурних статистика. Рашуна се да је пд 1820. дп 1848. гпдине прпсешнп изнпсип 100 дп 250 хиљада гпдищое. Ппраст је ппсле тпга бип рапидан: прпсешнп пкп 315 000 гпдищое 70-их гпдина, 700000 гпдищое 80-их. У апсплутним брпјкама највище исељеника давале су Велика Британија, Италија, Щпанија, Немашка, Аустрп-Угарска и Русија, али је прпцентуалнп, у пднпсу на укупнп станпвнищтвп, брпјем емиграната Ирска далекп надмащивала све еврппске, па и светске, земље.

395 Миграције су, кап щтп се види, биле саме пп себи запажена истпријска ппјава, али прави знашај стишу тек у светлу других битних спцијалнп-екпнпмских и пплитишких шиоеница. Такп је, упсталпм, и са истпријпм станпвнищтва у целини. Ревплуција у науци Једнп пд најснажнијих пбележја духпвне климе XIX века у Еврппи, је склпнпст ка истраживаоима и изумима, кпја дпвпде у питаое сва ппстпјећа знаоа и пднпсе. Та склпнпст била је резултат пптреба буржпазије да у рукама има щтп ефикаснија и щтп разнпврснија, средства ппслпваоа и напредпваоа. Али није самп тп у питаоу. Реш је и п прпбуђенпј и незаустављивпј тежои ка слпбпди све щирпј и пптпунијпј кап и п увереоу да је бащ наука најсигурније средствп за шпвекпвп пслпбађаое. Тп је пнп щтп је ппнајпре ревплуципнисалп духпве и щирилп хпризпнте еврппскпг друщтва XIX века. Тп неизмернп ппвереое у науку, та вера да се „на пснпву истине, а уз ппмпћ науке" мпже препбразити цеп живпт, ппсталп је некпм врстпм религије XIX стплећа. Пкрећући леђа теплпгији, интелектуална Еврппа предала се науци и вери у мпћ оенпг бескпнашнпг развпја. А кап сваки верник, ни верник науке није се питап дпкле га све пвај развпј мпже пдвести. Ми данас знамп да дпмети тпг развпја нису самп блистави резултати свеукупне људске еманципације већ су и пгрпмни масакри светских и других ратпва, ревплуција и грађанских пбрашуна, тпталитаризама и терпризама, нуклеарних претои и жртава, екплпщких, екпнпмских и демпграфских криза и слишних ппјава кпјима пбилује нащ, XX век. Шпвек XIX века тп није мпгап предвидети, већ је с пгрпмним ентузијазмпм и пптимизмпм негпвап и изграђивап истраживашки, наушни дух еппхе. Ту капиталну нпвину у кплективнпм духу Еврппе XIX века истпришари приписују „нпвпм нашину живпта каквим људи сада живе, пдгајају се и имају узајамне дпдире: препбразбе друщтва пмпгућиле су да се дпстигне нпва ментална дпб". А ту „препбразбу друщтва" дпнела је, какп рекпсмп, еппха ревплуција: „Билп је дпвпљнп некпликп десетљећа кпје су пптресале непрестане... ревплуције с оихпвим сумоама у устаљене традиције, да би се прещап пут пд Оутна дп Ајнщтајна" (Щарл Мпразе).

396 Брзина кпјпм је пвај пгрпмни пут преваљен је шудесна. „Прпдубљеое знаоа збилп се мимп здравпг разума кпјем се давалп тпликп знашеое у вријеме Декартпвп..." Препбражај наушнпг искуства бип је такп свестран и темељит да се мпра квалификпвати кап ревплуципнаран. Пн је захватип све тадащое пбласти знаоа, а птвприп је и мнпге нпве: пд математике и биплпгије дп лингвистике и антрппплпгије. Щтп је најважније, тај наушни препбражај бип је самп деп прпмена кпје пбележавају ппщта екпнпмска, друщтвена и интелектуална гибаоа XIX века. Једна на друге та гибаоа, мпжда, и не утишу тренутнп и неппсреднп, али су у крајопј линији међуспбнп, ипак, такп испреплетена и услпвљена да није увек лакп пдредити щта у једнпј еппхи представља базу, а щта надградоу истпријскпг развпја. Прирпдне науке У XIX век прирпдне науке ущле су снабдевене неким врлп знашајним текпвинама пствареним у претхпднпм раздпбљу пд средине дп заврщетка ХУЩ века. Међу најзнашајнија дпстигнућа у математици убрајају се резултати ппстигнути у аналитишкпј гепметрији, затим инфинитезимални рашун, теприја парцијалних, диференцијалних једнашина и рашун варијација. Важне пплазне пснпве ппставили су у шистпј гепметрији Французи: Мпнж и Ламберт, а у Механици Д'Аламбер и Мпперцијус. Захваљујући напретку математишке анализе, кап и нпвим астрпнпмским псматраоима, Оутнпва небеска механика дпбила је нпве пптврде и дпказе. Прпналазак ахрпматишких спшива вепма је ппзитивнп утицап на развпј пптике, али пппуларнпст кпрпускуларне теприје светлпсти јпщ није била угрпжена. Крајем XVIII века (пкп 1780) била је рпђена нпва наушна дисциплина: термпдинамика. Знашајну прекретницу дпживљавала су у тп време истраживаоа у пбласти електрицитета и магнетизма, дпк је хемија јпщ увек прикупљала знаоа неппхпдна за дефинитиван раскид са флпгистпнскпм тепријпм. На тпм плану Лавпазије управп извпди капиталне експерименте. На праг преппрпда јпщ није била дпспела биплпгија.

397 У пбласти технике и технплпгије истишу се пви изуми: щмркпви на пару, текстилне мащине и нпве металургијске технике. Кпнструисанп је вище наушних и мерних инструмената кпји су пмпгућили ташније пдређиваое времена, гепграфских прпстпра, температура и слишнп. Пвпме треба дпдати и аерпстат, кап и прве електришне елементе. Математика У пбласти арищметике и теприје брпјева истраживаоа су тпкпм XIX века кренула ка све апстрактнијим ппјмпвима. Апстракција је, међутим, била самп привидна „јер је улпга математике у разлишитим знанпстима из дана у дан ппстајала све пшитија". Нпвине су се јавиле, пре свега, у нашину рашунаоа. У теприји брпјева кљушнп пткриће нашинип је и 1801. гпдине пбјавип Немац Карл Фридрих Гаус. Пд оегпве расправе Disquisitiones aritmeticae пплазила су, затим, мнпга друга истраживаоа. Алгебра је ппстигла успехе у три пбласти: у ппстављаоу пснпвних закпна нпве алгебре, у изграђиваоу теприје једнашина и засниваоу теприје група: Енглези Мпрган и Пикпк, Немац Гресман, Нпрвежанин Абел, Француз Галпа и други. Кап „камен темељац" математишке науке анализа се у XVIII веку заснивала на интегралнпм и диференцијалнпм рашуну, кап и на рещаваоу диференцијалних једнашина. У XIX веку главна истраживаоа врщена су у теприји фуикција, теприји функције кпмплекснпг варијабла, пбишних и парцијалних диференцијалних једнашина, теприје скуппва. Мнпга знаменита имена еврппске науке ангажпвала су се у пвим пбластима: Фурије, Дирихлет, Риман, Вајерщтрас, ЈТегранж, Гаус, Кпщи, Абел, Писп, Пикар, Фукс, Ппенкаре, Јакпби, Кантпр, Бплеанп, Бпвел и други. Пд 30-их гпдина XIX века ппшела је да се, у радпвима Була, Мпргана, и јпщ неких других наушника јавља и математишка лпгика.

398 Ппменуте математишке теприје брзп су стекле примену у рашуну верпваЩнпће и статисщици. Те две пбласти истраживаоа кренуле су већ ппследоих гпдина XVIII и првих гпдина XIX века пд Лапласа, да би се запкружиле радпвима Чпна Виларда Чибса, кпји је 1902. гпдине „дефинисап нашела статистишке механике". Друга велика пбласт примене математишких знаоа била је механика. Пут оенпг ппвезиваоа с тепријскпм математикпм пдредип је, јпщ 1788. гпдине Легранж делпм Аналитишка механика. Лаплас је Расправпм п небескпј механици ствприп јпщ већи прпстпр математици у практишнпј механици, а пд средине XIX века физика и математика се нераздвпјнп ппвезују. Гепметрија је дпбила снажан замах. Темеље мпдерних истраживаоа у пвпј дисциплини ппставип је Гаспар Мпнж. Пн је дескриптивну гепметрију превеп на терен прпјективне гепметрије, кпја се заснивала на прпушаваоу перспективе. Мпнжпв рад наставили су и снажнп развили Лазар Карнп и, нарпшитп, Жан-Виктпр Ппнсле, шија Расправа п прпјективним свпјствима ликпва (1822) пзнашава „правп рпђеое прпјективне гепметрије". Напредпвала је брзп и класишна аналитишка гепметрија, у кпју су Гаус, Ламе и мнпги други унели нпви систем кппрдината и нпве фпрмуле за оихпву трансфпрмацију. Астрпнпмија Пд краја XVIII века интензивнп се врще испитиваоа Суншевпг система. Један пд првих прпналазака на тпм плану билп је пткриће планете Урана, Вилијама Херщла 1781. гпдине 1801. Пиаци је, између Марса и Јупитера, пткрип нпву, малу планету Кареру, а затим је уследилп прпналажеое низа нпвих ситнијих планетарних тела планетпида или астерпида. Дп 1891. гпдине шак 323. Данас се зна за прекп 2000 пваквих тела. Међу свим пвим пткрићима најзнашајније је пнп из 1846-те: планета Нептун. Знашајни резултати пстварени су и у прпушаваоу кпмета и метепра. У XIX веку ударени су и темељи прпушаваоа звезда стеларне астрпнпмије.

399 Мнпга пд пвих пткрића била су пмпгућена увећаним математишким знаоима и оихпвпм применпм у астрпнпмији, али и усаврщаваоем астрпнпмских инструмената. Мислимп, пре свега, на усаврщени телескпп и Беселпв микрпметар (астерплаб) из 1822. гпдине. Темељи еврписке индусщријске цивилизације у XIX веку 283 Пнп щтп је највище интереспвалп наушнике и филпзпфе пд Тпмаса Рајта, Имануела Канта и Ламберта, дп Ајнщтајна, била је прирпда свемира, ппреклп и структура оегпвих тела, пре свега, звезда. Трпјица твпраца (Херщл, Бесел, Рајт) пдређених тепријских претппставки п пвим питаоима, била су сагласна да је васипна састављена пд галаксија, а да је наща галаксија једна „гплема накупина звијезда смјещтена у Мљешнпј стази језгра свемира". Димензије те галаксије даће тек изушаваоа астрпнпма XX века. Прпушаваое наще галаксије ствприлп је ппсебну астрпнпмску дисциплину кпсмплпгију. Пна се бавила питаоем ппстанка небеских тела и система. На прелазу из XVIII у XIX век рпђена је најпппуларнија теприја пве науке: Кант-Лапласпва теприја п ппстанку Суншевпг система. Астрпнпмска прпушаваоа у XIX веку, дппринела су и развпју неких других наушних пбласти, на пример неких дисциплина физике. Физика Електрицитет и магнетизам представљају нпсеће дисциплине физикалних наука у XIX стплећу. У темељ изушаваоа електрицитета уграђени су, пре свега, Галванијеви и Вплтини експерименти с краја претхпднпг века, а нарпшитп кпнструисаое тзв. Вплтинпг елемента (извпра струје). Магнетизам је, ппет, у теснпј вези с електрицитетпм. Из сппја електрицитета и магнетизма рпђен је ппјам електрпмагнетизам, кпји ће бити правп наушнп шедп XIX стплећа. Кад у оегпвпј другпј пплпвини буде дпвпљнп развијен, пн ће „пптпунп разприти ппјмпвни пквир насљеђен пд XVIII стпљећа". Највищи дпмет ће му представљати теприја електрпмагнетских ппља, кпју ће заппшети Фарадеј, а дпврщити Максвел пкп 1880. гпдине.

400 Знашајан је у XIX веку и низ практишних прпналазака у пбласти електрицитета. Капиталну ствар 1831. гпдине ушинип је Фарадеј, кпји је направип динамп справу за претвараое механишке у електришну енергију. Врлп ранп, јпщ ппшеткпм XIX века, наушници су ппстављали питаое п прирпди електрицигета и дпщли на ппмисап п оегпвпм кпрпускуларнпм карактеру. П тпме је Италијан Авпгадрп шинип пдређене претппставке јпщ 1814-те. Такп је кренулп физишкп-хемијскп истраживаое, не самп п прирпди електрицитета, већ и п структури материје. Резимирајући и пбухватајући једним ппгледпм све најкрупније резултате физикалних наука у XIX веку, мпгли бисмп истаћи кљушну шиоеницу да су пне за маое пд стп гпдина успеле да пбједине низ дптад пдвпјених наушних дисциплина кап щтп су пптика, електрпстатика, магнетизам, хе- мија. „Сад се све мпглп свести сам електрицитет, а и сам је елеменат електрицитет мпгап бити измјерен. Тај успјех зацијелп представља један пд великих шаспва ппвијести знанствене мисли." Хемија И мпдерна хемија је дпбила пснпве у ппследоим деценијама XVIII века. Лавпазијепва пснпвна пткрића, кпја су ппказивала да у прирпди нема нишега щтп би пдгпваралп свеприсутнпм „флпгистпну", пзнашила су рађаое нпве метпде у хемијскпј науци. Капитални удар флпгистпнскпј теприји Лавпазије је задап већ кпнстатацијпм да ватра, кап бурнп спајаое кисепника с другим супстанцама, није никакав прирпдни елеменат негп ппјава. Кад је на тп дпщлп Кевендищпвп пткриће хемијскпг састава впде, традиципнална представа п земљи, ватри, впди и ваздуху кап пснпвним елементима прирпде била је дефинитивнп разпрена. Такп је традиципналну ппшела брзп и незаустављивп да пптискује нпва хемија. Пна је тражила и нпву нпменклатуру, па су се јавила не самп нпва имена већ и нпве класификације хемијских елемената. А са електрицитетпм примеоиваће се и нпви, дптад неппзнати, ппступци: Вплтин елемент ће рпдити електрплизу, кап зашетак електрпхемије. Опј ће пдлушујући дппринпс

401 дати Дејвијевп пткриће алкалних метала из 1807. гпдине. Најзад, у тп време ће се пбликпвати и кпнтуре велике гране хемијске науке прганска хемија. Накпн увпђеоа нпвих метпда, ппшели су се пткривати и нпви закпни, кап и нпве структуре материје. Међу најважнијим пд тих закпна је пнај п сталним тежинским пднпсима у хемијским једиоеоима. Да би се дпщлп дп пвпг закпна мпрали су се, најпре, разјаснити неки пснпвни ппјмпви хемије, кап щтп су шиста ствар, смеса и једиоеое. Истраживаоима структуре материје, кпја је врщип Далтпн, затим ГејЛисак, знашајан дппринпс је 1811. гпдине дап и Авпгадрп свпјпм хипптезпм п пднпсу запремина гаспва и брпја материјалних шестица кпје пни садрже. Према тпј хипптези сви гаспви у једнакпј запремини садрже исти брпј шестица. А те шестице, за кпјима су хемишари XIX века такп ппмнп трагали, били су не самп атпми, већ и мплекули. Изушаваое мплекуларне структуре хемијских елемената и једиоеоа, кап и атпмске структуре самих мплекула, теклп је уппредп. Пткриваое нпвих елемената тражилп је и нпве класификације и систематизације. Капиталнп пткриће на тпм ппљу бип је перипдни систем елемената кпји је, на пснпву оихпве атпмске тежине, 1869. гпдине сашинип Рус Мендељејев и кпји је и данас на снази. Хемијска наука све дп XIX века није гптпвп ни завирила у прганску материју. Тек са ппшецима електрпхемије (електрплизе) били су ствпрени услпви за прпдпр у структуру прганских једиоеоа. Пипнирске експери- менте у пвпј пбласти пбављали су, ппшеткпм XIX века, Берцелијус, Далтпн и Геј-Лисак, кпји су их врщили уз ппмпћ електришних елемената. Даљи развпј прганске хемије бип је везан за прпушаваое хемијских структура. Метпдплпщке пснпве за прпушаваое хемијских структура, ппставили су Лпран и Герхард, пплазећи пд расппреда и састава мплекула.

402 Атпмска теприја и теприја структура ппказале су се изванреднп знашајним за развпј прганске хемије прекп кпје су врлп брзп и щирпкп нащле и практишну примену у индустријскпј прпизвпдои. Индустрија бпја, дп тада заснпвана искљушивп на кприщћеоу прирпдних сирпвина и неппсреднпм искуству, ппстала је првп ппдрушје щирпке примене прганске хемије. Ппбеду синтетишке хемије пзнашила је и прпизвпдоа ализарина и индига. За развпј пве гране хемије ппсебне заслуге припадају Бертлпу. Пткрића у пбласти хемијске структуре вепма су приближила истраживаоа у физици и хемији, а пбе заједнп, математици. Такп се, на пример термпдинамика, кап дисциплина физике кпја прпушава тпплптну равнптежу и препбраћаое тпплптне у друге пблике енергије, све вище примеоивала и у хемији. Гибс и Хелмхплц су развили низ ппступака за прпушаваое физишкп-хемијских прпцеса и реакција. Један пд најдалекпсежнијих прпцеса те врсте, са вепма щирпкпм практишнпм применпм, била је катализа. Катализа је убрзаваое пдређених хемијских реакција ппмпћу пдређених агенаса (катализатпра) тј. пних хемијских материја кпје саме не улазе у тај прпцес. Каталитишке ппјаве пдиграле су знашајну улпгу у самим ппшецима хемијске индустрије, на пример, кпд прпизвпдое сумппрне или азптне киселине уз ппмпћ пксидације ампнијака. Геплпгија Гпдине 1756. у немашкпм граду Фрајбургу била је пснпвана Рударска академија. Пва академија ће крајем XVIII века пдиграти капиталну улпгу у ствараоу мпдерне геплпщке науке. Пкп пве академије и оенпг прпфеспра Абрахама Гптлиба Вернера (1749-1817) впдила се дуга и плпдптвпрна наушна расправа п ппреклу стена и минерала, шији ће резултати ући у саме темеље пве науке. У пвпм сппру искристалисала су се, углавнпм, два станпвищта. Првп, кпје је фпрмулисап Вернер, да су сви минерали мпрскпг (пкеанскпг) ппрекла, настали талпжеоем у некпм прадавнпм, „примпрдијалнпм, јединственпм" пкеану. Другп, шији је

403 твпрац Енглез Чемс Хатпн, да су стене, руде и минерали, тектпнскпг (вулканскпг) ппрекла, настали радпм прегрејане Земљине утрпбе. Две стране су неппмирљивп браниле свпја станпвищта, иакп су истраживаоа крајем XVIII и ппшеткпм XIX века ппказала да сппљащоу кпру Земље шине две велике групе стена, кап щтп ппстпје и две велике скупине рудних лежищта. Једна скупина стена и руда настала је, пшигледнп, талпжеоем из впде а друга убризгаваоем вулканске масе. Тп је ппказивалп да се пбјащоеое п ппреклу стена, руда и минерала мпже наћи самп кпмбинацијпм знаоа двеју ппменутих щкпла. У пквиру геплпгије једна пд најранијих дисциплина била је минералпгија. Оеним пснивашима сматрају се Рене-Жил Ај, кпји се бавип прпушаваоем кристала, щведски хемишар Берцелијус, кпји је прпушавап силикате и предлпжип нашин класификпваоа минерала, те Американац Ден кпји је ту класификацију 1837. гпдине и изврщип у делу Систем минералпщје. Дп нивпа егзактне наушне дисциплине, минералпгија и кристалпграфија ће се развити крајем XIX века. Велику препкупацију геплпгије у XIX веку представљала је истприја саме Земље. На тпм ппљу најзнашајније резултате далп је прпушаваое стратификације Земљине кпре и слпјева кпји су се у опј, један над другим, фпрмирали. Уз ппмпћ фпсилних пстатака прганских материјала и живих бића, Вилијам Смит је први израдип геплпщке лествице слпјева и Велику геплпщку карту, кпју је пбјавип 1838. гпдине. На пснпву Смитпвпг метпда геплпзи су касније прпушавали слпјеве Земљине кпре у мнпгим крајевима света. Други су, затим, на пснпву тих истраживаоа, тражили једну ппщту стратиграфију, ппмпћу кпје су пдређиване еппхе и раздпбља у истприји Земље. На тпм плану, већ на сампм ппшетку, драгпцени су били Ламаркпви резултати дпбијени прпушаваоем фпсилних пстатака бескишмеоака. Затп се Ламарк и сматра пснивашем палепнтплпгије. Оегпвим настављашем сматра се Жпрж Кивије. Ипак, тек ће Дарвин

404 свпјим Ппреклпм врста дпвести дп преврата и у пвпј грани геплпщке науке. Геплпзи су се у XIX веку ппзабавили и кретаоима Земљине кпре земљптресима. Дпщли су дп тумашеоа да су земљптреси ппследица еластишних вибрација у кпри Земље. Хумбплт је прпрашунап да брзина тих вибрација изнпси 30-40 килпметара у секунди. Рађени су каталпзи пптреса. Италијански наушници су прпнащли инструмент (сеизмпграф) за регистрпваое и мереое јашине пптреса, а Немци и Енглези су га усаврщили. Немци су, захваљујући тпме, 1889-те, забележили земљптрес кпји се десип у Јапану. Пд средине XIX века ппшиое да се јавља геплпгија нафте. Прпушаваоем пвпг минералнпг уља први се ппзабавип канадски геплпг Вилијам Лпган, а затим X. Д. Рпчерс, из Сједиоених Америшких Држава. Биплпгија „Деветнаестп стпљеће пбиљеженп је интензивним развиткпм свих већ стпјећих грана биплпгије", а дппринелп је и фпрмираоу нпвих. Некпликп је пкплнпсти ппдстицајнп делпвалп на размах биплпщке науке: пп- требе ппљппривреде и стпшарства, захтеви медициие и защтите здравља људи и живптиоа, резудтати псталих прирпдних наука (физике, хемије, геплпгије) кпји су се пднпсили и на биплпщка истраживаоа. Пбласт кпја би се пп свпјим резултатима мпгла сматрати најзнашајнијпм за развпј биплпгије у XIX веку билп је „прпушаваое структуре биљака и живптиоа ппмпћу микрпскппа", кпје је дпвелп дп једнпг пд највећих пткрића свих времена ћелијскпг састава живих прганизама. Прпушаваоу структуре претхпдилп је, међутим, пписиваое и класификпваое пгрпмнпг брпја биљака и живптиоа п кпјима су ппдаци прикупљени у претхпдним векпвима. У тпм ппслу највећи дппринпс биплпгији, на сампм ппшетку XIX века, дап је бптанишар Карл Лине. У пбласти зпплпгије најзнашајнији истраживаши пвпг дпба су били Жан Батист Ламарк, Етјен Жпфруа Сент-Илер, Вик д'Азир и Жпрж Кивије.

405 Ламарк је дап једну пд најпптпунијих и најтрајнијих класификација света бескишмеоака, дпк је Сент-Илер пткрип два велика нашела зпплпгије, нашелп кпрелације, тј. међуспбне услпвљенпсти живптиоских пргана и нашелп ,јединства прганскпг света". Пба нашела Кивије ће развити и ппткрепити мнпгим дпказима. У бпЩаници једна пд првих великих текпвина XIX века је гепграфија биљака (фитпгепграфија), кпју је утемељип Александар фпн Хумбплт. У делу Кпсмпс (1845-1847) пн је ппставип и метпдплпщке пснпве будуће екплпгије тиме щтп је прпушавап делпваое живптних услпва на развпј биљака и живптиоа. Пбе науке дпвели су дп развијенпг пблика крајем XIX века Е. Верминг и А. Бајетпв. У XIX веку развила се и физиплпгија биљака. Први кпрак у пвпј дисциплини ушинип је Щвајцарац Спсир 1804, свпјим радпм п храоеоу биљака. Ппсле тпга, ппшевщи пд 1837. гпдине мнпги бптанишари (Дитрпще, Грахам, Пфефер, Ван Хпф) првенственп су се бавили питаоем какп се впда и спкпви крећу крпз биљку пд кпрена дп крпщое. У тим истраживаоима пткривен је знашај хлпрпфила и угљен-дипксида у исхрани биља, а пд 1868. гпдине заппшелп је прпушаваое фптпсинтезе, кпјпј су пснпве ппставили Тимирјазев и Енгелман. Пбјащоеое и термин фптпсинтеза биће, међутим, дати кпнашнп тек 1893. гпдине. У зпплпщји, ппред већ ппменутих великих дпстигнућа, пд непрпцеоивпг знашаја били су резултати серије великих истраживашких путпваоа на кпја се у првпј пплпвини XIX века птиснуп велики брпј наушника. Та путпваоа кулминирала су Дарвинпвим на славнпм „Биглу", а пкпншана знашајнпм плпвидбпм Шеленчера (1873-1876). Сва та путпваоа дала су таквп мнпщтвп шиоеница и емпиријских сазнаоа да се пнп касније деценијама пбрађивалп. Пд текпвина зпплпщких истраживаоа најзнашајнија су изушаваоа ћелијских језгара и хрпмпзпма нпсилаца наследних пспбина живих бића. Пд великпг знашаја, у другпм правцу, била су и пткрића неких врста хп-

406 минида, живптиоа са људским свпјствима, кпја су упућивала на размищљаоа п ппреклу шпвека. Ппшеткпм XIX века заснпвана је и експериментална физиплпгија, кпјпј су се ппсветили Ф. Межпнди и Ф. Велер. Велер је у лабпратприји успеп да дпбије прганска једиоеоа, дпк је Либиг дап капиталне дпказе п тпме да сагпреваое хране у ткивима прпизвпди угљен-дипксид и впду, кап и да се при тпм ствара тпплпта живптиоскпг прганизма. Межпндијев ушеник, Клпд Бернар је, такпђе, прпушавап физиплпщке прпцесе у прганизму, дпщавщи дп кљушних сазнаоа п размени материја, сагпреваоу, излушиваоу и регулацији температуре тела. Оегпва истраживаоа била су пснпва Хелмхплцу „у развијаоу нашела пдржаваоа енергије", кап и у примени тпг нашела на пргански и непргански свет. Тиме је пмпгућенп и пткриваое метабплизма, а пд пвпга дп дефинисаоа састава ћелија живих прганизама (дп прптпплазме) бип је самп један кпрак. Једна пд дисциплина пд пгрпмнпг знашаја за медицину, са мпгућнпщћу директне примене и у индустрији, кпја се у XIX стплећу развила у пквиру биплпгије, била је микрпбиплптја. Кљушни прпблеми на шијем се разрещаваоу развила пва дисциплина били су вреое (ферментација) и труљеое. Пви прпцеси су с мнпгп усппна ппшели да се истражују пд 30-их гпдина, ппсле прпналаска ахрпматских спшива и усаврщаваоа микрпскппа, кпји су сада увећавали предмете и пп 400 пута. Такп се људскпм пку указап неслућени свет микрпба, шијим истраживаоем се пдмах ппказалп да су управп пни изазиваши свакпг вреоа. Микрпби изазивају и труљеое и распадаое, а изазиваши су и мнпгих бплести у људскпм и живптиоскпм прганизму. У вези с микрппрганизмима пд велике важнпсти је билп и Пастерпвп пткриће из 1863. гпдине да неки међу оима мпгу да живе и без кисепника из ваздуха. За здравље људи пд највећег знашаја, у вези с пткрићем микрпба, билп је сазнаое, за кпје је најзаслужнији, ппет, Луј

407 Пастер, да је пд оих мпгућа пдбрана стерилизацијпм. Тп ће сазнаое умнпгпме унапредити хирургију. Ћелија и ћелијска теприја је једнп пд фундаменталних пткрића XIX века. Прве идеје п ћелијскпм саставу живих прганизама саппщтип је јпщ 1809. гпдине, у коизи Филпзпфија зпплпщје Жан Батист Ламарк. Неки други наушници (Дитрпще, на пример) су најситније шестице из кпјих се састпји живи прганизам називали глпбулама (куглицама). Уз ппмпћ нпвпг микрпскппа 30-их гпдина је пптврђена ћелијска теприја Ламарка. Teopuja евплуције ппјавила се кап замисап већ у идејама Ламарка и Сент-Илера. Мнпщтвп нпвих пткрића, тпкпм прве пплпвине XIX века, пмпгућиће Шарлсу Дарвину да срединпм стплећа изгради и 1859, у знаменитпм делу O ппреклу врста, саппщти свпју велику теприју евплуције. Сасвим кпицизнп и ппједнпстављенп решенп, пна садржи пве најбитније ппстулате: 1. Сва жива бића имају непдпљиву тежоу ка бескпнашнпм размнпжаваоу. 2. Збпг непгранишенпг размнпжаваоа жива бића су примпрана на немилпсрдну бпрбу за ппстанак (strugle for life), какп с прирпдним услпвима и бићима других врста, такп и међуспбнп. 3. Бпрба за ппстанак дпвпди дп прирпднпг пдабираоа (селекције), дп прилагпђаваоа и дп ппстепенпг меоаоа наследних пспбина. Крпз пве прпцесе најбпљи, најјаши и најприлагпђенији прганизми и врсте ппстају, дпк слабији прппадају. 4. Најбитнији став теприје евплуције јесте пнај п сталнпј бпрби, сталним прпменама и сталнпм развпју пд нижих ка вищим пблицима живпта, кпји ппстпји у прирпди.

408 Дарвинпва теприја евплуције примљена је с највећим интереспваоем и пажопм у светскпј културнпј и наушнпј јавнпсти. Билп је дпста пних кпји су је дпшекали непријатељски, али мнпгп вище пних, и тп кпмпетентних, кпји су је с пдущевљеоем ппздравили. Међу таквима бип је и Тпмас Хаксли, кпји је свпјпм коигпм Шпвекпвп местп у ирирпди (1863) стекап непрплазну заслугу за пппуларисаое и щиреое Дарвинпвих идеја. Кап и сам Дарвин, Хаксли је на себе навукап мржоу мнпгих кпнзервативних наушних и свещтенишких кругпва. Истпријска судбина теприје евплуције била је, ипак, тријумфална. Медицина Најзнашајнија дпстигнућа медицинске науке, дп ппшетка XIX века, била су ппстигнута у анатпмији, у ппзнаваоу кпстура, мищићнпг и жившанпг система, те крвптпка, кпји је пбјаснип Харвеј. Клинишка медицина била је на нискпм нивпу. Универзалним терапеутским средствима сматралп се „шищћеое" крви и живптних спкпва, смаоиваое притиска и смириваое или убрзаваое ритмпва. Све се тп лешилп пущтаоем крви, презнпјаваоима, дијетама и релативнп пгранишеним брпјем лекпва и мелема. Медицина је збпг тпга сматрана „назаднпм наукпм" и излагана је шестим ниппдащтаваоима. У XIX веку дпщлп је дп истинскпг препбражаја медицинске науке и праксе. Тп је била ппследица прганизаципних и кадрпвских прпмена кпје су се дпгађале у здравственпј служби, али и великих пткрића у другим прирпдним наукама биплпгији, хемији, физици -кпја су била пд неппсреднпг интереса за медицину. У нпвпј прганизацнјн и нпвпј дпктрини здравствене службе предоаши Француска. Дијагнпстици се придаје све већи знашај. Плпдан утицај пве француске медицинске дпктрине щири се и у друге земље. Пплазећи пд нпвих схватаоа група париских лекара, на шелу с Бищапм, Кпрвисарпм и Бретпнпм, „упустила се у сасвим пригинална клинишка испитиваоа и истраживаоа на ппљу патплпгије". Такп су већ ппшеткпм XIX века ударени темељи пве медицинске наушне дисциплине. Срединпм

409 XIX века знашајан дппринпс развпју патплпгије, грани анатпмске патплпгије, дап је бешки лекар Карл Рпкитански, дпк ће Рудплф Вирхпф из Берлина, низпм микрпскппских испитиваоа устанпвити „целуларну патплпгију" (прпушаваое пбпљеоа ћелија). Један пд оегпвих, врлп знашајних резултата биће разјащоеое пбпљеоа трпмбпзе и ембплије, за кпје је експерименталнп дпказанп да су изазвана ствараоем трпмба (крвнпг угрущка), кпји изазива и упале вена (флебитис) и друга пщтећеоа ппасна пп живпт. Уппредп с патплпгијпм развијала се и хистплпгија наука п ткивима, кпја је била неппхпдна и дијагнпстици, и свим другим медицинским дисциплинама. Оен велики усппн везан је, кап и мнпгих других пбласти, за усаврщаваое микрпскппа. Уз оегпву ппмпћ, Јпханес Милер ће, срединпм XIX века заснпвати микрпскппску хистплпгију. На пснпву тпга, заједнишким патплпщким и хистплпщким истраживаоима, пткривен је и пписан у XIX веку велик брпј шестих и ппасних бплести кап щтп су дифтерија, упале плућа и ппребрица, брпнхитиси, рак плућа, фтиза (сущица), скрпфулпзе, туберкулпза, разне кпжне бплести итд. Ппред пвих, пткривена су јпщ 20-их и 30-их гпдина нека шеста пбпљеоа бубрега (Ришард Рајт из Лпндпна), затим срца и крвптпка, за кпја су заслужни Ирац Вилијам Стпукс и Италијан Луиђи Ппрта. Лпкализација бплести и оихпвп прецизнп пписиваое далп је ппдстицаја и једнпј пд најстаријих грана медицине хирургији. Већ у првпј пплпвини XIX века предузимају се све смелији хирурщки захвати. Али, за пуни размах хирургије ппстпјале су у тп време јпщ две велике препреке: анестезија и инфекција. Прпблем „ппијаоа" пацијента примакап се пптпунпм рещеоу пткрићем америшкпг зубара Мпртпна (1846) да етер мпже да служи кап дпбар анестетик. И инфекције су, у принципу, ппстале савладљиве ппсле капиталних пткрића у микрпбиплпгији и бактериплпгији.

410 Ппвезиваое физике, и оених знаоа, са медицинпм птвара нпве путеве и нпва сазнаоа сампј медицини. Уз ппмпћ електрпфизиплпгије Карл Лудвиг 60-их гпдина пткрива ппремећаје у функцији срца, крвних судпва и мпжданих живаца а Ппл Брпка пткрива центар за гпвпр у мпзгу. Касније су пткривени и други мпждани центри и сензпри. Брпка, 1870-те, извпди и прву пперацију на мпзгу. Уз ппмпћ физике пткривани су у другпј пплпвини века и неки знашајни медицински инструменти: пфталмпскпп (Хелмхплц), птпскпп, рендген-апарат кпнструисан на бази кприщћеоа хзрака. Медицини, нарпшитп физиплпгији, мнпгп дппринпси и хемија. Између псталпг, хемија је, Либигпвпм ппделпм хране на угљене хидрате, масти и беланшевине, ппмпгла ппбпљщаваоу културе исхране. Тп је билп знашајнп за прпушаваое вареоа и метабплизма, кап и састава крви и других спкпва прганизма. У тпј пбласти капитална су пткрића кпја је, експерименталнп, нашинип Клпд Бернар. Резултати пвпг свестранпг напретка медицине нису у живптима маса људи пдмах били спектакуларни, али су већ у другпј пплпвини XIX века приметнп смаоили смртнпст у већем брпју еврппских земаља. У Енглескпј је, на пример, стппа смртнпсти пкп 1870. изнпсила 21,3 на 1 000 станпвника, а шетврт века касније пала је на 18,7. Слишна ппјава забележена је и у другим развијенијим земљама. Друщтвене н хуманиетишке науке У XIX веку већина друщтвених и хуманистишких наука кпнституище се у сампсталне дисциплине дефинищући прецизнп свпј предмет истраживаоа, свпје метпде и свпју терминплпгију. Те дисциплине биле су: пплитишка екпнпмија, истприпграфија, археплпгија, етнплпгија, лингвистика, педагпгија, спциплпгија, психплпгија и антрппплпгија. Снажан ппдстицај оихпвпм издвајаоу из дптадащоих филпзпфскп-филплпщких студија и умпваоа и оихпвпм псампстаљиваоу дала су дпстигнућа у прирпдним наукама, а пснпвицу су им представљали интереси и пптребе ппјединих друщтвених група (класа и слпјева), спцијалнп-пплитишки пднпси и кретаоа,

411 тенденције у ппрасту станпвнищтва, прпмене у привреди, пднпси међу нарпдима и државама итд. Снажан усппн прирпдних наука рпдип је идеју да се и хуманистишке и друщтвене науке ппдвргну оихпвим метпдплпщким ппступцима и тепријским ппделама. У тпм ппгледу најексплицитнији су били твпрци спциплпщке науке Сен-Симпн и Кпнт, кап и неки оихпви следбеници, на пример, Херберт Спенсер. Тп је дпвелп дп ппкущаја примене биплпгистишких, математишких и других метпда и ппступака у друщтвеним и хуманистишким наукама. Кпнт је науку кпју је стварап спциплпгију називап друщтвенпм физикпм, а Кетле је у пву дисциплину увеп ппјам „прпсешнпг шпвека", дп кпјег се дплази применпм математишких и физикалних критеријума. Све је тп билп ппследица великпг престижа кпји је наука себи избприла у првпј пплпвини XIX века и кпји ће с ппјавпм ппзитивизма и даље расти. У науку се гледалп са све вище ппвереоа, опј се верпвалп и пд ое се пшекивалп рещеое за све недаће живпта и прптиврешнпсти у друщтву. Усппну и афирмацији неких хуманистишких дисциплина дппринеће, и пре ппјаве ппзитивизма, нпви нашин мищљеоа, нпви дух и сензибилитет кпји је завладап еврппекпм културпм у време Француске ревплуције и некпликп деценија ппсле оенпг заврщетка. Реш је п духу и сензибилитету рпмантизма, кпјим се пдликпвап један тип мищљеоа и псећаоа пптпунп разлишит пд нпрми и менталитета класицизма и раципнализма XVIII стплећа. И настап у птппру према укпшеним, стрпгп нпрмираним нашинима мищљеоа и псећаоа прпсветитељске еппхе, рпмантизам се енергишнп залпжип за стваралашку интуицију, за мащту и псећајнпст, за аутентишан, страствен дпживљај и индивидуалнп живптнп искуствп. Збпг тпга је сав бип пкренут шпвеку, а стваралац уметник, наушник, мислилац бип је на великпј цени, па је и вера у оега била пгрпмна. Претешпм рпмантизма сматра се Жан-Жак Русп. Пн је у извесну једнплишнпст и мпнптпнију раципналистишкпг духа, кпји је тражип пдгпј

412 и развијаое људскпг разума, унеп захтев за равнпправним унапређиваоем емпција. Щтавище, емптивнпј кпмппненти људскпг бића давап је и преднпст над разумскпм, сматрајући да управп пна пмпгућује уживљаваое у велике хуманистишке идеале кпји сежу дп бпжанских идеала. Будући да је свакп таквп уживљаваое индивидуалнп, Русп и оегпви следбеници сматрају се и твпрцима рпмантишарскпг индивидуализма. Великим рпмантишарима, пппут песника Щатпбријана или рпманппсица Вплтера Скпта, те немашких ппета и драматишара, „свакп људскп биће се приказивалп кап нека врста микрпкпсмпса непгранишених мпгућнпсти". И сваки тај ппјединац јавља се кап јединствени израз Бескпнашнпсти. А та Бескпнашнпст исппљава се „ппсредствпм прирпдне заједнице" каква је нарпд. Нарпд, кап најпптпуније птелптвпреое Бескпнашнпсти, исппљава се крпз свпј језик, свпју коижевнпст и уметнпст, свпје пбишаје, правну традицију и специфишне нарпдне устанпве. Све тп заједнп, пбликује дущу (дух) једнпг нарпда знаменити Хердерпв Вплксгеист кпји најделптвпрније утише на свеукупни развпј саме нарпдне заједнице и свакпг ппјединца у оенпм пквиру. Разумљивп је щтп је рпмантизам пваквим свпјим схватаоима п ппјединцу и нарпду, дап најнеппсреднији ппдстицај развпју не самп уметнпсти већ и низа наушних дисциплина кпје су имале задатак да се ппзабаве свим садржајима и манифестацијама стваралашких снага људи и нарпда. А тп су управп пне дисциплине кпје смп малпшас набрпјали. На темељима већ раније, у векпвима хуманизма и ренесансе, заснпване филплпгије, развила се, у XIX веку, мпдерна лингвистика, а 'из силнпг интереса за нарпднп стваралащтвп и фпклпр псампсталила се етнплпгија. Спциплпгија је правп шедп XIX века. Пд првих замисли спцијалисте утпписте Анрија де Сен-Симпна да се друщтвени пднпси и прпјекције развпја наушнп заснују, прекп Кпнтпве „Спцијалне физике", дп Диркемпве разрађене и експанзивне метпдплпгије нпве науке, спцилпгија је у XIX веку прпщла стрелпвит пут. Оена најважнија

413 схватаоа, кпја су се јпщ увек тещкп делила пд филпзпфских и иравнпиплитишких идеја, биће приказана у ппглављима п развпју друщтвене мисли, кап и најважније правне и пплитишке теприје и кпнцепције. Педагпгију су, пслпоени на идеје Јана Ампса Кпменскпг, у XIX веку кпнституисали Херберт, Песталпци, Фребел, Мпнтеспри и други, а психплпгији ће прави друщтвени знашај тек крајем XIX и ппшеткпм XX века прибављати Сигмунд Фрпјд свпјпм психпанализпм. Пп свпјпј спцијалнпј, идејнпј и културнп-пплитишкпј улпзи у XIX веку две дисциплине из ппрпдице друщтвених и хуманистишких наука заслужују ппсебну пажоу. Реш је п истпријскпј науци и пплитишкпј екпнпмији. Истпријска наука П израстаоу истприпграфије у истпријску науку у XIX веку истпришар Мирјана Грпс дала је пвај сажети ппис: „Развпј хистприје према знанственпј дисциплини текап је на два пдијељена кплпсијека. На једнпј су страни ерудити антиквари припремали критишка издаоа извпра и ствприли, с тим у вези, ппмпћне хистпријске знанпсти. На другпј је страни већина ппвјеснишара пписивала ппвијесне шиоенице углавнпм на темељу слушајних, непрпвјерених пбавијести. Први ступао хистприје кап знанпсти мпгап се ппјавити самп спајаоем тих двију струја. Плпдни резултати ппвезиваоа ерудиције и хистпријске анализе већ су видљиви кпд Гибпна и Мпсера. У систематскпм пквиру тај је прпцес бип дпврщен тек у првпј пплпвици XIX стпљећа дјелима оемашких хистпришара Гепрга Ниебухра и Леппплда Ранкеа кпје сматрамп првим мајстприма традиципналних пблика наще знанпсти. Пни су пплпжили темеље вјещтини упптребе хистпријских метпда и техника кпје су се ппстепенп све вище усаврщавале." Пвп спајаое ерудиције са истпријскпм анализпм, и пдмах затим снажан усппн наушне истприпграфије, били су резултат сазнаоа п сталнпм кретаоу и меоаоу света, и п пптреби оегпве генетишке анализе кпја би приказала сваку прпушавану истпријску ппјаву у развпју, пд оенпг настанка па дп заврщетка. Самп такп мпже се разумети и та истпријска ппјава, и укупан

414 истпријски развпј нарпда и шпвешанства. Пваквп сазнаое ствприлп је идеју истприцизма у еврппскпј култури и друщтвенпј мисли XIX века. Кпји су услпви и утицаји дппринели да дпђе дп ппјаве пве идеје и дп развпја наушне истприпграфије? Три су услпва била пресудна: први, кпји је испуоен јпщ у XVII и XVIII веку, бип је развитак филплпщких студија и ппјава ппмпћних истпријских наука; други, мпжда и пдлушујући, уплив немашке класишне (идеалистишке) филпзпфије с оенпм идејпм кретаоа, развпја и меоаоа света, кап резултата самппствареоа Светскпг ду- ха; трећи, вепма ипдстицајаи п кпјем је већ билп реши, усппн нпвих рпмантишарских схватаоа у култури, оихпвих сензибилитета и склпнпсти према прпщлпсти. Немашка класишна филпзпфија пставила је у бащтину истприпграфији свпја идеалистишка тумашеоа развпја шпвешанства, па је и пва на истпријске прпцесе гледала, пре свега, кап на кретаое идеја и мищљеоа. Иакп ппд тим утицајима, истприпграфија се првих деценија XIX века, ппшела пдвајати пд филпзпфије, кап и пд лепе коижевнпсти, кпнституищући се у сампсталну наушну дисциплину. Пдвајаое пд филпзпфије није билп ни драстишнп, ни дефинитивнп. Заправп, пнп се свпдилп на ппвезиваое филпзпфских кпнцепција п прпщлпсти са практишним, истраживашким метпдама истпријске науке. Први кпрак у тпм правцу ушинип је један филплпг Вилхелм Хумбплт, кпји је захтевап да се ппјединашна знаоа, дп кпјих се дплази брижљивпм анализпм дпкумената, прпжму ппщтим филпзпфским ппгледима, и да се на тај нашин ппвежу шиоенице и идеје. Тиме би се превазищлп пукп пписиваое дпгађаја, кап щтп би се избеглп и празнп, спекулативнп умпваое п истприји. Прпцес пваквпг сазнаваоа прпщлпсти текап би, пп Хумбплту, у три фазе: прикупљаое материјала, оегпвп критишкп претресаое и разврставаое, прпналажеое у оему истина уз ппмпћ идеја. Будући, међутим, да је пваквп филпзпфскп псмищљаваое истприји давала немашка идеалистишка филпзпфија, наушна истприпграфија је и даље била пптерећена прпизвпљнпстима и субјективизмпм. Пва филпзпфија је, ипак, истприпграфији ппмпгла у

415 једнпј битнпј ствари: пмпгућила јпј је да прпщлпсти приђе ппмпћу „јединственпг генетишкпг нашела". И рпмантишарски дух, кпји је пвладап Еврпппм ппсле Француске ревплуције, ппгпдпвап је развпју истприпграфије. И феудална реакција и грађанска ревплуција ппшеле су, нарпшитп у прпщлпсти, у идеализпваним примерима средоег века, тражити узпре и ппдстицаје за свпје идеплпщке и пплитишке кпнцепције: реакција да би пдбранила феудализам, грађанствп да би прпбудилп ентузијазам за идеале пплитишке и наципналне еманципације пд тпг истпг феудализма. „Ппвијест је ппстала идеал." Крпз оу су се изражавале савремене тежое и стремљеоа. Пдбацујући раципнализам, и оегпв дух пзбиљнпсти и пдмеренпсти, рпмантизам је, с једне стране, дпнпсип разнпврснпст, живпст, сликпвитпст и упбразиљу, а с друге, ираципнализам, фантастику и мит. Култ разума, замеоиван је култпвима „нарпдне дуще" и митпвима. Захваљујући тпме, у немашкпј истприпграфији развип се „реакципнарни рпмантизам" кпји је главну ппкреташку снагу истприје видеп бащ у „духу нарпда". Најважнија пспбина тпг духа је да израста из традиција нарпднпг живпта, кпје не трпе дискпнтинуитете и нагле прпмене (ревплуције), већ су стабилне и ппдлпжне самп врлп спприм, дугптрајним и ппстепеним (евплутивним) кретаоима и препбражајима. Таква кпнцепција истприје пдгпварала је влада- јућим сиагама немашких држава, иа се у оима птварају универзитетске катедре за негпваое и развијаое истпријске науке. На оима је критишки и истраживашки дух шестп пптискиван у име рпмантишарске сликпвитпсти и изражајнпсти, пднпснп идеалистишке глпбалне слике, али је затп ппдизан смисап за истпријски развпј, па је истприпграфија, ипак, била на дпбитку. Тим пре щтп је пд 40-их гпдина и у Немашкпј реакципнарни рпмантизам бип у ппвлашеоу.

416 Немашка генетишка истприпграфија прве пплпвине XIX века имала је јпщ једнп јакп пбележје: изразитп службени, идеплпгизирани карактер, у духу станпвищта феудалнп-бирпкратских структура кпје су владале немашким земљама. Пвп, кап и пнп щтп је напред решенп, не пспправа наушни знашај радпвима тадащоих најистакнутијих истпришара Немашке. Међу оима на првпм месту је Леппплд Ранке, кпји се сматра твпрцем мпдерне истприпграфије. Већ један пд оегпвих првих великих радпва је ремек-делп. Тп је Истприја рпманских и Iерманских нарпда 1495-1535. (пбјављена 1824), кпја представља камен темељац генетишке истприпграфије. С опм је Ранке увеп у истпријску науку свпје пснпвнп нашелп п задацима истприпграфије: да утврди „какп је тп заправп билп". Ускпрп ће се тпме дпдати и питаое: „Защтп?" Пп Ранкеу, пптпун и на шиоеницама заснпван пдгпвпр на пвп питаое, најважнији је услпв за ппстизаое пуне наушне пбјективнпсти и истинитпсти у истприпграфији. Сам Ранке, а оегпви савременици и следбеници у јпщ већпј мери, није се, наравнп, мпгап пслпбпдити свакпг идеплпщкпг и пплитишкпг утицаја пкплнпсти у кпјима је живеп, нити је мпгап ппстићи пну „пбјективнпст" у кпју је верпвап. Насупрпт немашкпј, француска рпмантишарска истприпграфија није нпсила ниједан пд пвих негативних идеплпщких предзнака. Пна није била ангажпвана у пдбрани интереса аристпкратије, већ је, напрптив, радила на афирмацији грађанске прпгресивне мисли. Затп се у Францускпј тпкпм прве пплпвине XIX века развила „либерална истприпграфска щкпла". Пна је заступала ппгледе пне буржпазије кпја је 1830. дпщла на власт. Тпј истприпграфији изгледалп је да су, пптпуним пствариваоем буржпазије кап впдеће и владајуће класе друщтва, сви најхитнији идеали истпријскпг напретка пстварени. Бавећи се истпријпм бпрбе буржпазије за ту оену ппзицију и истпријску улпгу, француски либерални истпришари су у истприпграфију унели једну велику текпвину: класну бпрбу у феудализму (бпрбу грађанства и племства) кап ппкреташа истпријскпг развпја. Ту идеју п улпзи класне бпрбе у истприји преузеће пд ое и марксистишка метпдплпгија. Задржавајући се претежнп на

417 пплитишким пблицима те бпрбе, француски истпришари су идеализпвали енглески парламентаризам и пгранишени либерализам, кпји су највище пдгпварали интересима крупне буржпазије. Најважнији представници пве истприпграфије били су Пгистен Тјери, Франспа Гизп, Франспа Миое и Адплф Тјер, дпк је пппуларни Жил Ми- сле заступап интересе и идеје средоег и ситнпг, демпкратски пријентисанпг грађанства. Рпмантишарска истприпграфија у Енглескпј је, такпђе, била либералнп настрпјена вигпвска, али је и у опј билп заступника радикалнијих, демпкратских идеја и стремљеоа. Највећи међу енглеским истпришарима пвпг дпба, Бабингтпн Мекпли, ппдигап је прави сппменик парламентарнпј мпнархији и „славнпј ревплуцији". Тпмас Карлајл критикпвап је материјалистишки дух буржпазије, тражип је афирмацију узвищених етишких идеала прпщлпсти, и прпслављаое великих лишнпсти, херпја истприје, кап оених твпраца и ппкреташа. Срединпм и у другпј пплпвини XIX века, ппменути филпзпфски (идеалистишки) и пплитишки (аристпкратскп-бирпкратски) утицаји у немашкпј истприпграфији се пдржавају. Међу идејним струјама срединпм XIX века препвлађује хегелијанска, а у оегпвпј другпј пплпвини непкантпвска филпзпфија. Главна метпдплпщка пбележја истприпграфије су пријентација на изушаваое истакнутих индивидуа, кап нпсилаца истпријскпг прпцеса, и „уживљаваое" у мптиве и пприве оихпве впљне активнпсти. „Уживљаваое" је једини ппступак за „разумеваое" истприје. Трудећи се да прпникну у ираципналну страну људске лишнпсти и делатнпсти, немашки истпришари су ту делатнпст ппсматрали искљушивп кап прпизвпд духпвних и емптивних стаоа шпвека. Другп битнп пбележје немашке истприпграфије јесте прецеоиваое истпријске улпге државе кап јединпг мпгућег пквира истпријскпг развпја. Птуда ппдела нарпда на истпријске, кпји имају свпју државу, и неистпријске, кпји је немају. и пптпуна дпминација пплитишкп и диплпматскп-истпријске прпблематике у немашкпј истприпграфији XIX века. Оени најистакнутији представници били су Густав Дрпјзен, Хајнрих

418 фпн Зибел, Хајнрих фпн Трајшке и највећи тумаш истприје антишкпг Рима, оегпве државе и права, Тепдпр Мпмзен. У правцу изушаваоа културнпистпријске прпблематике усмеравајуће је у немашкпј истприпграфији делпвап Щвајцарац Јакпб Буркхарт, велики ппзнавалац италијанске ренесансе. Ппсле рпмантишарске ере у Францускпј се, ппд утицајем ппзитивистишке филпзпфије и тзв. реалнпг правца у науци и уметнпсти, развила нпва, ппзитивистишка истприпграфија друге пплпвине XIX века. Оенп главнп пбележје билп је пкретаое изушаваоу „друщтвених шиоеница", тј. ппјавама спцијалнп-екпнпмске прирпде. Тп је билп у складу и са већ ствпренпм традицијпм француске истприпграфије, кпја је ппкреташке снаге истприје тражила не у држави, пплитишким и правним идејама и устанпвама, већ у самим пснпвама истпријске егзистенције: пд гепграфије и демпграфије, дп екпнпмике, културе, кплективне психплпгије и религије. Истакнути представници пвпг правца били су: Алексис де Тпквил, Нима Денис Фистел де Куланж и Ипплит Тен. Ппзитивистишкпј истприпграфији у Еиглескпј најпптпуније је припадап Хенри Тпмас Бекл, а ппд оеним утицајем били су и други истпришари. Најизразитије ппјаве британске истприпграфије друге пплпвине XIX века јесу: и даље прпушаваое оене уставне истприје, кап и ппшетак бављеоа истпријпм кплпнизпваних земаља. Идејнп-пплитишка пријентација истприпграфије и даље је претежнп вигпвска (либерална), али се јављају и радикалнп-демпкратска, па и спцијалистишка. Великп је и метпдплпщкп щаренилп у истприпграфији. И даље је мнпгп наушне публицистике, бипграфија, али је све вище и ранкепвских дела, ппзитивистишке и фактпграфске истприпграфије. Пплитишка прпблематика ипак дпминира, шак и у синтезама. Најзнашајнији енглески истпришари пвпг дпба су: Едвард Фримен, Вилијем Стабс, Ришард Грин, Фредерик Вилијем Мејтланд, лпрд Чпн Емерик Ектпн.

419 Руска истприпграфија XIX века пдликује се бпгатствпм пблика и разнпврснпщћу идеја и усмереоа. У првпј пплпвини века дпминирала је тзв. племићка истприпграфија, кпју представља Михаил Петрпвиш Пагпдин, бранилац сампдржавља, правпславља и рускпг „нарпднпг духа". Срединпм стплећа уздиже се либерална државнп-правна щкпла, кпју заступа највеће име руске истприпграфије дп Пктпбра, Сергеј Михаилпвиш Сплпвјев, да би је крајем века наставип и тематски прпщирип, друщтвенпм и културнп-истпријскпм прпблематикпм, Василиј Псиппвиш Кљушевскии. За другу пплпвину XIX века везана је и ппјава марксистишке истприпграфије у Еврппи. Пснпвне ппстулате Маркспве метпдплпгије и оегпвих схватаоа истприје кпја су изврщила пгрпман утицај на истприпграфију уппзнаћемп у пквиру укупнпг приказа наушнпг спцијализма у ппглављу п развпју друщтвене мисли у еппхи либералнпг капитализма. Пплитишка екпнпмија Пснивашем мпдерне екпнпмске науке сматра се енглески екпнпмиста XVIII века Адам Смит. Пд оега, прекп Давида Рикарда, кап најизразитије фигуре класишне пплитишке екпнпмије, дп Маркса, твпрца наушнпг спцијализма, кпнтинуитет је такп јасан и директан да се без указиваоа на Смитпву пснпву не мпже гпвприти п екпнпмскпј мисли XIX стплећа, билп грађанскпј, билп спцијалистишкпј. Смит је, наиме, „први екпнпмиста кпји је дап један изграђен и целпвит систем пплитишке екпнпмије", систем кпји ће екпнпмисти у наредних стптинак гпдина критикпвати, разрађивати и дппуоавати али пд кпјег ће увек пплазити. Међу оима Давид Рикардп ће бити далекп најзнашајнији, па се пн, са Смитпм, сматра другим нпсећим стубпм грађанске пплитишкп-екпнпмске мисли. Адам Смит је бип пригиналан екпнпмски тепретишар али је и пн пплазип пд затешенпг фпнда идеја. Тај су фпнд шиниле, пре свега, мисли енглескпг екпнпмисте Вилијема Петија и француских физипкрата,

420 нарпшитп Тиргпа. Свпје узпре Смит је, међутим, превазищап свестранпщћу, свепбухватнпщћу и целпвитпщћу свпје теприје. Затп се оегпвп делп и пбележава кап „систем екпнпмске теприје у правпм смислу реши". Свпје фундаменталнп делп Истраживаое п прирпди и узрпцима бпщтства нарпда (ппзнатп ппд пппуларнијим наслпвпм Бпщтствп нарпда) Смит је пбјавип 1776-те у пет коига. Пнп је ппстиглп щирпку пппуларнпст и пгрпман утицај, не самп на екпнпмску, већ и на укупну друщтвену мисап Еврппе, захваљујући тпме щтп је садржалп најхитније идеје п карактеристикама и прпцесима развпја капиталистишке привреде на прагу индустријске ере. Прва пд тих великих Смитпвих идеја била је преднпст либералистишких екпнпмских принципа над меркантилистишким државним интервенципнизмпм и прптекципнизмпм. Та идеја нпсила је следеће ппстулате: пуна слпбпда привредне делатнпсти, слпбпдна кпнкуренција, непметанп делпваое екпнпмских закпнитпсти и механизама, пслпбађаое и уважаваое лишнпг интереса ппјединца „кап најбпљег ппкреташа екпнпмскпг развитка и благпстаоа свих". Сви пви ппстулати мпгу се, у ствари, свести на једнп нашелп либералнпг капитализма екпнпмску слпбпду. Акп је за Смита екпнпмска слпбпда пснпвнп нашелп, а лишни егпистишни интерес главни ппкреташ привреднпг развпја, рад је једини извпр нарпднпг бпгатства, без пбзира у кпјпј се пбласти прпизвпдое примеоује. А будући да је рад извпр бпгатства, једнп пд најважнијих питаоа екпнпмске науке јесте ппдела рада. Смит јпј затп ппсвећује велику пажоу. Пп оегпвпм схватаоу, ппдела рада је пд пдлушујућег знашаја за унапређиваое прпизвпдое. Пна „ппвећава спретнпст радника, уилтеђује време... ппгпдује технишким прпналасцима и, кап резултат свега тпга... дпвпди дп ппдизаоа прпдуктивнпсти рада". Тиме, наравнп, ппвећава и друщтвенп бпгатствп. Ппдела рада изазива и неке

421 негативне ппследице (на пример, заглупљиваое радника услед сталнпг ппнављаоа једне специјализпване пперације), али се пне ппвлаше пред оеним преднпстима. Прекп ппделе рада и размене рпба, кпја је оена ппследица, Смит дплази дп питаоа п функцији нпвца. Пн је тај прпблем пажљивп анализирап али није изградип целпвиту теприју п нпвцу. Оегпв кљушни став је да нпвац игра улпгу најппщтијег средства размене и да је настап сппнтанп, крпз дуги, пбјективни прпцес екпнпмских пднпса. Тај прпцес је бип прирпдан, никп га није прганизпвап, кап щтп и нпвац никп није измислип. Разматрајући разне врсте рпба, кап ппщта средства плаћаоа, Смит пбразлаже преднпсти металнпг нпвца, али увиђа и кприст пд оегпве замене папирним нпвцем, па се затп сматра и антиципатпрпм ере папирнпг нпвца. Пнп щтп је кпд Смита највећа инпвација је сагледаваое нпвца кап свпје- врсне рпбе, нздвпјене пд укуине масе псталих рпба у друщтву. Тиме је Смит у пснпви пдредип све битне функције нпвца. Једнп пд централних питаоа свих екпнпмских теприја, пд Смита дп данас, јесте питаое вреднпсти. Смит му ппклаоа велику пажоу. Пн најпре ппдвлаши разлику између упптребне и прпметне вреднпсти прпизвпда. Упптребна вреднпст се мери кприснпщћу прпизвпда, а прпметна оегпвпм куппвнпм мпћи у пднпсу на друге ствари. Кприснпст не пдређује прпметну вреднпст рпбе. Пнп щтп је пдређује, тп је кплишина рада улпженпг у оену израду. При тпм, није реш п кпнкретнпј кплишини рада за сваки ппјединашни прпизвпд, већ п арпсешнпј кплишини за пдређену врсту прпизвпда. Такп размена рпбе за рпбу, није нищта другп дп размена рада за рад. На тај нашин је Смит ппстап један пд твпраца теприје радне вреднпсти. Али, кпд Смита пва теприја није ни временски, ни прпстпрнп универзална. Временски, Смит је пгранишава самп на преткапиталистишке пблике прпсте рпбне прпизвпдое, а прпстпрнп на земље с преткапиталистишкпм привредпм. У развијенпм капитализму теприја радне вреднпсти навпднп не важи, јер се ту

422 вреднпст рпбе, приликпм размене, не пдређује на пснпву кплишине у оу улпженпг рада, већ на пснпву трпщкпва оене прпизвпдое. Дп пве Смитпве недпследнпсти дпщлп је стпга щтп пн приликпм разматраоа најамнпг рада улпженпг у један прпизвпд, не прави разлику између рада и радне снаге. Изједнашавајући најамнину кпјпм капиталиста плаћа радну снагу радника са вреднпщћу рада улпженпг у један прпизвпд, пн псећа да се тржищна цена прпизвпда не ппдудара с оенпм вреднпщћу, па затп пдустаје пд саме теприје радне вреднпсти, прпглащавајући је неважећпм у капитализму. Затп је и замеоује тепријпм трпщкпва прпизвпдое кпја се свпди на тп да вреднпст рпбе представља збир најамнине, прпфита и ренте, кап делпва дпхптка у капитализму. На пвај нашин Смит је дпщап дп јпщ једнпг кљушнпг пплитишкпекпнпмскп питаоа: дпхпдак и оегпва расппдела између друщтвених класа. Те класе Смит види у радницима, капиталистима и земљпппседницима. Дпхпдак радника је најамнина, капиталиста прпфит, а земљпрадника рента. Збир најамнине, прпфита и ренте, шини укупан дпхпдак привреде. За Смита најамнина није истпријска већ прирпдна категприја, а тп знаши: вешна је. Дп капитализма, оу шини цеп радникпв прпизвпд, дпк је у капитализму пна самп деп тпг прпизвпда. Најамнину Смит дефинище кап цену радникпвпг рада, а пна је, у ствари, цена оегпве радне cnale. Висина најамнине је услпвљена не велишинпм већ кретаоем нарпднпг бпгатства. Тп кретаое бпгатства утише у управнпј сразмери на кретаое ппнуде радне снаге, а у крајопј линији и на висину најамнине. Акп је ппнуда радне снаге већа, најамнине су ниже; акп је ппнуда маоа најамнине су вище, јер је фпнд најамнина једне привреде кпнстантан, па пд брпја лица на кпји се дели зависи и висина најамнине. Прпфит, ип Смиту, иастаје пдузимаоем дела прпизвпда радникпвпг рада пд стране капиталисте предузимаша, индустријалца. Пн се јавља самп у капитализму и затп је истпријска категприја. Прпфит је, у ствари, награда капиталисти за капитал кпји је улпжип у прпизвпдоу. Пн зависи пд истих фактпра кап и најамнина, тј. пд кретаоа (ппвећаваоа или

423 смаоиваоа) нарпднпг бпгатства. Прпфит и најамнина су, међутим, у пднпсу пбрнуте сразмере: кад расте прпфит, ппада најамнина; кад расте најамнина ппада прпфит. Услед тпга ппстпји антагпнизам између најамнине и прпфита, щтп знаши између рада и капитала, између радника и капиталиста, сталан. У тпм антагпнизму Смит није априпри, на страни капитала. Али, будући прптив свакпг мпнпппла, свакпг пгранишаваоа слпбпда у привређиваоу, па и прптив свакпг удруживаоа ради пгранишаваоа тих слпбпда (удруживаоа какп радника, такп и капиталиста), кап щтп је и прптив државне интервенције у билп шију кприст, пн је, у крајопј кпнсеквенци, ипак, на страни јашег партнера у пвпм антагпнистишкпм пднпсу на страни капитала. Рента је према Смиту, такпђе, пдузимаое дела прпизвпда пд радника, кпје се врщи на пснпву власнищтва над земљпм. Затп рента има паразитски и експлпататпрски карактер. Смит је сагледап фактпре кпји пдређују висину земљищне ренте али анализу тих фактпра и свих ппследица оихпвпг делпваоа (диференцијалне ренте) није дпврщип. Тп ће ушинити Маркс. Пд псталих Смитпвих препкупација ппменућемп јпщ две. Првп је питаое капитала. Смит га није целпвитп размптрип, али је ипак сагледап оегпвп најважније свпјствп да дпнпси прпфит. Други је прпблем друщтвене репрпдукције и улпге прпмета у опј. Ни пвп питаое није разрещип јер је тргпвину јпщ увек сврставап у прпизвпдне гране делатнпсти. Кап щтп се види, иакп вепма щирпк, Смитпв екпнпмски систем није сасвим целпвит и хпмпген. У оегпвпм ппстављаоу Смит пплази пд егпистишне прирпде свакпг шпвека, ппјединца и пд оегпвпг интереса. Уважаваое пвпг интереса је услпв за ппщти привредни напредак. Затп се пн ванпривредним средствима не сме пгранишавати. Јединп оегпвп прирпднп пгранишеое јесу „лишни интереси других људи".

424 Према пцени Бранислава Щпщкића: „класишна пплитишка екпнпмија пище свпје најбпље странице у делима Давида Рикарда (1772-1823)". Оегпв тепријски систем „ппјављује се кап најнеппсреднији извпр Маркспве екпнпмске теприје". Писанп у услпвима развијеније капиталистишке привреде, пд пне у Смитпвп дпба, Рикардпвп делп је маое щирпкп, али мпнплитније и систематишније пд Смитпвпг. Схпднп пптребама свпг времена, Рикардп је, кап екпнпмски тепретишар, заппшеп рад на прпблемима нпвшанпг пптицаја и пднпса металнпг и папирнпг нпвца. Тек ппследоих десетак гпдина живпта ппзабавип се пи- Темељи еврписке индусщријске цивилизације у XIX веку 301 таоима каиитала, прпфитие стппе, цена итд. Оегпвп капиталнп делп Принципи пплитишке екпнпмије и пппрезиваоа (1817) садржи већ сва кљушна екпнпмска питаоа, и представља изграђени тепријски систем. Рикардпв ппглед на друщтвп карактерище раципналистишки суд да је капитализам, за разлику пд свих ранијих вещташких, неправедних и неразумних спцијалних пблика, једини „израз апсплутнпг разума", једини прирпдан, и примерен пптребама људске прирпде. И ппред тпга, Рикардп није прпст апплпгет капиталистишких друщтвених пднпса. Пн, кап и Смит, види да тим пднпсима дпминирају егпизам и лишни интерес, али ту пспбину људи сматра прирпднпм и непрпменљивпм, па је уверен да је вещташким средствима не треба ни сузбијати. Напрптив, треба је раципналнп кпристити, кап пплугу развпја, увпдећи пуни екпнпмски либерализам. Бавећи се питаоем вреднпсти, Рикардп је истицап да га је Смит, у пснпви, већ рещип. Оегпва је, међутим, велика заслуга щтп је птклпнип Смитпвп двпјнп тумашеое вреднпсти, и щтп је теприју радне вреднпсти прптегап и на капиталистишку привреду. Уз тп, прецизније је дефинисап и пднпс упптребне и прпметне вреднпсти, ппказап је да је кприснпст услпв али не и детерминанта вреднпсти, разјаснип је фактпр реткпсти

425 рпбе приликпм пдређиваоа оене вреднпсти, дпказавщи да пн на макрпекпнпмскпм плану игра безнашајну улпгу. Рикардп је, дакле, за разлику пд Смита, сагледап прпстпрну и временску универзалнпст теприје радне вреднпсти. На пснпву пве теприје, пн је рещавап и прпблем ренте, капитала и акумулације. У разматраоу ренте нашинип је крупан ппмак пд Смита ка Марксу, али је у анализи акумулације и капитала имап знатних тещкпћа. Пне су пптицале птуда щтп ни Рикардп није видеп разлику између рада и радне снаге и између вищка вреднпсти и прпфита па су му затп мпдификације теприје радне вреднпсти у капитализму пришиоавале дпста нејаснпћа. И ппред тпга, Рикардп је пстап најзнашајнији заступник пве теприје све дп Маркса. И Рикардп расппделу сматра главним прпблемпм пплитишке екпнпмије. Пн усваја Смитпву ппделу дпхптка на три дела, упшавајући оихпву кпмплементарнпст: ппвећаваое једнпг дпхптка аутпматски снижава други. И оега интересује, пре свега, квантитативна страна дпхптка. Анализирајући оегпве кпмппненте, Рикардп је нарпшитп прецизан при пбјащоаваоу ренте. Пн је дпщап дп сущтине диференцијалних ренти указујући на експлпататпрски и антидрущтвени карактер оихпвих уживалаца земљищне аристпкратије. У питаоу најамнине Рикардп се креће у кругу Смитпвих идеја, али при тпм не пперище ппјмпм фпнда најамнина, дпк неке друге ппјмпве прецизније и дпследније тумаши. Оегпва анализа прпфита је квантитативна. Прпфит се пдређује кап разлика између вреднпсти рпбе и најамнине исплаћене за оенп прпизвпђеое. Рикардп јпщ не пткрива вищак вреднп- сти, али је оегпва теприја прпфита управп тп — теприја вищка вреднпсти. Затп је пн лакп упшип да су прпфит и најамнина две теснп ппвезане и међуспбнп зависне велишине. Бавећи се питаоем екпнпмских криза у капитализму, Рикардп је бип мищљеоа да је ппщта криза хиперпрпдукције немпгућа. „Мпгућа је самп

426 делимишна криза, збпг тпга щтп прпизвпдоа једних прпизвпда мпже да премащи прпизвпдоу других." Щтп се тише нпвца и Рикардп га третира кап свпјеврсну рпбу, али у пдређиваоу вреднпсти те рпбе пдступа пд теприје радне вреднпсти и прелази на квантитативнп тумашеое, везујући оегпву вреднпст за кплишину нпвца у пптицају. У ппгледу праваца ппщтег привреднпг развпја у свету Рикардп се залаже за међунарпдну ппделу рада кап најекпнпмишнију и најппгпднију за укупни напредак заснпван на ппщтем интересу. Пвај ппследои став гпвпри п виспкпј мери уппщтенпсти и апстрактнпсти Рикардпвпг екпнпмскпг система. Оему, псим тпга, недпстаје истпријска димензија, јер Рикардп закпне капиталистишкпг нашина прпизвпдое ппсматра кап универзалне, „кап закпне друщтвене прпизвпдое уппщте, кпји важе за све ступоеве друщтвенпг развитка". И ппред дпста критика кпјима је Рикардпв систем бип излпжен пд стране ускпгрудих апплпгета капитализма, оегпва истпријска судбина била је славна: утицап је на све екпнпмске щкпле крпз цеп XIX век. Класишнпј пплитишкпј екпнпмији XIX века припадају, ппсле Смита и Рикарда, екпнпмисти прилишнп разнпврсних пријентација и схватаоа. Оени најзнашајнији тепретишари су Француз Жан Батист Сеј и Енглез Рпберт Малтус. Оихпва ушеоа представљају први кпрак ка ппједнпстављиваоу и вулгаризацији идеја класика с једне стране, и ппстепенпм напущтаоу виспкпг нивпа наушне пбјективнпсти, кпји су негпвали Смит и Рикардп, с друге. Запщтраваое друщтвених супрптнпсти дп кпјег дплази тпкпм прве пплпвине XIX века дпвелп је дп замене непристраснпг истраживаоа пплемишарскпм пщтринпм и јаснпм тенденципзнпщћу. Те пспбине исппљили су већ и Сеј и Малтус. У делу ТракЩат пплитишке екпнпмије Сеј је систематизпвап Смитпве идеје, пдбацујући при тпм теприју радне вреднпсти и замеоујући је тзв. тепријпм реализације, пднпснп „закпнпм тржищта". Пва теприја пдређује вреднпст кап искљушивп тржищну категприју (ппнудапптражоа) и пдбацује сваку мпгућнпст хиперпрпдукције и ппщте кризе.

427 Из тпга прпизилази да је либерални капитализам идеалан екпнпмски систем кпји пбезбеђује пуну заппсленпст и најбпљу и најправеднију расппделу дпхптка. Акп пвде изпставимп оегпву теприју станпвнищтва, п кпјпј се гпвпри на другпм месту, Малтус се, кап екпнпмиста, пбележава тиме щтп брани земљищну аристпкратију пд Рикардпве критике, щтп негира теприју радне вреднпсти и замеоује је тепријпм трпщкпва прпизвпдое, те щтп прпппведа неппхпднпст ппстпјаоа щтп већег брпја „трећих лица" (припадника непрпизвпдних занимаоа), без шије би пптрпщое и прпизвпдоа дпщла у кризу хиперпрпдукције. Псим Сеја и Малтуса, у класишну пплитишку екпнпмију убраја се и група припадника рикардијанске щкпле щкпле следбеника, интерпретатпра и пппуларизатпра Рикардпвпг система. Најзнашајнији међу оима су Чемс Мил, Вилијем Сенипр, Фредерик Бастија и, на првпм месту, филпзпф, спциплпг и екпнпмист Чпн Стјуарт Мил. Оегпве најзапаженије идеје из дела Принципи пплищишке екпнпмије (1843) синтетизпвале су ппставке и сазнаоа енглеске екпнпмије дп пплпвине XIX века, али су унекпликп и пдступале пд Смита и Рикарда. Наместп теприје радне вреднпсти Мил заступа теприју трпщкпва прпизвпдое у кпје укљушује и најамнину и прпфит. Уважава и ушеое п фпнду најамника, а на прпфит гледа кап на „награду за апстиненцију" пд трпщеоа, щтп ће рећи награду за буржујеву щтедљивпст и улагаое нпвца у прпизвпдоу. Пвим и неким другим идејама Чпн Стјуарт Мил ушинип је први кпрак у напущтаоу класишне щкпле екпнпмске анализе и упућиваоа ка тзв. маргиналистишким правцима, кпји ће се развити пд 70их гпдина XIX века. У щкплу класишне пплитишке екпнпмије укљушује се, најзад, и твпрац „малпграђанскпг спцијализма", Щвајцарац Симпн де Сисмпнди. Пвај пбпжавалац свпг суграђанина Руспа припада класишнпј екпнпмији пп тпме щтп прихвата теприју радне вреднпсти и ппделу дпхптка на

428 најамнину, прпфит и ренту. Али, прпфит и ренту Сисмпнди третира кап нерадни дпхпдак, шак кап пљашку кпју пбавезнп треба унищтити. Мисли да се тп мпже ппстићи укидаоем крупне приватне свпјине и прпизвпдое, и оихпвим свпђеоем на ситну. Тп мпже да ппстигне самп држава свпјпм интервенцијпм. Изван щкпле класишне пплитишке екпнпмије, шетрдесетих гпдина XIX века, јавља се у Немашкпј истпријска щкпла екпнпмске мисли, кпја је дпбила име пп тпме щтп су оени припадници наместп дедуктивних метпда енглеских екпнпмиста „инсистирали на истпријскпм карактеру екпнпмских анализа". Твпрац пве щкпле је Фридрих ЈТист, идеплпг капиталистишкпг препбражаја и индустријскпг развпја Немашке. Лист је дпбрп ппзнавап енглеску екпнпмску мисап, и замерап јпј је оену апстрактнпст и усмеренпст ка ппщтим, универзалним привредним питаоима. За Листа је најважније ппдрушје интереспваоа индустријска прпизвпдоа у наципналним пквирима. Лист „кпсмппплитскпј теприји класишних екпнпмиста супрптставља свпју наципналну теприју". Пн је твпрац „наципналнпг система пплитишке екпнпмије". Сматрап је да је најважнији задатак екпнпмске науке да укаже на путеве щтп бржег развпја наципналних привреда, на специфишне правце унутращое ппделе рада и на мпгућнпсти щиреоа и защтите наципналнпг тржищта. Лакп је енглеским екпнпмистима резпнпвап је Лист да се залажу за слпбпдну тргпвнну, а прптив защтитних царина, кад је Британија, у претхпдним векпвима, бащ захваљујући прптекципнизму, пстварила изразиту надмпћ свпје индустрије над индустријама свих других земаља. Пстале земље, а Немашка међу првима, акп хпће властиту индустрију, мпрају да прпщире свпје тржищте и да га енергишнп бране царинским баријерама. Тим залагаоем за великп и јединственп наципналнп тржищте Лист је ппстап један пд најубедљивијих идеплпга ппкрета за уједиоеое Немашке.

429 Ппсле Листа истпријска екпнпмска щкпла дели се на старију и нпвију. Старијпј су пд 40-их дп краја 60-их гпдина пешат ударили Вилхелм Рпщер, Брунп Хилдебранд и Карл Книс. Оени припадници унпсили су субјективизам и релативизам у екпнпмску мисап. Нпвија щкпла, кпја ће делпвати пд 70-их гпдина XIX века дп Првпг светскпг рата, пбележена је радпвима Густава Щмплера, Гепрга Кнапа и Адплфа Вагнера, дпк оени најмлађи припадници Макс Вебер и Вернер Зпмбарт шине ппсебан културнп-истпријски правац. Технишки и Щехнплпщки препбражај Ревплуципнарни технишкптехнплпщки препбражај, заппшет у Енглескпј срединпм XVIII века наставља се щирпм Еврппе крпз шитав XIX век, залазећи и у ппшетак двадесетпг. Пвај препбражај лежи у сампј пснпви велике индустријске ревплуције кпја се тпкпм XIX века щири Еврпппм и Севернпм Америкпм, захватајући ппједине земље и регипне раније или касније, с маое или вище снаге и интензитета. Какп се индустријска ревплуција не мпже свпдити самп на технишкп-технплпщки напредак, већ се опме пбухватају и други, вепма слпжени садржаји екпнпмскпг, друщтвенпг и културнпг развпја, пвп ппглавље нисмп назвали индустријским, већ технишкптехнплпщким препбражајем. У оему ће се приказати брзе и темељите прпмене технишкп-технплпщких услпва на кпјима су ппшивали пстали битни екпнпмскп-спцијални прпцеси изградое еврппске индустријске цивилизације XIX века. Те прпцесе пписаћемп и разјаснити у наредним ппглављима пве коиге. Прилазећи приказиваоу прпмена технишкп-технплпщких пснпва друщтвенп-екпнпмскпг живпта Еврппе у XIX веку, ппзивамп шитапца да никакп не губи из вида шиоенице излпжене у претхпднпм ппглављу кпје је ппсвећенп ревплуципнарнпм развпју наушне мисли у пвпм стплећу. Те две пбласти наушни и технишкп-технплпщки развпј у такп су директнпј спрези и међуспбнпј услпвљенпсти да је оихпвп издвајаое у ппсебна ппглавља мптивисанп, пре свега, разлпзима систематишнпсти и прегледнпсти, кпје су неппхпдне щтивима пве врсте.

430 Технишки и технплпщки развпј у XIX веку захватип је све пбласти иривређиваоа, и све прпизвпдне прпцесе и ппступке. Прпменили су се алати, енергетски извпрн, сирпвински материјали, технике прпизвпдое и оени материјални услпви. Развила су се нпва сапбраћајна средства, ппјавип се низ нпвих прпизвпда, кпје шпвек претхпдних генерација није ни саоап. Али, индустријска ревплуција дпнела је и енпрмни квантитативни скпк прпизвпдое. Ппјединашну прпизвпдоу занатских и мануфактурних радипница брзп пптискује прпизвпдоа великих фабришких серија. Тп је пмпгућавала све специјализпванија ппдела рада на механишким или хемијским прпизвпдним прпцесима пп фабрикама. Сваки прпизвпд сада прплази крпз ланац специјализпваних пперација на ппсебним мащинама кпје се синхрпнизпванп надпвезују једна на другу. Уместп прпсте кппперације у мануфактури сада се пстварује слпжена кппперација и тп не људи, већ мащина. Кппперација и кплективни рад ппстају нужнпст кпју намећу средства за прпизвпдоу, а тп прпдубљује пснпвну прптиврешнпст капиталистишкпг друщтва: прптиврешнпст између друщтвенпг карактера прпизвпдое и индивидуалнпг карактера присвајаоа и расппделе оених прпизвпда. Увпђеое мащина у прпизвпдоу, кпје замеоују велики брпј радних руку, пстављајући без ппсла масу људи, изазивалп је свуда низ пзбиљних друщтвених пптреса и ппкрета. Један пд најппзнатијих ппкрета те врсте, је лудизам (пп свпм легендарнпм зашетнику Неду Луду), кпји је трајап у Енглескпј пд 1780. дп 1825. гпдине. Тп је бип стихијски ппкрет радника, пре свега, текстилних,11 прптив мащина. Дпщлп је дп оихпвпг разбијаоа, дп паљеоа фабрика, пљашки, убијаоа инжеоера и технишара, и других слишних акција. Британски парламент је прптив лудиста изгласап стрпге закпне кпји су предвиђали и смртне казне, и ппкрет је бип сузбијен. У извпђеоу индустријске ревплуције еврппски кпнтинент каснип је за британским пстрвпм. Ппказалп се да у земљама у кпјима феудални систем јпщ пдржава превагу, индустријска ревплуција није мпгућа. „Билп је пптребнп да на екпнпмскпм и друщтвенпм ппљу дпђе дп цјелпвитих и

431 кпрјенитих прпмјена, па да нпвим техникама буде птвпрен пут." У Францускпј ће услпви за тп у правпм смислу бити пстварени тек ппсле 1830-те, у земљама средое Еврппе ппсле ревплуције (1848-49), а на истпку и касније. Заврщетак индустријске ревплуције, међутим, теже је пдредити. Индустријска ревплуција није дпгађај, није датум, па ни фикснп раздпбље. Пна је прпцес кпји се, заправп, никад не заврщава. Ипак, неке границе се, макар у виду радних хипптеза, усппстављају. У Енглескпј је, на пример, највећи деп нпсеће индустрије механизпван дп ппшетка 40-их гпдина XIX века, па се тп узима кап заврщетак индустријске ревплуције у опј. 11

У Енглескпј је 1800. гпдине билп пкп 800000 рушних ткалаца. Мащине су ушиниле да се оихпв брпј 1834. сведе на самп 200000. У Францускпј н неким западнпеврппским земљама, пснпве индустријскпј привреди ударене су дп 60-их, а у централнпј и истпшнпј Еврппи дп 70-их гпдина. Те се деценије затп и пзнашавају кап гпрое границе трајаоа индустријске ревплуције. Индустријализација се, међутим, настављала и тп низпм нпвих, капиталних технишкптехнплпщких инпвација из ппследоих деценија XIX века. Затп се, ппнекад, каже да тада заппшиое нпва, друга индустријска ревплуција, или бар оена нпва фаза. Текстилна прпизвпдоа У XVIII и на сампм прагу XIX века заппшета у текстилнпј индустрији, технишкп-технплпщка ревплуција ппсле Вајтнијеве справе за механишкп љущтеое памука из 1789. и Жакарпвпг разбпја за ткаое вищебпјних тканина из 1805. није у пвпј пбласти дала спектакуларних прпналазака. Препбражај је пвде текап непрекинутим низпм „ситнијих", свакпдневних усаврщаваоа и ппбпљщаваоа какп мащина, такп и физишкп-хемијских прпцеса прпизвпдое, кпји су непрестанп пабпљщавали и прпдуктивнпст рада и квалитет прпдукције. Ппменућемп самп некпликп таквих прпналазака и ппбпљщаоа: механишкп шещљаое вуне (Хајлман, 1845), оенп усаврщенп предеое

432 (Рајслер, Дикспн и Щлумбергер), механишкп ткаое свиле у липнским свиларским радипницама, мащинскп плетеое итд. Рашуна се да су пви прпналасци, већ у првпј пплпвини XIX века убрзали и ппвећали текстилну прпизвпдоу за пкп седам пута. А тп је, пдмах, на дневни ред ппставилп и питаое какп убрзати нашине щивеоа пдевних предмета. Пдгпвпр на тп питаое биће прпналазак щиваће мащине. Прву щиваћу мащину направип је крпјаш Тимпније а усаврщили су је Американци Хју и Сингер. И ппред пвпга, мнпгп знашајније инпвације и прпналаске кпји су знашили прави преврат у прпизвпдои забележиле су друге привредне гране. Металургија Металургија је једна пд првих индустријских грана у кпјпј се прпизвпдоа ппшела механизпвати. Ппред тпга, оен развпј и напредак представљали су, у неку руку, услпв и пснпв за щиреое текпвина индустријске ревплуције у низу других привредних грана и пбласти. Технишке и технплпщке нпвине у пбласти металургије, пстварене у XIX веку, неппсреднп су се пслаоале на дпстигнућа претхпднпг стплећа. Та дпстигнућа су, ипсле 1775-те, када је Чпн Вилкинспн, будући „краљ железа", у прпизвпдоу сирпвпг гвпжђа увеп прву парну мащину, ппшела да дају све бпље резултате. Исти резултат даће и замеоиваое виспких пећи на дрвп, пећима на камени угаљ и кпкс. И пвде су Енглези пстварили несумоиву преднпст, иакп су Французи прву виспку пећ на кпкс мпнтирали у Крезпу већ 1782. гпдине. Белгија је, међутим, на такву пећ шекала све дп 1822, Пруска дп 1832, а Рурска пбласт дп 1847. гпдине. Еврппске земље су, дакле, ппшеле да примеоују виспке пећи на кпкс тек пнда када су у Британији пне већ биле пптпунп истисле пећи на дрвп. Настављајући истраживаоа, кпнструктпри XIX века нашинили су низ нпвих прпналазака пд далекпсежнпг знашаја. Један пд највреднијих међу оима је Нилспнпв метпд загреваоа ваздуха пре оегпвпг удуваваоа у виспке пећи. Упптребпм кпкса уместп пбишнпг угља пн је 1828, у Клајдпвим

433 тппипницама у Трајалсу, удвпструшип температуру тпг ваздуха, щтп је убрзалп тппљеое и смаоилп пптрпщоу гприва за 40%. На пснпву Нилспнпвпг пткрића Купер је 1853. гпдине израдип систем кружнпг кретаоа врелпг ваздуха. Кад се три гпдине касније, у усаврщаваоу пвпг метпда, удружип са Фридрихпм Сименспм, прпизвпдоа сирпвпг гвпжђа дпведена је на виспк нивп. У првпј пплпвини XIX века, међутим, у све акутнијпј фпрми ппстављалп се питаое убрзаваоа прпизвпдое и ппбпљщаваоа квалитета, не самп гвпжђа већ и шелика. Развпј мащинпградое, железнишкпг сапбраћаја, напружаваоа итд. све директније су ппстављали пвп питаое. У тпј прпизвпдои је, дписта, и пстварен видан напредак у мнпгим земљама, а пре свега у Енглескпј, Немашкпј и Русији. За тај напредак је пд највећег знашаја билп усаврщаваое метпде ваљаоа и кпваоа гвпжђа и шелика, щтп је билп резултат прпналаска парнпг ваљка и Несмитпвпг парнпг маља. Кпликп је тп убрзалп прпизвпдоу гвпжђа, ппказују пве цифре: 1790-те у свету је прпизведенп 278000 тпна гвпжђа, а 1870-те већ 12 милипна тпна. Тп је ппвећаое пд 40 пута или 4000%. Тплики напредак у прпизвпдои шелика ни усаврщеним кпваоем није се мпгап ппстићи, а пптражоа пвпг метала била је све већа. Пдлушујући запкрет у прављеоу шелика ушиоен је тек срединпм XIX века прпналасцима некплицине енглеских, немашких и француских инжеоера металурга. Најпре је Хенри Бесемер, 1854/55. гпдине патентирап и дп 1860-те усаврщип свпј кпнвертпр, у кпјем је ливенп гвпжђе претварап у шелик прпдуваваоем кпмпримиранпг ваздуха пбпгаћенпг кисепникпм. Тај ваздух је убрзавап и ппвећавап сагпреваое сумппра, угљеника, фпсфпра, силицијума и мангана збпг кпјих је ливенп гвпжђе билп кртп и лпмљивп. Сагпреваоем већег дела пвих елемената гвпжђе је дпбијалп свпјства шелика: еластишнпст и шврстину. Тиме је прпизвпдоа шелика пгрпмнп убрзана. За 10 дп 12 минута у Бесемерпвпм кпнвертпру се 10-15 тпна гвпжђа претваралп у шелик. Пвај кпнвертпр је ппсле 1870-те ущап у

434 најщиру упптребу, неизмернп ппвећавајући прпизвпдоу шелика. Захваљујући тпме, шелишна ппре- ма је све брже замеоивала гвпздеиу, па су се већ пд 60-их гпдина на тржищту ппјављивале неизмерне кплишине старпг гвпжђа. Ппставилп се питаое мпже ли се пнп упптребити кап сирпвина за прпизвпдоу нпвпг шелика. Браћа Вилхелм и Фридрих Сименс, некакп у тп време (1861), изумели супећ за прпизвпдоу стакла, у кпјпј се, уз ппмпћ гаса, ппстизала вепма виспка температура. Оихпвпм изуму се 1864. гпдине придружип Француз Пјер Мартен, кпји је радип на кпнструисаоу пећи за прпизвпдоу шелика из ливенпг и старпг гвпжђа. Такп је настала Сименс-Мартенпва пећ, кпја је ппшела прпизвпдити квалитетнији и јевтинији шелик и пд Бесемерпвпг кпнвертпра. У другпј пплпвини XIX века у упптребу су ппшели улазити и нпви лаки и пбпјени метали, у првпм реду алуминијум, кпји је 1845-те, пткрип Немац Велер. Оегпва маспвнија прпизвпдоа из бпксита ппшеће, међутим, тек ппд сам крај века. Мащинпградоа Мпдерна мащинпградоа ппшиое фабришкпм прпизвпдопм парних мащина. Прва таква фабрика ппдигнута је ппшеткпм XIX века у Спхпу (Енглеска). За две-три деценије пву прпизвпдоу ће псвпјити и индустрије неких других земаља. Дп 1840. у Енглескпј ће се развити знашајни капацитети у мащинпградои. Ппред парних мащина прпизвпдиће и завртое, кпје је 1800. кпнструисап Мпдли, затим резне алате, стругпве, нпжеве, глпдалице и друге прпизвпде. Гпдине 1832. Рпбертс је усаврщип тпкарски стрпј, кпји је јпщ 1815. изумеп Бланщар, па је и пва мащина ущла у аспртиман прпизвпда мащинпградое, кап и пнеуматишки маљ кпји су кпнструисали Несмит, у Щкптскпј и Жпзеф-Етјен Щнедер, у Крезпу (Француска). Вајтвпрт је дпвеп дп велике прецизнпсти кпмпаратпр и алат за прпизвпдоу ташних калибара. Пви и мнпги други, прпизвпди уздићи ће дп 60-их гпдина мащинпградоу у ред впдећих индустријских грана. У ппследое три деценије XIX века пна ће тп ппстати у јпщ изразитијпј мери.

435 У ппсебну грану мащинпградое спада прпизвпдоа мптпра са унутращоим сагпреваоем. Настап у другпј пплпвини XIX века, пвај мптпр ће „заузети изванреднп важнп мјестп у ппвијести технплпгије". Али тп ће бити тек крајем века. Рударствп Развитак металургије, мащинпградое, сапбраћаја, грађевинарства, те пптребе напружаоа захтевали су тпкпм XIX века све веће кплишине руда: угља, гвпжђа и других метала, нафте. Већ у првпј пплпвини XIX века рударствп је ппсталп неизмернп важна привредна грана. За стп гпдина (1770-1870) рударска прпизвпдоа у свету ппвећала се са 17,3 на 225,3 милипна тпна. Далекп испред свих псталих земаља, пкп 1800-те, Велика Британија је срединпм XIX века ппшела да губи примат у рударскпј прпдукцији. САД и Немашка ппшеле су је сустизати. Тп је билп резултат шиоенице да су се технишке инпвације у рударству, щириле и у друге земље. Технишка унапређеоа пстваривана су у разним делпвима рударске ппреме. Већ у XVIII веку прпнађен је нпви метпд бущеоа рударских пкана ппмпћу узглпбљене щипке или мптке. Тај метпд је 1834. гпдине усаврщип Немац Ајнхаузен, да би десет гпдина касније била упптребљена нпва сврдла Киндпвп и Фабијанпвп. Пкп 1860-те уведена су аутпматска сврдла, а 1867. и 1874. гпдине кпнструисане су Лещитпва рптаципна, пднпснп Виртпва хидраулишна бущилица. Пд знашаја је билп и сталнп ппјашаваое експлпзива, за разбијаое стена и рудних наслага. Пд 1846-те упптребљавап се Щенбајнпв азптни памук, исте гпдине Спбрерп је прпнащап нитрпглицерин, а 1867. гпдине у упптребу је уведен динамит Алфреда Нпбела. Најзад, 1870. гпдине прпнађен је најјаши експлпзив XIX века пирпксилин. За активираое експлпзива са даљине била је знашајна Бикфпрдпва запаљива врпца прпнађена јпщ 1830. гпдине. Тпкпм XIX века, у некпликп наврата, ппбпљщаван је и нашин трансппрта руде у јамама и нашин оенпг изнпщеоа на ппврщину. Тај

436 превпз дугп је извпђен у малим вагпнетима ппкретаним људскпм и дешјпм или живптиоскпм раднпм снагпм. Срединпм века трансппрт је механизпван. Кпщаре с рудпм су вещане на ужад кпја су намптавана и пдмптавана прекп два тпшка, ппкретана парнпм мащинпм. Пд 1843. гпдине та ужад се, према идеји Јулиуса Алберта, праве пд плетене жице. Крајем века биће кпнструисана ппкретна трака. За оен ппгпн, кап и за ппгпн псталих трансппртних средстава, Вернер Сименс је 1879. гпдине први пут упптребип електрпмптпр. Збпг све дубљег прпдираоа у земљу тпкпм XIX века се све интензивније ппстављалп питаое испумпаваоа впде и прпветраваоа јама. Већ пд ппшетка века за испумпаваое впде кприщћене су парне мащине а и рушну вентилацију је, пд средине века, ппшела замеоивати пва мащина. Тек крајем века је А. Ратенау кпнструисап центрифугални вентилатпр на електришни ппгпн. Важан, а и тежак, прпблем у рударству је дугп билп псветљаваое јама с пбзирпм на ппаснпсти пд експлпзије ппдземних гаспва. Јпщ 1815те Хемфри Дејви нашинип је сигурнпсну уљану светиљку (Дејвијеву лампу), с пламенпм на фитиљ защтићеним металнпм мрежицпм. Пна се кпристила све дп 80-их гпдина, када су кпнструисане лампе Вплфа и Трувеа на батерије. Сапбраћај За шитав, узаврели иривредии развпј Еврппе у XIX веку пд виталнпг знашаја билп је унапређиваое сапбраћаја. А кљушнп питаое тпг унапређиваоа билп је, већ крајем XVIII века, ппдизаое квалитета друмпва и кпла кпја су се оима кретала. Друмпви пвпг времена били су малпбрпјни и у рђавпм стаоу. Пп оима се путпвалп углавнпм у три типа кпшија: дилижанспм (ппщтанским кплима), калещпм и купепм. Терети су се впзили тещким и спприм, трансппртним кплима. Тпкпм прве пплпвине XIX века мпже се шак рећи да се велики деп сапбраћаја у већини земаља пбављап пещице или на леђима неке теглеће и јахаће живптиое: кпоа, магарца, муле. Два су изума у пвп време вредна

437 пажое: спиралне ппруге и уље за ппдмазиваое тпшкпва. Усаврщаваое кпла састпјалп се у грађеоу лакщих и удпбнијих карпсерија, а пд 1840-те и лакщих тпшкпва. Уппредп с тим и брпј кпшија се ппвећавап. Тп се види на примеру Париза. Француски главни град је 1800-те имап 6000 кпшија, 1820. пкп 9000, а 1850. већ 16000. На пвпм брпју ће пстати дп краја века. За све пвп време ппправљала се и путна мрежа. Пд 1760-те у Енглескпј а двадесетак гпдина касније у Францускпј и неким другим западнпеврппским земљама, ппшиое изградоа савременијих и бпљих путева. Технике кпје се при тпм примеоују дпбиле су називе пп свпјим кпнструктприма: Телфпрду и Мак Адаму у Енглескпј, Тресагеу и Перпнеу у Францускпј. Најщиру примену стекла су Телфпрдпва техника градое ппдлпге и Мак Адампва градоа ппврщинских слпјева путева. На таквим путевима кпла са кпоскпм вушпм, ппстизала су брзину пд 17 дп 20 килпметара на сат. Ппред пвих путева пд ситнп туцанпг камена, билп је и друмпва ппплпшаних квадратним плпшама са страницама пд 30 cm или ситнпм кпцкпм. Тп су, међутим, биле скупе технике, па је пваквих путева нещтп вище билп самп у Францускпј и Низпземскпј. Пд великпг знашаја за бржу и квалитетнију градоу путева бип је изум парнпг ваљка, пкп 1860-те, кпји је служип за набијаое ппдлпге, кап и гпроег слпја друмпва кпји се правип пд туцаника, щљунка, песка и впде. Ппшеткпм XX века ппшеће заливаое кпцке на путевима растппљеним катранпм, а нещтп касније и асфалтираое. Једна пд капиталних сапбраћајних текпвина у XIX веку биле су железнице. Кретаое впзила пп гвпзденим щинама билп је и стара идеја, и стара пракса. Низ деценија пна је тпкпм XVIII века била ппзната у рудницима Енглеске и јпщ неких земаља. Затп је већ 1820. гпдине била ппзната и фабришка прпизвпдоа железнишких щина. Вагпнете напуоене рудпм пп щинама су вукли кпои. Међутим, тек је прпналазак парне лпкпмптиве пзнашип стварнп рађаое железнишкпг сапбраћаја. И на тпме се дугп радилп, али је први пзбиљнији резултат ппстигнут 1803, кад је

438 Рудплф Треви- тик саградип у Енглескпј ирву парну лпкпмптиву. Кпмпликпвана, незграпна и претещка за пнпвремене преслабе гвпздене щине, није дала пшекиване резултате. У тп време су се и други кпнструктпри безуспещнп бавили грађеоем парне лпкпмптиве, све дпк Чпрч Стивенспн 1814-те, није кпнструисап свпју прву лпкпмптиву, кпју је пп немашкпм генералу назвап „Блихер". Ппказаће се да је тп правп рещеое. Стивенспн ће га усаврщавати јпщ вище пд десет гпдина, да би 27. септембра 1825-те на нпвпппдигнутпј прузи Стпктпн-Дарлингтпн, дужине 50 km, за 2,5 сата превезап впз са 450 путника.12 Ппправљаое свпје лпкпмптиве наставип је и даље, све дпк 1829. гпдине није кпнструисап мнпгп саврщенији тип, ппзнату „Ракету", тещку самп 4,5 тпне. Терет пд 17 тпна пна је вукла прпсешнпм брзинпм пд 22 km на шас а са маоим пптерећеоем ппстизала је и брзину пд 55 килпметара. Пдмах ппсле тпга (1830) је у јавни сапбраћај пущтена нпва пруга ЈТиверпулМаншестер, дуга 279 килпметара. Прву пругу Француска ће дпбити 1832. гпдине, Белгија и Немашка 1835, Русија 1837, а Аустрија 1838. гпдине. Пд 1840-те, ппшиое бржа изградоа железница, у мнпгим еврппским земљама и у Сједиоеним Америшким Државама. И ппсле тпга непрестанп се радилп на усаврщаваоу какп лпкпмптива и вагпна (путнишких и теретних), такп и пруга, сигналних уређаја и других железнишких инсталација. Уз све мнпгпбрпјнија усаврщаваоа, принцип грађеоа лпкпмптива, кпји је ппставип Стивенспн, није се битније меоап. Ппправке су шиниле да лпкпмптиве ппстану све јаше и брже, а терети кпје су вукле све већи. Уз тп, ппстајале су и све екпнпмишније. ЈТпкпмптиве Чпна Никплспна из 1855-те и Анатпла Малеа из 1876-те смаоиле су пптрпщоу гприва за 15-30%. Нарпшитп лаке, снажне и рентабилне ппстале су тзв. кемпаунд и дуплекс-кемпаунд лпкпмптиве. Јпщ пд 30-их гпдина ппшиое и брига за сигурнпст железнишкпг сапбраћаја. Једна пд мера за ппвећаваое те сигурнпсти, била је изградоа кпшница на лпкпмптивама и вагпнима. Прве кпшнице биле су тещке, незграпне и на рушни ппгпн. Вестингхауспве кпшнице на кпмпримирани ваздух биле су, међутим, делптвпрне и при брзинама пд

439 80 km на шас. Увпђеое телеграфа, затим телефпна и на крају електришне сигнализације јпщ вище ће пјашати безбеднпст у железнишкпм сапбраћају. Уппредп са развпјем сувпземнпг теклп је и унапређиваое впденпг сапбраћаја. Јпщ пд краја XVIII века регулищу се реке и псппспбљавају за плпвидбу, кппају се канали, граде се уставе, ппдижу насипи, пресецају 12 Реппртер лпндпнскпг лнста Тајмс пписивап је, с пдущевљеоем, пву впжоу на кпјпј су ушествпвали представници власти, акципнари, званице, музиканти и други щарплики свет. „На дати знак" пище Тајмс „кпнвпј је крнеуп на пут; маса је пустила радпстан крик. Мпмци на кпоима кпји су ппкущали да прате вагпне били су брзп пстављени; тамп где је низбрдица била најјаша, брзина кпнвпја се пеоала све дп 26 миља (40 килпметара) на сат". решни завпји. Пва ипјава била је резултат ппраста тзв. тещке тргпвине, тј. прпмета руда, прпизвпда тещке индустрије и слишне рпбе. Разуме се, пва врста сапбраћаја зависила је ппнајвище, пд гепграфских услпва и мпгла се развијати самп у равнишарским пределима са щирпким и мирним впдптпкпвима. Први у серији великих канала бип је Брич вптер канал прпкппан у Енглескпј јпщ 1751. гпдине. У XIX веку регулације река и прпкппаваое канала врщи се, ппред Енглеске, и у Францускпј, Белгији, Хпландији, Немашкпј, Аустрији итд. Срединпм века прпщирују се неки раније прпкппани канали. Впдни, а нарпшитп ппмпрски, сапбраћај дпживеп је највећи препбражај захваљујући парпбрпду, тј. кприщћеоу парне мащине за ппкретаое лађа. Пнп щтп је за сувпземни сапбраћај знашип Стивенспн, за решни и ппмпрски је бип Рпберт Фултпн. Мпдел првпг парпбрпда пн је нашинип у Паризу 1803, али тамп није наищап на разумеваое. Затп се вратип у Америку и, 1807. гпдине, на реци Хадспн, убедљивп приказап свпј парпбрпд „Клермпнт", у кпји је бип уградип Ватпву двпрадну парну мащину. Пна је ппкретала два тпшка с лппатама, смещтена на бпкпвима

440 брпда. Свпјим „Клермпнтпм" Фултпн је пп Хадспну преплпвип раздаљину пд Оујпрка дп Плбенија (270 km) за 32 сата. Ппсле пвпг Фултпнпвпг успеха ппшела је изградоа парпбрпда и у еврппским земљама. Кад су се парпбрпди птиснули на пкеане, пни су најпре били мещпвити на два ппгпна: и на пару и на једра. Такав један брпд, „Саванах" је 1819. гпдине први пут преплпвип Атлантик. Оегпва плпвидба трајала је 19 дана. Седам гпдина касније енглески парпбрпд „Ентерпрајз" је 113 дана плпвип пд ЈТпндпна дп Калкуте. Редпвна парпбрпдска линија прекп Атлантскпг пкеана, пд Оујпрка дп Ливерпула, усппстављена је 1837. гпдине, и путпваое опм трајалп је 13-16 дана. Ускпрп затим устанпвљене су парпбрпдске линије између Еврппе и других кпнтинената, а 1842. је први парпбрпд пплпвип свет. За све пвп време, парпбрпди на мприма и пкеанима јпщ нису пзбиљнп угрпзили једреоаке. Да би се тп десилп, требалп је уклпнити две слабпсти парпбрпда. Прва је била пбезбеђиваое дпвпљне кплишине слатке впде за рад парне мащине, кпју слана, мпрска впда, брзп упрппащћује. Тп је ппстигнутп убрзп ппщтп је 1830-те, прпнађен кпндензатпр за претвараое впдене паре у впду. Ппмпћу кпндензатпра брпдске мащине су врлп дугп мпгле да се ппкрећу једнпм истпм впдпм. Други прпблем је рещен кад су велики тпшкпви, кпји су ппкретали брпдпве крајое неппгпдни на узбурканпм мпру замеоени прппелерима. Пд тада су брпдпви и на мприма ппстали не самп бржи већ и стабилнији. И парне мащине у брпдпвима брзп су ппвећавале снагу: са 20-30 KS у првим парпбјзпдима, пне су срединпм века дпстигле и 8000 KS. Услед сталнпг усаврщаваоа парпбрпда (већа снага и нпсивпст, лакщи и саврщенији кптлпви, маоа пптрпщоа гприва, а већа брзина брпдпва), пд 60-их гпдина ппшиое брзп пптискиваое једреоака. Теретни брпдпви грађени у тп време укрцавали су пп 1 200 дп 3 000 тпна терета и развијали су брзину пд 10 швпрпва на сат. Двадесетак гпдина касније нпсивпст брпдпва дпстизала је 10000 тпна, а 1900-те и пп 20000 тпна уз

441 брзину пд 20 швпрпва. Труппви брпдпва су пд 70-их гпдина грађени углавнпм, пд метала (шелика). Унапређиваое плпвидбе захтевалп је и мпдернизацију лука. Први задатак је бип да се елиминищу негативни ушинци плима и псека. Луке ппстају све дубље, пристанищни дпкпви све дужи, лукпбрани пд ветра све веђи. Највеће луке ппстају пне на атлантскпј пбали, ппдигнуте на ущћима великих река (тзв. естуаријске луке), затим на Средпземнпм, Севернпм и Балтишкпм мпру. Утпварни и стпварни капацитет лука се вищеструкп ппвећап. Крајем XIX века ппшиое и механизација утпвара и истпвара, мада људски рад пстаје јпщ дугп дпминантан. Мнпгп је ушиоенп и на щиреоу мреже и дпмета светипника у лукама и на мпрским и пкеанским пбалама. Све щтп смп ппменули п развпју сапбраћаја ушинилп је да се трансппрт и кппнпм и впдпм (рекама, мприма и пкеанима) за један век кпренитп изменип. Прпмету људи и рпба птвпрене су дп тада неслућене мпгућнпсти. Грађевинарствп Прпцват индустрије дпнеп је, ппред псталпг, и снажан препбражај градпва. Ппраст градпва је, ппет, ревплуципнисап дптадащое нашине градое. На све стране граде се нпви пбјекти: фабрике, банке, тргпвашке куће, ппкривене тржнице, стпварищта, железнишке станице, стамбени блпкпви и друге грађевине. Најважнији грађевински материјал, и у XIX веку, је пешена ппека цигла. Дп пплпвине века оена прпизвпдоа је традиципнална, а пд тада се механизује. Пбликпвана смеса се дп пећи, кпјих је све вище, пренпси ппкретним тракама. Немац Хпфман је 1858. гпдине кпнструисап рптаципну пећ кпја је пгрпмнп ппвећала прпдуктивнпст цигларске индустрије тиме щтп је пмпгућила оен перманентни рад. Пд средине XIX века у грађевинарствп све вище улази гвпжђе. Бесемерпв кпнвертпр ће пмпгућити и примену шелика а техника ваљаоа, кпја се примеоивала пд 1862. гпдине пбезбеђивала је такве прпфиле

442 гвпздених кпнструкција какве су захтевали нпви грађевински прпјекти. Нещтп касније у упптребу ппшиое да улази и цемент. Ппзнат јпщ пд 20-их гпдина („Ппртланд цемент") пн се ппшеп щире примеоивати тек ппсле 1870. гпдине. Највећи знашај цемент је, ипак, стекап пнда када је кап армирани бетпн, ппшеп да се упптребљава у кпмбинацији са гвпжђем и шеликпм. Прве предмете пд армиранпг бетпна нашинип је 1867. гпдине француски бащтпван Жпзеф Мпније, али је пвај грађевински материјал из експерименталне фазе у практишну примену прещап тек 80-их гпдина. Метал, међутим, није ущап у грађевинарствп самп у кпмбинацији са цементпм, већ и са стаклпм. Јпщ пд пплпвине XIX века ппшиое ппдизаое зграда пд гвпжђа и стакла кап главних грађевинских материјала. Чпзеф Пенстпн је за светску излпжбу у ЈТпндпну, 1851. гпдине ппдигап велелепну зграду пд стакла и гвпжђа, шувени Кристал палас. Ппсле тпга пд пва два материјала ппшиоу да се граде елегантне и светле ппслпвне зграде, тржнице, железнишке станице, излпжбени павиљпни и слишнп. Такве су грађевине, на пример, Алберт хпл у Лпндпну (1870), Гран пале у Паризу, велике тржнице Париза, Берлина и Лпндпна и слишнп. Најшувенија грађевина пд сампг гвпжђа пд испреплетених железних траверзи је знаменита Ајфелпва кула у Паризу, виспка прекп 300 метара, а ппдигнута 1889-те ппет ппвпдпм светске излпжбе. У тпку XIX века у правпм смислу је ревплуципнисан нашин прпбијаоа тунела и изградое мпстпва. Уз ппмпћ нпвих техника примеоених претхпднп и у рударству, у другпј пплпвини стплећа прпбијенп је некпликп најшувенијих еврппских тунела. Французи су 1857-1870. гпдине прпкппали двптрашни тунел Мпн Сенис дуг 14 km и тиме усппставили краћу железнишку везу с Италијпм. Немашка и Италија су се 1880. ппвезале великим тунелпм Свети Гптхард, кпји је дуг 20 km. Први метални мпст ппдигнут је у Енглескпј јпщ 1779-те, а у Немашкпј и Францускпј 1797. гпдине. Архитекта Тилфпрд је 1820-те кпнструисап први висећи мпст у Велсу, дпк је слишан мпст прекп Рпне кпд Липна, кпји

443 је висип на гвпзденпм каблу, кпнструисап Сеген 1825-те. Кпнструктпр лпкпмптива Стивенспн је тридесетих гпдина изградип први железнишки мпст пд метала, у пблику тунела. Пвп „шудп технике" и данас је у упптреби. Пд 1850. ппшиое грађеое мпстпва пд шелишних прешага. Први такав мпст ппдигнут је на Мисисипију, кпд Сент Луиса, а највећи мпст те врсте у XIX веку је Фиртп пф фпрт брич у Щкптскпј, кпји је пп прпјекту Чпна Фаулера дпврщен 1890. гпдине. Велики дппринпс мпстпградои дала је упптреба кеспна. Први кеспн упптребљен је срединпм XIX века у француским рудницима. Ппсле 1850. ппшели су се при премпщћиваоу река ппстављати кеспни у пнпм пблику какав је требалп да има стуб прпјектпванпг мпста. Великп дпстигнуће у хидрпградои, пд неизмернпг знашаја и за сапбраћај, билп је прпкппаваое великих ппмпрских канала какви су Суецки, Килски, Кпринтски и Панамски. Пп прпјекту Француза Фердинанда Лесепса између Средпземнпг и Црвенпг мпра је пд 1859. дп 1869. гпдине уз велика материјална улагаоа и неизмерне људске наппре, прпбијен Суецки канал, кпји је пгрпмнп скратип плпвидбу из Еврппе у Азију и на Средои и Далеки истпк. Пвде је механизација (багери) први пут упптребљена тек при крају ппсла иа кпјем је радилп пкп 400000 људи. Канал је дуг 165 km, щирпк 80, а дубпк 10-14 метара. Ел ектрпиндустриј а Мптпри са унутращоим сагпреваоем, електришна енергија и хемијска индустрија, су три најзнашаније текпвине технишкп-технплпщке ревплуције у ппследопј трећини XIX века. За улазак електрицитета у практишну упптребу и за преврат кпји ће пн изазвати, пресудан је бип изум генератпра, кап извпра струје. Мнпги знаменити физишари су свпјим истраживаоима дппринели изуму пве драгпцене мащине пд Ампера, прекп Фарадеја дп Максвела. Фарадеј је, јпщ 1831, кпнструисап прптптип будућег генератпра Фарадејеву бакарну плпшу. На оенпм принципу Вајлд је 1863-65. гпдине, уз ппмпћ електрпмагнета, прпизвеп тпликп јакп магнетнп ппље кпје је билп дпвпљнп да ппкрене генератпр. Вернер Сименс је, затим, 1866. гпдине

444 изградип први генератпр: тзв. сампппкрећући динамп, а пкп 1870. га је вепма усаврщип Витстпн. Исте гпдине је и Тепфил Грам кпнструисап један тип генератпра, кпји је Немац Фридрих фпн Хефнер-Алтенек дпвеп дп нивпа правпг мпдернпг генератпра. На оему су Едиспн и Максим усаврщавали јпщ самп неке детаље. У међувремену се радилп и на другпм, кљушнпм прпблему у електрптехници. Генератпр се, наиме, базирап на претвараоу механишке у електришну енергију, уз ппмпћ магнетскпг ппља и прпвпдника кпји га пресецају. Питаое кпје се у вези с тим ппставилп билп је какп једнпм прпизведену електришну енергију, да би пна била кприсна, вратити у механишку. Тп је ппстигнутп кпнструисаоем електрпмптпра. Ппет се пслаоајући на истраживаоа физишара кпји су пткрили елекгрпиндукцију, Италијан Антпнип Пашинпти је 1860-те нашинип електрпмптпр са индукципним струјним кплпм и са сталним рптаципним магнетпм. Тиме се ппказалп да су електрпмптпри реверзибилни, тј. да мпгу служити и кап мптпри и кап генератпри. На пснпву тих Пашинелијевих резултата, Вернер Сименс и Ипплит Фпнтен су, 70-их гпдина, усаврщили електрпмптпр, па је пн убрзп ущап у щирпку упптребу. Електришнп псветљеое билп је најпшигледнији знак ппшетка тпг преврата. Прве експерименте са електришнпм светиљкпм врщип је, без успеха, Делари јпщ 20-их гпдина XIX века. И мнпги други ппкущаји у наредних педесет гпдина пстали су без резултата. Тек 70-их гпдина Тпмас Едиспн је нашинип сијалицу пд стакла у пблику крущке, у кпјпј је струја грејала угљен кап прпвпдник, кпји се жарип и светлеп. Угљен је касније, замеоен вплфрампм. Едиспн ће ппсле тпга кпнструисати и прекидаше за струју, кап и електришна брпјила, па су у ппследопј деценији XIX века у мнпгим дпмпвима нпћу засијале електришне светиљке. Хемијска индустрија Шедп друге пплпвине XIX века, хемијска индустрија, је прпцветала тек на сампм оегпвпм крају и на прагу XX

445 стплећа. Оен развпј ппшеп је разрадпм метпда и ппстрпјеоа за прпизвпдоу сумппрне киселине, све пптребније индустрији бпја, експлпзива, текстила, метала итд. Ппступак с плпвним кпмпрама, ппзнат пд ппшетка XIX века, замеоен је пкп 1870. двема саврщенијим метпдама. Браћа Мек Дугал кпнструисала су пећ за пешеое пирита у кпјпј се пслпбађап сумппр-дипксид. Ппступцима уз ппмпћ азпта, или „путем кпнтакта", тзв. ппступцима „куле" и „кпмпре", претварап се пвај сумппрдипксид у сумппрну киселину. Пба ппступка убрзавана су упптребпм вандијума кап катализатпра. Прпизвпдоа сумппрне киселине се за тридесетак гпдина упетпструшила. Другп капиталнп дпстигнуће у хемијскпј индустрији билп је усаврщаваое прпизвпдое спде. Пд краја XVIII века (1791) спда се правила пп метпди Никпласа Леблана, пд мпрске спли и сумппрне киселине у специјалним кадама. Какп је упптреба спде за прпизвпдоу сапуна, стакла, бпја, кпже, дрвенарије, прехрамбених и других прпизвпда била све већа, тражени су нашини за убрзаваое оенпг припремаоа. У другпј пплпвини XIX века белгијски хемишар Ернест Сплвеј рещип је прпблем прпизвпдое спде увпђеоем ампнијака у прпцес. Крај XIX и ппшетак XX века дпнеп је развпј низа нпвих грана хемијске индустрије заснпваних на преради нафте. У врлп пгранишеним кплишинама, ппмпћу термпфизикалних ппступака, нафта је прерађивана јпщ ппшеткпм XIX века. Тада су из сирпве нафте издвајани уље за псветљаваое, парафинскп уље, петрплеј. Пд 50-их гпдина усаврщава се, пре свега, вађеое нафте из земље, а пнда, на бази све веће кплишине, ппшиое и оена индустријска прерада. Прва фабрика парафина птвпрена је 1858. гпдине у Бакуу, а ппсле 1860. гпдине пвакве фабрике срећу се и у другим земљама Еврппе. Прпизвпдоа вещташких бпја је такпђе важна грана хемијске идустрије рпђена у другпј пплпвини XIX века. У тепријскпм пгледу пснпве

446 јпј је ппставип руски хемишар Зиоин, радпвима пбјављеним пд 1842. дп 1845. гпдине, п кпнверзији нитрпбензина у анилин. Трагајући за синтетишким бпјама, Вилијам Перкин је 1856. прпнащап бпју слеза, нашиоену пд гримизне щкпљке. Пд пвпг прпналаска праву индустрију ће направити Французи, кпји су слезпву бпју називали мпвен. Перкин се затим пкренуп угљенпм катрану кап сирпвини за вещташке бпје. Из катранскпг бензпла пн је дпбип анилин и крепзит. Анилин је ппслужип даље за прпизвпдоу вище бпја: мађенте (бледпружишасте), кинпна (мпдре), Бизмаркпве смеђе. Уппредп са Перкинпм, и тп такпђе у лпндпнским хемијским лабпратпријама, на прпизвпдои анилина из катрана радип је две деценије, Немац Вилхелм Хпфмаи. Са стешеним знаоима и искуствима, пн се 1865. вратип у Немашку и ту ппкренуп целу индустрију бпја. Пд 70их гпдина синтетишке бпје су се већ маспвнп прпизвпдиле у Енглескпј (Маншестер), Немашкпј (Лундвигсхафен), Францускпј (Липн) и Щвајцарскпј. У међувремену била је пткривена (1869) јпщ једна бпја ализарин (црвена), кпја ће ппстати вепма тражена. Такп је хемија ущла у гптпвп све индустријске гране. „Развитак кемије кап знанпсти, ствараое кемијске индустрије кпја је прпизвпдила велике кплишине киселина, бпја, умјетних гнпјива, синтетишких прпизвпда и супстанци кпјих нема у прирпди све је тп препбразилп метпде прпизвпдое у највећем дијелу индустријских грана." Други зиашајии технишкп-технплпщки прпналасци Мнпщтвп ппјединашних технишких и технплпщких инпвација је пратилп наушни и технишкп-технплпщки препбражај у XIX веку. И не самп пратилп већ с оим шинилп нераскидиву целину. Примера ради укажимп на једну пд тих, на први ппглед сппредних, инпвација. Реш је п паљеоу ватре, кпје је, ппсле увпђеоа парне мащине и у индустрији и у сапбраћају ппсталп изузетнп важан мпменат. Кпликп је самп тај прпцес плакщан прпналаскпм щибице: пне Енглеза Впкера, Мађара Ириоија или Немца Камерера, или пне јакп усаврщене у другпј пплпвини XIX века ппзнате ппд именпм щведска

447 щибица, у кпјпј није билп ппаснпг фпсфпра. Узмимп, такпђе, инпвације у нашину псветљаваоа стамбених и јавних прпстприја, улица, сапбраћајних средстава, фабришких хала, и слишнп. Та пбласт је и пре преласка на електришну расвету, тпкпм XIX века, знатнп усаврщена. Најпре су, пд 1817. у расвету уведене стеаринске, а пд 1837. гпдине и парафинске свеће. Плетени фитиљ, кпји је прпизведен 1834. гпдине знатнп је плакщап оихпву упптребу. Дп средине века ппјавиле су се и петрплејске лампе са стакленим цилиндрима. Пре тпга мнпгп ппита изведенп је са угљеним плинпм, да би Аустријанац Велсбах, 1855. кпнструисап дпбру плинску лампу са мрежицпм за пламен. Плинска лампа ппшела је псветљавати лпндпнске улице јпщ 1814, берлинске 1825, бешке 1833, а мпскпвске и петрпградске 1835. гпдине. И щтампарсЩвп је нашинилп знатан препбражај. Већ ппшеткпм XIX века слагашки рад је механизпван. Немац Кениг је дпщап у Енглеску и тамп, 1812-1814. гпдине, кпнструисап щтампарску мащину с ваљкпм, кпја је утрпструшила брзину щтампаоа. Срединпм века ппјавила се прва рптаципна щтампарија у САД (1863), а праву ревплуцију у щтампаоу нпвина прпизвеп је 1872. гпдине Мпргенталерпв изум линптипа с ливеним металним слпвима. Прва идеја п писаћпј мащини јавила се ппзнатпм металургу Бесемеру јпщ 40-их гпдина, да би је 1867. и 1873. гпдине реали- зпвали Америкаици Щплес и Ремингтпн. У XIX веку у щтампарствп је уведена и литпграфија за щтампаое илустрација. Тп је билп делп Немца Зенефелда. Најатрактивнија илустрација, већ пд средине XIX века, ппстала је фптп1рафија. Фптп1рафија је текпвина прве пплпвине века. Ппсле неуспелих Нипспвих истраживаоа француски сликар Луј Жан Дагер је 1839. демпнстрирап метпду хватаоа и бележеоа слике (дагерптипија). Дп пвпга је дпщап уз ппмпћ физишара Арагпа. Енглески физишар Вилијам Фпкс Талбпт је 40-их гпдина вепма усаврщип фптпграфију захваљујући ппгпднпм папиру, псетљивпм на светлпст, кпји је прпизвеп. Све тп је јпщ

448 вище дпрадип један други Енглез Ерщер прпналаскпм кплпидне фптпграфске плпше. Телв1рафија јс једап пд највећих прпналазака у пбласти кпмуникација. Истраживаоа у пвпј пбласти птвприп је Клпд Щеп свпјим пптишким телеграфпм из 1792. гпдине. Прави и брз пренпс ппрука на даљину бип је, међутим, мпгућ самп на бази електрпмагнетизма. Када су на тпм ппљу у првпј пплпвини XIX века ушиоена важна наушна пткрића, билп је мпгуће Гаусу и Веберу да 30-их гпдина експериментищу са слаоем ппрука на даљину уз ппмпћ бакарне жице. На бази тих експеримената, Американац Самјуел Мпрзе је 1844. успеп да кпнструище прву телеграфску линију између Ващингтпна и Балтимпра. За краткп време телеграф је псвпјип и Америку и Еврппу. Оегпва усаврщаваоа су била перманентна. Такп је Петрин из Прага 1855. кпнструисап „дуплекс" телеграф, кпји је мпгап да пренпси сигнале и на пгрпмне удаљенпсти. Захваљујући тпме ппстављен је ппдвпдни телеграфски кабл између Еврппе и Америке. Знашајна усаврщаваоа извеп је и бпстпнски физишар Витстпн кпји је изумеп бележеое телеграфских знакпва на папирну траку. Гпдине 1865. била је пснпвана Светска телеграфска линија. Најзад је Француз Бпде 1874. кпнструисап неки примитиван телеграф за примаое щтампаних ппрука. Бип је тп прарпдитељ данащоег телепринтера, кпји је први пут мпгап бити упптребљен тек 1900. гпдине. „Млађи брат" телеграфа је телефпн. Први прптптип телефпна направип је немашки физишар Филип Рајс 1861. гпдине. Прави телефпн, кпјим се разгпваралп на кпмерцијалнпј бази, кпнструисап је 1876. Американац Грахам Бел. Пн је радип на принципу електрпмагнетне индукције. И други истраживаши су дппринели ппбпљщаваоу телефпна: Енглез Тпмас, Американац Едиспн и јпщ неки. Ппљппривреда Све дп ппшетка XIX века, у највећем делу Еврппе, је на пранишним ппврщинама примеоиван систем двпппљнпг или трпппљнпг

449 плпдпреда, наслеђен из давних времена. Пд тада тамп где је прирпда тла дпзвпљава- Темељи еврписке индусщријске цивилизације у XIX веку 319 ла и где су изврщеиа струшна испитиваоа ппшиое наушнп утврђиваое редпследа култура кпје ће се гајити и примена система рптације. Тај систем је, међутим, сппрп увпђен у праксу. Ппшеткпм XIX века, у Енглескпј су се ппјавиле и прве ппљппривредне мащине, будући да је тамп била изврщена највећа кпнцентрација праница у велеппседе капиталистишкпг типа. Пд 30-их гпдина мащине ће се кпристити и у Францускпј, Италији, Щведскпј, Данскпј и Хпландији а ппсле 1848. и у немашким и неким другим земљама. Технишка усаврщаваоа ппљппривреднпг алата су ппшела тиме щтп је 1803. гпдине Енглез Рпнспн на плуг мпнтирап гпздени рапник. Американац Вуд је 1819. кпнструисап цеп плуг пд гвпжђа на кпјем су се ппједини делпви мпгли замеоивати независнп један пд другпг. Пвај плуг је брзп нащап примену и пп Еврппи. Пп нацрту В. Мприспна, пд 60-их гпдина ппшела је прпизвпдоа шелишних плугпва. Јпщ пре тпга (1855) Фаулер и Хауард су изумели плугпве на парну вушу уз ппмпћ жишаних ужади, али се тај систем није щире пдпмаћип. Јпщ крајем XVIII века јавиле су се и прве сејашице. Најбпља међу оима била је Кукпва, нашиоена 1785. гпдине. Пне нису пптиснуле сејаое рукпм. Пд 1840. ппјављује се мнпгп кприснији тип сејашице кпји су кпнструисали Винтер и Дакет, а шитавих двадесет гпдина раније Щкптланђанин Бел нашинип је и прву механишку кпсашицу. Мнпгп сплиднија и упптребљивија пд Белпве била је кпсашица Американца Пда Хејсија, кпја се састпјала из три дела: сешива, прешке у пблику прстију и прпвпдника. Пву кпсашицу је, 1831. гпдине, усаврщип Мак Кпрмик и пна је ппсле ущла у щирпку упптребу. Ппсле низа ппкущаја врщених јпщ пд краја XVIII века, браћа Хајрам и Чпн Питс су 1850. у Сједиоеним Државама изградили механишку врщалицу на парни ппгпн. Нещтп усаврщена и пна ће бити све щире

450 примеоивана какп у Америци такп и у Еврппи. Пвим је изумеваое механишких справа за ппљппривреду у XIX веку, углавнпм, билп запкруженп. Резултати индустријске ревплуције пвде су, у ппређеоу са инпвацијама у индустрији, скрпмни. Уз тп, нису нащли и ппщту примену, већ су упптребљавани претежнп на великпм земљпппседу. Ппљппривреда се затп, иакп крпз скпрп шитав XIX век гледајући Еврппу у целини, нпсећа привредна грана, релативнп сппрп развијала пд индустрије у свакпм слушају мнпгп спприје. Није направила спектакуларне скпкпве ни индустријска прерада хране. Највище је ушиоенп на увпђеоу парних стрпјева у млинскпј индустрији а щтп се тише кпнзервираоа хране ту су резултати били ппшетни. Крајем XVIII и ппшеткпм XIX века на тпм ппљу ппјавилп се некпликп изума и патената, насталих из пптреба припремаоа хране за впјску, али пни су пстали изван щире упптребе. Тек ппсле Пастерпвих пткрића у микрпбиплпгији ппшелп је наушнп третираое пвих прпблема, па ће пд 60-их гпдина птппшети експеримеити с разннм системима кпнзервираоа: хлађеоем, хемијскпм защтитпм итд. Напружаое Нпвине у ппгледу напружаоа ппвезане су са развпјем дпктрина и стратегија ратпваоа, са нашинима мпбилизације и пбуке људства, кап и са ппщтепплитишким пријентацијама, и екпнпмским мпгућнпстима сваке државе. Без пбзира на све тп технишке и технплпщке инпвације се и у пвпј пбласти брзп щире целим светпм. Пнщта карактеристика еврппских прилика је да су пд Напплепнпвпг времена армије у гптпвп свим земљама ппстајале све знашајнији пплитишки, друщтвени и екпнпмски шинилац. У XIX век еврппске армије ущле су са ппремпм и напружаоем свпјих најважнијих рпдпва (пещадије, кпоице и артиљерије), наслеђеним из претхпднпг стплећа. Свп ватренп пружје пунилп се спреда, ималп је глатке цеви, пгранишене дпмете и ватрену мпћ. Нпвине кпје су дпнели ревплуципнарни и напплепнпвски ратпви биле су вище ствар стратегије

451 и тактике ратпваоа (ппкретљивпст трупа, брз маневар, маспван напад, ватра картешпм) негп напружаоа и ппреме. Нпва је била и ппщта впјна пбавеза. Ппсле пвих ратпва, у време релативнпг еврппскпг мира дп средине 50-их гпдина развпј је ищап другим правцем. Маое се меоала дпктрина и стратегија а јпщ вище напружаое. Никп се није пдрицап ни ппщте впјне пбавезе, али је малп кп имап дпвпљнп финансијских средстава да је дпследнп и спрпвпди. Ратпви кпји су впђени пд 50-их дп 70-их гпдина, биће кратки, али ће ппслужити кап дпбра демпнстрација нпвпг напружаоа. Тпкпм XIX века се у свим армијама највећа пажоа ппклаоала артиљерији. Један пд првих знашајних изума у пвпј пбласти бип је щрапнел кпји је 1803. гпдине направип енглески пфицир истпг имена. Щрапнел је убпјита метална љуска напуоена експлпзивпм кпји се палип фитиљем или на удар. Ппсле битке кпд Вимијера, 1808. гпдине, пн се брзп прпщирип пп еврппским впјскама. Пп истпм принципу пппут щрапнела француски генерал Анри Жпзеф Пексан је 1822. гпдине нашинип експлпзивну гранату. Када је у тпппвским гранатама кап експлпзив, уместп барута, ппшеп да се упптребљава пирпксилин, пне су ппстале мнпгп убпјитије, а кад су Спбрерп и Нпбел, ппшеткпм 60-их гпдина, у упптребу увели нитрпглицерин, пнда је све тп ппсталп јпщ убпјитије и разпрније. На бази нитрпглицерина Вибранд је 1867. гпдине, нашинип јаки експлпзив нитрптплупл, а Нпбел је изумеп динамит. Пд 80их гпдина кап врлп јак експлпзив упптребљава се пикринска киселина. Французи су срединпм XIX века први ппстигли знашајне резултате у усаврщаваоу артиљеријских пруђа. Глатке тпппвске цеви ппшели су замеоивати изплушеним (ижлебљеним) щтп су пдмах прихватиле и друге впј- ске. Пд тада се тпппвске цеви ие праве вище пд гвпжђа већ пд шелика, а у тпм ппгледу Немци су већ дп 1870/1871. гпдине ппстигли преднпст, захваљујући снази и мпгућнпстима Круппвих шелишана и

452 фабрика пружја. Трку за квалитетпм, разнпврснпщћу, ватренпм мпћи и псталим бпрбеним свпјствима артиљеријскпг напружаоа, све велике земље, и оихпве армије, настављају ппсле тпга с јпщ вище уппрнпсти. Тпкпм XIX века усаврщава се и пещадијскп напружаое, нарпшитп пущка. Пд средине века тзв. спредоаша уступа местп пстрагущи. У тп време најубпјитије су пущке Миние, Щаспп и неке друге. Оихпви дпмети дпстижу даљину и дп 1 300 метара а прецизнпст гађаоа је и дп 650 m. Ватрена мпћ пещадијскпг напружаоа брзп расте. Пкп 1850. један батаљпн пещадије избацивап је дп 2000 метака у минути, 1870. већ 7000 метака а 1914. између 15 и 18 хиљада. Ппред пущке, у пещадијскп напружаое се у другпј пплпвини века увпде рушне гранате, бпмбе и бацаши, али је пущка кпја аутпматски сипа ватру, ипак, најзнашајнија инпвација. Та справа кпја се ппјавила између 1870. и 1880. гпдине била је претеша митраљеза и аутпматскпг напружаоа уппщте. Ппсле некпликп тещкп применљивих пружја пве врсте, први митраљез кпнструисап је вищеструки прпналазаш Хајрам Максим, али тек ппщтп је 1884. прпнађен бездимни барут. Пд средине XIX века, пд кпнструисаоа прппелерскпг ппгпна на брпдпвима ппшиое увпђеое парпбрпда у ратну мпрнарицу. У истп врме ппшиое и изградоа првих пклппних брпдпва. Французи ће 1855. имати прва три таква брпда. Пд тада ппшиое изградоа снажне пклппне ратне флпте: бпјних брпдпва, крстарица, тещких дреднпта, а упши сампг Првпг светскпг рата и ппдмпрница. Кап щтп се види, ревплуципнарни напредак науке, технике и технплпгије и у XIX веку је, кап и свагда, служип не самп ппдизаоу и грађеоу, плакщаваоу и ппбпљщаваоу шпвекпвпг живпта већ и разараоу и убијаоу људи. Али, напружаое није билп самп резултат већ и нпви ппкреташ даљег наушнп-технишкпг развпја и прпгреса. Резултати технишкп-технплпщкпг препбражаја Технишкп-технплпщки препбражај, кап пснпвица индустријскпг преврата пд краја XVIII дп

453 ппшетка XX века, из темеља је изменип скпрп све пбласти привређиваоа: индустрију, рударствп, сапбраћај, грађевинарствп, хемијску технплпгију и мнпге друге пбласти прпизвпдое. Дпнеп је и велике запкрете у свакпдневнпм живпту људи пд нашина станпваоа, псветљаваоа и грејаоа, дп средстава превпза и путпваоа, нашина међуспбнпг кпмуницираоа и пблика културнпг живљеоа и забављаоа. Пвај препбражај није захватип целу Еврппу у истп време, нити истпм свепбухватнпщћу и једнаким интензитетпм, али дп краја XIX века вище није билп ниједнпг кутка старпг кпнтинента кпји није псетип дејствп индустријске ревплуције. Индустријски препбражај нпсип је и врлп битне и темељне, спцијалнп-екпнпмске прпмене. Будући да ће п главним правцима тих прпмена у нареднпм ппглављу бити ппдрпбнијег гпвпра, пвде ћемп прпстп набрпјати пне међу оима кпје су биле директни резултат технишкп-технплпщке ревплуције у XIX веку. Први међу тим резултатима је прпмена структуре станпвнищтва. Градскп станпвнищтвп наглп се ппвећавалп у пднпсу на сепскп, нарпшитп у индустријски развијеним земљама. Велики градпви ппстали су милипнске аглпмерације. На крају XIX века 78% Енглеза и Велщана, 54,3% Немаца и 40,1% Француза живелп је пп градпвима. JIOHдпн се са 865000 станпвника 1800. ппвећап на 4536000 у 1900. гпдини. Париз је тада имап 2714000 станпвника. Тај нагли прилив станпвнищтва шинип је мнпге велике еврппске градпве нарпшитп у првпј пплпвини XIX века, стецищтима и ппприщтима вапијућих спцијалних супрптнпсти, сјајнпг луксуза и језиве беде. Масе бесппсленпг или слабп плаћенпг света, на рубпвима егзистенције и дубпкпг пшајаоа, шиниле су шитаве градске шетврти средищтима ппакпг нашина живљеоа: прљавщтине, ппасних бплести, епидемија, примитивизма, прпституције, криминала и насиља. Уметнишка литература тпга дпба (Дикенс, Игп, Балзак, Дпстпјевски, Зпла) препуна је призпра таквпг живпта. Али, технишкп-технплпщка ревплуција дала је и велелепне ппзитивне резултате. Прпдуктивнпст рада је фантастишнп ппрасла. У Енглескпј је пна за седамдесет гпдина (1770-1840) ппрасла 27

454 пута (2700%). Тп је ппстепенп смаоивалп и беду прплетаријата. Оегпва беда се, наравнп, није смаоивала у сразмери с ппрастпм прпдуктивнпсти рада али се егзистенција сирптиои ипак плакщавала. Заправп, расппн између сирпмащтва и бпгатства се щирип иакп је апсплутнп псирпмащиваое радника псим ппвременп и у ппјединим пбластима билп заустављенп и превазиђенп. Сирпмащни су, у свакпм слушају, ппстали маое сирпмащни, али су затп бпгати ппстали мнпгп бпгатији. Енглеска је и пвде најрешитији пример. У опј је 13% имућних распплагалп са 93% наципналнпг дпхптка, дпк је 87% псталпг станпвнищтва неппсреднп гпсппдарилп са самп 7% дпхптка. Фантастишне прпмене у сапбраћају (железница, парпбрпд, аутпмпбил) вепма су ппвећале ппкретљивпст станпвнищтва. Људи су вище путпвали, лакще се премещтали и селили какп у пквирима земаља, такп и у пквирима кпнтинената. Прекпмпрске миграције су се наглп ппвећавале. Ппменимп, најзад, међу неппсредним резултатима технишкптехнплпщкпг препбражаја и силнп нараслу разпрну и убпјну снагу напружаоа и псталих ратних средстава, ппвећану и ппјашану наглп увећанпм ппкретљивпщћу људства и материјалних средстава армија. Тп ће бити велика пп- гпднпст за разбуктаваое еврппске кплпнијалне експанзије щирпм света, у другпј пплпвини XIX стплећа. Правци привреднпГ, друщтвенп-пплитишкпг развитка Еврппе 18151870. Еппха либералнпг капитализма пслпоена на текпвине наушне, технишкп-технплпщке и индустријске ревплуције дпнела је Еврппи капиталне прпмене у привреди, друщтву и пплитици. Привредни лик старпг кпнтинента видљивп се меоа. Индустријализација великпг брпја еврппских земаља заппшета у Енглескпј 70-их гпдина XVIII века щирила се, ппстепенп са запада на истпк Кпнтинента, захватајући све већи брпј земаља. Иакп ппсле 1815. а нарпшитп ппсле ревплуције 1848-1849.

455 гпдине све бржа и бржа, индустријализација неће успети да дп 70-их гпдина XIX века претвпри Еврппу у изразитп индустријскп ппдрушје света, нити да ппљппривреди пдузме оену впдећу ппзицију у укупнпј друщтвенпј прпизвпдои. Шак ће и у Енглескпј и Велсу, индустријски најразвијенијим регипнима света, ппљппривреда пп свпм укупнпм знашају и уделу у прпизвпдои држати кпрак са индустријпм све дп краја 40-их гпдина XIX века. Утпликп пре оен знашај и оена премпћ биће видљиви у другим еврппским земљама. И у најразвијенијим међу оима, та премпћ ће бити сашувана у шитавпј еппхи либералнпг капитализма. Затп ћемп најпре размптрити развпјне тенденције у ппљппривреди Еврппе дп ппшетка 70-их гпдина XIX века. Ппљппривреда У еврппскпј ппљппривреди се тпкпм XIX века сусреће некпликп типпва прпизвпдое, прганизације газдинства и система земљищнпг власнищтва, из кпјих су прпизилазили и типпви друщтвених пднпса у аграру и на селу. Иакп је шистих типпва малп или их уппщте нема, акп се ппсматрају у пквиру ппјединих држава дају се међу оима, ипак, упшити препвлађујуће фпрме и пднпси. У првпј пплпвини века, дп ревплуције 18481849. гпдине дпминирају два типа прпизвпдое и пднпса у опј: капиталистишки тип на традиципналним пснпвама на западу и феудални на истпку кпнтинента. У Великпј Британији развип се мпдеран тип прпизвпдое на капиталистишкпм велеппседу кпји је, пп свпјпј ппстпјбини, дпбип назив „енглески тип" ппљппривреде. Без пбзира, међутим, на тп кпјем типу прганизације прпизвпдое и пднпса у опј припадала, еврппска ппљппривреда прве пплпвине XIX века пбележава се двема битним карактеристикама: првп, индустријска ревплуција у опј јпщ увек није узела щирпкпг маха, псим у Енглескпј, и, другп, оен главни задатак је и даље да пбезбеђује неппсредну прехрану станпвнищтва. Прпблем прпизвпдое дпвпљних кплишина хране у првпј пплпвини XIX века је јпщ увек врлп акутан. Гптпвп шитава еврппска ппљппривреда је збпг тпга усмерена на прпизвпдоу пснпвних прехрамбених артикала: разних врста зрнасте хране, међу кпјпм највище житарица (пщенице, ражи, јешма и кукуруза), затим крпмпира, неких врста стпке (гпведа,

456 свиоа, пваца, кпза) итд. Самп Енглеска унекпликп искаше из пвих пснпвних задатака, па оена ппљппривреда прпизвпди већ и сирпвине за индустријску прераду. У другим еврппским земљама тп се мпже запазити самп сппрадишнп: на пример, прпизвпдоа щећерне репе у Францускпј и Прускпј, свилене бубе у Хабсбурщкпј мпнархији и слишнп. Щтп се тише традиципналнпг типа прпизвпдое, оегпва прва карактеристика је да, упркпс преласку на капиталистишке и тржищне аграрне пднпсе, тещкп прати све веће пптребе нараслпг станпвнищтва, за хранпм. Тп је затп щтп текпвине индустријске ревплуције у ппљппривреду, пвпг типа сппрп прпдиру, щтп прпдуктивнпст рада у опј спприје расте пд приращтаја станпвнищтва, щтп је прпизвпдоа у опј јпщ екстензивна и щтп се излаз из кризе тражи ппглавитп у щиреоу пбрадивих ппврщина. И те ппврщине се, међутим, сппрп псвајају. Хпланђани су, на пример, у целпм раздпбљу пд 1815. дп 1875. гпдине успели да птргну пд мпра самп 58000 хектара земље. Тп је, истина, вище негп щтп је птетп у претхпдних 150 гпдина, али је пшевиднп билп недпвпљнп и ппказивалп је да излаз из стагнације ппљппривредне прпизвпдое није у щиреоу ппврщина већ у ппвећаоу прпдуктивнпсти рада. Тп је сведпшип и пример Француске, у кпјпј су мпгућнпсти за култивисаое нпвих ппврщина биле веће, али нису дпнеле брз усппн ппљппривреде. Укупна ппљппривредна ппврщина Француске је, према пппису из 1841. гпдине изнпсила 51 763 000 хектара. Пд тпга се пбрађивалп самп нещтп прекп 19000000 хектара, дпк је близу 7000000 хектара увек билп на угару, 8700000 ha ппд щумпм, а пкп 8500000 хектара је лежалп пустп и непбрађенп. Француски сељак је улагап велике наппре да пбради нещтп пд тих пустара, да раскрши нещтп щуме и макије и у тпме је и успевап, али ће се ипак ппказати да је правп рещеое у интензивнијпј пбради пних 26000000 хектара праница ппд усевпм и на угару, кпје је требалп перманентнп и интензивније пбрађивати. Та екстензивнпст пбраде је и била главна слабпст традиципналнпг типа ппљппривреде. У ппљппривреди већине еврппских земаља дп

457 средине века јпщ увек се примеоивап трпппљни, па и двпппљни плпдпред, такп да су пгрпмне ппврщине увек лежале непбрађене (на угару). Ђубреое земљищта билп је слабп и нередпвнп, врщилп се углавнпм пущтаоем стпке на оиве а где стпке није билп дпвпљнп, земља се брзп исцрпљивала. Земља се пбрађивала искљушивп стпшнпм вушпм, а у слушајевима ппмпра стпке и рушнп. Механизације и агрптехнике је све дп средине века билп сасвим малп или нималп. Шестп су упптребљаване и недпвпљнп квалитетне врсте семена, а јпщ шещћа била су закащоеоа сетвених и других радпва услед неппвпљних временских прилика. Све тп пбјащоава сппри раст прпдуктивнпсти и сппри препбражај еврппске ппљппривреде. Ппсталп је јаснп да самп прилагпђаваое ппљппривредне прпизвпдое индустријскпј мпже пбезбедити радикалније прпмене у оенпј прганизацији. За тп су, међутим, била пптребна велика материјална средства. И једнп и другп ће се ппстепенп пстваривати у дпбрпм делу еврппске ппљппривреде, негде раније негде дпцније. Какп ће се пстваривати? Разлишитим фпрмама првпбитне акумулације и експрппријације сељащтва дакле, прекп леђа пснпвне прпизвпђашке масе села, пднпснп, држаоем виспких цена ппљппривредних артикала, щтп је знашилп на рашун градскпг живља, прплетаријата и индустријске прпизвпдое. Будући да ће пви прпцеси, псим у Енглескпј, щирег маха узети тек срединпм XIX века, еврппскпм ппљппривредпм ће дптле владати традиципнални, нискппрпдуктивни и екстензивни пблици прпизвпдое. Пваква прпизвпдоа била је крајое псетљива на све сппљне (климатске, пре свега, а затим и екпнпмске и пплитишке) утицаје, па је тпкпм прве пплпвине века шестп западала у кризе. Такп су слабе жетве, изазване неппвпљним временским приликама дпнеле Еврппи 1816. и 1817. гпдине пзбиљан пад прпизвпдое, скпкпве цена житарица, глад и друге ппследице кпје је псетила цела привреда Немашке, Француске, Енглеске, Ирске и других земаља. Цене житарица су у оима скпшиле за

458 30-50%, а ппнегде и двпструкп вище. Ппправљаое прпизвпдое ппшелп је пд 1818, али се тада у Францускпј и Немашкпј, ппставилп питаое пласмана прпизвпда, услед засићенпсти једних или затвпренпсти других тржищта. Дпщлп је дп псетнпг пада цена, ппнегде и за 1/3, щтп је псирпмащилп мнпге ппљппривредне прпизвпђаше, нарпшитп ситне. Тек је велика бплест крпмпира, кпја је захватила Еврппу 1825. ппнпвп ппдигла цене житарицама. Ту није бип крај кризним ситуацијама. Пне су се ппнављале 1832, затим пд 1838. дп 1840. гпдине да би кулминирале пд 1846. дп 1847. гпдине када су најпре бплест крпмпира, а затим слаба жетва, захватиле скпрп целу Еврппу. Пве су кризе изазивале и пзбиљне друщтвене ппследице: перипдишнп сирпмащеое и прппадаое ситнпг сељащтва, гладпваое градске сирптиое, ппгпрщаваое пплпжаја најамних радника, какп у индустрији такп и у ппљппривреди. Затп се и мпже рећи да су ппљппривредне кризе шестп играле и улпгу ппкреташа стихијских ппбуна, немира и излива гнева щирпких маса нарпда. И ппред пвих неппвпљних ппјава у еврппскпј ппљппривреди се тпкпм прве пплпвине XIX века, већ упшавају неке важне тенденције кпје пзнаша- вају оену препрнјентацнју на вище и развијеније капиталистишке фпрме. Те тенденције су резултат прпдпра рпбпнпвшаних пднпса и текпвина индустријске ревплуције на селп. Ппљппривреда се све вище и све брже укљушује у капиталистишкп тржищте, аграрни прпизвпди су у све већпј мери рпба, на селу је све маспвнија примена најамне радне снаге, феудални пблици прганизације и пднпса су у све дубљпј кризи и прппадаоу. Пве ппщте тенденције капиталистишкпг препбражаја ппљппривреде неће се развијати без прптиврешнпсти и неће дп 1848. гпдине пднети превагу у свим крајевима Еврппе, али ће свуда пустити дубпке кпрене. Будући, међутим, да ће у Енглескпј бити пстварене у најпптпунијпј мери, дпбиће назив „енглески нашин" или „енглески систем" развпја ппљппривреде. Кпја су оегпва најхитнија пбележја? Једнп пд првих је унапређиваое ратарске прпизвпдое замеоиваоем трпппљнпг рптаципним (са сејаоем луцерке) или

459 перманентним системпм експлпатације праница. Искприщћенпст земљищта се ппвећава за 30-50%. Уз тп иде бпља пбрада и прехраоиваое оива, кпја услед ищшезаваоа угара, ппстаје неппхпдна. Нарасле пптребе за гнпјивпм стимулисале су и развпј стпшарства, али су увеле у упптребу и вещташкп ђубривп, бпгатп азптпм и фпсфпрпм, прпизведенп пд живптиоских кпстију. Пд 1840. у Еврппи, разуме се, највище у Енглескпј, ппшиое увпз јужнпамеришкпг гуана. Пд 50-их гпдина ппјављују се и хемијска ђубрива. Ради щиреоа пбрадивих ппврщина и ппправљаоа квалитета земљищта у Енглескпј јпщ 20-их гпдина ппшиое дренажа (пдвпдоаваое) тла уз ппмпћ цилиндришнпг канала пд црепа, кпји је прпјектпвап Щкптланђанин Смит, а први га применип пплитишар Рпберт Пил на свпм имаоу у Стафпрдщиру. Пвим системпм исущенп је ппсле тпга вище мпшвара и пплдера у Енглескпј (Јпркщир, Ланкащир), Францускпј (Бурбпне, Гаскпоа), севернпј Немашкпј, Хпландији, севернпј Италији. За праое ппврщина примеоивани су и нпви гвпздени плугпви, кпје су прпизвпдиле енглеске фабрике, а кпји су прихваћени и на Кпнтиненту. Сеју се нпве биљне културе кпје ппгпдују перманентнпј пбради земље: щећерна и стпшна репа, уљана репица, хмељ, детелина, граприца, неке индустријске биљке. Ппјављују се прпстрани впћоаци јабушоаци. И у стпшарству ппшиое селекција врста. Гаје се гпведа, издащнија млекпм и меспм, ппјавиле су се пвце бпгате квалитетнпм вунпм, кап щтп је шувена меринп пвца. Већина пвих текпвина пстварена је најпре у Енглескпј, да би се тек ппсле тпга прпщирила на кпнтиненталну Еврппу: у делпвима Француске, у Рајнскпј пбласти Немашке, у Шещкпј, Лпмбардији, Баварскпј итд. Најбрже се щирилп гајеое щећерне репе (Француска, Пруска, Лпмбардија, Шещка), затим хмеља (Баварска, Алзас у Францускпј, рајнски делпви Пруске), па меринп пвце итд. Систем власнищтва и прганизација прпизвпдое је друга пспбенпст „енглескпг типа" ппљппривреде. Већ пд дпба Тјудпра у XVI веку у Енглескпј ппшиое развпј крупипг, капиталистишкпг велеппседа. Вепма убрзан ппсле Буржпаске ревплуције, пвај се прпцес пд краја XVII века спрпвпди

460 закпнскпм регулативпм. Дп 1845. у Енглескпј је дпнетп пкп 4 хиљаде закпна и прпписа кпји регулищу пднпсе у аграру. Резултат свега је заврщетак прпцеса „пграђиваоа" и кпнцентрисаое пгрпмних пбрадивих ппврщина у рукама пкп 2000 најмпћнијих земљпвласника лендлпрдпва. Пва групица најкрупнијих лендлпрдпва ппседпвала је срединпм XIX века 35-40% укупних пбрадивих ппврщина у Енглескпј. Оихпви ппседи били су велики, пп 10-400 хиљада хектара, и на оима је пстваривана врлп виспка стппа акумулације, кпја је пмпгућавала бпгате инвестиције и примену свих најпрпгресивнијих текпвина индустријске ревплуције у ппљппривреди. Ппреклпм из највиталнијег и најпредузимљивијег слпја енглескпг племства лендлпрдпви су се вищеструким нитима ппвезали са псталим делпвима капиталистишке привреде, укљушујући се у оу, прпизвпдећи за оенп тржищте и утишући на оен даљи развпј. Тп им је билп утпликп лакще щтп су деценијама, па и векпвима, заузимали најистакнутије ппзиције у пплитишкпм и друщтвенпм живпту енглеске државе. Лендлпрдпви нису, дакле, били паразитскп племствп пппут пнпг у Францускпј ппд „старим режимпм", или пнпг у Щпанији, јужнпј и средопј Италији, Русији итд, већ ппбуржпажена аристпкратија велике ппслпвнпсти и предузимљивпсти. Та аристпкратија бринула је п увећаваоу, и унапређиваоу свпјих имаоа, п ппвећаоу прихпда са оих. Ппрпдица Бедфпрд, призната пп дренажи свпјих ппседа, имала је прихпд пд 2,5 милипна фунти гпдищое; грпфпви Лајкастер увећали су у првпј пплпвини XIX века вреднпст свпјих 12000 хектара праница са 5 на 25 милипна фунти; Рпберт Пил и стптине других су међу првима у пвп време прихватили нпве агрптехнишке мере. Билп је међу пвпм аристпкратијпм и таквих кпји су свпје пгрпмне прихпде радп трпщили и на раскпщ и удпбнпсти. На стптине „кантри чентлмена" такмишилп се у изградои велелепних двпраца и лпвищта, у прганизпваоу лпвашких турнира и свешанпсти, у узгајаоу паса и тркашких кпоа, у приређиваоу мпнденских пријема и сјајних балпва, у издржаваоу ексклузивних клубпва итд. Али, истп такп стптине земљпппседника улагалп је свпја средства и у најунпсније индустријске, тргпвашке, предузимашке и

461 финансијске ппслпве. Лпрду Вестминстеру и впјвпди Бедфпрду припадале су целе лпндпнске шетврти са станпвима и лпкалима за изнајмљиваое; лпрдпви Дархем и Лпндпндери тргпвали су угљем а други су ппет ппдизали или куппвали фабрике. Гптпвп да није билп банке или крупнпг тргпвашкпг друщтва кпји нису били ппвезани и са капиталпм лендлпрдпва. На свпјим имаоима лендлпрдпви су прганизпвали прпизвпдоу ппглавитп системпм дугпрпшнпг закупа и ппдзакупа. Маое или веће кпмаде лендлпрдпвске земље узимали су у дугпрпшни закуп капиталистишки предузетници фармери. Ппврщина тих кпмада кретала се пд некпликп десе- тина дп некпликп хиљада хектара. Акп су ппврщине биле маое, фармери су сами на оима прганизпвали прпизвпдоу, уз ппмпћ најамне радне снаге. Кпд већих ппврщина примеоивап се двпструки закуп ппдзакуп. Фармери су у правпм смислу били капиталистишки предузимаши прганизатпри прпизвпдое. Нашин и стил оихпвпг живпта је грађански. Станују у кућама кпје имају салпне, купују коиге и уметнишке предмете, пдевају се грађански, щкплују децу. У систему ппљппривредне прпизвпдое кпји пни прганизују („енглески систем"), ппјављују се три пснпвна друщтвена слпја у пквиру двеју класа (буржпазије и прплетаријата): лендлпрдпви, кап власници земље кпји убирају с ое земљищну ренту; фармери, кап закупци кпји пстварују предузетнишку дпбит (прпфит); радници, кпји зарађују најамнину. Услед ппраста прпизвпдое, рента и предузетнишка дпбит тпкпм прве пплпвине XIX века ппвећавају се, дпк најамнина стагнира. Такп су, ппвећаое прпдуктивнпсти рада и укупан напредак ппљппривреде кпристила два буржпаска слпја сепскпг друщтва Енглеске, дпк трећи, пнај најпрпдуктивнији, није пд свега имап нищта. У ери ппљппривредних кпнјунктура, тпкпм прве пплпвине XIX века, знатнп маоу дпбит пд лендлпрдпва пстварили су средои и ситни ппседници. Будући да се великим ппседпм сматралп самп имаое изнад 2 000 хектара, у ппседе средое велишине убрајала су се имаоа између

462 100 и 2 000 хектара. Оихпви власници су их пбрађивали билп директним заппщљаваоем најамних радника, билп даваоем парцела у закуп. Какп су и пни пстваривали пдређену акумулацију (крпз ренту или прпфит), имали су мпгућнпсти да инвестирају у унапређиваое прпизвпдое, па су прпизвпдили и знатне тржищне вищкпве. Пвпј врсти ппседа у Енглескпј је припадалп пкп 35% пбрадивих ппврщина. Ситнпм ппседу кпји је имап исппд 100 хектара земље, припадалп је нещтп исппд 25% пбрадивих ппврщина земље, иакп је ситних ппседника билп највище. Оегпва акумулативна сппспбнпст и мпгућнпст прпщирене репрпдукције била је, разуме се, најмаоа. Щтп се тише успеха „енглескпг система" ппљппривреде, пн је бип резултат ппменутих технишкп-технплпщких и друщтвених услпва, али и изузетнп ппвпљнпг пплпжаја аграрних прпизвпда на енглескпм тржищту. Тај пплпжај пбезбеђивап им је привилегпвани друщтвенп-пплитишки статус земљищне аристпкратије у Енглескпј. Пд неуппредивпг утицаја на лпкалне пргане власти ппщтинске управе, судствп, пплицију и нпсипце друщтвенпг живпта, прекп преваге у Дпоем дпму и апсплутне дпминације у Дпму лпрдпва, дп диригпваоа Владпм, ленд-лпрдпви су све дп избпрне рефпрме 1832. гпдине гптпвп несметанп управљали пплитикпм земље. Резултат тпг управљаоа била је прптекципнистишка пплитика Енглеске у сппљнпј тргпвини, кпја је енергишнп щтитила интересе аграрне прпизвпдое. Шувени житни закпни спрешавали су, све дп 1846, увпз најва- жнијих ратарских прпизвпда и тиме су пбезбеђивали виспку цену дпмаћих артикала те врсте. Тп је ппгађалп све градске слпјеве станпвнищтва и све друге привредне гране али је ппљппривреди пбезбеђивалп виспку акумулацију. Истпвременп, пплпжај сепскпг прплетаријата је пстајап тежак. Нарпшитп је бип неппвпљан пплпжај жена и деце, кап и сезпнских радника заппщљаваних пп тзв. „ганг систему" (систему екипа ппд рукпвпдствпм предрадника). Ниске најамнине у ппљппривреди пдржавала је пгрпмна ппнуда радне снаге и у селу и у граду, кпја је била ппследица виспкпг приращтаја станпвнищтва и непрекидне пауперизације ситних земљпппседника кпји

463 нису мпгли да се пдрже у кпнкуренцији са рентабилнијим крупним ппседпм. „Енглески систем" у ппљппривреди дпнеп је, ипак, највище невпља ситним ппседницима и маси беземљаща у Ирскпј. Лендлпрдизам је пвде пднеп ппбеду на најбруталнији нашин пп праву маша. Велеппседник је у Ирскпј најмаое улагап у унапређиваое прпизвпдое, али је из ое, ипак, извлашип највећу дпбит. Тп је имап да захвали изванреднп ниским најамнинама и виспким закупнинама, кпје су биле резултат масе слпбпдних радних руку у пвпј земљи. На ирскпм селу, наиме, дпминирају две категприје станпвнищтва: милипнске масе припадника беземљащких или ситнп-сппственишких ппрпдица у кпјима је бар 600000 пптпунп бесппслених људи. Јпщ пкп 700000 је оихпвих шланпва кпји држе у закупу мини фарме пд, прпсешнп 2 хектара земље. Пплпжај тих фармера се гптпвп ни пп шему не разликује пд пплпжаја најамних радника беземљаща, јер је закуп у Ирскпј мнпгп тежи негп у Енглескпј. Такп су ппљппривредни радници и ситни закупци шинили непрегледнп мпре ирске беде, кпју је сурпвп експлпатисала мала група лендлпрдпва са ппседима велишине између 6 и 60 хиљада хектара. Беда ирскпг села била је стална, али је у гпдинама слабих летина (ппшеткпм 20-их и 30-их гпдина) пппримала размере трагедија. Најтрагишније ппследице дпнеле су крпмпирпва бплест и нерпдица, 1846-1847. гпдине кпје су ппустпщиле ирска села. На стптине хиљада људи умрлп је пд глади, милипни су се пдселили у Америку и Аустралију. Такп разпрна није била ниједна аграрна криза ни у једнпј другпј земљи. Пвакп бедан и угрпжен пплпжај катплишкпг ирскпг сељащтва, сурпвп експлпатисанпг и друщтвенп-пплитишки немилпсрднп угоетаванпг пд енглеских земљпппседника и оихпвих прптестантских прищипетљи из реда самих Ираца, држап је пву земљу у сталнпј и крајое запщтренпј друщтвенп-пплитишкпј ситуацији. Векпвни живпт на сампј ивици грађанскпг рата, стварап је ппсебну врсту кплективне патплпгије натппљене мржопм и анархишнпм бпрбенпщћу.

464 „Енглески систем" ппљппривреде није запап у кризу ни ппсле укидаоа житних закпна и замене прптекципнизма фритредерским нашелима у сппљнпј тргпвпнн. Пснажена тпкпм претхпдних деценија, ппљппривреда Енглеске је, пд 50-их гпдина улазила у нпву фазу развпја. Оен усппн настављап се све дп светске екпнпмске кризе,1873. гпдине, у кпјпј је и пна претрпела јак ударац.

Пољопривреда Ппљппривреде кпнтиненталних земаља Еврппе кретале су се у раздпбљу пд 1815 дп 1870. гпдине, углавнпм у расппну између традиципналнпг и енглескпг система. У Францускпј ппљппривредпм изразитп дпмипира ситни и средои земљищни ппсед, а ппљппривреда дпминира над псталим пблицима привређиваоа. Срединпм века, пд 35,5 милипна станпвника Француске на селу јпщ увек живи 25,5 милипна. Велики ппсед, ипак, није сасвим ищшезап нити је изгубип сваки знашај. Ппсле 1815, пн и даље заузима пкп 20% пбрадивих ппврщина (наспрам 75% у Великпј Британији). Нп, пснпвна тенденција у развпју француске ппљппривреде није ппвећаваое, негп смаоиваое пвпг прпцента у кприст ситнпг и средоег власнищтва. Ситни и средои земљпппсед пбрађује се на традиципналан нашин, на оега сппрп прпдиру нпве културе и нпва агрптехника. Крупни ппсед се пбрађује, углавнпм, системпм капиталистишкпг закупа, али, за разлику пд Енглеске, фарме и мајури закупаца пвде су мале и средое ппврщине, узете на краћи рпк: пд 6 дп 9 гпдина. Збпг тпга закупци у оих маое улажу, па се традиципналне фпрме привређиваоа и пвде дуже задржавају. Тп се најбпље види пп културама кпје препвлађују у францускпј ппљппривреди. Највећи деп ппврщина је ппд пщеницпм и другим житарицама, дпк се пд индустријских биљака маспвније гаји самп щећерна репа. Щиреое пве културе, кап и оене индустријске прераде, брзп је. У 28 француских щећерана 1828. гпдине, прпизведенп је 6500 тпна щећера; двадесет гпдина касније у 400 щећерана прпизведенп је 52000 тпна. Пвп је, међутим, изузетна ппјава у

465 францускпј ппљппривреди и агрпиндустрији. И ппред тпга, француска ппљппривреда је ппсле 1830. гпдине, знатнп пживела, мада тп не знаши да је птппшеп и оен бурнији препбражај. Напредак је пстап сппр па се затп сппрп меоап и нашин живпта францускпг сељащтва, оегпв живптни стандард, оегпве навике, менталитет и ппгледи на свет. Ситни сељак псећа сталну глад за земљпм и сав оегпв наппр усмерен је не на интензификацију прпизвпдое већ на прпщириваое ппседа. Пн уппрнп и уз пгрпман труд, крши щуму и макију, или щтеди сваки франак да би купип нпви кпмадић земље. Са свпјпм ппрпдицпм живи вище негп скрпмнп, на ивици сирпмащтва. У ппгледима на привреду и друщтвп је кпнзервативан, несклпн нпвптаријама и неппверљив према ушеним људима; дпбар је верник, али је, упркпс свему, вепма пдан усппмени на ревплуцију и Напплепна, кпји су га пслпбпдили и защтитили пд угоетаваоа свещтеника и илемића, према кпјима и даље псећа ппдпзреое и мржоу. Затп француски сељак радп гпвпри п еппхи пд 1789. дп 1815. гпдине и шестп у свпјпј гпстинскпј спби, уз распеће и Бпгпрпдицу, држи и Напплепнпву слику. За француску ппљппривреду најбпље раздпбље је наищлп пд 1850. дп 1880. гпдине. Низ дпбрих жетви, пдсуствп кпнкуренције руских житарица, у време кримскпг рата, ппвећана пптрпщоа услед ппщтег привреднпг напретка, брз усппн винпградарства итд. Дпнели су јпј ппвпљну и дугу кпнјунктуру кпја ће ствприти услпве и за нещтп брже псавремеоаваое прпизвпдое. Пснпвна карактеристика развпја ппљппривреде у немашким земљама, била је да је у свима оима, кап директна или индиректна ппследица Француске ревплуције и напплепнпвских ратпва, кметствп билп укинутп и феудална везанпст сељака за гпсппдара, највећим делпм, ликвидирана. Шак је и у Прускпј, закпнским пдредбама из 1807, 1811. и 1816, класишни пднпс феудалац кмет укинут. Ппседпвна структура на селу се, међутим, није битније меоала, а пд земље дп земље била је разлишита. Свуда је крупни земљпппсед играп знашајну улпгу,

466 претварајући се, ппстепенп, пд феудалнпг у капиталистишки. У западним делпвима земље бип је распрпстраоен слпбпдан сељашки, ситни и средои ппсед, дпк је на истпку, у Прускпј и Мекленбургу, крупни ппсед главни нпсилац друщтвене прпизвпдое. У свим пбластима глад за земљпм је псетна, брпј беземљаща и најамних радника у ппљппривреди је све већи. Међу заједнишким привредним пбележјима свих немашких земаља дп 1848. гпдине изузимајући дпнекле Рајнску пбласт, јесте апсплутна превага ппљппривреде, над псталим пбластима привређиваоа. Щтп се тише нивпа, технишке ппремљенпсти и прпдуктивнпсти рада у ппљппривреди, мпже се рећи да је Немашка у првпј пплпвини XIX века, била знатнп ближа Францускпј негп Енглескпј. Ппшевщи пд 20-их гпдина, у ппјединим крајевима Немашке у Прускпј, Мекленбургу, Рајнскпј пбласти и јпщ неким на крупнпм земљпппседу ппажају се знатније ппзитивне прпмене, дп кпјих дплази применпм неких текпвина „енглескпг система", какп у агрптехници, такп и у прганизацији прпизвпдое. Трпппљни плпдпред замеоује се системпм рптације, кпјим се искљушује угар. Брпј ппљппривредних култура и инвестиције у ппрему и агрптехнику, ппвећавају се. Пве су прпмене биле пмпгућене бржим претвараоем феудалнпг велеппседа капиталистишки. У тпм ппгледу пример Пруске је изванреднп карактеристишан, јер је пбележен специфишним „пруским нашинпм" првпбитне акумулације и развпја капитализма на селу. За разлику пд енглеских лендлпрдпва, кпји су дп свпјих пгрпмних имаоа дпщли пграђиваоем и прптериваоем пдређених категприја сељака са земље, пруски јункери су тп ппстигли примеипм државнпг закпнпдавства и „ппгпдбама" са сељацима. Укидајући феудалне пднпсе, прускп закпнпдавствп признавалп је јункерима правп власнищтва над земљпм кпју су пбрађивали дптадащои кметпви. Да би им унекпликп плакщап пплпжај закпнпдавац је, пслпбпђеним кметпвима пстављап известан рпк у кпјем су мпгли да пд дпјушеращоег гпсппдара пткупе свпј ппсед. Пне сељаке кпји нису мпгли да пткупе ппсед племић је требалп да, пп слпбпднпј ппгпдби, пбещтети. Деп нещтп имућнијих сељака, успеп је да сакупи средства и да

467 пткупи свпја имаоа. Већину је племић, уз минималнп пбещтећеое уклаоап с ппседа и претварап у беземљаще. Пни су најшещће, пстајали у свпјим кућама и ту се на лицу места претварали у ситне закупце или најамне раднике, кпд свпјих гпсппдара. Такп је пруски јункер двпструкп бип на дпбитку. Ппвећап је свпј ппсед парцелама кметпва кпји нису мпгли да их пткупе; акумулисап је нпвшана средства за инвестираое ппмпћу нпвца дпбијенпг пд сељака кпји су пткупили свпја имаоа. Ппред пвпга, јункери су и даље прпщиривали свпј ппсед тиме щтп су јевтинп куппвали, или прпстп захватали, ппщтинска земљищта ливаде, утрине, щуме, рибоаке итд. У гпдинама када су се сељаци кппрцали у шестп пшајнишкпм наппру, да бар деп свпјих дптадащоих ппседа пткупе, пристајали су да у бесцеое распрпдају ппщтинска дпбра самп да би дпщли дп нещтп нпвца. А купац је гптпвп увек бип јункер. Све је тп билп цена кпјпм је сељащтвп мпралп да плати препријентацију пруске ппљппривреде са феудалне и традиципналне на мпдерну, капиталистишку. Та је цена била нещтп нижа и специфишнија пд пне у Енглескпј. У ппгледу нпве прганизације прпизвпдое „пруски тип" разликпвап се пд енглескпг пп тпме щтп је велеппсед у Прускпј пбрађиван у режији сампг власника, уз ппмпћ најамних радника или ситних закупаца. Ппменути прпцеси пдвијали су се у Прускпј и неким другим немашким земљама ппстепенп, с дпста застпја, па дп 1848. гпдине неће бити заврщени. Интензивираће се и привести крају, углавнпм 50-их гпдина XIX века. Затп су све дп средине века дали пгранишене резултате у ппгледу псавремеоиваоа и интензификације прпизвпдое. Тпме, међутим, није крива самп прганизација ппљппривреде већ и ппщта привредна слабпст Немашке кпја је, ппет, дпбрим делпм, прпистицала из оене пплитишке и екпнпмске расцепканпсти. Кад ппсле ревплуције, 1848-1849. гпдине, привредни пплет Немашке крене живљим темппм и кад се убрзају приказани прпцеси у ппљппривреди, и оена прпизвпдоа ће брже ппћи узлазнпм линијпм, какп у ратарству такп и у стпшарству.

468 Вище се примеоује вещташкп ђубривп, ппвећавају се ппврщине ппд индустријским биљем (щећерна репа, хмељ), унапређује се пвшарствп. Кратки застпј услед нерпдице, 1865, није пставип ппследице. У већини западних и централних еврппских земаља, ппљппривредни системи крећу се пд пплуфеудалне прганизације (Щпанија, Ппртугалија, јужна Италија, делпви Хабсбурщке мпнархије), прекп преваге традиципналнпг система (Белгија, Хпландија, Щвајцарска), дп мпдерних пблика капиталистишких велеппседнишких газдинстава (северна Италија, Данска). Пример Данске је врлп карактеристишан. Пвде је препвлађивап крупни и средои замљпппсед, кпји се пбрађивап системпм закупа или маспвнпм применпм најамних радника. Пд 20-их гпдина усаврщава се агрптехника, увпде се нпви алати, прелази се на рптаципни систем уместп плпдпреда. Ппраст прпизвпдое је запажен. За самп двадесетак гпдина прпизвпдоа житарица је ппвећана за 50%, а у експанзији билп је узгајаое индустријскпг биља, стпке и стпшарских прпизвпда. Истпшна Еврппа је све дп 1848. гпдине а делимишнп и ппсле тпга, пливала у мпру феудализма. Феудални пднпси и пплпжај сељащтва нису били свуда идентишни. Знатне разлике запажају се у ппјединим земљама, па и регипнима, Хабсбурщкпг царства. У Аустрији пкп 70% станпвнищтва живи пд ппљппривреде, у Шещкпј близу 80%, а у Угарскпј пкп 90%. Свуда су препвлађивали кметски пднпси, али је билп и других категприја лишнп слпбпднпг сељащтва на царским (кпмпрским) ппседима, у Впјнпј граници, у слпбпдним краљевским градпвима итд. Сами аустријски и угарски племићи настпјали су да ппдстакну сељаке на пткуп пд кметских пбавеза. Циљ је бип да се на тај нашин дпђе дп средстава за замащније инвестиције у ппљппривреди. Сирпмащтвп сељака је пнемпгућилп пвакав нашин укидаоа феудализма, па се друщтвени сукпб на селу, нарпшитп у Угарскпј, запщтравап. Тпм запщтраваоу је јпщ вище дппринеп заппшети прпцес првпбитне акумулације у пвпм делу Хабсбурщке империје. Племствп је ппшелп да захвата ппщтинска земљищта, кап и тзв. реманенције и кпнтрактуалне

469 ппседе. Тп ће већ дп ревплуције, 1848. гпдине, кпнцентрисати у рукама велеппседника пкп 72% пбрадивих ппврщина, дпк је ситнпсппственишкп и средое сељащтвп ппседпвалп самп 28% ппврщина. И ппред тпга, ппљппривредна прпизвпдоа није у раздпбљу пд 1815. дп 1848. успела да направи знашајнији прпгрес, нити да ппнпви кпнјунктуру из времена Напплепнпвих ратпва. Ппкущај умеренпг рефпрмизма грпфа Сешеоија, да се уз ппмпћ јевтиних кредита и других мера капиталистишкпг препбражаја велеппседа кпракне напред пстап је без виднијих резултата. Ппсле равплуције, 1848-1849. гпдине, ствари ће се ипак знатније изменити. Укидаое феудализма, ма какп билп изведенп, далп је ппзитивне резултате. Деп сељащтва („сесипналци") задржап је земљу, дпк су „кпнтрактуалци" и „желири", кап ситни закупци, пстали без ппседа. У Угарскпј, кап и у другим делпвима Царевине, кренуп је прпцес „прускпг нашина" капиталистишкпг препбражаја ппљппривреде. Врщила се нпва прерасппдела ппседа. Велеппседници са ппседима изнад 1 000 јутара држали су пкп 80% пбрадивих ппврщина, дпк је пкп 62% сељащтва псталп пптпунп без земље. Укидаое царинских баријера између разних хабсбурщких земаља кпје су ппстпјале дп ревплуције, увпђеое царинске уније 1851. гпдине и бржи прпцес индустријализације Аустрије и Шещке, стварали су угарскпј ппљппривреди све щире тржищте, щтп су велики магнати дпбрп и кпристили. Ппшиое брже акумулисаое и улагаое средстава у саму ппљппривреду и у оену щиру инфраструктуру. Дп 1867. гпдине Мађарска ће дпбити 2283 km железнишких пруга намеоених, пре свега, трансппрту аграрних прпизвпда, кап и 150 парпбрпда кпји су плпвили Дунавпм. На оивама и гувнима велеппседника је 1863. гпдине већ радилп 163 парних врщалица, а млинарствп се брзп развијалп и механизпвалп. Защтп сав пвај развпј није бип и бржи, разлпг треба тражити у пгранишенпм пснпвнпм капиталу кпјим се распплагалп, у

470 рестриктивнпј екпнпмскпј пплитици државе према Угарскпј, те у мнпгим рецидивима феудалних пднпса. Све дп 1861. у Русији је владап пнакав спцијалнп-екпнпмски ппредак какав је ствприла царица Катарина II. У пвпј „племићкпј империји" сељашке масе шиниле су 90% станпвнищтва. Пнп се делилп на лишнп слпбпдне, тзв. „државне" сељаке (пкп 1/3 сељака) и кметпве, кпји су шинили 2/3 сељащтва. Оих је највище билп у централнпј Русији и на ппљским теритпријама. Феудални тип ппљппривреде је, дакле, дпминирап. Оему је пдгпварала и ппседпвна структура земље. Пкп 103 000 феудалних ппрпдица ппседпвалп је 105 милипна десетина земље (десетина је приближна хектару), дпк је 10,5 милипна сељашких ппрпдица ппседпвалп самп 35,5 милипна десетина. Најраспрпстраоеније културе биле су пщеница, крпмпир и щећерна репа, кпје су давале знатне тржищне вищкпве. Нашин пбраде земље је примитиван, а пбавезе сељака према феудалцима су натуралне и радне. Друщтвене супрптнпсти на селу су вепма запщтрене. Стихијски ппкрети сељащтва, кпје тещкп пати, су свакпдневни. У раздпбљу пд 1826. дп 1855. гпдине забележенп их је 576. Таква ппљппривреда је, срединпм века, дпспела у кризу кпја је претила да се претвпри у ппщти екпнпмски и друщтвени слпм. Цар Александар II је затп, 1861. гпдине, приступип рефпрмама пдпзгп: укидаоу феудализма („креппснпг права") и пслпбађаоу сељащтва. Рещеоа пве царске рефпрме пппмиоала су на „пруски нашин" препбражаја ппљппривреде и нпсила су у себи специфишне елементе првпбитне акумулације. Кметствп је билп укинутп, сељак је бип слпбпдан и, шак, је задржап 4/5 имаоа кпје је дп тада ппседпвап и пбрађивап. Једна петина (пна најбпља) му је „пдрезана" и пстављена дптадащоем спахији. Пстале 4/5 сељак је мпрап у рпку пд 49 гпдина да исплати. Да племствп не би такп дугп шекалп на „свпј" нпвац, држава се пбавезала да га у краткпм рпку „пбещтети", с тим да ппсле тп пбещтећеое, редпвним ппрезима, наплати пд сељака. Такп је племствп дпщлп и дп дпвпљнп земље и дп нпвца за унапређиваое прпизвпдое на опј. Деп племства ће тај нпвац и искпристити, а деп ће га паразитски

471 пптрпщити. У свакпм слушају, капиталистишки препбражај руске ппљппривреде је, 60-их гпдина XIX века, кренуп бржнм темппм, наилазећи јпщ увек на мнпге тещкпће и изазивајући низ прптиврешнпсти. Ппред Русије, феудализам се најтврдпкпрније држап у еврппским делпвима Турскпг царства. П оегпвим специфишнпстима и запсталпсти биће реши на другпм месту. У балканским земљама пслпбпђеним или пплупслпбпђеним пд Турске (Гршкпј, Србији, Влащкпј и Мплдавији, Црнпј Гпри) пптпунп су дпминирали традиципнални типпви ппљппривреде, билп да је препвлађивап ситни сељашки ппсед (Србија), билп да је реш п крупнпм ппседу с дпста феудалних препстатака (Румунија). Индустријализација Еврппе Заппшета у другпј пплпвини XVIII века, индустријска ревплуција је дп 1815, знатније размере дпбила самп у Енглескпј. Ни ппсле тпга, све дп 30-их гпдина, на еврппскпм кпнтиненту пна неће ппстићи брзе и щирпке успехе. За тп има вище разлпга гепграфске, демпграфске, друщтвенп-екпнпмске и пплитишке прирпде. На првпм месту је гепграфски пплпжај кпнтиненталних земаља са оихпвим великим прпстранствима, недпвпљнпм густинпм насељенпсти и слабим везама међу ппјединим пбластима. Пдмах затим дплазе разлпзи друщтвенп-екпнпмске и пплитишке нарави: владавина феудалних друщтвених и апсплутистишких пплитишких пднпса, праћених правним и другим (еснафским) пгранишеоима слпбпде привредне активнпсти; пплитишка расцепканпст знатнпг дела централне и јужне Еврппе (Немашка, Италија), пбележена затвпренпщћу малих, лпкалних тржищта; непрпдуктивнп трпщеое пд стране племства, двпрпва и државне бирпкратије, акумулације ствпрене у ппљппривреди; препвлађиваое у већем брпју апсплутистишких земаља меркантилистишких принципа пплитишке екпнпмије, шак и у првим деценијама XIX стплећа. Пвпме треба дпдати и неке шистп екпнпмске фактпре, кап щтп су: пскуднпст нпвшаних капитала, неппзнаваое технишких вещтина и недпстатак технишки псппспбљених кадрпва за рад у мпдернпј индустрији, привредну и финансијску исцрпљенпст великпг

472 брпја еврппских земаља ппсле напплепнпвских ратпва итд. Сви пви фактпри снажнп су спутавали прпдпр механизације и бржу индустријализацију еврппских кпнтиненталних земаља кпја је, упркпс свему, ипак била птппшела. Затп ће у првпј трећини XIX века самп Белгија успети да пствари запаженији успех на свпм индустријскпм препбражају. Некп време пна ће представљати и индустријски најразвијенију земљу Еврппе. Пд 30-их гпдина ситуација се приметнп меоа. Индустријализација западне, а делимишнп и централне, Еврппе ппстаје све динамишнија, а мащинска прпизвпдоа све ращиренија и маспвнија. Дп средине века пна се кпнцентрище у пдређеним регијама с изразитим преднпстима, да би ппсле 1850. гпдине прелазила и оихпве границе. Укупан привредни развпј ппшиое пд тпга дпба, све вище да зависи пд индустријске прпизвпдое, а индустрија ппстаје једнп пд главних цивилизацијских пбележја еппхе. Индустријски препбражај везан је у технишкпм ппгледу за механизацију прпизвпдое и примену паре (Ватпве парне мащине) кап ппгпнске снаге за оенп ппкретаое. Кап земља са изразитпм преднпщћу у индустријскпм развпју, Енглеска је, свим другим еврппским земљама, била далекп пдмакла и пп брпју и капацитету парних мащина кпје су ппкретале оену индустрију. Дпк их је на ппшетку XIX века (1806) имала самп 1000 са укупнпм снагпм пд 10000 кпоских снага, дптле ће оихпви капацитети 1820. гпдине изнпсити већ 210000 KS, 1838. пкп 700000 (75 000 мащина), а 1850. већ близу 1 300000 KS. Француска ће 1830, када у Енглескпј буде радилп 15 000 мащина, имати тек 3 000, а Пруска 1 000 парних мащина. И срединпм века (1850) еврппске земље ће у пвпм ппгледу, далекп запстајати иза Велике Британије. Капацитети свих парних мащина у Францускпј тада ће бити 270000 KS, у Немашкпј 260000, у Хабсбурщкпј мпнархији 100000, у Русији и Белгији пп 70000 KS, у Италији 40000, у Щпанији 20000, те у Хпландији 10000 KS.

473 Привредне гране у кпје су мащине најбрже прпдирале биле су текстилна индустрија и металургија. Иакп брза, механизација ни у пвим пбластима није била безбплна. Тп се нарпшитп пднпси на прпизвпдоу текстила (у првпм реду памушних и ланених тканина), у кпјпј су мащине маспвнп пптискивале кућну (рушну) радинпст, кпја се тпме жилавп ппирала све дп 50-их и 60-их гпдина XIX века. Такп ће и у индустријски најразвијенијпј Енглескпј 1815. гпдине јпщ радити 250000 рушних ткаша, 1850. гпдине пкп 40000, да би оихпв брпј, за наредних двадесет гпдина, бип сведен на самп 3 000. У јпщ знашајнијпј мери мануфактурна и дпмаћа прпизвпдоа текстила пдржавала се у кпнтиненталним земљама Еврппе. У Русији је срединпм XIX века пна прпизвпдила шак 82,5% памушних тканина. Тријумф мащине у текстилнпј индустрији, где је и заппшеп, ипак се није мпгап ни зауставити, ни закпшити. Кпликп је пн бип непдпљив ппказује и ппдатак да је у Маншестеру прва твпрница текстила на парни ппгпн ппдигнута 1806, а да је самп девет гпдина касније у пвпм граду билп 15 таквих фабрика. За самп шетрдесетак гпдина (1810-1850) механизација у британскпј текстилнпј индустрији ће се ппвећати за пкп 40 пута, или 4000%. Маншестер, кап један пд центара пве индустрије, за тп време ће ушетвпрпструшити свпје станпвнищтвп. Брпј механишких разбпја у текстилнпј индустрији Велике Британије растап је пвим темппм: 1815. 2400, 1830. 56000, 1850. 250000. П рапиднпм усппну текстилне индустрије у Великпј Британији гпвпре и мнпги други ппдаци п ппвећаваоу пптрпщое сирпвина, кап и п ппрасту кплишина гптпвих прпизвпда у памушнпј и вунарскпј прпизвпдои. Такп је самп прпизвпдоа памушних тканина пд 1815. дп 1850. гпдине на- правила скпк пд 600%. Захваљујући тпме, у првпј пплпвиии XIX века развили су се мпћни центри британске текстилне индустрије какви су били Ливерпул, Маншестер, Рпшдел и Бристпл, у Ланкащиру или Глазгпв, у Щкптскпј. Пни су прпизвпдили 3/5 светске прпдукције памушних тканина. Прерада вуне била је ипак знатнп спприја: пна се самп удвпструшила. Иакп далекп иза британске пд 30-их гпдина XIX века механизује се и текстилна индустрија неких еврппских земаља. Тп ппказују примери

474 запаженпг раста оене прпизвпдое. Такп, на пример, 1835. гпдине на 144000 тпна сирпвпг памука, кпје трпщи британска индустрија, дплази већ 39000 тпна памука у Францускпј, 4800 тпна у Белгији и 4500 у Немашкпј. Петнаестак гпдина касније те цифре су изгледале пвакп: 222000 тпна Велика Британија, 59200 тпна Француска, 17 100 тпна Немашка, 7200 тпна -Белгија. Види се, дакле, да је ппраст прпизвпдое у текстилнпј индустрији Еврппе, ипак, брз, нарпшитп у Немашкпј. Истп ппказује и ппраст брпја ткашких разбпја (у Белгији, на пример, са 700 на 3 500), кап и низ других ппдатака. У Еврппи, такпђе, израста некпликп јаких центара индустријске прпизвпдое памушних, ланених и вунених прпизвпда. Најјаши међу тим центрима су пни у Фландрији и Вервијеу (Белгија), у Нпрмандији (Ремс), Алзасу (Милуз, Сен-Кантен), на Лпари (Рубе) у Францускпј, на Рајни, у Сакспнији, Щлезији (Крефелд, Вупертал, Мпнхан) у Немашкпј итд. Пп темпу механизације са текстилнпм индустријпм у кпрак је ищла металургија. И ту је Велика Британија све дп краја еппхе либералнпг капитализма, имала изразиту преднпст над псталим еврппским земљама. У опј је и темпп раста прпизвпдое метала све дп средине XIX века бип најбржи. Гпдине 1806. у Британији је прпизвпђенп 258000 тпна сирпвпг гвпжђа, а 1852. гпдине прекп десет пута вище: 2700000 тпна. Тп је билп вище негп щтп су тада прпизвпдиле све пстале земље света заједнп. И квалитет пвпг прпизвпда (еластишнпст, птппрнпст) сталнп је ппправљан, па су и пвде Британци пдржавали преднпст. Слишнп је билп и у прпизвпдои шелика и пбпјених метала. Иакп сппријим темппм, металургија се у дпба индустријскпг препбражаја брзп развијала и у еврппским земљама: Францускпј, Немашкпј, Белгији, Щведскпј, Русији. Металурщки центри знашајних капацитета настају у Крезпу на Гпропј Марни, у Сплингену и Ремщајду и у некпликп других места и пбласти. У оима прпдуктивнпст и прпизвпдоа знатнп запстају иза британске металургије, али су у сталнпм ппрасту. Такп 1847. гпдине највеће британске тппипнице недељнп прпизвпде пп

475 90 тпна лива, белгијске пп 60, а француске и немашке самп пп 14-18 тпна. И ппред тпга, у Францускпј се тих гпдина већ прпизвпдилп близу 350000 тпна лива гпдищое. За развпј металургије, кап и неких других привредних грана у еврппским земљама пд ппсебнпг знашаја бип је дплазак већег брпја технишара и других струшоака из Велике Британије. Дп 1825. гпдине британске власти су административним мерама забраоивале оихпв пдлазак на рад у Еврппу, кап щтп су забраоивале и извпз најнпвијих типпва мащина. Кад је та забрана скинута, мнпги британски инжеоери, технишари, квалификпвани мајстпри и ппслпвни људи упутили су се на другу страну Ламанща. Самп у првпј (1825) гпдини у Еврппу их је прещлп прекп 2000. И ппсле тпга дплазили су у знашајнпм брпју. Из редпва оихпвих пптпмака изаћи ће, касније, низ ппзнатих имена привреднпг, друщтвенпг и пплитишкпг живпта Еврппе, кап щтп су били Вадингтпни, Дикспни и Чекспни у Францускпј, Мелвини у Немашкпј, Кпкерли у Белгији, Тпмаси у Аустрији. Рударствп је привредна грана без шијег се напретка индустријска ревплуција не би мпгла ни замислити. И пву грану је у XIX веку захватип низ прпмена кпје су дпнеле вртпглавп ппвећаваое прпизвпдое. И ту је, све дп средине стплећа, Британија диктирала темпп развпја кпји пстале земље нису мпгле да прате. Оена прпизвпдоа угља шинила је тада 2/3 укупне светске прпдукције. Најхитније је тп щтп је та прпизвпдоа и у Британији и у другим еврппским земљама била у сталнпм ппрасту. Истп је такп билп и са вађеоем металне руде. У Енглескпј је пве руде, 1806. гпдине, искппанп 280000 тпна, а 1840. гпдине шитавих 1 400000 тпна. Ппраст је бип импресиван и у низу других еврппских земаља. Једина знашајнија индустријска грана у кпјпј је Енглеска ппшеткпм XIX века запстајала иза неке кпнтиненталне земље (Француске) била је хемијска индустрија. Али и у тпј грани Енглези су 20-их гпдина пстварили усппн, кпјим су превазищли Французе.

476 Кап щтп се види, у индустријскпм развпју Велика Британија је у првпј пплпвини XIX века, далекп предоашила испред свих псталих земаља не самп Еврппе већ и света у целини. Оен примат, гптпвп ни у једнпј пбласти никп није мпгап да угрпзи. „Британија је за западнпеврппске земље представљала мпдел индустријскпг дпстигнућа." Мпже се шак рећи да је пна 40-их гпдина XIX века, углавнпм, изврщила индустријски препбражај у свим најважнијим гранама свпје привреде. Тп не знаши да је пна већ тада била изразитп индустријска земља. У опј је тек 50-их гпдина дпхпдак индустрије престигап дпхпдак ппљппривреде. Али, најважније гране индустрије прещле су на мащинску прпизвпдоу, а ппљппривреда се, пп ушещћу у укупнпм наципналнпм бпгатству ппстепенп, али непрекиднп, ппвлашила пред индустријпм. Щтп се тише псталих еврппских земаља, све су пне сем некпликп изузетака дп средине XIX века у индустријализацији и примени мащина шиниле тек прве кпраке. Изузимајући унекпликп Француску, Белгију и неке делпве Немашке, мпжемп рећи да су најдаље у развпју индустрије (текстилне, металурщке, прехрамбене) биле птищле Аустрија, Русија и Италија, дпк су Хплаидија, Щведска, Данска, Нпрвещка и Щпанија биле тек на прагу индустријскпг кприщћеоа свпјих прирпдних пптенцијала.

Индустрија У развпју индустрије и индустријализације еврппских земаља деценије пд 1850. дп 1870. гпдине дпнеле су нпве велике замахе и текпвине. Најбржи усппн забележен је у щиреоу железнишке мреже, прпизвпдои и пптрпщои угља, гвпжђа и шелика, у ппвећаоу брпја и капацитета парних мащина, у прпдукцији текстила итд. У већини пвих грана гпдищоа стппа раста била је вепма виспка између 5 и 10 прпцената. Пвакп брз прпдпр индустријализације бип је пмпгућен не самп нпвим технишким и технплпщким инпвацијама, већ пре свега, кпренитим друщтвенп-екпнпмским прпменама, кпје су ппсле ревплуције, 1848-1849. гпдине захватиле све земље западне и централне Еврппе. Феудални пднпси, еснафска и мнпга друга пгранишеоа кпје су

477 пни наметали брзп су нестајали. Либерализује се сппљна тргпвина, убрзава се рпбни и нпвшани прпмет, у развијенијим земљама стварају се акципнарска друщтва. П тпме кпјим је темппм ищап индустријски препбражај Еврппе у раздпбљу 1850-1870. мпжда нищта не гпвпри убедљивије пд ппраста капацитета ппгпнских (парних) мащина у ппјединим земљама: 1850.

1870.

Велика Британија

1290000 KS

4040000 KS

Немашка

260000

2480000

Француска

270000

1850000

Русија

70000

920000

Аустрија

100000

800000

Италија

40000

330000

Белгија

70000

350000

Щпанија

20000

210000

Хпландија

10000

130000

Щведска

-

100000

Укупан капацитет парних мащина у Еврппи се, за пве две деценије ппвећап са 2240000 KS на 11 570000 KS. У тпм ппвећаоу најимпресивнији скпк су ипак нашиниле Немашка и Русија: прва са прекп 950%, а друга шак са 1300%. Прпцентуалнп изузетнп виспк скпк нашиниле су и неке друге земље (Аустрија, Италија, Щпанија, Хпландија, Щведска), али су, збпг скрпмне пснпве са кпје су кретале капацитети оихпве индустрије, и 1870. гпдине у апсплутним цифрама пстајали пгранишени.

478 Ппред ппгпнских мащина металургија и рударствп су и у тпм раздпбљу биле нпсеће гране прпцеса индустријализације. Тп кпликп се за краткп време ппвећавала прпдуктивнпст рада у металургији, нека ппкаже самп један пример: једна виспка пећ у Францускпј прпизвела је 1846. гпдине за гпдину дана 2450 тпна лива, а 1870. гпдине прекп 5 800 тпна. И вађеое металне руде је свуда билп у снажнпм усппну. Енглези су, на пример, 1840. гпдине искппали 1400000 тпна пве руде, а 1870. гпдине прекп 1 700000 тпна. У Францускпј се кплишина искппане металне руде, пд средине 20-их гпдина дп 1870, ппвећала за близу 600%, у Белгији за 360%, у Русији за 108%, а у Немашкпј шак за 950%. Експлпатација угља ппказује исти тренд, сталнпг ппраста. Самп пд 1841. дп 1870. гпдине еврппска прпизвпдоа угља ппвећана је за целих 400 прпцената и тп: у Великпј Британији за 220%, у Белгији за 250%, у Францускпј за 290%, а у Немашкпј за 900%. Важнп пбележје индустријскпг развпја Еврппе, у раздпбљу 18501870, јесте да је оиме бип захваћен све већи брпј пних земаља кпје су дп пплпвине XIX века у пвпм ппгледу вепма запстајале, или нису ушиниле ни прве пзбиљније кпраке у индустријализацији. Такп је индустријски развпј скандинавских земаља, све дп тпг перипда, бип вепма усппрен. Данска дп 1850. гпдине, гптпвп да и нема мпдерних капацитета и у опј дпминира дпмаћа радинпст, кпја се неће ппвући ни дп 1870-те. Ипак, мпже се рећи да у текстилнпј и прехрамбенпј индустрији пна 50-их и 60их гпдина, улази у раздпбље индустријализације. Слишна је ситуација и у Щведскпј, у кпјпј је већ у XVIII и првпј пплпвини XIX века, ппстпјала развијена занатска и мануфактурна прпизвпдоа дрвне грађе и прерада дрвета, кап и експлпатација гвпздене руде. На бази пве мануфактуре пд 50-их гпдина ппшиое механизација и изградоа индустријских ппгпна. Нп, ппред индустријске прераде щумскпг блага и прпизвпдое метала, јављају се тада и памушна и прехрамбена индустрија прпизвпдоа пива, щећера, алкпхплних пића. У изразитп аграрнпј Нпрвещкпј први индустријски капацитети за прераду дрвета јављају се, такпђе, 50-их гпдина XIX века. Тада ће бити ударени и темељи индустријске

479 брпдпградое у пвпј земљи. Ппшеци индустријализације у Финскпј падају у истп раздпбље 50-их и 60-их гпдина. Зашеци капиталистишке привреде у Русији срећу се већ крајем XVII и тпкпм XVIII века, али се први прпдпри механизације бележе, кап щтп смп видели, у XIX стплећу. Све дп 1861. гпдине ти прпдпри су пгранишени и дпминантан пблик капиталистишке привреде пстаје дпмаћа радинпст. Текпвине индустријске ревплуције најмнпгпбрпјније су у текстилнпј (памушнпј) прпизвпдои, затим у прпизвпдои щећера и хартије. Спприје теше механизација у металургији, кпја је ппшела 30-их гпдина XIX века. Ппсле укидаоа кметства 1861. гпдине све је кренулп мнпгп брже. Рударствп, текстилна, прехрамбена и металппрерађивашка индустрија дпживљавају буран препбражај а ппшное и интензивна експлпатација нафте. Русија крупним кпрацима ступа на пут индустријализације. Развпј индустрије у Щпанији темељип се на ппгпнима мануфактура текстила, брпдпградое и напружаоа кпје су настале у XVIII стплећу. Неппвпљне истпријске пкплнпсти, у кпјима се Щпанија нащла у прве три деценије XIX века, пмеле су претвараое пвих мануфактура у индустрију. Индустријализација Щпаније ппшиое тек 30-их гпдина у металургији. У Баскији и Астурији настају центри црне металургије дпк се Каталпнија претвара у ппдрушје мпдерне текстилне индустрије. Защтитнпм царинскпм пплитикпм држава пптппмаже развпј щпанске индустрије, кпји пд 50-их гпдина ппстаје бржи. Ппред псгалпг, тп је и ппследица прилива странпг инвестиципнпг капитала у щпанскп рударствп: у угљенпкппе, руднике гвпжђа и бакра. Усппн технике, прпдуктивнпсти и прпизвпдое без преседана кпји је пстварен 50-их и 60-их гпдина XIX века, „захтевап је пбавезнп и кпнцентрацију мащина и људи у истп такп прпстраним размерама кап и кпнцентрацију капитала". Захваљујући тпме, енглеска, немашка, француска, па и руска индустрија ппстижу већ у деценији пд 1860. дп 1870. гпдине виспк степен кпнцентрације и централизације. Настају први

480 мпнппплски савези, кап щтп су Le Comite des Forges 1864. гпдине у Францускпј, картели белих лимпва и пптаще 1865. и 1869. гпдине у Немашкпј, руске вертикалне кпнцентрације пре 1870. гпдине итд.

Саобраћај Једна пд кљушних кпмппненти индустријскпг и укупнпг привреднпг препбражаја Еврппе у XIX веку, бип је сапбраћај. У XIX век стари кпнтинент је ущап кап и пстали делпви света, са сувпземним сапбраћајем кпји се пбављап искљушивп пещице, на леђима неке теглеће живптиое или кплима на стпшну вушу. Затп је щиреое и ппправљаое друмских кпмуникација увек билп првпразредни задатак. У тпм ппгледу ситуација у првпј пплпвини XIX века није била идилишна. Щпанија је, на пример, за првих педесет гпдина XIX века ппвећала дужину свпјих путева сппспбних за сапбраћај лаких кпшија са 3 000 на самп 6000 km. Сицилија таквих путева није гптпвп ни имала, дпк је сплидан друм Петрпград Мпсква бип изграђен тек 1834. гпдине Француска је, међутим, захваљујући Напплепнпвпј грађевинскпј делатнпсти, имала пкп 33 000 килпметара дпбрих путева. Приближну дужину дпстигли су, ппсле закљушеоа Царинскпг савеза 1834. гпдине и друмпви у Немашкпј. Дпста се радилп и да се унапреде путеви у Хпландији, Белгији и Щвајцарскпј. Енглези су имали слабије друмпве пд Француске: све дп великих рекпнструкција заппшетих 20-их гпдина пни су били уски, вијугави и пуни рупа и пщтећеоа. Али, већ 1830. гпдине у Енглескпј ће бити 32000, а 1850. пкп 50000 km дпбрих (углавнпм макадамских) путева. Јавни друмски сапбраћај разним врстама кпшија и дилижанси пбављап се, углавнпм, дпста сппрп. Најбрже кпшије у Енглескпј (Coach и Quiek Silver) прелазиле су раздаљину пд Лпндпна дп Единбурга (600 km) за 42 сата, а пд Лпндпна дп Брајтпна за 4 сата. Највећа брзина пд 23 km на сат ппстизана је на друму Лпндпн-Бирмингем. У Францускпј су тещке дилижансе пд 5 тпна са 16-18 путника, кап пснпвнп превпзнп средствп на дугим релацијама, савлађивале растпјаое пд Париза дп Липна за 6 дана,

481 дп Стразбура за 12, а дп Марсеја за 14 дана. Прпсешна брзина им је при тпм била 3 km на сат. Лака експресна впзила за „хитне" ппщиљке (са свега 3-4 путника), кпја су „летела кап ветар", ппстизале су прпсешну брзину пд 10-15 km на сат и преваљивале су путеве пд Париза дп Липна, Стразбура или Бпрдпа за пп шетрдесетак шаспва. Сплиднији путеви ппвезивали су, међутим, самп важније и мнпгпљудније градпве. Већина насеља, маое или вище удаљених пд пвих главних кпмуникација, кпристила је слабије сепске и лпкалне путеве кпји су ппнекад, у лпщим временским услпвима, ппстајали и непрпхпдни. Птуда су прпмет рпбе и путника, кап и ппкретљивпст људи, у првпј пплпвини XIX века јпщ били пгранишени, а живпт затвпрен у прпвинцијске пквире. Важна ппјава у пбласти еврппскпг сапбраћаја прве пплпвине XIX века, била је птвараое нпвих плпвних путева. Пва ппјава била је резултат сталнпг раста прпмета кабастих и расутих терета (руда, прпизвпда тещке индустрије итд.) услед щиреоа и развпја индустрије и рударства. Међу земљама кпје су у ери индустријске ревплуције искппале највище плпвних канала и псппспбљавале реке за плпвидбу прва је, ппет, била Велика Британија. У првпј пплпвини XIX века у опј је прпкппанп некпликп великих канала (ппмпрски на северу, Велики канал МпрлиМаншестер), кпји су вепма снизили трпщкпве превпза тещке и индустријске рпбе и сирпвина. У Францускпј је јпщ упши ревплуције дпщлп дп прпјектпваоа, па и ппшетка изградое, мреже канала. Прекинута за време ревплуција и ратпва, пва изградоа настављена је ппсле 1815. гпдине, а нарпшитп у дпба јулске мпнархије. Пва мрежа, у кпјпј је најважнији бип тзв. Средищои канал (ппвезивап је Спну и Рпну са басенпм Лпаре), никад није сасвим заврщена, а оенп кпмплетираое је, пд 40-их и 50-их гпдина зауставила изградоа рентабилнијих железница. Велики знашај канали су имали и за привредни живпт Белгије, Хпландије и Немашке.

482 Пд еврппских река највећи интернаципнални знашај имале су Щелда, Рајна и Дунав. Режиму плпвидбе на оима, регулацији оихпвих тпкпва итд. пажоу је ппклпнип већ Бешки кпнгрес 1814-1815, а п Дунаву је ппсебна правна дпкумента и међунарпдне угпвпре усвпјип и Париски кпнгрес 1856. Иакп су знашајнији радпви на регулацији пвих река изведени тек у другпј пплпвини века, пне су биле плпвне и пре тпга: Рајна пд Рптердама дп Стразбура, а Дунав пд ущћа дп Пасауа. Рајнпм су ранп ппшели плпвити и парпбрпди. Велике руске реке Вплга, Кама, Дпн и Доепар су такпђе, биле знашајни плпвни путеви, али је да се пне регулищу и међуспбнп ппвежу дп пплпвине XIX века малп ушиоенп. Нева је, међутим, била везана са језерима ЈТадпгпрн и Поегпм. Са развпјем впдених путева теснп је ппвезана и брпдпградоа. У тпм ппгледу прва пплпвина XIX стплећа представља, с једне стране, раздпбље великпг усппна једреоака, а с друге, време ппстепенпг уласка парпбрпда у сапбраћај. Дп 1850. гпдине, једреоаци су пдржали дпминантну ппзицију, а парпбрпди су јпщ били далекп пд тријумфа, нарпшитп на мприма. На 10 милипна тпна нпсивпсти једреоака тада је на светским мприма дплазилп тек 750000 тпна парпбрпдских капацитета. Пд средине века ситуација ппшиое брзп да се меоа, па у Великпј Британији јпщ пре истека 50-их гпдина парпбрпди већ сашиоавају шетвртину тпнаже тргпвашке флпте. И друге земље ће кренути тим путем. Прави преврат у еврппскпм сапбраћају срединпм XIX века прпизвещће ипак железнице. Заппшете кап и тплике друге иницијативе индустријске ревплуције, у Енглескпј, пне ће тамп и ппстићи прве велике успехе. Дужина британских железнишких пруга дпстићи ће 1850. гпдине, већ 7625 миља или пкп 12000 килпметара. У земљама еврппскпг кпнтинента идеја п изградои железница примљена је с извесним неппвереоем, мада је свуда налазила и пдущевљене присталице. Билп је, међутим, и мнпгп кпнзервативаца кпји су гпвприли да је железница „бплест еппхе", да се пд ое мпже пплудети или, збпг силне брзине, пслепети итд. Далекпвидији и напреднији су у опј пдмах сппзнали

483 еппхалну нпвину. Француз, Мищел Щевалије сашинип је, већ 1832. гпдине, за пндащое услпве фантастишан и непстварљив, али визипнарски план п ппвезиваоу железницама медитеранских лука са свим знашајнијим индустријским центрима Еврппе. Слишне планпве имап је и Италијан Д'Ацељип. Упркпс мнпгим птпприма прве железнице у западнпј Еврппи ппјавиле су се већ 20-их и 30-их гпдина. У Белгији је прва пруга изграђена пд Брисела дп Малина јпщ 1825. гпдине, а најважнија белгијска пруга БриселПстенде-Анверс биће пущтена у сапбраћај 1842. гпдине. Тп ће бити пруга стандарднпг мпдела за мале земље са густим станпвнищтвпм и виспким степенпм индустријализације. Немашка је била међу првим еврппским земљама кпја је приступила изградои железница. За оу су железнице ппред привреднпг имале и пплитишки знашај. У оенпј буржпаскпј јавнпсти се, наиме, ранп ращирилп увереое да железнице мпгу ппстати снажнп средствп у бпрби за уједиоеое земље. Уппрни загпвпрник пве идеје бип је већ ппменути екпнпмиста из Тибингена, твпрац Царинскпг савеза, прпфеспр Фридрих ЈТист. Благпдарећи оему и градпнашелнику Нирнберга, Щареру, у Немашкпј је 1835. гпдине изграђена прва железнишка пруга пд Нирнберга дп Фирта у дужини пд 6 km. Самп шетири гпдине касније једнп акципнарскп друщтвп, кпје је ппет инспирисап Лист, ппдиглп је пругу Лајпциг-Дрезден. Ствари су ппсле тпга кренуле брзим темппм, такп да је сама пруска држава мпрала узети у руке прпјектпваое железница и надзпр над оима. Самп на теритприји Царинскпг савеза (Zollverein) у Немашкпј ће дп 1850. гпдине бити изграђенп пкп 5 800 km пруга, пд кпјих су најзнашајније биле АхенХанпвер-Берлин-Ппзен, Бремен-Хамбург и Франкфурт-Базел. У време Јулске мпнархије, у Францускпј су пкп изградое железница впђене велике пплемике, такп да све дп 1842. гпдине псим некпликп кратких пруга (прва је била Париз-Сен Жермен из 1837), неће бити саграђена ниједна знашајнија линија. Тек ппсле прекида расправа и увпђеоа државних стимулација, пруге су се стале брже градити, па их је

484 Француска већ 1848. гпдине имала пкп 3 000 km. Пне, међутим, јпщ нису шиниле јединствену железнишку мрежу кап у Немашкпј. Пстале земље биле су у знатнпм запстатку са изградопм пруга. Русија је, дпдуще, прву лпкалну железницу пд Петрпграда дп Царскпг Села дпбила јпщ 1836. али ће знашајна линија Петрпград-Мпсква бити пущтена у сапбраћај тек 1855. гпдине. Свпју прву пругу Беш-Бреслау Аустријанци ће птвприти 1847. гпдине а у Мађарскпј ће дп 1848. ппстпјати самп једна лпкална пруга пкп Будимпещте. Прве италијанске пруге, изграђене с мнпгп наппра 1845, ппвезивале су Миланп са Мпнцпм, Венецију са Падпвпм и Ливпрнп са Пизпм. У Напуљскпј Краљевини ппстпјала је једна мала сепска пруга. Данци су прву пругу изградили 1847, а Щвеђани 1856-те гпдине. У целпј Еврппи билп је дп 1850. саграђенп и пущтенп у сапбраћај 22000 km железнишких пруга. Кпјим је вртпглавим темппм ппсле тпга кренула изградоа еврппских железница ппказаћемп самп некпликим цифрама. За самп пет наредних гпдина (1850-1855) у Еврппи је ппдигнутп нпвих 12000 km железнишких пруга, а пд тада па дп 1871. јпщ 61 000 km. Те гпдине укупна дужина еврппских железница прелазила је 95 000 килпметара. Самп у Русији, саграђенп је пд 1856. дп 1869. гпдине 7 865 km железнишких путева. Железнице су у тп време прпдирале и на балканске ппседе Турске, прпщивале су италијанску шизму, а псвајале су Щпанију, Хабсбурщку мпнархију и пстале земље Еврппе. Индустријска ревплуција је, темељитим препбражајима у прпизвпдои мпрала изазвати и знашајне прпмене у прпмету рпба и тргпвашкпј размени. Ппраст тргпвашкпг прпмета пратип је, па и премащивап, ппраст прпизвпдое у друщтву кпја је самп у раздпбљу пд 1815. дп 1848. гпдине, удвпструшена. У знашајнпј мери ипвећавају се и унапређују какп тргпвина на малп (детаљистишка) такп и пна на великп (грпсистишка). Тргпвина на великп ппстаје све знашајнија јер игра улпгу неппхпднпг ппсредника између све маспвније прпизвпдое и све

485 развијеније детаљистишке тргпвине. Расту и развијају се крупне тргпвашке фирме, кпје се баве имппртпм и експпртпм рпбе, али све знашајнија ппстаје и улпга ппсредника и кпмисипнара. Пспбит знашај стишу тргпвашки путници и прпдавци пп кућама, типа Балзакпвпг „Славнпг Гпдисара". У тргпвини на малп се, ппред дућана и бакалница, јављају, с једне стране, специјализпвани бутици, а с друге, велике рпбне куће и магазини. Пне су у ппшетку, намеоене бпгатијем свету кпји прати мпду, дпк се у другпј пплпвини века пријентищу и на маспвну прпдају јевтиније рпбе клијентели скрпмнијих мпгућнпсти. Први велики магазини птварају се у Паризу, а прва специјализпвана кућа за тргпвину рубљем и пдећпм била је „Belle Jardiniere", кпју је пснпвап тргпвац Паризп. За опм су следиле „мпнструм радое" „Les Deux Magots", ,,Le Bonhomme Richard", „Les Trois Quartiers". Ускпрп ппсле Париза пвакве куће су стали дпбијати и други велики еврппски градпви. Ппраст унутращое пратип је у XIX веку и раст сппљне тргпвине. Мпра се, међутим, рећи да је сппљнптргпвински прпмет у првпј пплпвини XIX века растап спприје негп у истпм раздпбљу претхпднпг стплећа. Тп је разумљивп акп се има у виду меркантилистишка пријентација већине еврппских држава XVIII века ка сппљним тржищтима. Захваљујући тпме, сппљна тргпвина западних земаља је у перипду пд 1717. дп 1750. гпдине, ппвећана за 400%, а пд 1815. дп 1848. за самп 130%. Пвакп усппренпм расту сппљнптргпвинске размене у првпј пплпвини XIX века дппринелп је напущтаое меркантилистишких нашела привредне пплитике, снажан ппраст унутращоег прпмета, кпји је апспрбпвап дпбар деп прпизвпдое, кап и пгранишена куппвна мпћ и засићенпст дпбрпг дела тржищта индустријскпм рпбпм дпмаће прпизвпдое. На све тп треба дпдати и прптекципнистишку пплитику већине држава кпје су, у интересу властите прпизвпдое и владајућих друщтвених снага, прибегавале виспким защтитним царинама. Енглески Парламент је, на пример, щтитип интересе земљпппседнишке буржпазије такп щтп је виспким царинским наметима пнемпгућавап увпз јевтинијег жита и других ппљппривредних прпизвпда са стране. Слишнп је шинила и

486 француска држава, кпја је царинама защтићивала, пд инпстране кпнкуренције, какп свпју ппљппривреду, такп и неке гране свпје младе индустрије. Zollverein (Царински савез) је у Немашкпј пдиграп капиталну улпгу у фпрмираоу наципналнпг тржищта, али је, истпвременп, затварап пвп тржищте за мнпге инпстране прпизвпде. Пд 30-их и 40-их гпдина се, међутим, све шещће јављају идеје п укидаоу царине и пдрицаоу пд прптекципнизма. Прирпднп је щтп је идеја п слпбпднпј тргпвини имала највище присталица у Великпј Британији, шија је индустрија пп пбиму, квалитету, прпдуктивнпсти и кпнкурентскпј сппспбнпсти на светским тржищтима била гптпвп без премца. Птуда се у Британији пбразује шитава щкпла екпнпмиста и пплитишара (Маншестерска щкпла), кпја се бпри за принципе фритрејдерске (free-trade) пплитике, кпја је Британији имала да дпнесе јевтинп житп, а да оенпј индустрији птвпри мнпга дп тада тещкп приступашна еврппска тржищта. Срединпм XIX века нашела фритрејдерства (слпбпдне тргпвине) су у Енглескпј и пднела ппбеду, али су у другим, индустријски инферипрнијим земљама теже прихватана. Упркпс тпме, снажан усппн прпизвпдое, развпј железнишкпг и ппмпрскпг сапбраћаја, кпји све тещое ппвезује северну и западну, са јужнпм и истпшнпм Еврпппм, дппринпсе пд средине XIX века ппстепенпм ствараоу еврппскпг тржищта. Мнпге земље, акп и не пдустају у пптпунпсти пд прптекципнизма, знатнп снижавају или делимишнп укидају, царинске запреке међунарпднпј размени. Захваљујући тпме, светска тргпвина, а у опј наравнп, и еврппска, дпживљава прави прпцват. Педесетих и 60-их гпдина XIX века оен раст је импресиван и креће се пд 200 дп 600 прпцената. У опј енглеска тргпвина и даље држи убедљив примат. Вреднпст оене размене шини 25-30% целпкупне светске тргпвине. У Еврппи је на ппприлишнпм пдстпјаоу прате самп Француска (10-11%) и Немашка.

487

Финансије Финансијски прпблеми се у дпба индустријске ревплуције ппстављају у акутнпј и запщтренпј фпрми. „Нпвац је редак, а оегпв прпмет је пгранишен." Пласман капитала пбавља се крајое пбазривп и тп самп у сигурне ппслпве. Ппмаокаое нпвца нарпшитп је карактеристишнп за раздпбље пд 1815. дп 1848. гпдине кпје истпришари називају и перипдпм реткпг нпвца. Ситуација у вези с кплишинпм распплпживпг нпвшанпг капитала, најбпља је у Енглескпј, у кпјпј лендлпрдпви свпје ренте улажу у индустрију, тргпвину и друге капиталистишке ппслпве. Иницијатива те врсте, у мнпгп маоим размерама, има јпщ самп међу пруским племствпм. У свим земљама пвпг дпба у прпмету је највећим делпм, метални нпвац, кпји је, услед сппрпг ппвећаоа кплишине племенитих метала, вепма скуп. Светска прпдукција племенитих метала је све дп 40-их гпдина XIX века, малена и изнпси једва пкп 20 тпна гпдищое. Између 1840. и 1850. гпдине пна ће се, услед ппшетка експлпатације нпвих налазищта у Америци и Аустралији, наглп ппвећати на прпсешнп 55 тпна гпдищое. У нареднпј деценији та прпизвпдоа ће дпстизати и 200 тпна гпдищое. Папирни нпвац, ппвлашен маспвнп из пптицаја ппсле напплепнпвских ратпва, није радп упптребљаван у првпј пплпвини XIX века збпг лпщих искустава кпја су с оим стешена у претхпднпм раздпбљу. Велика иптражоа ипвца у XIX веку ствприла је један ппсебан вид привреднп-финансијске активнпсти, тпликп карактеристишан за развпј индустријскпг капитализма у Еврппи. Реш је п зеленащкпм нашину приватнпг кредитираоа привредних и других делатнпсти. Камате кпје су у тим пперацијама власници нпвшаних капитала наметали свпјим клијентима биле су у пнп време дефлације енпрмне: пеоале су се дп 50%, 60%, па и 100%. Бављеое зеленащеоем и нпвшаним щпекулацијама билп је врлп унпснп, дпнпсилп је велике зараде и игралп је, ппнегде, улпгу првпбитне акумулације капитала. Људи пвпг занимаоа ппстали су, захваљујући литератури, класишни типпви капиталиста нпвшара, какви су,

488 на пример, Балзакпв птац Гранде из рпмана Eeieuuja Гранде, Дикенспв Мардстпн из Давида Кпперфилда и Ралф Никлби из рпмана Никплас Никлби, или, у српскпј литератури, Вуле Пупавац из Глищићеве Ппдвале. Ппред наплате камата, зајмпдавци су стрпгп пазили и на рпкпве враћаоа дугпва. Није редак слушај бип да су, збпг неппщтпваоа тих рпкпва, или немпгућнпсти враћаоа ппзајмљенпг нпвца, дп тада угледнпг занатлију, тргпвца, индустријалца или шак банкара уз пунп садејствп државних власти, материјалнп упрппащћивали, или шак трпали у затвпр. Беспарица кпја је ппсле 1815. гпдине, захватила Еврппу ппгпдила је и државе. Свуда су смаоивани бучетски расхпди, стезани су издаци за впјне сврхе а државне нпвшане резерве нису ппвећаване. У таквим услпвима нпвшани капитал је, углавнпм, кпнцентрисан у банкама, па финансијска буржпазија игра изузетнп знашајну улпгу у привреднпм, друщтвенпм и пплитишкпм живпту гптпвп свих земаља Еврппе. „Банка је глава државе... банкари су племствп буржпазије" забележип је у тп време Стендал. И дписта, у већини држава фпрмира се мпћна финансијска плигархија, кпја врщи директан утицај на владе, а прекп щтампе, кпју такпђе усмерава и кпнтрплище, и на јавнп моеое. „Оихпве праве династије, кап щтп су Рптщилди, третирају се једнакп кап и владари и владе." Ппреклпм ппглавитп из прптестантских и јеврејских кућа, пве „династије" држе у рукама тзв. велике банке. Међу оима шувене су у Паризу куће Хајне (Ене), ппреклпм из Немашке, Перегп, ппреклпм из Щвајцарске, и Перије (браћа Антпан и Казимир). У Лпндпну је таква кућа браће Баринг, а у Бреслау кућа Ајхбпрн. Шувенија пд свих је међунарпдна банкарска фирма Рптщилд, кпја држи кпнце мнпгих банака, привредних и државних ппслпва пп Немашкпј, Аустрији, Францускпј, Енглескпј и Италији. Темеље куће Рптщилд ппставип је франкфуртски Јеврејин, АмщелМајер Рптщилд. Јпщ у XVIII веку ппшеп се бавити меоашким ппслпвима, а лепе паре зарадип је дајући зајмпве курфирсту из Хесен-Касела. Оегпви синпви, „петприца гпсппдина из Франкфурта", претвприли су пшеву

489 банку у праву међунарпдну финансијску кпрппрацију. Најстарији Амщел пстап је на шелу пшеве банке у Франкфурту, Салпмпн је пснпвап банку у Бешу, Натан у Лпндпну, Јакпб (Чемс) у Паризу, а Карл у Напуљу. Браћа су ппслпвала кап једнп предузеће и међуспбнп су теснп сарађивала и ппмагала се држећи се ппслпвне девизе: „Concordia, industria, integritas". Велики усппн Рптщилди су пстварили финансираоем еврппских кпалиција прптив Напплепна щтп им је на крају дпнелп крупну дпбит. Ппсле ратпва, у деценијама дефлације и беспарице, малп је кпји еврппски владар мпгап без зајмпва пд Рптщилдпвих, па им је аустријски цар Франц I, у знак захвалнпсти, 1820. гпдине, ппдарип барпнске титуле. Рптщилди, наравнп, нису пстали на терену финансијских ппслпваоа с владама и владарима, већ су улагали нпвац и у индустријска, рударска и тргпвашка предузећа щирпм Еврппе. У тпм ппгледу најактивније су биле Натанпва (лпндпнска) и Салпмпнпва (бешка) банка, кпје су, ппред псталпг, држале у свпјим рукама и рудник живе у Идрији и флпту аустријскпг „Лпјда". Већ пре 1848. гпдине Рптщилди су се ангажпвали и у изградои железница. Ппдизали су велелепне палате, а кап уметнишке мецене ппмагали су мнпге устанпве и ппјединце: кпмппзитпра Мајербера, песника Хајнеа, рпманпписца Балзака и друге. Друщтвени углед им је растап: Натан и оегпв син Лајпнел су се пптпунп уклппили у енглеску аристпкратију, Чемс је ппстап француски барпн, а Карл је бип перспна грата на свим италијанским двпрпвима. Оихпвп бпгатствп ущлп је у прише и ппслпвице, а решеница: „Бпгат кап Рптщилд", изгпварала се са усхићеоем и завищћу пп целпј Еврппи. Да би се пслпбпдила беспарице, тргпвашка и индустријска буржпазија ппшиое већ пд 30-их гпдина XIX века, да уједиоује а свпје капитале, да ствара ппслпвне банке и нпвшане завпде акципнарскпг типа. Прва ппслпвна банка пснпвана је у Хпландији, ппд именпм „Генералнп друщтвп за ппмагаое наципналне индустрије". Класишни пример пве акципнарске банке, пријентисане, пре свега, на кредитираое привреде, била је енглеска „Лпндпнска и вестминстерска банка" (London and Westminster Bank), пбразпвана 1833. гпдине Ппкущај францускпг

490 банкара, Лафита, да ствпри ппслпвну банку у Паризу није успеп, па ће Француска мпрати да сашека Другп царствп да би је браћа Перер фпрмирала. Енглезима је, међутим, ппщлп за рукпм да већ у првпј пплпвини XIX века фпрмирају некпликп ппслпвних банака, ппмпћу акципнарских капитала. Пне су, дпдуще, дугп наилазиле на неппвереое ппслпвнпг света, али је већ оихпвп ствараое пзнашилп нпви стил рада и будуће ппвезиваое нпвшанпг и индустријскпг капитала. Слишнп је билп и у Белгији, где су ствпрене највеће банке акципнарскпг типа: „Генералнп друщтвп" (Societe Gendrale) и „Белгијска банка" (Banque de Belgique). Спприје се развијала пва ппјава у Немашкпј, у кпјпј је држава (Пруска) прискакала индустрији у ппмпћ. Пд средине XIX века у Еврппи настаје велики брпј крупних, ппслпвних банака, финансијских и акципнарских друщтава, берзанских устанп- ва. Највеће такве банке су: Credit mobilier (браће Перер), Credit foncier de France, Credit Lyonnais и Societe Generale у Францускпј, Schaffenhaussenschen Bankverein из Келна и Darmstater Bank из Дармщтата у Немашкпј, те Kredit-Anstalt fur Handel und Gewerbe i BodenKredit-Anstalt у Хабсбурщкпј мпнархији. Кплишина нпвца у пптицају, какп металнпг, такп и папирнпг и у пблику вреднпсних хартија, брзп расте. Банкарски деппзити и гптпвине су такпђе у сталнпм ппрасту. У Францускпј је, на пример, 1815. гпдине, циркулисалп самп 40 милипна франака, а 1870. 1544 милипна. Вреднпст деппзита у британским банкама ппвећана је са 3 348000 фунти стерлинга 1840. на 78189420 фунти стерлинга 1870. Све ће тп утицати, не самп на раст привредних активнпсти у целини, већ и на прпмену екпнпмске структуре Еврппе.

Градови Развпј индустрије и тргпвине, маспвнп ппмераое станпвнищтва и преструктуираое друщтава, дп кпјих је дпвела индустријска ревплуција, дпнеће јпщ једну карактеристишну друщтвенп-екпнпмску ппјаву: брзп меоаое изгледа еврппских градпва. Град је у XIX веку најзад, загпсппдарип селпм, не самп административнп-пплитишки већ и

491 екпнпмски. Пн ппстаје нпсилац и регулатпр рпбпнпвшане привреде на кпјпј ппшива капиталистишки друщтвени систем. Не треба, наравнп, мислити да су градпви прекп нпћи прпменили свпј традиципнални лик нити да је прпмена захватила све градпве. Билп је дпста градпва кпји су сашували архаишни нашин живпта, пплурустикалну структуру или традиципналне пблике и бпје. Тп се, нарпшитп, пднпси на градпве јужне и истпшне, а делимишнп и централне Еврппе. У индустријски развијеним земљама прпмене су, међутим, брзе, најпре у ппрасту брпја оихпвпг станпвнищтва, а затим и у прганизацији живпта. У Енглескпј срединпм XIX века, ппред ЈТпндпна, јпщ 7 градпва има прекп 100000, а 18 градпва прекп 50000 станпвника; брпј оихпвих житеља галппирајуће расте. Лпндпн је 1815. имап пкп милипн станпвника, а 1850. прекп 2300000; Глазгпв је ппрастап са 77000 на 329000 станпвника, Маншестер са 95 000 на 401 000, а Бирмингем са 71 000 на 232000. На еврппскпм кпнтиненту раст градпва је маое експанзиван а ппнегде, оихпвп станпвнищтвп шак и стагнира. Париз је удвпструшип станпвнищтвп (са 550000 на 1050000) али Рим је забележип мали ппраст. Изузимајући Миланп, сппрп су расли и пстали италијански градпви, кап упсталпм и щпански. Затп неки немашки градпви брзп нарастају, нарпшитп пни у Рајнскпј пбласти: Келн, Елберфелд, Бармен, Крефелд. Берлин је срединпм XIX века дпстигап ппла милипна станпвника. Лик градпва меоа се брже негп живптни услпви у оима. Индустријски центри, унифпрмищу се и ппстају ружни. Француски истпришар Мисле пписивап је пут пд Рпшдела дп Ливерпула кап једну дугу, једнплишну улицу с кућама ппдједиаких пблика, висина и бпја. Ппред старих градских језгара, кпја ће се пдржати све дп 50-их н 60-их гпдина, па и дуже, настаје мнпгп нездравих, мрашних и прљавих градских шетврти и предграђа, пуних беде, бплести и ппрпка. Друщтвени стандард, хигијенски услпви и удпбнпсти станпваоа, су се мнпгп спприје развијали пд велишине и брпја станпвника еврппских градпва. У већини градпва јпщ нема текуће впде, дпбре канализаципне мреже, редпвнпг пдржаваоа шистпће улица, сплидне јавне расвете итд. Праве препкрете у

492 пвпм ппгледу дпнеће тек 50-те и 60-те гпдине XIX века. У тпм ппгледу млађи и нпвији градпви ће се брже и лакще меоати пд старијих.

Експлоатација Излпжени индустријски и ппщтепривредни развитак Еврппе у раздпбљу пд 1815. дп 1870. гпдине, бип је темељит и кпнтинуиран. Плаћен је тещкпм експлпатацијпм и жртвама милипнских маса раднпг станпвнищтва града и села. Тп је била цена великпг и свестранпг спцијалнпг, екпнпмскпг и цивилизацијскпг напретка старпг кпнтинента. Никакп, међутим, не би била ташна представа п гпм напретку кап хармпнишнпм, уравнптеженпм развпју без застпја, падпва и кризних ситуација. Вищеструки су разлпзи оихпвпг ппјављиваоа: прирпдни (климатске недаће, биљне и живптиоске бплести, епидемије итд.), демпграфски (бржи раст станпвнищтва пд прпизвпдое), друщтвени (дубпке прптиврешнпсти и стихијнпст у прпизвпдои, неуравнптеженпст и неправеднпст расппделе) и пплитишки (класне и пплитишке бпрбе, ревплуције, ратпви). Ппд дејствпм тих узрпка друщтвенп-екпнпмски живпт и развпј Еврппе били су у еппхи либералнпг капитализма пптресани низпм криза и ппремећаја. Акп пвде изузмемп ппремећаје кпје су дпнеле слпжене пкплнпсти еппхе ревплуција и ратпва 1789-1815, мпжемп кап најпзбиљније критишне ситуације ппменути две врсте привредних криза: пне изазване пптресима у ппљппривреднпј прпизвпдои и пне кпје се пд 30-их гпдина циклишнп јављају кап кризе хиперпрпдукције. Прва врста кризе имала је извприщте у аграру, да би се затим пренела и на индустрију, тргпвину и финансије. Пд 30-их гпдина смер кризнпг тпка се меоа: ппшиое у сферама индустрије, тргпвине и финансија, да би се затим пдражавап и у ппљппривреднпј прпизвпдои. Дп 20-их гпдина кризе су биле лпкалне, захватајући щире или уже регипне. Пд 1826. ппстале су еврппске, да би пд 1839. дп 1842. гпдине дпбиле светскп пбележје. У тпм ппгледу криза из 1856/1857. гпдине, права је прелпмница: тп је прва велика светска екпнпмска криза. У неку руку, свпјеврстан пример је у раздпбљу кпје разматрамп криза пд 1846. дп 1847. гпдине. И пна је ппшела на селу великпм бплещћу крпмпира и

493 нерпдицпм, али се затим снажнп пренела и на пстале привредне активнпсти, захвативщи велике регипне света. Најтеже екпнпмске кризе кпјима је Еврппа ппсле 1815. била захва- ћена пдиграле еу се 1817-1819, 1826,1839-1842, 1846-1847, 1856-1857, и 1873-1877. гпдине. Имајући све пвп у виду, мпгли бисмп закљушити да су екпнпмски резултати индустријске ревплуције и индустријализације у Еврппи кап и у другим делпвима света, били вищеструки и прптиврешни. На једнпј страни, фантастишнп је ппвећана прпдуктивнпст рада; кплишине, врсте и квалитети прпизвпда нарасли су дп неслућених размера, ствпрене су нпве пптребе људи, прпцветала је тргпвина, наглп су умнпжени нпвшани и други капитали, наципнална бпгатства су мнпгпструкп увећана. На другпј страни, међутим, вепма је умнпжен прплетаријат, шиме је вищеструкп ппвећана маса експлпатисаних, пд средстава за прпизвпдоу пдвпјених људи; расппни између бпгатства и сирпмащтва су растегнути акп су крајем еппхе либералнпг капитализма сирпмаси и ппстали нещтп маое сирпмащни, бпгати су ппстали мнпгп бпгатији, па се пвај расппн није смаоивап негп увећавап. Класни сукпб се затп није стищавап већ се запщтравап. Друщтвени пднпси Пд ппшетка смп истицали да индустријску ревплуцију не треба схватити самп кап технишки и екпнпмски већ и кап дубпк и свестран друщтвени препбражај, кпји је ствприп материјалну пснпву и класну структуру мпдернпг грађанскпг друщтва. А какп пдређене друщтвене структуре рађају и ппсебне фпрме пплитишких пднпса, мпра се и целпкупна сфера друщтвенп-пплитишких, па и идеплпщких фенпмена еппхе либералнпг капитализма, ппсматрати кап директни резултат индустријске ревплуције. Билп је тещкп дп сада гпвприти п еврппскпј привреди кап целпвитпј истпријскпј ппјави XIX века. Јпщ теже је гпвприти п некаквпм јединственпм друщтвенпм прганизму Еврппе. Спцијалне структуре ппјединих еврппских регипна и земаља биле су вепма разлишите и

494 специфишне. Тп је зависилп, ппглавитп, пд нивпа и праваца оихпвпг привреднпг развпја, али и пд истпријских традиција, прирпдних и других услпва оихпвпг друщтвенпг живпта. Упркпс тпме, неке ппщте црте и ппјаве спцијалне истприје Еврппе се мпгу сагледати, с тим щтп су у неким делпвима Кпнтинента препвлађивале једне, а у неким друге пд тих ппјава. Најппщтија међу оима је та да су, изузимајући Енглеску, дп краја 60-их гпдина XIX века сва еврппска друщтва претежнп аграрна друщтва. Међутим, дпк су у Русији, Турскпј и већини Хабсбурщких земаља, затим у Щпанији, делпвима Италије итд., та аграрна друщтва све дп средине века (негде и даље) јпщ увек нпсила мнпга пбележја феудалних структура и пднпса, дптле су у западнпј Еврппи, сасвим, а у централнпј делимишнп, већ стекла све карактеристике капиталистишке еппхе. Тп знаши да је и пснпвна сељашка маса станпвнищтва већ била раслпјена, и да су и на селу препвладали рпбпнпв- шани екпнпмски и капиталистишки друщтвени пднпси.

Поларизација племства у привредно заосталим земљама Европе У привреднп запсталијим земљама Еврппе, кпје дп средине XIX века нису прпщле ни крпз екпнпмску (индустријску), ни крпз пплитишку ревплуцију, владајућу друщтвену класу представљалп је јпщ увек старп, феудалнп племствп. Иакп брпјшанп незнатна маоина друщтва (1-3%), пнп свуда држи кљушне спцијалне и пплитишке ппзиције, и распплаже највећим делпм друщтвене акумулације. Тп племствп није јединственп ни пп екпнпмскпј снази, ни пп друщтвенп-пплитишкпм пплпжају и утицају. Дели се грубп и ппједнпстављенп решенп на две категприје: крупнп и ситнп (чентријскп) племствп. Пваква ппларизација племства најупшљивија је у Угарскпј, Ппљскпј, Щпанији и неким другим крајевима Еврппе. Феудална аристпкратија влада или сама (уз ппмпћ и у савезу са апсплутнпм мпнархијпм), или ту власт дели са најкрупнијпм државнпм бирпкратијпм, впјним врхпвима и клерпм, кап щтп је слушај у Аустрији,

495 италијанским мпнархијама или Щпанији. Утицај ситнпг племства на пплитишку власт у тим земљама је незнатан, или бар вепма пгранишен. Буржпаски друщтвени слпјеви се пвде тек фпрмирају у класу и јпщ су малпбрпјни. Оих заступа мали слпј банкара и нпвшаних капиталиста кпји су у теснпј вези са двпрпвима, врхпвима државне администрације и феудалним племствпм. Тим везама пни су, и кад не ушествују директнп у државнпј власти, утицали на оу. Средое слпјеве буржпазије сашиоавају у пвим срединама, ппет недпвпљнп развијене и мнпгпбрпјне, групе крупних тргпваца, мануфактуриста, ретких индустријалаца и неких интелектуалаца. Ситна буржпазија је знатнп мнпгпбрпјнија. Оу шине занатлије, ситни тргпвци и дућанчије, превпзници, ситни рпбни прпизвпђаши у ппљппривреди, лпкални шинпвници, ушитељи, лекари, ветеринари итд. Слпјеви ситне и средое буржпазије су без видљивије друщтвене мпћи и утицаја, и сасвим су лищени ушещћа у пплитишкпј власти. Пптлашене, експлпатисане масе нарпда шини највећи деп сељака и јпщ неразвијени и малпбрпјни градски прплетаријат. На селу се већ ппажају правци заппшете спцијалне диференцијације на беземљащке слпјеве сепскпг прплетаријата, ситне и средое земљпвласнике и крупне капиталистишке земљпппседнике. Пва диференцијација дпбиће у већини земаља истпшне и јужне Еврппе веће замахе у другпј пплпвини XIX века. Развијенија друщтва западне Еврппе су већ и дп 1848. гпдине била знатнп слпженија и разуђенија. У оима је најхитније тп да буржпазија даје тпн и правац друщтвенпм живпту, а да пдређени оени слпјеви држе пплитишку власт у рукама. Раслпјенпст и издиференциранпст у редпвима саме буржпазије шини структуру каииталистишкпг друщтва слпженпм и кпмпликпванпм. Пп ппреклу и карактеру, западнпеврппска буржпазија се дели на две велике групе. Прва је група пптекла из старе владајуће класе феудалне аристпкратије. Тп је ппбуржпаженп племствп кпје је напустилп феудални

496 и прещлп на капиталистишки нашин прпизвпдое. Пнп се шестп (нарпшитп у Енглескпј) не пгранишава самп на аграрну прпизвпдоу и ппљппривредну делатнпст већ улази и у разне финансијске пперације, индустријске и тргпвашке ппдухвате, грађевинарска предузећа итд. Тим правцем, псим щтп служи у впјсци, креће срединпм XIX стплећа и деп прускпг јункерства, дпк се француска земљищна аристпкрагија пријентище претежнп на убираое ренте, ппнекад на ушещће у нпвшаним щпекулацијама и на службу у впјсци, диплпматији и цркви. Другу, мнпгпбрпјнију групу буржпазије шине пни оени слпјеви кпји се у првпј пплпвини XIX века називају „нпвим класама". Ти су слпјеви пптекли из нарпда: из сељащтва, нижих слпјева грађанскпг сталежа, изузетнп реткп из прплетаријата. На сампм врху грађанске друщтвене пирамиде су две категприје крупне буржпазије. Тп су земљищна и финансијска аристпкратија. У пву групацију, ппред крупних земљпппседника (енглеских лендлпрдпва, француских великих власника, пруских јункера), улазе јпщ и банкари, најкрупнији индустријалци, велетргпвци и брпдпвласници. Самп једну степеницу ниже стпји слпј крупне буржпазије, у кпји улазе други индустријалци, велики закупци земљищних ппседа, власници тргпвинских фирми, виспки државни функципнери и генерали, најбпље ситуирани интелектуалци (неки прпфеспри универзитета, ппједини пмиљени писци, уметници и публицисти, шувени лекари, адвпкати и други припадници слпбпдних прпфесија). Средои буржпаски слпј састпји се из власника маоих индустријских и мануфактурних предузећа и јаших тргпвашких радои, знатнијих шинпвника и интелектуалаца, вищих пфицира, закупаца средоих фарми и земљпппседника са пгранишеним прихпдпм, лекара, апптекара, ветеринара, инжеоера, тргпвашких и финансијских ппсредника. Најзад, у ред ситне буржпазије убрајају се занатлије, ситни бакали и дућанчије, сепски дпмаћини, мали ппседници и закупци, лпкални шинпвници и службеници у банкарству и тргпвини, нижи пфицири, сепски ушитељи и тргпвашки путници.

497 Буржпаскп друщтвп је, кап щтп се види, вепма слпјевитп и у материјалнпм ппгледу издиференциранп. Разуме се, између ппјединих слпјева буржпазије, екпнпмске, друщтвене и пплитишке границе, нису пщтрп ппвушене, нити лакп пдредљиве. Кап класа у целини, буржпазија је вепма динамишна друщтвена категприја. Унутар ое су кретаоа и ппмераоа непрестана. Најхитније спцијалнп-психплпщкп пбележје буржпазије кап класе, јесте да јпј је екпнпмски и ппслпвни усиех, мерилп сваке вреднпсти, шак пснпвни критеријум у живпту. Нпвац влада пднпсима унутар буржпазије, а буржпазија влада друщтвпм, такп да је нпвац најважнији ппкреташки фактпр и регулатпр друщтвенпг живпта у целини. Затп се сваки буржуј свпм снагпм бпри да „успе", да се јпщ вище пбпгати и тиме пбезбеди себи јпщ ппвпљнији друщтвени статус. Најпгпршеније се, пак, бпри да не „прппадне" и не стрпппщта се на бедну ппзицију угоетенпг и експлпатисанпг прплетера. У тпј бпрби без милпсти, једни успевају, други прппадају, једни иду навище, други наниже. Затп је флуктуација унутар буржпазије, међу оеним слпјевима, стална, кап щтп је стална и између буржпазије и експлпатисаних слпјева. Збпг тпга щтп пщтрих и стабилних граница између разлишитих група грађанске класе нема, за све припаднике средое и ситне буржпазије распрпстраоен је заједнишки назив „средои слпјеви", или „средое класе". Пвај назив има пправдаоа у низу заједнишких карактеристика друщтвених интереса, идејнп-пплитишких тежои и схватаоа, те кплективне свести, пвих буржпаских слпјева. Кпји деп друщтва представљају пви, разлишити слпјеви буржпаске класе? На тп је тещкп пдгпвприти. Израшунаваое, кпје је изврщип француски истпришар спциплпщке щкпле Жан Лпм, узелп је у пбзир и сепске слпјеве друщтва, кап интегралне делпве буржпаске класе. Пплазећи пд тпга, Лпм је израшунап да је у Францускпј 40-их гпдина XIX века билп 45—46% припадника „средое класе", пкп 40^1% припадника градскпг и сепскпг прплетаријата и пкп 2% припадника крупне буржпазије. Пкп 12% станпвнищтва се није мпглп сврстати у пву спцијалну типплпгију. Ту је, највећим делпм, реш п пним сељацима кпји

498 су једнпм нпгпм у ситнпј буржпазији а другпм у прплетаријату. Пвп прпцентуалнп ушещће ппјединих слпјева и класа у саставу друщтвенпг прганизма Француске, мпже се приближнп узети и за мнпге друге капиталистишке земље. Пснпвни тпн и најхитнија пбележја грађанскпм друщтву XIX века, прирпднп, давала је буржпазија. Пплитишке и идејне темеље тпг друщтва представљала су следећа нашела: правна једнакпст, капиталистишкп приватнп власнищтвп, слпбпдан рад, правп на непгранишенп стицаое бпгатстава. Пкп тумашеоа и примене пвих нашела унутар буржпаске класе, впдила се непрестана, жестпка, па и немилпсрдна, пплитишка бпрба. Реш је, у ствари, п сукпбу прптиврешних екпнпмских, друщтвених и пплитишких интереса разлишитих буржпаских слпјева, шије самп ппстпјаое и трајаое, представља једнп пд два најхитнија пбележја друщтвенп-пплитишкпг живпта Еврппе у XIX веку. Другп пбележје биће класна бпрба између раднишке класе и буржпазије кпја је, такпђе, имала свпј кпнтинуитет и кпја је дпбијала размере неппмирљивпг друщтвенпг сукпба. У раздпбљу пд 1815. дп 1870. гпдине, бпрба унутар грађанске класе впдила се, углавнпм, пкп двеју кпнцепција друщтва и државе: либералне и демпкратске. Дпк је кпнцепција либерализма захтевала јаку државу, пгранишена пплитишка права нарпда и щтп пптпунију превагу крупне буржпазије у управљаоу јавним ппслпвима демпкратска се залагала и бприла за пптпуну пплитишку једнакпст грађана, за щтп веће и щтп свестраније присуствп нарпда на пплитишкпј сцени и за щтп већи оегпв утицај на пплитишку власт земље прекп нарпднпг представнищтва изабранпг ппщтим правпм гласа. Бпрба пвих двеју кпнцепција је у дпба рестаурације и пплитишке реакције (1815-1830), пригущена неппхпднпщћу заједнишкпг наступа највећег дела буржпазије у пдбрани текпвина ревплуције, у земљама кпје нису прпщле грађанску ревплуцију пна се не птвара ни дп 1848. гпдине, али ће је шетрдесетпсмащка ревплуција птрити у пунпм светлу. Битнп је, у вези с тим, на пвпм месту дпдати јпщ самп тп да је крпз пве пплитишке сукпбе са феудалнпм кпнтраревплуцијпм, са раднишкпм класпм, кап и унутар сампг себе,

499 еврппскп грађанскп друщтвп XIX века изграђивалп неке важне пспбенпсти свпг властитпг стила живљеоа, свпјих идеала и ппгледа на свет. „У грађанским салпнима (...) главних и прпвинцијских градпва, какп су их пписали Балзак и Флпбер у свпјим рпманима, разгпваралп се п свакпдневним пплитишким и уметнишким дпгађајима. Захтјев за слпбпдпм щтампе (...) и укидаое цензуре прпвлаши се крпз све расправе и сукпбе између грађанскпг либерализма и реакције у првпј пплпвини XIX. стпљећа." Већ пд 30-их гпдина у те расправе се укљушују све шещће, и теме п демпкратизацији пплитишкпг живпта и пплитишких институција. Какп расправе нису пстајале самп у пквиру академских и салпнских дискусија, пне ппстају и предмет бављеоа щирпке јавнпсти, а у ппјединим истпријским тренуцима и разлпг крвавих ревплуципнарних пбрашуна. У свим тим сукпбима и бпрбама ангажпвани су, у маопј или већпј мери, гптпвп сви слпјеви буржпаске класе, али грађанска интелигенција игра најшещће, ппкреташку и предвпднишку улпгу. Тп је слпј пбразпваних припадника грађанске класе, les hommes de lettres: студенти, шинпвници, припадници слпбпдних прпфесија. Оихпва пплитишка улпга је дпминантна у свим правцима јавнпг мищљеоа, пд најкпнзервативнијег дп најрадикалнијег, и ревплуципнарнпг. Птуда изванреднп ппвећана улпга ппщтег и пплитишкпг пбразпваоа, ппщте и пплитишке културе, у живпту грађанскпг друщтва. У оему је најутицајније пнп јавнп моеое, кпје мпбилище средое друщтвене слпјеве средоу и ситну буржпазију, кпја је у гптпвп сталнпм брпјшанпм ппрасту. Оена распплпжеоа и ппредељеоа, оени запкрети шестп су пдлушивали исхпде пплитишких битака. Пна је, дпдуще, шестп кплебљива и непдлушна, разапета између свпја два страха: с једне стране, пд аристпкратске кпнтраревплуције и плутпкратске плигархије, с друге, пд прплетаријата и нарпдне сирптиое. У сталнпм кпнфликту са аристпкратијпм и крупнпм буржпазијпм, средоа и ситна буржпазија ће у тренуцима нај- пщтријег класипг (ревплуципнарнпг) пбрашунаваоа са ирплетаријатпм, с оима ипак налазити пснпву за класну сплидарнпст и сарадоу.

500 Перманентна бпрба између буржпазије и прплетаријата впдиће се тпкпм шитавпг раздпбља пд 1815. дп 1871. гпдине у расппну између два кпнцепта: умеренпг за рефпрмисаое и ппправљаое буржпаскпг друщтва, и ревплуципнарнпг за оегпвп рущеое и замену нпвим, спцијалистишким системпм. И дпк ће у бпрби за рефпрме раднишка класа наилазити на пдређену меру разумеваоа и ппдрщке међу демпкратским снагама буржпазије, за свпје ревплуципнарне захтеве придпбијаће самп неке оене изузетне ппјединце.

Пролетеријат Кпликп је индустријска ревплуција у XIX веку дппринела развпју и раслпјаваоу буржпазије, тпликп је дппринела и ппрасту прплетаријата и оегпвпм кпнституисаоу у ппсебну и сампсталну друщтвену класу. Тек ппсле ппјаве индустрије раднишка класа издваја се из тзв. дпоих слпјева друщтва, с кпјима је у сталещкпј ппдели припадала трећем сталежу заједнп са сељащтвпм и буржпазијпм. Щтп се тише брпјшане снаге раднишке класе у грађанскпм друщтву, сасвим прецизне ппказатеље тещкп је извести. Видели смп да је прплетаријат према неким прпрашунима, 40-их гпдина XIX века шинип нещтп прекп 40% пд укупнпг друщтвенпг прганизма западнпеврппских земаља. У тпј маси станпвнищтва, кпја је у Великпј Британији изнпсила пкп 11 милипна (пд укупнп 27), у Францускпј пкп 12 (пд укупнп 30), у Немашкпј 14 (пд 35) итд., индустријски прплетаријат је свуда, псим у Британији, бип у маоини. Такп је у Британији индустријскп раднищтвп шинилп пкп 70% сампг прплетаријата, или 25-30% укупнпг станпвнищтва. У Францускпј и Немашкпј индустријски прплетаријат је самп трећина раднишке класе, или 10-15% укупнпг станпвнищтва. Тридесетак гпдина касиије (1870) ушещће индустријскпг прплетаријата у укупнпм станпвнищтву западних земаља (нарпшитп Немашке, Француске и Италије) знашајнп је увећанп. Тада је индустријскп раднищтвп представљалп 37,4% станпвнищтва Велике Британије, 38% Француске, 38,5% Немашке и 33% Италије. Брпјшанп ппвећаваое раднишке класе

501 билп је резултат сталнпг ппвећаваоа еврппскпг станпвнищтва, даљег прплетаризпваоа оегпвих делпва и прппадаоа неких категприја занатлија и радника дпмаће радинпсти, а на првпм месту развпја индустрије. Ппщта карактеристика у живпту и истприји раднишке класе тпкпм прве пплпвине XIX века јесте оен изванреднп тежак материјални и пптпунп бесправан пплитишки пплпжај. Пвај перипд је, у ствари, најтежи перипд у истприји западнпеврппскпг прплетаријата. Привредни замах заппшет индустријскпм ревплуцијпм захтевап је щтп већу и щтп бржу акумулацију каиитала, а буржпазија је тп пстваривала првенственп на рашун раднишке класе ппвећаваоем степена оене експлпатације. Тп се ппстизалп на два нашина: ниским надницама и дугим радним временпм. Пбесправљени друщтвени пплпжај раднишке класе се управп и пгледап, пре свега, у оенпј пптпунпј незащтићенпсти пред притискпм капитала у циљу ппвећаваоа експлпатације. Ни раднп време, ни висина надница, ни здравствена, инвалидска или старпсна защтита, нити билп кпје другп виталнп питаое егзистенције раднишке класе нишим није билп регулисанп или гарантпванп. Раднп време је, у принципу, трајалп пд изласка дп заласка сунца и пбишнп је лети изнпсилп 12-14 шаспва (кпд сезпнских ппслпва и дп 16 шаспва), а зими пкп 10 шаспва. У неким привредним гранама (металургија, рударствп) прпизвпдоа је пбављана перманентнп, даоу и нпћу, при шему између дневнпг и нпћнпг рада није прављена никаква разлика. Неппстпјаое билп каквих закпнских или других нпрматива кпји би щтитили раднишку класу нарпшитп је тещкп ппгађалп женску и дешју радну снагу, кпју је индустрија маспвнп укљушивала у прпизвпдоу. Женски и дешји рад бип је врлп распрпстраоен у текстилнпј индустрији, али се упптребљавап и у другим гранама шак и у металургији и рударству. Евп п тпме некпликп примера. У Щкптскпј је 1816. гпдине на 10000 радника у 41 индустријскпм предузећу билп 6850 жена. Предипнице и ткашнице Бпаје-Фпнфреда у Тулузи заппщљавале су пп 350

502 деце, искљушивп за стан и храну. Дпмпви радипнице (workhouses) у Енглескпј куће принуднпг рада за незаппслену сирптиоу изнајмљивале су фабрикама и дешицу пд 4-5 гпдина. Према једнпј статистици, из 1847. гпдине, у францускпј индустрији билп је заппсленп 244000 жена и 131000 деце. Раднишке наднице су у раздпбљу пд 1815. дп 1848. гпдине свуда биле мизерне. Најниже су имали радници текстилне индустрије, кпјих је билп највище, а најбпље су били плаћени радници у радипницама уметнишких заната, специјализпвани за израду стилскпг намещтаја, брпнзаних украса, фине керамике и стакларије итд. У бпље плаћене раднике спадали су и типпграфи. Тп је била нека врста раднишке елите. Већини радника, међутим, у билп кпјпј земљи, наднице нису пмпгућавале ни минимум егзистенције и излазак из ужасне беде и сирпмащтва. Нп, ни најнижа надница, за кпју је ступап у радни пднпс, раднику није била сигурна и власник, пднпснп предузимаш, мпгап је на разне нашине да је умаои и пкрои. У тпм ппгледу, раднику су најтеже падале мнпгпбрпјне казне кпје су га ппгађале за сваки прппуст или ппгрещку. Ппнајтежа је била казна примеоивана према британским рударима кпји у слушају бплести не би сами себи пбезбедили замену. Рудар у тпм слушају не самп да не би дпбип надницу за дане бплпваоа, већ би платип и казну збпг непбезбеђене замене. Ппсебнп тещка је била експлпатација жена и деце. Деца су шестп радила самп за стан н храну, дпк је женама надница умаоивана, за 30-50% у пднпсу на наднице мущкараца. Уз дугп раднп време и ниске наднице, раднишку класу ппгађалп је неппстпјаое билп каквпг здравственпг и пензипнпг псигураоа. Тещки услпви рада у рударству и индустрији дппринпсили су брзпм пнесппспбљаваоу радника: псакаћиваоем, ппгибијама, пбпљеваоем итд. Закпна п хигијенскп-технишкпј защтити на раду није билп, а пнесппспбљени радници бацани су на улице без икакве милпсти. Исти је

503 бип слушај и са пстарелим прплетерима, а ппрпдице умрлих или настрадалих радника пстајале су без средстава за живпт. Упркпс свим пвим нељудским услпвима рада и живпта, прилив нпве „слпбпдне" радне снаге у еврппским градпвима бип је све већи. Тп је сталнп ппвећавалп „резервну армију рада" (армију незаппслених радника), кпја је и пмпгућавала пдржаваое ниских надница и сурпвпг система експлпатације. Ташних и глпбалних ппдатака п армијама незаппслених на тржищту радне снаге има малп, али и ппдаци п брпју „убпгих", „скитница" и „прпсјака", кпје су бележиле званишне статистике, п тпме дпста гпвпре. Самп, на пример, у индустријскпм департману Ep-eJIoapa, у Францускпј билп је 1833. гпдине забележенп 17566 „убпгих", међу кпјима и 8 861 „прпсјак". У севем департманима Француске билп је 1828. гпдине пкп 163 000 заппслених и 224000 незаппслених радника. У Енглескпј је 30-их гпдина билп 2 милипна радника у дпмпвима радипницама, и јпщ пкп 1400000 без икаквпг заппслеоа, кпји су тражили ппмпћ. Тп знаши да је на 3 милипна заппслених дплазилп јпщ пкп 3,5 милипна незаппслених радника, без пбезбеђене и најбедније егзистенције. Сва пва маса беде, бесппслице и немащтине, кпнцентрисала се претежнп пп већим индустријским градпвима и шетвртима. Градпви кап Ливерпул, Лил, Ремс, Руан, Анеси, Милуз, шетврт Вајтшепл у Лпндпну, неки делпви Париза итд. ппстали су прави центри најужасније материјалне, а с опм у вези и мпралне мизерије. Стамбени услпви у кпјима су живеле раднишке ппрпдице били су пшајни. Мнпги нису имали никаквих смещтаја скитнишили су, спавали пп рударским пкнима, фабришким магазинима и щталама, ппд мпстпвима и щупама. Пни кпји су пбезбедили крпв над главпм пбишнп су имали „станпве" пп ппдрумима, таванима или пп најбеднијим страћарама. Пп свпјпј беди у литературу су ущли шувени ппдруми Лила, Липна, Ливерпула и Лпндпна. Пптресан ппис ппдрума Лила пставип је либерални екпнпмист Адплф Бланки, кпји их је ппсетип 1847. гпдине. А кап щтп су беднп станпвали,

504 радници еврппских индустријских средищта су се беднп и хранили. Хлеб и каще пд пщенишнпг или ражанпг бращна били су најважнији састпјак исхране. Уз тп се трпщилп нещтп јевтинпг ппврћа (крпмпира, купуса, пасуља), ппнекад се на трпези налазип ппкпји кпмад сира, мнпгп ређе маслац, дпк се месп ппјављивалп у изузет- ним, свешаним приликама. Живпт у раднишким шетвртима бип је прпстп вегетираое. „Живети... тп знаши не умрети" записап је 1835. гпдине др Гепен, гледајући призпре раднишке беде. Исцрпљивани дугптрајним рппским радпм, без икакве здравствене защтите, станујући у крајое неппгпдним услпвима, хранећи се слабп, радници су лакп пбпљевали и прппадали, а бплещтине су харале и оихпвим ппрпдицама. „Скпрп дете у двадесетпј, већ старац у тридесетпј" гласи стих неке спцијалне песме Виктпра Игпа. Щкрпфулпза, рахитис, туберкулпза, биле су бплести кпје су кпсиле раднишким шетвртима. А уз бплести и смртнпст, ищла су и друга друщтвена зла кпје рађа велика беда: алкпхплизам, немпрал, сексуални прпмискуитет, прпституција. Прпституција је, ппет, ппвећавала тещкпће тиме щтп је дпнпсила прпблем „незакпните" а тиме и незбринуте деце. Кпликп је тп ппсталп пзбиљнп, ппказује шиоеница да је у Паризу, на пример, свакп шетвртп дете билп „незакпнитп". У Милузу је ствар била нещтп бпља: „незакпнитп" је билп свакп петп дете.

Социјалисти Беда раднишке класе била је, у првпј пплпвини XIX века, тпликп драстишна и вапијућа да апсплутнп није мпгла пставити индиферентним припаднике других друщтвених класа и слпјева. П опј се мнпгп писалп, а пндащоа щтампа шестп је дпнпсила пптресне пписе призпра раднишке несреће. Опм су се бавили ппзнати буржпаски екпнпмисти (Адплф Бланки), спцијални тепретишари (Мартен Недп), државни функципнери и пплитишари (Рпберт Пил и Ришард Кпбден), те угледни здравствени радници, кпји су звпнили на узбуну збпг физишке дегенерације нације услед пгрпмнпг сирпмащтва оенпг великпг дела. Стращну материјалну,

505 мпралну и духпвну угрпженпст прплетаријата узбудљивп и реалнп сликали су и мнпги коижевници. Елизабет Барет 1841. гпдине, пбјављује рпман Јаук деце, а Елизабет Клегхпрн Гејскел 1848, рпман Мери Бартпн. У оима се, кап и у коизи Тпмаса Худа Песма п кпщуљи (1843), представљају сурпва експлпатација и нељудски услпви живпта раднишких ппрпдица. У светску коижевну и културну бащтину ущли су спцијални рпмани и ппеме ппсвећени пвим темама из пера великих писаца пве еппхе: Щелија, Дикенса, Хајнеа, Виктпра Игпа и других. Велики рпмантишарски песник Цпрч Гпрдпн лпрд Бајрпн, врлп ранп у Дпму лпрдпва устап је прптив сурпвих казни за лудисте, уппзправајући на саме узрпке раднишкпг незадпвпљства и дивљашнпг птппра. Спцијалисти, дакле, нису били једини кпји су алармирали јавнпст збпг стаоа раднишке класе. Пд припадника грађанске јавнпсти пни су се разликпвали пп тпме, щтп су за превазилажеое тпг стаоа тражили мнпгп радикалнија средства негп щтп су филантрппске мере, пплитишке рефпрме и закпнскп пгранишаваое експлпатације. Међутим, све дп ппјаве ревплуципнарнпг спцијализма и оихпви ће захтеви и прпграми нпсити пснпвна пбележја еппхе рпмантишнпст и утпгщшнпст. Затп ће буржпаски рефпрмизам ирви дпиети ппипљиве, мада минималне, резултате у бпрби за ппбпљщаваое пплпжаја раднишке класе. Реш је п ппјави тзв. раднишкпг закпнпдавства у првпј пплпвини XIX века, кпјим је буржпаска држава настпјала да кпликп-тпликп плакща пплпжај великпг дела свпјих ппданика, јер је разумела да би прпдужаваое оихпве прекпмерне експлпатације угрпзилп саме темеље и снаге нације и виталнпсти капиталистишкпг система.

Радничко законодавство Први раднишки закпн бип је дпнет у Енглескпј јпщ 1802. гпдине и оиме се пгранишавалп раднп време деце на 12 сати, а забраоивап се и оихпв нпћни рад. „Мирпвне судије" кпје су биле задужене за кпнтрплу прпвпђеоа пвпг закпна најшещће су биле немпћне пред мнпгпбрпјним прекрщипцима из реда ппслпдаваца кпји су газили закпн кад гпд им се

506 за тп указивала пптреба. Следећи раднишки закпн дпнет је 1819. гпдине такпђе у Енглескпј на предлпг Рпберта Пвена и Рпберта Пила. Тп је бип закпн п забрани упптребе деце исппд 10 гпдина у прпизвпдои и п смаоиваоу раднпг дана на 10 1/2 сати за сву пмладину млађу пд 18 гпдина. Кпнтрпла спрпвпђеоа пвпг закпна ппверена је специјалним инспектприма плаћеним пд државе. Пба пва закпна пднпсила су се самп на предузећа текстилне индустрије у кпјпј је највище и експлпатисана дешја радна снага. Истпј индустријскпј грани бип је намеоен и Фабришки закпн (Factory Act) из 1833, кпјим је раднп време пмладине пгранишенп на 10 сати дневнп, а нпћни рад забраоен свим лицима млађим пд 21 гпдине. Кампаоа прптив претеране експлпатације дешјег и женскпг рада, кпја је впђена у енглескпј щтампи 30-их гпдина урпдила је најзад плпдпм, кад је 1844. гпдине у Парламенту усвпјен нпви Фабришки закпн. Пвим закпнпм рад деце пд 10-14 гпдина пгранишава се на 6 1/2 сати дневнп, а рад пмладине и жена на 12 сати и тп самп даоу (између 5,30 ујутрп и 8 увеше). Најзад, 1847, за жене и пмладину пдређенп је ппщте раднп време пд 10 сати. Наравнп, ниједан пд пвих закпна није дпвпљнп ппщтпван и стриктнп примеоиван. Кпнтрпла је била слаба, а армија радника у дпмпвима радипницама, у кпје су се ппсле дпнпщеоа Закпна пд 1834. мпрали уписати сви незаппслени радници, била је пгрпмна и радна снага се мпгла дпбити, такпрећи, ппд сваким услпвпм. Наиме, да би се избавили пвих „Бастиља за раднике" и рппских услпва принуднпг рада у оима, радници су били спремни да у фабрикама прихвате сваки услпв и шак да щтите ппслпдавца кпји крщи закпн на оихпву щтету. И пвакп пгранишенп и недпследнп спрпвпђенп, раднишкп закпнпдавствп Енглеске билп је велики напредак у пднпсу на све пстале земље у кпјима никакве регулације у експлпатацији радне снаге није билп. У Францускпј је први закпн, кпји је пгранишавап дешји рад дпнет тек

507 1841. гпдине. Пп пвпм закпну билп је забраоенп заппщљаваое деце исппд 8 гпдина, деца пд 8-12 гпдина, мпгла су радити 8 сати дневнп, а пд 12-16 гпдина, 12 сати. Нпћии рад бип је забраоен самп деци млађпј пд 12 гпдина. Шак и пва минимална, пгранишеоа закпнпдавцу су се ушинила претещким за ппслпдавце, па је пдредип да се закпн пднпси самп на предузећа са прекп 20 заппслених радника. Нп, услед ппмаокаоа ефикасне кпнтрпле, закпн, ни у великпј већини таквих предузећа није примеоиван. Закпни слишни пвим француским дпнети су 40-их гпдина XIX века и у Баварскпј, Бадену и у Аустрији, али оихпва судбина није била нищта бпља негп у Францускпј. Такп је пвп првп раднишкп закпнпдавствп кпје се ппјавилп срединпм XIX века вепма малп или, изузимајући Енглеску, гптпвп нищтавнп дппринпсилп ппправљаоу пплпжаја раднишке класе. Прплетаријат је, захваљујући тпме, дпста ранп ппшеп схватати да у бпрби за избављаое из свпје материјалне беде, из свпг друщтвенпг и пплитишкпг бесправља треба да рашуна самп на себе и свпје властите снаге. У тпм сазнаоу леже кпрени и ппшеци раднишкпг прганизпваоа, и раднишкпг ппкрета, кпје ћемп приказати на другим местима. Пвде је важнп рећи тпликп да је тај ппкрет раднишке класе, пд синдикалнпг (тредјунипнистишкпг у Британији), прекп стихијскпг и бунтпвнпг (лудизам, устанци липнских ткаша 1831. и 1834. гпдине и щлеских ткаша 1844), дп великпг ревплуципнарнпг вала (18481849) бип вепма важан разлпг бржег прпдираоа у свест грађанске класе сазнаоа п неппхпднпсти ппправљаоа пплпжаја прплетаријата. Затп ће пна, ппшевщи пд 50-их гпдина, ппшети да пдваја маое делпве свпјих, у великим индустријским кпнјунктурама вепма нараслих, прпфита за ппдизаоа надница и превазилажеое најцрое беде раднищтва. Такп су ппсле ревплуције, 1848-1849. гпдине, у мнпгим земљама раднишке наднице ппшеле нпминалнп приметнп да расту. За наредних двадесетак гпдина пне ће се у Великпј Британији ппвећати за 50-65%, у Францускпј за 58-60%. С

508 пбзирпм на скпкпве цена, тп је реалнп ппправилп материјални пплпжај раднишке класе за 20-30% тим пре щтп се и пднпс између брпја заппслених и незаппслених радника у тим деценијама ппмерип у кприст заппслених. Делпви најбпље плаћених, квалификпваних радника приближили су се тада, свпјим живптним стандардпм, нижим слпјевима буржпазије. Дпк је, међутим, на пвај нашин апсплутнп сирпмащеое раднишке класе заустављенп, оенп релативнп псирпмащеое у пднпсу на гпрое слпјеве друщтва, а и на укупнп наципналнп бпгатствп, настављалп се. Расппдела наципналнпг дпхптка је и даље била крајое неравнпмерна и неправедна, фавпризујући, све вище, најбпгатије слпјеве друщтва. Тп најбпље ппказује ппдатак да је самп 2% најимућнијих Енглеза 1868. гпдине присвпјилп пкп 35-40% наципналнпг дпхптка, а да је у Прускпј билп слишнп: 3,5% најкрупнијих власника приграбилп је 40% дпхптка. Тп ппказује да упркпс привреднпм и друщтвенпм напретку, пстваренпм у еврппским земљама, тпкпм деценија 1815-1870, узрпци дубпких друщтвених и иплитишких кпнфликата нису птклпоени, па ни ублажени. У знаку тих кпнфликата прптицаће истприја еврппских држава крпз цеп XIX век.

Друштвена и идеолошка мисао либералног капитализма Друщтвена и идеплищишка мисап у еипхи либералнпТ капитализма Друщтвену и пплитишку мисап еппхе либералнпг капитализма пбележава уппреднп ппстпјаое већег брпја идејних ппкрета, кпји су се, сваки ппнапспб, унутар себе даље гранали у пдређене щкпле и правце. Међу тим ппкретима се најпре, крајем XVIII и ппшеткпм XIX века, сусрећемп са већим брпјем антираципналистишких ушеоа, кпја су се јавила кап идеплпщки израз аристпкратске или клерикалне реакције на теприје француских прпсветитеља, и на друщтвену и пплитишку праксу Француске ревплуције. Уппредп с оима, кап директни наставак прпсветитељске идеплпгије, јавиле су се, такпђе мнпгпбрпјне, идеје и теприје грађанскпг либерализма. Ппкрај и ван пвпг ппкрета либералистишке мисли стпји пспбени правац апстрактнпг либерализма

509 немашкпг грађанства, кпји се крајем XVIII и у првпј пплпвини XIX века јавип у пквиру велике духпвне текпвине тпга дпба немашке класишне филпзпфије, пд Канта дп Хегела. Свпјеврсни резултат бујаоа идеја грађанскпг либерализма је и демпкратска наципнална идеплпгија XIX века. Наппслетку, пд великих текпвина друщтвене и пплитишке мисли грађанске класе у еппхи либералнпг капитализма, ваља ппменути и ппзитивизам у филпзпфији, науци и пплитици. Еппха либералнпг капитализма изнедрила је и идеплпщку негацију нпвпг грађанскпг друщтва са ппзиција спцијалних снага кпје су се тек уздизале и ступале на истпријску ппзпрницу. Реш је п идејама спцијализма, кпје се рашвају у велики брпј ушеоа и праваца, али кпје је најглпбалније мпгуће ппделити у две пснпвне групе, две крупне етапе: преднаушни (утппијски) спцијализам и наушни спцијализам (марксизам). Истпријски пснпв из кпјег су се развиле све пве идеплпгије, теприје и филпзпфски правци представљале су реалне екпнпмске, друщтвене и пплитишке прилике крпз кпје су Еврппа и свет прплазили у раздпбљу пд заппшиоаоа енглеске индустријске и француске друщтвенп-пплитишке ревплуције, дп распрпстираоа оихпвих текпвина щирпм еврппскпг, и других кпнтинената 60-их и 70-их гпдина XIX века. Међутим, на оихпву ппјаву, развпј и пбликпваое битан утицај изврщила су и излпжена дпстигнућа у разним пбластима прирпдних и друщтвених наука: небескпј механици, геплпгији, палепнтплпгији, физици, хемији, биплпгији, гепграфији, затим истприји, екпнпмији, спциплпгији и другим. Антираципналистишке теприје Идеплпгија аитираципиализма јавља ее на прелазу из XVIII у XIX век, кап мисапни пдгпвпр феудалне и клерикалне реакције на идеје раципнализма и на прпграме и праксу снага буржпаске ревплуције у Еврппи. У бпрби са текпвинама ревплуције, стекле су тпкпм прве пплпвине XIX века дпста присталица и следбеника у Великпј Британији, Францускпј, Немашкпј, Италији и другим земљама.

510 Најппщтија карактеристика кпнтраревплуципнарне идеплпгије била је оена пщтра критика „апстрактнпг" раципнализма, кпји, навпднп, преувелишава мпгућнпсти шистпг ума, извпдећи из оега свпје прпјекте будућнпсти, а занемарујући, при тпм, пребпгата искуства прпщлпсти и живу, кпнкретну истпријску стварнпст. Уместп те „апстрактнпсти" и „метафизике" кпја је карактеристишна за раципналисте, оихпви реакципнарни прптивници загпварају щтп веће пслаоаое на традицију, истприју и религију кап прпверене, трајне вреднпсти људске егзистенције. У тим вреднпстима треба тражити и најважније истине п држави и друщтву. Едмонд Берк (1729-1797) је један пд утемељиваша и ппкреташа антираципналистишке идеплпгије у еппхи либералнпг капитализма, јер се свпјпм расправпм Размищљаоа п Францускпј ревплуцији, у кпјпј је пву ревплуцију и оенп раципналистишкп идејнп ппреклп ппдвргап пщтрпј критици, у енглескпј јавнпсти пгласип већ 1790. гпдине. Свпјим кпнтраревплуципнарним, традиципналистишким ставпвима наищап је брзп на щирпк пдјек не самп у Великпј Британији већ и међу прптивницима ревплуције щирпм Еврппе. Берк је пдлушан непријатељ раципнализма. Пн пдбацује разум кап извпр и мерилп истине. Разум и памет ппдлпжни су дејству индивидуалистишких, у друщтвенпм смислу негативних, људских страсти и себишнпсти. Затп се критеријуми истине п шпвеку и друщтву мпрају тражити у традицији и оеним хиљадугпдищоим искуствима. Традиција, ппред тпга, даје шпвеку, кап друщтвенпм бићу, пптребну шврстину карактера и стваралашку енергију. „Збпг тпга је врхпвни закпн ппстанка нарпда не ревплуципнарни раципнализам негп хистпријски кпнзерватизам." А тај „нарпд", п кпјем гпвпри Берк, тп није скуп слпбпдних, правнп и пплитишки једнаких ппјединаца, какп тп уши теприја прирпднпг права, већ је тп прганска заједница састављена пд сталежа, шији пплпжај у друщтву није, нити мпже да буде, једнак. Сталещку

511 ппделу друщтва, кпја ппшива на пдређеним, векпвима стицаним ппвластицама, не треба, дакле, насилнп укидати, какп раде ревплуципнари, јер тп впди у хапс и анархију. Нарпд није сппспбан за пплитишку владавину, те слпбпду не уме кприснп да упптреби. Сппспбнпст владаоа припада најбпгатијим и пплитишки најискуснијим слпјевима друщтва. Затп се затешени, сталещки склпп друщтва, шију је трајнпст пправдала истприја, ие сме меоати „апстрактним" замислима „метафизишара". Акп се, међутим, прпмене ппкажу неизбежним, треба их извпдити крајое ппрезнп и пдмеренп, а никакп радикалнп и насилнп. „Не бих у пптпунпсти искљушип прпмјене" вели Берк -„ али и кад бих требап мијеоати, мијеоап бих да бих сашувап." Пн не пдбацује у пптпунпсти ни ревплуцију, али самп акп се пна јави кап неумитни прпдукт истпријскпг прпцеса, а не кап резултат разумске пдлуке, каква је Француска ревплуција. Таква, разумска ревплуција, впди демпкратији, кпја је „владавина нереда и разузданпсти". Париски ревплуципнари су за Берка „банда зликпваца и разбпјника", а Француска ревплуција је, дефинитивнп, разприла „дпба витещтва" и заменила га дпбпм „спфиста, екпнпмиста и рашунпвпђа". Тиме је „заувијек уппкпјена и слава Еврппе". У тпм неславнпм времену кпје је наищлп Берк ипак не губи сваку наду и идеал друщтвене и пплитишке прганизације. Тај идеал пн види у енглескпм мпделу парламентарне мпнархије изграђене „спприм гпмилаоем ппвјесних искустава". У опј „имамп насљедну круну, насљедну аристпкрацију, те Дпои дпм и нарпд кпји су насљедници привилегија, ппвластица и слпбпда кпје пптјешу пд оихпвих прастарих предака". Жозеф де Местр (1754-1821), филпзпф и писац, најистакнутији је француски идеплпг антираципнализма, шије су идеје клерикалне реакције најпптпуније дпщле дп изражаја у делу O паии (1801). Де Местр је, уместп критике раципнализма и ревплуције ппмпћу традиципналистишкпг истприцизма, какп је тп шинип Берк, ту критику врщип фанатишнп религипзним, шак

512 аппкалиптишним, тумашеоем света. „Тп вище није умјерени хистприцизам, неппвјерљив према свакпј инпвацији, негп је тп предпшаваое једне врсте присутнпсти бпга у ппвијести, тп је шврстп инсистираое на недпстижнпј дубини бпжје прпвиднпсти, тп је нещтп страхпппщтујуће и, јпщ вище, ппзив на страхпппщтпваое пред дпгађајима кпји се мпгу свести на бпжју впљу" несагледиву, свемпћну и претешу (Ф. Валентини). Крајои циљ пвпг де Местрпвпг ушеоа ипак није религипзан, већ је пплитишки: свим средствима и арсеналима власти, идеплпгије и религије, супрптставити се разпрнпм раципнализму и оегпвпм прпизвпду ревплуцији. Раципнализам је у шпвеку угущип веру у бпга, унищтип људскпст и племенитпст и тиме „уздрмап темеље друщтвених пднпса". Збпг тпга је бпг и дппустип ревплуцију, кап свпју казну. Препустип је грещнпг шпвека оегпвпј „слпбпди", кпја се извргла у злпшин. Ревплуција је затп „радикалнп неваљалствп" и „шиста нешистпћа". Де Местр бескпмпрпмиснп пдбацује увереое раципналиста да се државна власт, пплитишке институције и друщтвени пднпси мпгу уредити на пснпвама људскпг разума. Власт је делп бпга и пна је затп старија пд разума. Закпнити израз бпжанскпг ппрекла и карактера власти је апсплутна мпнархија, кпја је најбпљи и најприрпднији пблик државе. Пд аутпри- тета апсплутне власти мпнарха јаши и старији је самп аутпритет катплишке цркве на шелу са паппм. Бпг је, уз тп, извпр и утпка свих других пблика живпта у друщтву и оихпвих прпмена. „Нищта се не мпже прпменити међу људима без бпга." Збпг свега тпга, идеје раципналиста и ревплуципнарне мере буржпазије су ремећеое бпжанскпг реда ствари на земљи, те према тпме су кажоива дела. Владари затп имају „бпжанску и застращујућу ппвластицу" да кажоавају ревплуципнаре. Изврщилац те оихпве ппвластице је крвник. „Свака велишина, свака власт, свака ппдређенпст темеље се на крвнику: пн је ужас и вера људскпг зближаваоа. Уклпните са свијета пвпг несхватљивпг дјелатника,

513 и пдмах ће ред уступити мјестп капсу, рущит ће се пријестпља и друщтвп нестати." Дпследнп бранећи апсплутну мпнархију и нападајући све институције нарпднпг суверенитета, де Местр закљушује да је прирпднп стаое шпвека рппствп, а не слпбпда. Тп такп жели и бпг. Jlvj де Бонал (1753-1840) је такпђе пдлушни идејни, али и практишнп-пплитишки бпрац прптив Француске ревплуције. Збпг оихпвпг идентишнпг пднпса према ревплуцији између де Местра и де Бпнала је шестп стављан знак једнакпсти. И ппред низа слишнпсти, међу оима има и знатних разлика. „Де Бпнал је мнпгп маое аппкалиптишан и мнпгп систематишнији, ни у кпјем се слушају не би мпгап усппредити с неким библијским прпрпкпм." Разлика међу оима ппстпји и у схватаоу апсплутне мпнархије. Де Местрпвп схватаое је „ултрампнтанскп", јер прпппведа ппдвргаваое мпнархијске власти папскпм аутпритету; де Бпналпвп је схватаое „галиканскп" и наципналније. Бпнал, најзад, „не дппущта никакву надмпћ цркве над државпм, ни папе над кпнцилпм". Свпје кпнцепције п држави и власти де Бпнал је најпптпуније излпжип у делу Тепрнја пплитншке и верске власти у 1рађанскпм друщтву (1796). Власт је, вели се у тпм делу, најзнашајнија кпхезипна снага друщтва, а оен циљ је ппщта кприст. Затп се оена впља мпра ппщтпвати кап закпн. Власт се исппљава у свим сферама живпта и свим ћелијама друщтва пд ппрпдице у кпјпј ппшиое аутпритетпм старещине, дп државе где се заврщава владавинпм суверена. Пднпс према свакпј пд оих мпра бити пун респекта јер је свака бпжанскпг ппрекла. Ни друщтвп, ни државу, ни власт, ни закпне, није ствприп шпвек већ бпг. „Људи су несппспбни да сами нещтп ствпре." Оихпвп делп није ни језик, ни култура, ни уметнпст. Све је тп прпизвпд бпжје впље и прпвиђеоа. Затп људи без рпптаоа мпрају да се ппдвргавају земаљским закпнима и власти државе. Сваки ппкущај тумашеоа друщтва, државе, власти кап резултата разумскпг дпгпвпра међу људима, свакп залагаое за ствараое републике, демпкратије или уставнпг ппретка, самп је удар

514 деструктивних снага пп бпжанскпј впљи и закпнима кпји владају светпм. Према тпме, легитиман и усклађен с тим бпжаиским закпнима је самп пнај пблик државнпг и друщтвенпг уређеоа кпји ппшива на нашелу: један бпг, један владар, један гпсппдар, један птац ппрпдице. Тп је нашелп патримпнијалнпг уређеоа друщтва и апсплутне власти мпнарха у држави. Опат Фелисите де ЈЈамне (1782-1854) представља сасвим пспбену ппјаву у истприји француске друщтвене мисли XIX века. Оегпвп стваралащтвп прпщлп је крпз три фазе: „ултрампнтанску (према тпме, реакципнарну), катплишкп-либералну и демпкратскп-спцијалистишку" у смислу хрищћанскпг спцијализма. У свим фазама заједнишка му је свпјеврсна критика „лаишких" и „ппстпрпсветитељских идеплпгија". Оима Ламне дпследнп супрптставља идеплпгију „идеалнпг крщћанина из изреке: unum ovile, unus pastor (једнп стадп, један пастир)". Тпга се држап без пбзира на тп да ли је бранип реакципнарни апсплутизам, либерални верскп-пплитишки ппредак или хрищћанскп-спцијалистишки егалитаризам.

Антирационалистичка мисао у Немачкој дала је две блиске филпзпфскп-пплитишке и правнп-истпријске щкпле. Историјска школа права супрптставила је раципналистишкпј теприји прирпднпг права и друщтвенпг угпвпра не бпжанскп правп већ ираципнални ппјам „нарпднпг духа". Друщтвп и државу пва щкпла пбјащоавала је делпваоем вешних и непрпменљивих „прирпдних закпна", шије ппстпјаое дпказује истприја. За твпрца пве щкпле Густава Xyia (17641844) ти прирпдни закпни су прпизвпд „нарпднпг духа" кпји се пбразпвап сам пд себе, дугим талпжеоем истпријских искустава и традиција, без икаквпг свеснпг или разумскпг настпјаоа људи. Нарпдни дух је, према тпме, нещтп иманентнп пдређенпј етнишкпј и наципналнпј

515 групи, нещтп щтп настаје сппнтанп, кап и језик. Трајан и гптпвп непрпменљив, нарпдни дух, кап свпју битну манифестацију, фпрмира властиту „нарпдну правну свест". Из те свести извиру, затим, све правне нпрме и сви закпни једнпг нарпда и оегпве државе. Закпни кпји не би настали на пвај нашин, већ свеснпм акцијпм закпнпдавца, били би прптивни нарпднпм духу, пбишајима, традицијама, искуствима и прирпди једнпг нарпда. Такви „неприрпдни" закпни су ревплуципнарни закпни. Хугп, дакле, сматра да је пнп щтп ппстпји прирпднп, дпк би пнп щтп би дпщлп ревплуцијпм билп неприрпднп и пдвелп би у деструкцију и хапс. Хугпв следбеник Савиои (1779-1861) такпђе пплази пд убеђеоа да се правп развија делпваоем унутращоих, ираципналних и, шак, мистишних сила „нарпднпг духа". При тпм, Савиои разликује две врсте права: прирпднп и наушнп. Прирпднп прпистише неппсреднп из нарпднпг духа, наушнп фпрмирају правници из свести и разума. Укпликп наушнп изражава принципе прирпднпг права, пнп је сагласнп нарпднпм духу и ппмаже ствараоу хармпнишнпг, ппщтег државнпг права. Акп, пак, наушнп правп ппкуща да се изведе самп из разума, пнп је стерилнп и без кпрена у нарпднпј свести. И за трећег знашајнпг представника истпријске щкпле права, / eopla Пухта (1798-1848), све правне нпрме, друщтвене и пплитишке устанпве прпизилазе из „мистишнпг нарпднпг духа". У таквпм праву „изражава се свпјствп једнпг нарпда на исти нашин кап и у оегпвпм језику и у оегпвпј нарави". Затп су и правп, и језик, и менталитет једнпг нарпда трајне твпревине, кпјима су ревплуципнарне прпмене стране и неприрпдне. За Пухта, међутим, нарпдни дух, па према тпме, и оегпва држава и оегпвп правп, имају у крајопј инстанци „бпжански извпр". Збпг тпга је најбпљи пблик државне власти мпнархија а најприрпднији друщтвени пднпс је феудализам.

516 И оршницистичка политичка филозофија, настала у Немашкпј у еппхи рпмантизма, супрптставила је „апстрактнпм" раципнализму „кпнкретне" истпријске шиоенице. Пппут истпријске щкпле права и пва филпзпфија пплази пд тзв. извпрних вреднпсти нарпднпг духа, насталих у дубпким тминама прпщлпсти и традиције. На првпм месту у пвпј щкпли стпји Фридрих Щлегел (1772-1829). У свпм идејнпм развпју пн је прещап пут пд присталице демпкратске републике, ппделе власти, равнпправнпсти свих шланпва заједнице и права нарпда на ппбуну, дп бранипца апсплутне мпнархије феудалнпг типа. У ппследопј фази свпг рада Щлегел је за „идеалнп", „бпжанскп" и ,јединп трајнп" државнп уређеое прпглащавап апсплутну мпнархију кпја ппшива на принципима тепкрације и херпизма, тј. у кпјпј непгранишену власт мпнарха „ублажују свећеници и племствп". Филозоф дијалектичар, Фридрих Вилхелм Јозеф Шелит (1775-1854) ппшеп је свпју делатнпст кап заступник индивидуалистишких идеја Канта и Фихтеа. Дпцније, прещап је на ппзиције прганицизма тврдећи да се држава, кап какав живи прганизам, састпји пд низа делпва (индивидуа) ппдређених интересу целине. Затп и тај државни прганизам мпра бити „пп свпјпј прирпди апсплутан и увијек самп пкренут нешему унитарнпм..." Нпсилац тпг уједиоујућег интереса у држави је мпнарх, кпји свпј аутпритет и свпја права не мпже ни с ким да дели. У пснпви истпветне идеје, кпје су велишале средопвекпвну мпнархију, заступап је и ранп преминули рпмантишарски песник Нпвалис (17721801). Један од најистакнутијих представника органицизма Адам Милер (1779-1829) такпђе је впдип пплемику прптив прпсветитељскпг интелекта „у име пнпга щтп је флуиднп и живуће". За оега су прирпда, држава, уметнпст,

517 наука, религија „нещтп прганскп", тј. „плпд пплаганпг и складнпг нагпмилаваоа". Држава, дакле, није настала вещташкпм, импрпвизпванпм акцијпм шистпг ума, већ дугим заједнишким живптпм људи крпз истприју. У опј нищта не мпже бити сампсталнп, а сваки ппјединац, шак акп је и владар, самп је деп кпји мпже делпвати јединп унутар целине. Сагледавајући иарастаое нпвих друщтвених снага (буржпазије), Милер се залаже да у држави впдећа ипзиција припадне мпнарху, кпји би се пслаоап на две класе у сталнпј равнптежи: племствп и буржпазију. Дпк би буржпазија пбезбеђивала материјални напредак државе, племствп би щтитилп оен пплитишки кпнтинуитет. Карл Лудвш Халер (1768-1854) дпвеп је прганицистишку мисап дп врхунца оене кпнтраревплуципнарнпсти. Пн је тврдип да цеп друщтвени и државни стрпј ппшива на пднпсу гпсппдствп-рппствп и на уређеоу друщтва пп принципу хијерархијске међузависнпсти на свим нивпима пд ппрпдишнпг дп државнпг. Самп таквп уређеое је прирпднп и разумнп јер су неједнакпст, зависнпст, бпгатствп, сирпмащтвп, снага и слабпст пд прирпде дате категприје. Према тпме, прирпдна је и разумна самп пна држава кпја та свпјства и на оима заснпване пднпсе, щтити и уређује. Истприја нам ппказује да је најсаврщенији државни пблик патримпнијална држава, у кпјпј је мпнарх тај гпсппдар за кпјег су сви ппданици везани једнпм врстпм синпвљевске зависнпсти, пднпснп, зависнпсти слуге пд гпсппдара. Изнад мпнарха стпји самп бпг, кап једини ппщти и стварни гпсппдар света.

Либерализам ПпщЩе карактерисщике Либерализам XIX века настаје на традицијама ранпг либерализма шије ппшетке треба тражити јпщ у дпба рефпрмације. Први захтеви грађанскпг сталежа кпји су се тада ппјавили и кпји ће се дпцније ппјављивати у свим тепријама либерализма били су:

518 слпбпда мищљеоа и верскп-пплитишка тплеранција. „Све пнп щтп је ппдржавалп нетплерантнп средопвекпвнп црквенп схватаое дпщлп је ппд удар прптестантизма." Калвинисти саппщтавају мисап да је бпг ствприп свет, али да се ппсле тпга у оегпв развпј није мещап. Ту идеју п трансцендентнпст бпга прихватили су касније Лпк и Вплтер. „Такп је прптестантизам птвприп пут либерализму." Друщтвену пснпву либерализма шинила је, пре свега, грађанска класа кпјпј су највище сметале средопвекпвне предрасуде на спцијалнпм, екпнпмскпм, пплитишкпм и мпралнпм плану. Касније ће се у редпвима либерала, и тп истакнутих, наћи и известан брпј људи, аристпкратскпг ппрекла и припаднпсти. Прирпднп је, међутим, щтп је либерализам бип и пстап првенственп идеплпгија буржпазије. Пслпбађајући се пбјективних сила прирпде (везанпсти за земљу), грађанствп тежи и пслпбађаоу лишнпсти пд разнпврсних других стега и пгранишеоа. Тп пслпбпђеое је мпралп бити мпралнп (пд аутпритета цркве), пплитишкп (пд владарскпг апсплутизма), друщтвенп (пд неравнпправнпг пплпжаја у феудалнпм друщтву), те екпнпмскп (пд еснафских и других пгранишеоа карактеристишних за феуда- лизам и аисплутизам). Путеве и правце тпг пслпбпђеоа пзнашила је грађанска друщтвена и пплитишка мисап XVII и XVIII века, свпјим тепријама прирпднпг права и друщтвенпг угпвпра, те физипкратским екпнпмским ушеоем. Једна пд најбитнијих претппставки целпкупнпг људскпг пслпбпђеоа у свим пвим тепријама и ушеоима, билп је неприкпснпвенп правп приватне свпјине. На тпм праву ппшивап је шитав систем свих псталих права грађанскпг друщтва и затп је пнп, кап оенп кљушнп местп пдређивалп класни, буржпаски карактер целпкупне идеплпгије либерализма. Такпђе је знашајнп щтп ће пва премиса либерализма п приватнпј свпјини пдредити и оегпву истпријску судбину накпн изврщене, ппбедпнпсне буржпаске ревплуције: „Накпн тпга щтп је буржпазија изврщила ппбједпнпсну ревплуцију, либерализам је дпбип измијеоену садржину. Пн се ппшеп манифестирати кап филпзпфија слпбпде мпралне, интелектуалне и екпнпмске, али искљушивп ппвезане с интересима буржпаске класе. Накпн тпга щтп је буржпазија псвпјила

519 пплитишку власт, пна је утврђивала свпју слпбпду на птуђеоу слпбпде других. Пна се сада једнакп бприла прптив феудалаца, кпји су пдлазили, кап и прптив прплетаријата, кпји је дплазип. Пдбацивщи или пгранишивщи нашелп нарпдне суверенпсти, буржпазија је устрајала на пшуваоу индивидуалне слпбпде, нептуђивих права ппјединаца, бранећи фпрмалну слпбпду кпја је стварнп знашила нишим пгранишену власт нпвца" (Ј. Кплакпвић). ЈТиберализам је, дакле, нпсип у себи свпју сппствену прптиврешнпст кпја је, кап и кпд капиталистишкпг друщтва у целини, пптицала из приватнпг власнищтва над средствима за прпизвпдоу, тј. из неравнпправнпг пплпжаја људи припадника друщтва у прпцесу друщтвенпг рада. Прптиврешнпсти либералне идеплпгије већ су се биле исппљиле и у пракси, и у теприји буржпазије када су тпкпм прве пплпвине XIX века, грађанска друщтва закпрашила у еппху зрелпг либерализма. У тп дпба либерализам је дпщап дп пунпг изражаја на екпнпмскпм, пплитишкпм, интелектуалнпм и друщтвенпм плану. Екпнпмски либерализам заступап је, па и пстварип, енергишну защтиту приватнпг власнищтва, слпбпду стицаоа прпфита, уклаоаое државне и друге, административне регулативе у привреди. Пснпвнп оегпвп нашелп је: „laisser faire, laisser passer". Кпнкуренција je третирана кап прирпдни закпн, материјални интерес и прпфит кап најважнији ппдстицај привредне активнпсти, а рад кап рпба, пппут сваке друге рпбе, на кпју се примеоују закпни тржищта. Пплитишки либерализам пдликује се бпрбпм за увпђеое парламентарнпг система власти и представнишке владе, слпбпде странашкпг (пплитишкпг) прганизпваоа, правне једнакпсти, щирпких грађанских слпбпда (слпбпде савести, слпбпде щтампе, збпра и дпгпвпра), неппвредивпсти лишнпсти, закпнитпсти рада државних пргана итд. Држава, пп пвим схватаоима, има самп тај задатак да щтити пве слпбпде и права грађана и да пбезбеђује приватну свпјину. Никакп нема

520 задатак да регулище привредни живпт, да пгранишава привредну иницијативу и да се меща у друщтвене пднпсе. У пвпј пбласти, нарпшитп у защтити пплитишких права и слпбпда грађана, либерализам ће ппсле ппбедпнпсних буржпаских ревплуција ушинити највећа пдступаоа и изневераваоа свпјих првпбитних идеала. Спцијални либерализам састпји се у ставпвима да је свака друщтвена класа, сваки слпј друщтва, кап и сваки ппјединац, кпваш сппствене среће, да је сам пдгпвпран за свпју судбину и да никаква интервенција државе, у циљу ппправљаоа пплпжаја пдређених категприја друщтва, није пптребна. И у пвпј пбласти либерализам ће у XIX веку евплуирати. Главна нашела интелектуалнпг либерализма су антиклерикализам, дух тплеранције, пдвајаое цркве пд државе, слпбпда интелектуалнпг стваралащтва, независнпст духа и слпбпда савести. Иакп у маопј мери, буржпаска друщтва су и на пвпм плану ппшинила извесна изневераваоа нашела, нарпшитп у бпрби прптив клерикализма, и за лаицизацију државе, пплитике и пбразпваоа. Тпкпм XIX века либерализам се у разним крајевима и земљама Еврппе разлишитп манифестује и дпбија специфишна свпјства. У Великпј Британији, Францускпј и неким другим западнпеврппским земљама (Белгија, Хпландија, Скандинавија) оегпви принципи ппсле 1830, углавнпм, пднпсе ппбеду и ппшиое оихпва негативна евплуција. При тпм, нашела и ушеоа либерализма, какп у пплитици, такп и у екпнпмији („маншестерска щкпла"), најдпследније се примеоују у Великпј Британији, дпк оихпву реализацију у другим земљама (Француска) пмета пщтра класна и пплитишка бпрба. Либерализам централне, јужне и југпистпшне Еврппе, нпси у себи низ карактеристика бпрбене идеплпгије класе кпја се јпщ увек бпри да дпђе на власт. Такав је слушај у немашким земљама, у Щпанији, у Италији, у Хабсбурщкпј мпнархији, на Балкану. У неким пд пвих земаља либерализам се ппсебнпм милитантнпщћу исппљава кап наципнална идеплпгија. У земљама истпшне Еврппе

521 либерализам је јпщ нејак и прпгпоен. У Ппљскпј пн 1830/31. Гпдине дпживљава тежак ппраз, а у Русији је ппд најтежим заптпм царскпг сампдржавља. Енлески утилитаристички либерализам пбележен је делпм двпјице друщтвених тепретишара друге пплпвине XVIII и прве пплпвине XIX века: Черемија Бентама (1748-1832) и Чемса Мила (1773-1836). Бентам и Мил, представљају типишне идеплпге буржпазије на власти. Оихпва се ушеоа директнп настављају на пплитишку мисап прпсветитељства, али из ое преузимају и разрађују, самп пне ставпве и захтеве кпји су пд неппсреднпг интереса за буржпазију кап владајућу класу друщтва и кап класу шији се даљи усппн мпра пбезбедити. Оихпва заједнишка пспбина је и тп да су, насупрпт Берку, критишни према ппукама истприје и традиције и да желе те ппуке да раципнализују, „демитизирају" и пбпгате текпвинама мпралнпг развитка грађанске класе. На све људе и Бентам и Мил гледају кап на једнаке, не самп у биплпщкпм, већ и у правнпм ппгледу. Али међу оима се у друщтвенпм и пплитишкпм живпту ипак јављају разлике. Пне су резултат делпваоа закпна слпбпдне екпнпмске кпнкуренције кпја је прирпдна и неппхпдна за свекплики друщтвени напредак. Затп ни држава не би смела да се бави таквпм врстпм делатнпсти кпја би пгранишавала кпнкуренцију, јер би се тиме пметала и слпбпда иницијативе и стваралащтва нпјединца у друщтву. Затп се једнакпст људи, п кпјпј гпвпре Бентам и Мил свпди на једнакпст пплазних услпва, мпгућнпсти и прилика за успех и афирмацију ппјединца. Бентам и Мил су, наппслетку, имали и ту заједнишку пспбину да су свпј индивидуалистишки либерализам, ппстављали на мпралнппсихплпщке пснпве, ппсвећујући етишкпј страни живпта у грађанскпм друщтву првпразредну улпгу. Пвај прпблем Бентам је ппвезивап са нашелима екпнпмскпг либерализма. Пплазећи пд ушеоа Адама Смита и францускпг филпзпфа Хелвеција, пн је ствприп шитаву теприју тзв. „радикалнпг утилитаризма", или теприју п „максимализацији среће".

522 Пснпвна претппставка пве теприје јесте да „шпвек све ради пп задпвпљству", тј. да се у свпјпј делатнпсти рукпвпди интереспм, рашунпм, кприщћу и тежопм ка срећи, али да при тпм не губи из вида ни темељна нашела грађанскпг мпрала. Та нашела захтевају да шпвек кпнтрплище свпј егпизам и да га пгранишава пбзирима према тежоама других људи ка срећи. Тп пгранишаваое није самп ствар алтруизма и хрищћанске љубави према ближоем већ, пре свега, ствар дпбрп схваћене сппствене кпристи. „Такп се из дпбрп схваћенпг индивидуалнпг интереса рађа жеља да се ушини дпбрп другим људима, јер се тиме псигурава властитп дпбрп." На пвај нашин се шинећи дпбра другим људима шпвек усмерава у правцу унапређиваоа ппщтег дпбра, а унапређиваое ппщтег дпбра је пснпвни ппстулат грађанскпг мпрала, кпји гласи: дппринеси срећи щтп већег брпја људи. Кп је на пвај нашин схватип свпј индивидуални интерес, тај је ппщтен и мпралан; кп није, ппдлпжан је претеранпм егпизму, неппщтеоу и немпралу. Мнпги људи, услед неизграђене грађанске свести не мпгу правилнп да схвате ни свпју ни ппщту кприст пд пгранишаваоа егпизма. Затп је ту закпнпдавац и затп је ту држава да их ка тпј свести приведе. И пплитика државе мпра, дакле, бити рукпвпђена утилитаристишким мпралним нашелима п „срећи највећег брпја људи", кпја се пткривају тзв. „мпралнпм аритметикпм". Пдбацујући, у делу Пдлпмак п влади нашела Декларације права шпвека и грађанина и ревплуципнарну теприју п власти, Бентам тражи такву државу у кпјпј ће бити усппстављена пплитишка равнптежа између старих снага аристпкратије и нпвих снага буржпазије. При тпм се у пплитишким схватаоима Беитама упшава извесна ппзитивна евплуција. Дпк дп ппшетка XIX века (дп птприлике 1815) пн заступа умерени либерализам, ппсле тпга, пп мищљеоу истпришара друщтвене мисли Е. Халевија, ппстаје „тепретишар странке демпкратскпг ппкрета", наглащавајући све вище нарпдни суверенитет (нарпд је „врхпвни кпнституенс") и залажући се за предају власти једнпдпмнпј, свенарпднпј

523 скупщтини. Пн је за недељивпст власти и прпщириваое избпрнпг права на све пунплетне грађане, псим на впјнике, мпрнаре и неписмене. Щтп се тише еманципације жена бип је непдлушан. У свему пвпме Чемс Мил је, у пснпви, сагласан са свпјим узпрпм Бентампм. Мил је, дпдуще, знатнп радикалнији пд Бентама у критици аристпкратизма британскпг друщтва али је у пплитишким рещеоима кпја је предлагап умеренији. Пн прихвата и мпнархију и двпдпмни парламент (са Дпмпм лпрдпва) и, шак, нещтп веће пгранишеое бирашкпг права, искљушиваоем из оега жена, младих људи (све дп 40 гпдина), те свих пних кпји немају никаквпг власнищтва. У сфери екпнпмскпг либерализма, међутим, Мил је ппет радикалнији пд свпг ушитеља. Бентам је бескпмпрпмиснп на принципима екпнпмскпг либерализма, фпрмулисанпг у парпли: Ве quiet! Мируј!, кпја знаши уздржаваое државне власти пд сваке интервенције у привреди кпја би пгранишавала слпбпду иницијативе и делатнпсти. Мил не пприше пвп нашелп али тражи пд државе да врщи „правилну раздипбу прпизвпда, пднпснп такву раздипбу да сваткп узме највећу мпгућу кплишину плпда свпјег рада", шиме ће се пстварити тежоа свих ка „највећпј мпгућпј срећи". А тп, у крајопј линији, ппдразумева државну регулативу у расппдели щтп је већ пдступаое пд дпследнпг тумашеоа екпнпмскпг либерализма. Кпасични европски либерализам дао је, најпре, трпје врлп изразитих тепретишара пве идеплпгије у Францускпј. Тп су: Бенжамен Кпнсщан (1767-1830), Жермен Некер l-ђа де Стал (1766-1817) и Алексис де Тпквил (1805-1859). Оима је пп идејама близак и немашки пплитишки мислилац Карл Вилхелм фпн Хумбплт (1767-1835). Иакп у ушеоу свакпг пд пвих гепретишара ппстпји низ специфишнпсти кпјима се нарпшитп истише Алексис де Тпквил упшљивп им је некпликп заједнишких ппгледа и ставпва: неппвереое према друщтвенпј и екпнпмскпј улпзи државе, јпщ уппрније инсистираое на слпбпднпм развпју и правима ппјединаца „кап правих прптагпниста цивилизације и напретка", замеоиваое екпнпмистишкп-

524 утилитаристишких етишкп-културплпщким мптивима људске активнпсти, негираое нарпднпг суверенитета кап битнпг елемента пслпбпђеоа индивидуе, друщтвени кпнзерватизам. Стална брига свих пвих тепретишара класишнпг либерализма била је слпбпда лишнпсти. Бенжамен Кпнстан је сам за себе писап: „Шегрдссет гпдина сам бранип исти принцип, слпбпду у свему, у вјери, у филпзпфији, у коижевнпсти, у индустрији, у пплитици; а ппд слпбпдпм мислим на ппбједу ппјединашнпсти, билп над аутпритетпм кпји би хтип владати деспптизмпм, билп над масама кпје траже правп да ппкпре маоину већини". За Кпнстана је, дакле, кап и за све друге тепретишаре класишнпг либерализма, слпбпда нещтп „светп" и „апсплутнп". Али тп је слпбпда за елиту: власнишку, пплитишку, интелектуалну. За ту слпбпду није прихватљив ни прпсветитељски нарпдни суверенитет, ни русппвски друщтвени угпвпр јер власти дају превелика права и тиме стварају услпве за деспптизам. Уместп тпга пптребнп је ствприти „минималну владу" кпја неће мпћи да угрпжава слпбпдну, сппнтану и неспутану активнпст лишнпсти. Тп је, у ствари, залагаое за ппзнатп физипкратскп нашелп „Laissez faire"... пп кпјем је једини задатак владе „да забрани унутращое нереде и да пдбије стране инвазије". Схпднп пваквим схватоима п задацима државе Кпнстан ппдвлаши да, у ствари, и није најхитније пплитишкп питаое кпме власт припада, већ какп се врщи и кпликп је грађани псећају. Дпбра је пна власт кпју грађани щтп маое псећају јер је тп знак да им пна не угрпжава слпбпду. Затп и није важнп „да власт преузме нарпд", већ да пн буде защтићен пд оене свемпћи и оених злпупптреба. Најбпљи нашин да се грађанин защтити пд сампвпље власти јесте да се пна ппдели и пграниши. Таква, неће мпћи да угрпзи пснпвна права грађана-ппјединаца: лишну слпбпду, верску слпбпду, правп на властитп мищљеое, слпбпду щтампе, екпнпмску слпбпду (слпбпду избпра занимаоа, стицаоа и распплагаоа импвинпм). Пва права и слпбпде пбезбеђују грађанима, ппсреднп или неппсреднп, и правп утицаоа на државне и јавне ппслпве.

525 Да је пптпуна грађанска слпбпда, за кпју се залаже, слпбпда самп за имућне, бип је свестан и сам Кпнстан: „Једна извјесна дпкплица је" вели пн „неппхпдна за стјецаое свијести и врщеое правде. Самп власнищтвп псигурава дпкплицу, људи пд власнищтва у мпгућнпсти су да врще пплитишка права." Да таква слпбпда имућних ппшива на птуђиваоу слпбпде сирпмащних и експлпатисаних тп ни Кпнстан ни пстали идеплпзи либерализма, нису увиђали. Затп је и пн за најбпљу државну фпрму прпглащавап парламентарну мпнархију, у кпјпј ће најважнију закпнпдавну функцију врщити скупщтина изабрана на пснпву виспкпг импвинскпг цензуса, кпји ће сирпмащније грађане лищити пплитишких права. Тп затп јер „пни кпје је биједа псудила на сталну пвиснпсти кпјима је суђенп да раде из дана у дан, немају вище разума пд дјеие, нити већег интереса за нарпднп благпстаое пд туђина". Будући да, пп Кпнстану, импвински цензус није дпвпљна гаранција прптив уласка у скупщтину радикалних елемената, шије би пдлуке мпгле угрпзити „свету" слпбпду имућних и оихпвп власнищтвп, у грађански парламентарни систем треба увести и гпрои дпм, састављен пд представ- ника аристпкратије, кпји ће кпнтрплисати закпнпдавну делатнпст нарпднпг представнищтва. У таквпм систему Кпнстан предлаже депбу државне власти на пет функција (а не на три кап Мпнтескије) и тп: краљевску, изврщну (владу), сталну представнишку (гпрои дпм), власт јавнпг моеоа (дпои дпм) и судску. Ради щтп пптпунијег испуоаваоа функције бранитеља слпбпде, држава мпра бити децентрализпвана. У спцијалнпм ппгледу Кпнстан је за енергишну пдбрану друщтвени? пднпса, прпистеклих из Француске ревплуције. Прптиван је рестаурацијг феудализма али и друщтвеним и државним мерама за защтиту сирпма щних и експлпатисаних. Да би убедљивије пспприп захтеве феудалне кла се, ппстављане у време рестаурације у Францускпј, за реституцију кпнфи скпваних имаоа, Кпнстан је према питаоу власнищтва и свпјине заузес

526 пспбен став: пн га не сматра ни „светим", ни „прирпдним", већ „стешеним" друщтвеним правпм. Збпг тпга, тп правп и није нептуђивп. Пнп с< мпже изгубити, а да при тпм свет не прппадне. Тп, ипак, не знаши да вла снищтвп не треба щтитити и бранити свим средствима јер је пнп једаг пд најхитнијих услпва слпбпде. Гледанп у целини, Кпнстанпв свет је један „пацифистишки, антихерпј ски, радин, антипплитишки" свет. Тп је типишан свет задпвпљнпг буржуј; кпји ради али жели и да ужива у миру и лагпднпстима свпг бпгатства. Кпнстанпва сарадница и дугпгпдищоа сапутница Мадам де Стси (барпница Жермен де Стал-Хплщтајн), изградила је шитаву једну „религи ју слпбпде", какп је сама назвала свпје ушеое. Крпз тп ушеое пна је впди ла сталну идејну бпрбу прптив „наметљивпсти власти" и „сампвпље тира на", у кпје је убрајала и краљеве старпг режима, и Рпбеспјера, и Наппле пна. Присталица умерене, уставне мпнархије енглескпг типа, или 6aj мпнархије какву је у Францускпј увпдип Устав из 1791. гпдине г-ђа д< Стал је верпвала да бащ таква држава пптималнп пбезбеђује индивидуал не слпбпде. У опј би владала „прирпдна аристпкратија" настала из спреп власнищтва и разума. Та би спрега ппдстицала напредак разума, а пва би развијап слпбпду. Слпбпду, при тпм, не треба изједнашавати са ,једна кпщћу пплитишких права", јер та једнакпст впди „краљевству Рпбеспјера" кпје је ппасније и пд „првпбитнпг прирпднпг стаоа". Кпја пнда права др жава треба да пбезбеди људима да би се пни псећали слпбпдним? Тп с) пп г-ђи де Стал, тзв. „незастарива права", кпја „се састпје пд једнакпсп пред закпнпм, индивидуалне слпбпде, слпбпде щтампе, слпбпде религиј ских пбреда и дпступнпсти грађанима свих служби" у држави. Све пстал< ушещће грађана у власти, државна фпрма и слишнп другпстепене ј важнпсти за слпбпду и срећу људи. Пзнашавајући прелаз пд немашкпг прганицизма ка класишнпм либера лизму, савременик Бенжамена Кпнстана и г-ђе де Стал, Карл Вилхелм фп Хумбплт, бавип се, иајвище, прпблемпм државе. Тумашећи оен настанак

527 на истпријскп-прганицистишки нашин, пн јпј пдређује задатке кпји припадају арсеналу либералистишке идеплпгије: „Пдражаваое сигурнпсти билп прптив ваоских непријатеља, билп прптив унутращоих неслпга треба да буде сврха државе; тп треба да буде оезина дјелатнпст". Држава за кпју се залаже фпн Хумбплт је сталещка мпнархија са ташнп разгранишеним кпмпетенцијама између краља и скупщтина сталежа. Алексис де Токвил представља пспбену ппјаву у истприји западнпеврппскпг либерализма. Бавећи се мнпгим наукама (правпм, истпријпм, филпзпфијпм, спциплпгијпм и екпнпмијпм), бип је вепма щирпкп пбразпван, али је сва свпја знаоа усмеравап ка једнпм циљу: изградои наушнп заснпване пплитишке теприје грађанскпг друщтва. Затп га сматрају првим мпдерним пплитикплпгпм. Пплитишким прпблемима свпје еппхе Тпквил прилази кап питаоу пднпса двају екстрема: аристпкратскпг и демпкратскпг друщтва. Бпрба пвих екстрема дпвпди дп друщтвене и пплитишке нестабилнпсти кпја Француску пптреса, ппшевщи пд ревплуције 1789. гпдине. Излаз из пве нестабилнпсти бип би у пбустављаоу бпрбе, али пна мпже престати самп акп се нађе друщтвенп-пплитишки мпдел кпји би представљап неку врсту мещане владавине, ствпрене ппвезиваоем и прпжимаоем ппзитивних пспбина једне и друге фпрме власти аристпкратске и демпкратске. Аристпкрата пп ппреклу и пп дущи, демпкрата пп разуму и интелекту, Тпквил је ппкущавап да у теприји измири пва свпја два ппредељеоа и некакп разрещи дилему аристпкратија-демпкратија, кпја никакп није била самп оегпва лишна, већ реална друщтвенп-пплитишка дилема оегпвпг дпба. Пппут Балзака, пн је вплеп аристпкратију и с опм је сапсећап, али је дпбрп разумеп оену истпријску преживелпст и узалуднпст пдбране оених ппзиција, оених идеја и традиција. Разумпм

528 и знаоем дпщап је дп закљушка да је наступилп време буржпазије кап нпсипца нпвих истпријских пднпса и садржаја. Кап неминпвнпст пн је прихватап те пднпсе, али је упшавап и оихпве мане и плащип их се. Нарпшитп су га забриоавале демпкратске тенденције кпје у грађанскпм друщтву хватају све вище маха. П тпме пн каже: „Ја имам за демпкратске институције склпнпст главе, мисли, али сам пп инстикту аристпкрата, тј. презирем гпмилу и бпјим је се. Ја страхпвитп вплим слпбпду, закпнитпст, ппщтпваое права, али не демпкрацију... Ја еквилибрирам између пнпг щтп пдлази и пнпга щтп дплази". С таквим сазнаоима и препкупацијама, Тпквил се напрезап да излаз из друщтвенпг и пплитишкпг сукпба нађе у сједиоаваоу два стаоа, пре свега, на правнпј и етишкпј пснпви. Тп сједиоаваое треба да се пбави пплемеоиваоем буржпаскпг друщтва најппзитивнијим елементима аристпкратскпг духа и мпрала. Уместп да буржпазија преузима пд аристпкратије неке оене негативне пспбнне (ппхлепу, надменпст, страст за сјајем и привилегијама), оу треба придпбити за аристпкратску независнпст духа, мпралну шврстину, пригиналнпст и шастпљубивпст. Такп пплемеоена буржпаска демпкратија била је Тпквилпв идеал. Оен смисап пбјаснип је у свпјим најбпљим делима La Democratie еп Amerique и L'Ancien et la Revolution. Пписујући америшки тип демпкратије, Тпквил га је супрптстављап „щаренпј" и „кпнфузнпј" демпкратији Француске ревплуције. Америшка демпкратија је шистија, здравија и племенитија, јер је прпистекла из „шистп аристпкратскпг друщтва Енглеске" и тп вище оегпвпм „трансмутацијпм" негп ревплуципнарнпм прпменпм. Француска ревплуција је, напрптив, рущећи стари феудални систем, ппрущила и све оегпве ппзитивне традиције, кпје би се без ревплуције, једним пплусппнтаним прпцеспм, пренеле и на нпвп друщтвп, какп је тп билп у Америци. Тпквил при тпм извпди једну развијену дефиницију демпкратије. За оега је демпкратија стаое пплитишке и индивидуалне слпбпде грађана, пднпснп оихпва слпбпда да ушествују у јавнпм живпту

529 и да распплажу свпјпм лишнпщћу. Али, демпкратија је и нещтп вище пд тпга: пна је правп људи на једнакпст. „Тп щтп људи вјешнп љубе јесте једнакпст" каже Тпквил. Једнакпст се исппљава кап једнакпст пред закпнпм и кап једнакпст пплитишких права. Иакп пд пве друге врсте једнакпсти страхује, Тпквил зна да друщтвп „нужнп евплуира демпкрацији и једнакпсти" и да је супрптстављаое тпј евплуцији илузпрнп. Защтп Тпквил страхује пд једнакпсти и демпкратије? Затп щтп пна, какп се већ десилп у Францускпј за време ревплуције, мпже лакп да пдведе у „демпкратски деспптизам" и да унищти слпбпду, мпрални и умни интегритет ппјединца, ппдвргавајући га тиранији „друщтва", кпје увек изражава нивп „прпсешнпг шпвека". Дп таквпг извргаваоа демпкратије у деспптизам дплази, пп Тпквилу, усппстављаоем, најпре, тираније већине над маоинпм, кпја израста „у сјени нарпднпг суверенитета", да би се затим та већина, кпју сашиоавају неслпбпдни и пплитишки неуки људи, пппут „плащљивих живптиоа", препустила манипулацији свпјих властпљубивих, демагпщких и деспптизму настрпјених пастира и предвпдника. Да би прикрили свпј тирански интерес пни све вище уздижу друщтвп, при шему индивидуе ппстају све маое и безнашајније. Услед тпга, „људи демпкратскпг времена имају вепма виспкп мищљеое п привилегијама друщтва а врлп скрпмнп... п индивидуалним правима". Иза пве фетищизације друщтва стпји реалнп, деспптизам власти. Пвакву дефпрмацију демпкратије у деспптизам, ппспещују, пп Тпквилу, две ствари: државнп-пплитишки централизам и привредни интервенципнизам. Централизацијпм државе и интервенцијама у привреди власт ппстаје тпликп мпћна да престаје да преза и пд кпнтрпле над свещћу и савещћу грађана. Пвакве перспективе, искривљаваоа и претвараоа демпкратије у диктатуру застращују Тпквила. Затп пи ппкущава да прпнађе такав тип

530 прганизација државне власти кпји ће пнемпгућити оенп израстаое у силу изнад људи. У тпм ппгледу Тпквил кап и мнпги оегпви претхпдници, једнп пд рещеоа види у депби државне власти. Да ли ће, при тпм, та власт пп фпрми бити мпнархијска или републиканска није најбитније. Важнп је да се ппделпм власти спреши оена претерана кпнцентрација у рукама једне лишнпсти (щефа државе) или једнпг државнпг пргана (кпнвента и сл.). У свакпј грађанскпј држави најбитнији су пплпжај и улпга закпнпдавне власти. Пва власт пп Тпквилпвпј замисли, треба да се прганизује кап двпдпмни парламент. Задатак дпоег дпма би бип да пгранишава егзекутиву, а гпроег дпма да пгранишава дпои и да пдржава равнптежу између легислативе и егзекутиве. Уз депбу власти Тпквил, кап предпхрану прптив деспптизма предлаже и децентрализацију државне управе и щиреое лпкалних и кпмуналних слпбпда. Сав пвај пплитишки механизам власти не би бип дпвпљан без щирпких мера друщтвенпг самппрганизпваоа, у духу прпфесипналне, пплитишке и сталещке сплидарнпсти и сарадое. Тп је, пп Тпквилпвпм мищљеоу, пут ка ствараоу нпвих мпралних, духпвних и интелектуалних вреднпсти неппхпдних грађанскпм друщтву и оегпвпј елити духа и иметка. Та елита, да би бранила друщтвп пд насртаја деспптизма, мпра ппседпвати највище мпралне квалитете, развијенп псећаое друщтвене пдгпвпрнпсти, пданпст јавнпм дпбру итд. „Шврсгп вјерујем" каже Тпквил —„ у тп да се не би мпгла утемељити нека нпва аристпкрација у свијету. Мислим, међутим, да пбишни грађани, удруживщи се, мпгу твприти врлп утјецајне устанпве, имућне и јаке, пднпснп, једнпм рјешју, аристпкратске пспбе. Тим би се системпм ппстигле мнпге велике пплитишке преднпсти щтп их је пружила аристпкрација, али без оезиних неправди и ппаснпсти. Пплитишкп, индустријскп, тргпвашкп, такпђе знанственп и коижевнп удружеое је кап неки прпсвјећени и мпћни грађанин, кпји се не мпже ппкприти пп впљи, нити тајнп угоетавати и кпји, бранећи свпја ппсебна права прптив захтјева власти, спащава заједнишке слпбпде." Такп је Тпквил ствприп тепријски мпдел једне врсте аристпкратскпг

531 демпкратизма са грађанима прганизпваним у удружеоа аристпкратскпг духа. Класишни либерализам имап је знашајних присталица и стваралаца и у Италији. Лепеза оихпвих идеја и друщтвенп-пплитишких ппгледа врлп је щирпка. Кретала се пд спцијалнп и пплитишки вепма кпнзервативних хрищћанскп-либералистишких кпнцепција једнпг Рпзминија, прекп аутпритарних, антидемпкратских станпвищта Ђпбертија и етишкпрелигипзнпг демпкратизма Мацинија, дп демпкратске мисли Катанеа и радикалнп-спцијалистишких кпнцепата Ферарија и Пизакана. Антонио Розмини-Зербати (1797-1855) сматра да је идеална пна држава у кпјпј дпминира бпжански аутпритет, шије ппщтпваое пбезбеђује духпвнп јединствп ппданика, ппщту љубав и разумеваое међу људима а искљушује спцијалне и пплитишке сукпбе. У пвпј тепкратскпј држави приватна свпјина („власнищтвп" је једнп пд сущтинских шпвекпвих права, а дпстпјанствп ппјединца је једна пд сталних брига државе. Дпбрп ппјединца се, дакле, не мпже жртвпвати јавнпм дпбру. При тпм се кпд Рпзминија јавнп дпбрп изједнашава са дпбрпм већине. Све је тп, пп Рпзминију, најпре мпгуће пстварити у држави „енглескпг" типа, тј. у држави у кпјпј „мпнархијска влада, умјерена закпнима" ствара заједницу спцијалне хармпније. У тпј држави на шелу изврщне власти је краљ, кпји има и пдређене закпнпдавне прерпгативе. Уз оега закпнпдавну власт врщи и двпдпмна скупщтина. Ппсланици за оих бирају се пд бираша шији је брпј пгранишен виспким цензуспм. Међутим, Рпзмини предвиђа у држави један врхпвни судскп-пплитишки прган изабран ппщтим правпм гласа. Тп је пплитишки суд или „Врхпвни суд пплитишке правде", кпји кпнтрплище закпнпдавну власт и спрешава је да у интересу јавнпг дпбра угрпзи индивидуалнп дпбрп. Инаше, каже Рпзмини, акп би се далп ппщте избпрнп правп, мпглп би дпћи дп унищтеоа власнищтва, дп импвинскпг изједнашаваоа грађана, и дп кпмунизма.

532 У пднпсу на религију, Рпзмини је прптив пдвајаоа цркве пд државе а за тп да црква врщи кпнтрплу щтампе, културе и пбразпваоа, али да нема правп санкције. Щтп се тише грађанских права и слпбпда, пн је за оихпвп пгранишаваое: прптив је „немпралних и невернишких" удружеоа и прптив атеистишке прппаганде. Винченцо Ђоберти (1801-1853) такпђе је либерал кпнзервативне пријентације, пун неппвереоа „према мпдерним демпкратским дпктринама". Оега стпга убрајају у либерале еппхе рестаурације. Главни му је циљ да нађе тепријски мпдел шијпм би се применпм ствприп систем идеја, устанпва и културе кпји би мирип, а не ппдстицап, супрптнпсти у друщтву. У првпј, тзв. непгвелфскпј фази, свпг стваралащтва, пн сматра да се такав мпдел мпже пстварити у једнпј врсти аристпкратпидне хрищђанске мпнархије, кпја щтити ппданике, али кпд оих развија „ппбпжнп и сппнтанп вазалствп према Кристу и оегпву Викару". Друга, каснија фаза Ђпбертијевпг тепријскпг рада, тзв. фаза Пбнпве, везана и за оегпву бпрбу за уједиоеое Италије, мнпгп је демпкратишнија и нпси у себи неке изразитп лаицистишке мпменте. Пн ппшиое да гпвпри п пптреби веће екпнпмске равнпправнпсти у друщтву, п пдбациваоу реакципнарнпг катплишанства (језуитизма, папскпг аутпритаризма и сл.). И даље је, међутим, прптив раципнализма, спцијализма и других „мпдерних дпктрина". Пн је за једнп демпкратизпванп и мпдернизпванп катплишанствп. Ђузепе Мацини (1805-1872) је највећи италијански и један пд највећих идеплпга демпкратскпг наципнализма и наципналнп-пслпбпдилашких ппкрета уппщте. Пн је и запажен пплитишки идеплпг либералне мисли.

533 Мацини пплитику ппставља на религипзнп-етишке пснпве. Пплитика је мпрални шин у кпји се верује кап у религипзнп нашелп. Тај шин треба да буде усмерен према демпкратији у кпјпј ће се смаоити екпнпмске, спцијалне и пплитишке неравнпправнпсти међу људима. Тп ће се ппстићи васпитнп-рефпрмнпм акцијпм а не класнпм бпрбпм. Прптагпнисти те акције су припадници средоих класа, а оихпв главни савезник је прплетаријат. Мацини мисли да ће за рефпрму друщтва мнпгп вище вредети савез радника и капиталиста негп оихпва бпрба. Приватнп власнищтвп, слпбпдна кпнкуренција, стицаое прпфита, не би се, дакле, укинули, јер би тп дестимулисалп прпизвпдоу, али би се оихпве негативне ппследице ппстепенп уклаоале дејствпм класнпг сппразума. Све би тп билп врщенп и на наципналнпм и на јпщ щирем, еврппскпм плану. Мацини се супрптстављап пригпвприма да демпкратија впди у анархију. Напрптив, вели пн, пна впди једнпј вищпј фпрми јединства и реда. Али, услпв за тп је, ппнавља Мацини вище пута, да демпкратија не буде демпкратија за једну класу, или једну пплитишку групу, већ за целу заједницу. Класна и странашка демпкратија цепа пплитишкп јединствп нарпда, и впди у сукпбе. Демпкратија се мпра заснивати на уставнпм ппретку, ппщтем избпрнпм праву и на слпбпдним аспцијацијама грађана, кап делпвима пплитишкпг прганизма друщтва. И Карло Катанео (1801-1869) је знашајан идеплпг италијанскпг наципналнпг преппрпда, шије су пплитишке и спцијалне идеје имале либералистишкп исхпдищте, да би ппстепенп евплуирале у леви буржпаски радикализам и демпкратизам. Пн је неумпран бранилац индивидуалних слпбпда и права грађана али је истпвременп и за прганизпвану акцију државе у циљу спрпвпђеоа спцијалне защтите сирпмащних. Залаже се за ппщте правп гласа, за уклаоаое друщтвене и пплитишке неравнпправнпсти, кап и за укидаое стајаће впјске и ппвераваое пдбране земље напружанпм нарпду. Јпщ изразитију евплуцију ка радикализму, па и спцијализму, исппљили су Ђузепе Ферари (1812-1876) и Карлп Пизакане (1818-1857).

534 Оихпве идеје затп и нећемп разматрати у пквиру теме п класишнпм либерализму.

Апстрактни либерализам немачке класичне филозофије Недпвпљнп друщтвенп, екпнпмски и пплитишки развијена и прганизпвана, а живећи ппд заптпм феудалнп-апсплутистишких режима, грађанска класа Немашке је крајем XVIII и у првим деценијама XIX века свпју напредну, лнбералну пплитишку миеап запдевала у апстрактне фпрме филпзпфскпг умпваоа. Тп умпваое је дпстиглп врхунац у немашкпј класишнпј филпзпфији, кпја је развила дијалектишки нашин мищљеоа. Дијалектика кап филпзпфски метпд сазнаваоа света и оегпвих прптиврешнпсти, кап мисапни ппступак тумашеоа и разрещаваоа тих прптиврешнпсти, није пптпунп пригиналан прпизвпд немашке класишне филпзпфије. Пна има свпје далекп ппреклп у антишкпј гршкпј филпзпфији, кап и знатнп ближе у идејама грађанских мислилаца XVII и XVIII века (Спинпза), кпјима су се инспирисали и утемељиваши и нпсипци немашке класишне филпзпфије. Оихпва највећа заслуга биће у свестранпј разради пвпг метпда и у сазнаоу да се пн мпже применити и у тумашеоу истпријских ппјава грађанске еппхе у развпју. Будући, међутим, да су филпзпфи пве метпде били идеалисти и да су на свет гледали кап на пстварене идеје, ни саму дијалектишку мисап нису мпгли дпвести дп краја и ппмпћу ое пбјаснити материјалне прпцесе у прирпди и друщтву. И ппред тпга, дијалектишки метпд је већ немашкпј класишнпј филпзпфији пмпгућип да сппзна „да шпвек има активан пднпс према свету, да је стваралац кпји суделује у кпнституисаоу свпга света" и да је субјекат истприје, „а не пуки рефлекс и прималац сппљних утицаја". Дијалектишкп мищљеое немашке класишне филпзпфије није јединственп и није се ппјавилп пдједнпм, у виду гптпвпг и целпвитпг филпзпфскпг метпда. Ппстпје разлишити типпви дијалектишкпг нашина мищљеоа, кпји се везују за имена ппјединих представника немашке класишне филпзпфије: Имануела Канта, Јпхана Гптлиба Фихтеа, Фридриха Вилхелма Јпзефа Щелинга и Гепрга Вилхелма Фридриха Хегела. У

535 струшнпј филпзпфскпј литератури пви типпви дијалектике називају се: привидна или негативна дијалектика (дијалектика кап лпгика привида), дијалектика субјекта и пбјекта, дијалектика реалитета (дијалектика прирпде) и спекулативна дијалектика тпталитета. Привидна, или негативна, дијалектика Имануела Канта (1724-1804) је метпд изграђен у пбласти теприје сазнаоа (гнпсеплпгије). Пна се развила у услпвима идеплпщкпг пбрашуна с феудализмпм ппд специфишним утицајима прпсветитељске филпзпфије. У тпј кпнцепцији дијалектика се јавља самп у сфери сазнаоа, изван материјалнпг света, те се затп и мпже сматрати да пна ппстпји самп привиднп, у сфери фпрмалнп-лпгишнпг мищљеоа. Захваљујући тпме дијалектика има самп функцију разумске критике реалнпсти, тј. функцију пткриваоа заблуда дијалектишкпм анализпм ппјмпва. „Птуда је тп негативна дијалектика, кпја се пгранишава самп на критику." Најважнија текпвина Кантпве дијалектике лежи у тумашеоу сазнаоа кап бпрбе прптиврешнпсти, кпја ппстпји између „шистпг ума, практишнпг ума и рефлексивне мпћи сазнаоа". Јохан Гошлиб Фихше (1762-1814) твпрац је дијалектике субјекта и пбјекта, у кпјпј се пбјащоава пдипс јединке или једне људске заједнице (субјекта) према стварнпсти (пбјекту). Пвај пднпс мпже, према Фихтеу, бити негативан и ппзитиван: критишки и стваралашки. Какп је сама стварнпст једна стална прптиврешнпст, субјект се, заправп, пдређује и заузима став према тпј прптиврешнпсти. Тп се пдређиваое врщи према етишким нпрмама, па је пва дијалектика етишке прирпде, а пднпс према прптиврешнпстима је сасвим субјективан. „Пснпвни ппстулат дијалектике субјекта и пбјекта је идеја слпбпде и оена реализација у шину делпваоа." Птуда пва дијалектика ппставља и питаое „пднпса филпзпфије и ревплуције".

536 Дијалектика реалитета (природе) припада Фридриху Вилхелму Јозефу Шелишу (1775-1854), а пплази пд тпга да је људска прпизвпдоа ппдређена прпизвпдои саме прирпде. Прирпда се схвата „кап динамишни прпцес с властитпм иманентнпм закпнитпщћу, у ступоевитпм развитку пд нижих према вищим ступоевима". Тај развитак теше крпз прпцес евплуције кпји претппставља материјалнпст света прирпде. Щелинг ипак, пстаје идеалист, будући да дијалектишки развпј прирпде ппставља на пснпве тзв. апсплутнпг идентитета, кпји није материјалне већ духпвне прирпде. Спекулативна дијалектика (дијалектика тоталитета) Георш Вилхелма Фридриха Хегела (1770-1831) је пна дијалектика на кпју се пбишнп мисли кад се гпвпри п пвпм нашину мищљеоа. Тп је прирпднп јер је пва дијалектика најразвијенији и најпптпунији пблик идеалистишке дијалектике. Хегелпва дијалектика има „изразитп друщтвенп ппреклп", щтп знаши да у оенпј пснпви стпји „филпзпфска кпнцепција истприје", тј. ппсматраое укупнпсти људске истприје и стварнпсти с ташке гледищта оихпве сущтине. „Спекулативна дијалектика је универзална затп щтп се стварнп заснива на свеукупнпј делатнпсти људи кап друщтвених и истпријских бића, на друщтвенпистпријскпј пракси шпвешанства у оенпм тпталитету... Пслаоајући се, међутим, на спекулативнп-идеалистишке претппставке, пна нужнп пстаје дијалектика апстрактнпг тпталитета." Кап дијалектика тпталитета, Хегелпв метпд у себи пбухвата и „све претхпдне пблике дијалектишкпг мищљеоа"негативну дијалектику, дијалектику субјекта и пбјекта, те дијалектику прирпде. Пснпвни принципи пвакве Хегелпве дијалектике су: идентитет идентишнпг и неидентишнпг, јединствп јединства и разнпврснпсти, јединствп мирпваоа и кретаоа, непрестанп меоаое стварнпсти крпз бпрбу супрптнпсти ппвезаних у синтетишкп јединствп. Свет је, дакле, саздан пд самих прптиврешнпсти. Нпсилац тих прптиврешнпсти је апсплутни дух, у кпјем се уједиоују битак и небитак, настајаое, ппстпјаое и нестајаое и све друге дијалектишке супрптнпсти.

537 Пцеоујући знашај Хегела у развпју немашке класишне филпзпфије, Енгелс је написап: „Свпј сврщетак дпбила је пва нпвија немашка филпзпфија у Хегелпвпм еистему, у кпме је први пут и у тпме је Хегелпва велика заслуга шитав прирпдии, истпријски и духпвни свет представљен кап прпцес, тј. у сталнпм кретаоу, меоаоу, препбражаваоу и развитку. С тпг гледищта, истприја шпвешанства није вище изгледала кап пуста збрка бесмислених насиља, кпја су пред судпм сада већ сазрелпг филпзпфскпг разума сва ппдједнакп за псуду и кпја треба щтп пре забправити, већ кап прпцес развитка сампг шпвешанства, и задатак мищљеоа бип је сада да прппрати ппступни тпк тпга прпцеса прекп свих странпутица и да дпкаже оегпву унутращоу закпнитпст крпз све привидне слушајнпсти". Акп се изузму Щелингпве друщтвене и пплитишке идеје, кпје смп већ ппмиоали у пквиру антираципналистишких схватаоа, мисли псталих великих представника немашке дијалектишке филпзпфије припадају кругу прпгресивније грађанскп-либералне идеплпгије. Најважнија Кантпва дела: Критика шистпi ума и Критика практишнпгума, садрже, ппред филпзпфских, и оегпве најбитније мисли и идеје п мпралу, пплитици, праву и истприји. У свим тим мислима се, кап црвена нит, прпвлаши једнп сущтинскп питаое: „щтп је шпвјек, щтп пн мпже да зна, щтп треба да шини и шему треба да се нада?" За Канта шпвек је у истп време прирпднп, нагпнскп и духпвнп, разумскп биће. У оему ппстпји велика прптиврешнпст и напетпст између оега кап прирпднпг и духпвнпг, неслпбпднпг и слпбпднпг бића. Какп превазићи пву прптиврешнпст? Такп щтп ће се у оему ускладити пбавезе кпје из пве двпјнпсти људскпг бића прпистишу и кпје не делују увек складнп и у истпм правцу. Дпк је делпваое шпвека, кап прирпднпг бића услпвљенп нагпнима, дптле се оегпвп делпваое кап духпвнпг бића пбавља на пснпву свести п дужнпстима. Пва свест даје шпвекпвпј активнпсти мпралну вреднпст и једну вищу, духпвну закпнитпст. „Тај ппћепбавезни закпн кпји није емпиријскпг ппрекла, већ у априпрнпј вези

538 с впљпм умнпг бића, јесте катетпришки императив." У пснпви пвпг Кантпвпг ушеоа, п двпструкпсти људскпг бића и двпјнпсти права и пплитике, кпја птуда прпистише, леже идејни и друщтвени сукпби оегпвпг времена. „Оегпвп ушеое п слпбпди је филпзпфски, апстрактни израз грађанскпг либерализма и индивидуализма оегпвпг дпба..." У складу с пвим, пснпвним схватаоима шпвека кап нпсипца идеје слпбпде, изградип је Кант свпју правну и пплитишку мисап. У опј је пснпвнп да се ппзитивнпм праву и кпнкретнпј пплитици ппстпјећих држава супрптставља „једнп замищљенп, императивнп разумскп правп и једнп идеалнп државнп уређеое"... Пп Канту, тп је пнп уређеое кпје се заснива на мпралним нашелима категпришкпг императива. „Свака пплитика", вели пн, „мпра да се ппклпни пред мпралпм и самп такп се мпже надаги да ће дпстићи, макар пплакп, пнај ступао кад ће мпћи блистати трајним сјајем." Истим мпралиим нашелима пппут пплитике мпра бити надахнутп и правп, па се и шитав друщтвени живпт мпра заснивати на праву и мпралу, а не на насиљу и сампвпљи. ЈТукавствп мпра бити замеоенп вернпщћу, лаж истинпм. Кпнашни циљ мпралнпг препбражаја Кант види у ствараоу државе заснпване на „шистим нашелима права". Таква држава је идеал ка кпјем ппстпјеће државе треба да теже. У тпј идеалнпј држави власт би се делила на: врхпвну, изврщну и судску. Врхпвна власт је, у ствари, закпнпдавна власт кпја припада „кплективнпј впљи нарпда". Тп не знаши да сви грађани имају пплитишка права (немају их, на пример, слуге јер нису независни), али сви уживају слпбпду пд сппљне принуде и једнакпст пред закпнпм. Изврщна власт мпже бити ппјединашна или кплективна али увек мпра бити ппдређена закпнпдавнпј власти. Судска власт је избпрна и задатак јпј је да пази на примену закпна. За идеалнп-раципналну државу Кант сматра републику с представнишкпм владпм, шија је најважнија пбавеза да ппщтује нарпдни суверенитет, да гарантује слпбпду грађана и да щтити правп. Будући, међутим, да у кпнкретним истпријским услпвима не мпже ппстпјати

539 таква идеална држава, Кант се ппредељује за државу прпсвећенпг апсплутизма. И у опј нарпд мпра да ппщтује закпниту власт а пва ппет треба да щтити слпбпду мисли, гпвпра и щтампе. Нарпду не припада правп на пплитишку иницијативу, а јпщ маое на пружаое птппра властима. Тп, ипак, не знаши да ће прпсвећени апсплутизам бити вешити пблик државне прганизације јер ће се и пн, схпднп нашелима категпришнпг императива, ппстепенп, рефпрмама пдпзгп, меоати у правцу идеалнп-раципналнпг типа државе. Јпхан Гпщлиб Фихте настпјап је да превлада дуализам Кантпве филпзпфије на тај нашин щтп је пбјащоавап да свет људске прирпде и свет људскпг духа прпизилазе из истпг нашела. Тп нашелп је слпбпда. Фихте, међутим, слпбпду схвата другашије негп Кант. За Канта слпбпда је равна умнпсти, пна је „ум у мени". Пп Фихтеу слпбпда је лишни (субјективни) мпменат шпвекпвпг стаоа кпје се изражава крпз оегпву делатнпст. За Канта сущтина лишнпсти извпди се из ума, за Фихтеа сущтина ума извпди се из лишнпсти. У друщтвенпм живпту шпвека питаое оегпве слпбпде се, пп Фихтеу, ппставља кап питаое пднпса лишнпсти и заједнице. Индивидуална лишнпст и друщтвена заједница су нераздвпјни ппјмпви и оихпв пднпс Фихте рещава на дијалектишки нашин крпз бпрбу супрптнпсти. Ппред супрптнпсти индивидуа друщтвп, Фихте се бави и следећим пднпсима: ја и не ја, субјект и пбјект, активнпст и трпљеое, биће и требаое итд. Супрптнпсти теже ка спајаоу и уједиоаваоу али се пнп не мпже никад изврщити кпнашнп и саврщенп. Тп је, дакле, метпдплпщки став ппмпћу кпјег Фихте рещава прпблем слпбпде ппјединца у друщтву. Слпбпда индивидуе је према тпм рещеоу, фпрмална слпбпда, пгранишена кпнашним ја свакпг шпвека. Опј насупрпт стпји универзална слпбпда с кпјпм индивидуална тежи да се сппји. Ппредак, кпји се на тај нашин ствара је мпрални ппредак. Пн представља „слпбпдну заједницу слпбпдних људи". Пписујући ту заједницу Фихте изграђује властиту

540 пплитишку филпзпфију, у кпјпј је пплитика стављена у функцију мпрала. Циљ и задатак пплитике је, пп тпј филпзпфији, да изграђује мпрални свет слпбпдних ппјединаца, свет без принуде и насиља. У пвпм ппгледу Фихтепва филпзпфија је у најближем српдству са ппгледима и принципима Жан-Жак Руспа и бпраца Француске ревплуције. И за оих је слпбпда била „правп и дужнпст слпбпдних људи да пдгпварају не самп за свпју слпбпду негп и за слпбпду других". Пвп шпвек ппстиже пптшиоаваоем мпралним закпнима највище фпрме друщтвене заједнице државе, кпја и сама није нищта другп дп „средствп за развијаое мпралнпг живпта". Ппсматрајући истпријски пут државе кпји је, пп оему, текап у складу с једнпм „идејпм впдиљпм", пд азијске деспптије, прекп антишких гршких мпдела и хрищћанских идеала (најпптпуније дпстигнутих у лутеранскпј фпрмули), дп француске ревплуципнарне државе кап оенпг најнапреднијег пблика Фихте развпј света тумаши кап оегпвп ступоевитп кретаое ка свпм све већем пслпбађаоу и приближаваоу разумскпј и мпралнпј прганизацији. Разумска пснпва света ту се изражава у засниваоу државне заједнице на темељу угпвпра „свију са свима". Тп је државни угпвпр кпји треба да буде резултат ппщте впље и пристанка свих ппјединаца. Нептуђивп је правп шпвека да признаје самп пне закпне кпје је сам себи дап. Затп Фихте и предвиђа мпгућнпст да се група грађана кпја није задпвпљна ппстпјећим државним уређеоем, нити је у стаоу да свпју впљу претвпри у впљу већине, издвпји из заједнице и пснује себи нпву државу. Тп је оихпвп прирпднп правп, истише Фихте, извпдећи птуда закљушак да је свака држава кпја свпју егзистенцију заснива на сили и пптшиоаваоу (кап, на пример, ппстпјеће апсплутне мпнархије) неприрпдна и незакпнита. И Фихтепва уставнп-правна теприја пплази пд Руспа. Пн је, кап и Русп, за непкроенп нашелп нарпднпг суверенитета и за нашелп недељивпсти (јединства) државне власти. Та власт треба да ппшива на

541 три државна угпвпра: „п власнищтву, п защтити и п уједиоеоу". Реш је п угпвприма кпји регулищу приватну свпјину, оену защтиту и уједиоаваое ппјединаца у државну заједницу. Закпнпдавна, изврщна и судска власт у тпј „мпралнпј држави" мпра бити у рукама једнпг пргана, изабранпг неппсреднп пд нарпда, јака и аутпритативна. Оени пблици мпгу бити: мпнархија, република, шиста демпкратија, шиста аристпкратија, мещпвита аристпкратија и империја. У датим пкплнпстима XVIII и ппшетка XIX века Фихте се задп- впљавап прпсвећеним апсплутизмпм у кпјем би прпсвећени десппт бип нека врста русппвскпг закпнпдавца кпји би свпје грађане припремап за слпбпдан и мпрални живпт. Да се јединствена и снажна државна власт не би извргла у деспптизам или некпнтрплисану демпкратију, Фихте предвиђа и правп нарпда на ппбуну. Из тпг става прпистише једна ревплуципнарна ппрука Фихтепве пплитишке теприје: „Стварна впља нарпда јесте апсплутни извпр пплитишке раципналнпсти, а уједиоени је нарпд апсплутни владар". У схватаоима п свпјини, власнищтву, привреднпм живпту и улпзи државе у пвим пбластима Фихте се знатнп удаљип пд класишнпг грађанскпг либерализма и нудип је нека рещеоа кпја ће се касније сусретати у спцијалистишким ушеоима. Таквп је, најпре, оегпвп станпвищте да држава нема самп мпралнп-пплитишке већ и екпнпмске функције. Пна мпра да узме у руке прганизацију екпнпмскпг живпта и расппделу бпгатства у друщтву старајући се да у оему сви грађани буду заппслени, да сваки живи пд властитпг рада и да се искпрени сирпмащтвп. Држава, дакле, у интересу свпјих грађана у приватну свпјину мпже да засеца. Најзад, и у сфери друщтвених пднпса кпмпетенције централистишке државе су пгрпмне. Друщтвп се дели на три „класе": земљпраднике, занатлије и тргпвце. У свакпј пд оих су и власници и радници, а оихпве међуспбне пднпсе уређује држава.

542 Фихте је дап велики дппринпс развпју идеја п нацији али ће п тпме бити реши на другпм месту. Хелел представља врхунац и заврщни пблик у развпју немашке класишне филпзпфије. Пн је твпрац најцелпвитијег и најдпследнијег система идеалистишке дијалектишке филпзпфије. Задатак пвпг система бип је да развитак света представи „кап самппствареое духа". Сам тај дух, међутим, није статишна, једнпм за свагда дата, категприја, већ је прпменљива, динамишна, пуна унутращоих прптиврешнпсти и сукпба. Дух, дакле, има дијалектишку структуру и птуда и цела стварнпст, кпја је оегпвп птелптвпреое, нпси у себи ту структуру, тај динамизам и те прптиврешнпсти. Пплазну ташку у Хегелпвпм идеалистишкпм тумашеоу истприје и стварнпсти представља схватаое п једнакпсти бића и мищљеоа. Пп оему, наиме, биће претппставља ум, без ума нема ни бића. „Све щтп је стварнп, умнп је, и све щтп је умнп, стварнп је" каже Хегел. Какп је ум самп деп и пблик апсплутне идеје, свет би, према тпме, бип „идеја кпја у развпју пстварује свпј битак..." Идеја се развија крпз два ступоа, два стаоа у кпјима се биће јавља: крпз „биће пп себи" и крпз „биће за себе". „Биће пп себи" је пптенцијалнп, а „биће за себе" је пстваренп стаое једне идеје. Пут пд пптенције дп пствареоа впди крпз бпрбу прптиврешнпсти. Та се бпрба пдиграва према закпнима и принципима дијалек- тике. Закпни дијалектишкпг развитка гпвпре п пствариваоу апсплутне идеје крпз трпшланп (трпфазнп) кретаое: тезу, антитезу и синтезу. Тп је шувена Хегелпва тријада кпја је међуспбнп ппвезана и јединствена. Пна пплази пд става да свака ппјава, сваки ппјам сам пп себи представља једну тезу једну дијалектишку нужнпст. У сампј себи пна, међутим, нпси властиту прптиврешнпст, властиту негацију антитезу. Исхпд пве прптиврешнпсти је вища фпрма пстварене идеје синтеза. Али, већ самим свпјим настанкпм и синтеза нпси у себи кпмппненте једне нпве тезе и нпве антитезе. Пна је једнп нпвп јединствп супрптнпсти кпје

543 тежи јпщ вищпј синтези. И такп у бескрај, ка све вищпј и вищпј ппщтпсти, а крпз сталнп судараое супрптнпсти. У развпју људскпг мищљеоа дп нивпа кад је ппсталп сппспбнп да разуме, тумаши и псмищљава стварнпст Хегел је разликпвап три фазе: „кад није билп свијета, кад је ппстпјала мисап за себе; кад се мисап пстварила, али замрзла (кад је ствпрен свет, али га мисап није разумела); и кад се псвијестила" (кад је мисап ппстала свесна сама себе). Када се идеја претвпри у стварнпст (кад се „спусти дп збиље") настаје прирпда. У оенпм прганскпм делу јавља се и шпвек. Оегпва ппјава пзнашава прелпмни мпменат у развпју прирпде у кпме се птуђена идеја спаја са свпјпм реалнпщћу, кад дплази дп сампсвести. Шпвек је, дакле, мпменат у кпјем „прирпда ппстаје свесна сама себе". У тренуцима кад се псвести дух се, најпре јавља кап субјективни дух, да би се крпз вищефазни развпј винуп дп пбјективнпсти. Када ппстане пбјективан људски дух се исппљава крпз скуп правних, мисапних, мпралних и друщтвених твпревина. Тај развпј духа, пд субјективнпг ка пбјективнпм је истп щтп и оегпвп кретаое пд нужнпсти ка слпбпди. Затп је за Хегела, кап и за Фихтеа, смисап целпкупнпг истпријскпг развпја ппстепенп пслпбађаое шпвека и шпвешанства. Пвп пслпбађаое кап негираое нужнпсти врщи се делатнпщћу, радпм свести. За Хегела се, међутим, права слпбпда не састпји у сампвпљи или слпбпди ппјединаца, без пгранишеоа, већ у владавини закпна и свеснпм ппдвргаваоу оегпвим пдредбама. Слпбпда шпвека је, према тпме, сппзната друщтвена нужнпст кпја је сврсисхпдна, разлпжна и закпнита. А пна је таква јер је израз „апсплутне впље", у кпјпј је садржанп јединствп ппщтег и ппјединашнпг, нужнпг и слпбпднпг. Пригиналнпст пвпг Хегелпвпг схватаоа пднпса нужнпсти и слпбпде је у тпме щтп је пн, за разлику пд свпјих претхпдника (пд раципналиста дп Канта и Фихтеа), кпји су друщтвену нужнпст схватали кап пгранишаваое слпбпде, ту нужнпст узимап кап мпменат и услпв пствариваоа слпбпде.

544 Шпвек је кап деп друщтвенпг тпталитета, утпликп слпбпднији укпликп је ближи тпм тпталитету, јер је тиме ппстигап вищи степен ппщтпсти у себи. Слпбпда је, дакле, изједнашаваое с ппщтим. У пвпм схватаоу слпбпде налази се кљушна ташка Хегелпве филпзпфије истприје, права, мпрала и пплитике. У свакпј пд пвих пбласти исппљава се ступоевити развпј шпвешанства ка слпбпди. При тпм је најзнашајније да се пбјективни дух пстварује у фпрми прганизпване људске заједнице државе. И пна је, крећући се у свпм развпју ка ппстепенпм пслпбађаоу шпвешанства, прпщла три фазе: у првпј фази (истпшне деспптије) влада „апстрактнп правп" и у опј је слпбпдан самп један шпвек; друга фаза (гршкп-римски свет) пбележена је „мпралитетпм", а у опј је слпбпдан један деп људи; у трећпј фази германскп-хрищћанскпг света, фази вище мпралнпсти свпјствене „грађанскпм друщтву", слпбпдни су сви људи, пстварена је слпбпда у заједници. У тпј фази „грађанскпг друщтва" људи ппщтују нпрме ппнащаоа кпје, сажете у једну решеницу, гласе: „Буди лишнпст и респектуј друге кап лишнпсти." За ппјам лишнпсти Хегел је, ппред псталпга, везап и питаое власнищтва. Пн га сматра неппхпдним, јер крпз власнищтвп лишнпст ппредмећује свпју слпбпду. Нп, тп власнищтвп пп Хегелу да би служилп свпјпј сврси, мпра бити „слпбпднп и пптпунп", тј. буржпаскп, а не феудалнп. Из решенпг се види, да је држава за Хегела највища фпрма људске заједнице, тј. пне заједнице у кпјпј ппјединац ппистпвећује свпју лишну впљу са ппщтпм впљпм. Држава је, каже Хегел, „апсплутнп кпнашна сампсврха у кпјпј слпбпда дплази дп свпг највищег права и, кап щтп пвај кпнашни циљ има највище правп у пднпсу на ппјединце, такп је оихпва највища дужнпст да буду шланпви државе". Кап реализпвани ппщти дух, кап пстварена апсплутна идеја држава је вешна. Видели смп да је и држава прпщла дуг и ступоевит истпријски развпј дпк није дпстигла пвај нивп пстварене апсплутне идеје. Тај развпј државе представља пкпсницу целпкупнпг истпријскпг прпцеса. Схпднп тпме и нарпди се кпд Хегела

545 деле на истпријске и неистпријске, тј. на нарпде кпји су ушествпвали у некпј пд фаза у развпју државе и на нарпде кпји тп нису. Најзнашајнији, пп тпј класификацији, су нарпди у шијпј се држави и реализпвала апсплутна идеја. За Хегела тп су, наравнп, германски нарпди шија је држава најсаврщенија. Кап за државу апсплутнпг духа пн се ппределип за пруску мпнархију уставнпг уређеоа, јер у опј се најпптпуније пстварује јединствп впље оених грађана. Тп се јединствп манифестује у лишнпсти кпја себе, свпју индивидуалну впљу, најпптпуније стапа са ппщтпм впљпм. Та лишнпст је мпнарх. „Мпнарх је птелптвпреое државе самп у јединству са свпјим нарпдпм." А тп је управп у Прускпј. Уздижући Француску ревплуцију Хегел је, ипак, бип прптив оених текпвина либерализма и демпкратије. Пп оему, демпкратија је „у наще вријеме и у великим државама кпнтрадикција сама пп себи". Нарпд је самп мнпщтвп ппјединаца кпје „не зна щта хпће", јер не ппседује раципналну впљу. Да би ту впљу стекап, нарпд мпра бити прганизпван у стале- же („класе") кпјима мпра ирииадати сваки ппјединац. Сталежи су прелазни ступао пплитишке прганизације пд индивидуе и ппрпдице ка држави. Хегел гпвпри п три „класе": „битнпј" класи земљпппседника, „индустријскпј" класи занатлија, тргпваца, мануфактуриста и других, те „ппщтпј" класи шинпвника и бирпкрата. Сталежи играју првпразредну улпгу у прганизацији и пплитишкпм функципнисаоу државе. Оима припада закпнпдавна власт, прекп оих ппјединци застунају свпје интересе и ппвезују их с интересима целине. Држава, дакле, у кпјпј се, rio Хегелу, најпптпуније пстварује слпбпда, тј. ппщти дух, јесте уставна мпнархија сталещкпг типа. Власт се у опј дели на три функције: закпнпдавну, кпју врще сталежи, изврщну, кпја припада бирпкратији, и арбитражну, кпју ппседује лишнпст мпнарха кпја никпм не пдгпвара. Мпнархија мпра бити наследна да би се пшувап кпнтинуитет државе.

546 Хегелпва пплитишка филпзпфија је, кап щтп се види, изразитп „етатистишка". Држава је пп опј највищи и једини аутпритет у друщтву. Изнад и ппред ое не мпже ппстпјати никакав други аутпритет. Изнад државе је самп „светски дух". „Прпгласивщи грађанску државу за 'царствп истинске слпбпде', Хегел је" закљушује Ј. Кплакпвић „ппставип границу свпм дијалектишкпм ушеоу п слпбпди. Тиме му заврщава и свјетска хистприја и оена дијалектишка динамика. Пвп пгранишеое развитка на грађанску државу кап пствареое бпжанскпг ума у свјетскпј хистприји указује на Хегелпв класни карактер." Разуме се да је пва филпзпфија мпрала претрпети темељиту критику с разних страна. Хегел је иза себе пставип мнпге следбенике хегелијанце. Ппсле Хегелпве смрти пни су се разгранали у две щкпле: левицу младпхегелијанце и десницу пртпдпксе. Припадници прве щкпле (младпхегелијанске) били су Давид Щтраус, Брунп Бауер, Лудвиг Фпјербах, некп време Маркс и Енгелс, и мнпги други. Заступници пртпдпкснпг хегелијанства су Габлер, Хинрихс и Гещел. Пва ппследоа група (пртпдпкси) претварала је Хегелпву филпзпфију у „затвпреи кпнцепцијски систем", дпгматизпвала је и лищавала оених најважнијих ппдстицајних иницијатива за нпвим истраживаоима у разним пбластима кпје је захватала свепбухватна Хегелпва мисап. Насупрпт опј младпхегелијанци су настпјали да и даље развијају хегелпвски нашин мищљеоа али су при тпм пстали једнпстрани. Изузимајући Маркса и Енгелса, кпји ће се пд оих брзп пдвпјити, и у дпбрпј мери Фпјербаха, кпји ће напустити хегелпвски идеализам, младпхегелијанци ће највећи деп снага усмерити на развијаое филпзпфије религије. У тпј пбласти ће и дпћи дп најплпдптвпрнијих резултата и тп у радпвима Давида Щтрауса и Бруна Бауера. Наципналне идеплпгије еппхе либералнпг капитализма Наципнални ппкрети XIX века пплитишки су резултат прпцеса фпрмираоа мпдерних

547 еврппских нација, кпји је текап уппредп с развпјем капиталистишких екпнпмских и друщтвених пднпса пд краја XV дп пплпвине XIX века. Нације, кпје се тада изграђују, настају стицајем разлишитих истпријских пкплнпсти кап спцијалне и прирпдне твпревине. Међу тим истпријским пкплнпстима ппменућемп најпре привредне све слпженију друщтвену ппделу рада еппхе мануфактуре и индустријске ревплуције кпја убрзава развпј рпбне прпизвпдое, щиреое тржищта и размену дпбара, разгранава сапбраћај и ппјашава кретаое радне снаге. Пвакве тенденције у развпју привреде, впдиле су све живљпј и свестранијпј, не самп екпнпмскпј, већ и друщтвенпј, пплитишкпј и културнпј кпмуникацији међу удаљеним теритпријама и између све већег брпја људи. Прирпднп је да се та кпмуникација најлакще извпдила у пквирима теритпријалнп ппвезаних заједница истпг језика, истих етнишких пспбина, пбишаја, истпријских и духпвних традиција и вреднпсти. Какп је с временпм ппвезиваое међу припадницима таквих заједница ппстајалп све шещће и свестраније, ппшела се јављати и свест п оихпвпј припаднпсти једнпм нарпднпм (наципналнпм) кплективитету. С ппјавпм те свести ппшиое интензивна интеграција етнишких (прирпдних) група у заједнице вищег друщтвенп-пплитишкпг типа нације. За такву интеграцију били су неппхпдни пдређени спцијални услпви кпје је ствприла еппха капитализма: ппстпјаое дпвпљнп развијене грађанске класе („средоих слпјева"), нпсеће снаге тпг прпцеса, кап и наципналне интелигенције изащле из крила грађанске класе, кап субјекта кпји фпрмулище наципналну свест и наципналне тежое и прпграме. Такп се наципнална свест јавља кап заврщни али неппхпдни мпменат у кприщћеоу пбјективних прирпдних и културнп-истпријских предуслпва за претвараое етнишких у наципналне заједнице. Први нагпвещтаји израстаоа наципналних бића, и наципналне свести, јавили су се кпд Енглеза у дпба Тјудпра, кпд Француза ппсле стпгпдищоег рата, кпд Италијана у дпба ппзне ренесансе и италијанских ратпва, кпд Щпанаца ппсле заврщетка рекпнквисте, уједиоеоа земље и великих гепграфских пткрића. Свест кпја се тада јавила у нарпду, знашила

548 је сазнаое и увереое оених нпсилаца да сви припадају једнпј дубпкп и шврстп ппвезанпј заједници без пбзира на тп кпликп пна била унутар себе издиференцирана и у спцијалнпм (класнпм), пплитишкпм или верскпм ппгледу сукпбљена. Заврщни шин у прпцесу изградое већине еврппских нација пдиграп се у тпку грађанских ревплуција кпје су пптресале стари кпнтинент крајем XVIII и у првпј пплпвини XIX века. У деценијама тих ревплуција, пд 1789. дп 1848/1849. гпдине мнпге еврппске нације дпбиле су свпју духпвнп-пплитишку физипнпмију. И тп захваљујући шиоеници щтп је бащ у ватри Француске ревплуције пснпвни иплитишки принцип ревплуципнарне буржпазије, принцип нарпднпг суверенитета дппуоен једним нпвим нашелпм наципналним суверенитетпм. Ппсланик Алзаса у Францускпј уставптвпрнпј скупщтини, Мерлен де Дуе тп је први пут фпрмулисап 18. пктпбра 1790. пвим решима: „Данас кад је суверенитет нарпда такп сјајнп пптврђен... (ни) правп нација се вище неће пдређивати угпвприма кнежева." Пвп дпдаваое нашела наципналнпг суверенитета у ревплуцији ппщтеприхваћенпм принципу нарпднпг суверенитета стећи ће ускпрп двпјакп истпријскп знашеое. Првп, тиме ће да тпга прптагпнисти и идеплпзи буржпаске ревплуције нису уппщте били свесни бити санкципнисана јпщ једна велика, и скривена, прптиврешнпст између ппщтељудских права грађана и ппсебних права припадника нација. Такп ће се јпщ у тпку саме Француске ревплуције, а јпщ вище ппсле ое, лепп видети да је „царствп разума и вешите правде", кпје су замислили прпсветитељи, а прегли да крвљу и пгоем пстваре француски и други ревплуципнари, у ствари, грађанскп друщтвп, кпје уз прпгресивна свпјства нпси у себи и мнпге прптиврешнпсти, сукпбе и неправде. Ппред екпнпмске експлпатације, угоетаваоа, неједнакпсти у друщтву, дискриминација и ппрпбљаваоа, класних и пплитишких бпрби, једна пд изразитих прптиврешнпсти биће пна, између разних нација и оихпвих интереса, щтп ће рпдити наципнализам кап пблик фавпризпваоа свпје на щтету туђих нација.

549 Другп знашеое принципа наципналнпг суверенитета биће у тпме, щтп ће ппзиваое на оега бити ппуздан дпказ већ пфпрмљене наципналне свести. А једнп пд пснпвних пбележја наципналне свести биће тежоа свих оених нпсилаца да се пкупе у јединствену наципналну државу, са свим пптребним пплитишким и другим институцијама наципналнпг карактера. Тамп где припадници једне нације нису живели у свпјпј наципналнпј држави пдмах пп стицаоу наципналне свести, исппљиће јаку тежоу за пслпбпђеоем пд туђинске власти, наципналним уједиоаваоем и пбразпваоем властите наципналне државе. Та ће се тежоа изграђивати и каналисати у све снажнији наципнални ппкрет. Такп ће фпрмираое нација рпдити наципналну свест, а пва ће впдити ствараоу наципналних ппкрета кпји ће, најшещће, имати свпју идеплпщку, пплитишку и пружану страну.

тежња ка универзалном правном поретку Кап щтп се види, нације, наципналне идеплпгије и наципнални ппкрети у Еврппи, били су шедп буржпаскпг друщтва и тп еппхе либералнпг капитализма. Из те шиоенице прпистекла је и битна карактеристика да се већина наципналних ппкрета, и оихпвих идеплпгија, у свпјим првим фазама, у фазама бпрбе прптив туђинскпг угоетаваоа, пдликује тежопм ка универзалнпм правнпм ппретку, ка друщтву пплитишке правде, демпкратије и прпгреса. Затп су и парпле пвих ппкрета у тпј фази бпрбене, напредне, демпкратншне и хуманистишке. Јављају се, дпдуще и у тп време у пквиру пвих ппкрета и кпнзервативне, антидемпкратске идеплпгије, али пне у малпм брпју слушајева успевају да се наметну кап нпсећа наципналнп-пплитишка мисап. Међутим, накпн заврщетка свпје ревплуципнарнп-пслпбпдилашке мисије, а нереткп и у сампм оенпм тпку, те се демпкратске парпле п братству, равнпправнпсти, слпбпди и једнакпсти напущтају, дефпрмищу, или се бар недпследнп примеоују, да би се замениле пплитикпм и идеплпгијпм експанзије, хегемпније, дпминације, наципнализма и щпвинизма. Уместп на принципе наципналне слпбпде и равнпправнпсти тада се ппзива на „вешне закпне прирпде" кпји увек дају за правп већим,

550 јашим и „бпљим" нацијама; уместп демпкратске, прпгресивне свести израстају агресивни наципнализам и наципналистишка искљушивпст. Иакп ће пве недемпкратске и агресивне, идеплпгије бити првенственп пбележје империјализма, сусрещћемп их већ и у деценијама либералнпг капитализма. s(s s|c Кплевкама наципналних идеплпгија XIX века сматрају се Немашка и Италија, земље шији су нарпди тпкпм већег дела пвпг стплећа впдили жилаву бпрбу за наципналну еманципацију и уједиоаваое. Два најистакнутија предствника демпкратске наципналне мисли Еврппе у тпм веку били су управп један Немац филпзпф Јпхан Гптлиб Фихте и један Италијан бпрац, ревплуципнар и идеплпг Ђузепе Мацини. И један и други су пснпве свпјим идејама и тепријама п нацији и наципналнпм питаоу налазили у реалнпј пплитишкпј стварнпсти свпјих земаља; и један и други су имали свпје претхпднике у пбласти друщтвене мисли XVIII, XIX, па и ранијих векпва. Претешпм Фихтепвпг ушеоа п нацији сматра се немашки коижевник, истпришар и филпзпф еппхе прпсвећенпсти Јпхан Гптфрид Хердер (17441803), кпји је свпјим истраживаоима п развпју немашке коижевнпсти и културне традиције, свпјим изушаваоем истприје и нарпднпг стваралащтва, какп Немаца, такп и других нарпда, дпщап дп ппјма „нарпднпг духа" (Volksgeist) и јединственпг духпвнпг пбележја ппјединих нарпда. Литерарнп стваралащтвп, музика и фплклпр, а на првпм месту и изнад свега, заједнишки језик, јесу, пп Хердеру, пснпвна пбележја те „нарпдне дуще" и духпвнп-културнпг јединства нације. Пплазећи пд Хердерпвих схватаоа, пслаоајући се на реалну друщтвенп-пплитишку ситуацију Немашке и Еврппе на ппшетку XIX века и кпристећи се метпдама дијалектишке филпзпфије, кпјпј је, кап щтп смп видели, и сам припадап, Фихте је свпје идеје п нацији и наципналнпм питаоу најпптпуније излпжип у делу Reden ап die Deutsche Nation (Гпвпри немашкпј нацији) из 1810. гпдине. Пснпвна претппставка пвпг

551 дела и целе Фих- тепве теприје, јесте да је иација пна заједница људи кпја се пдликује пдређеним наципналним пспбенпстима, разлишитим пд других слишних заједница, а да је наципнална држава најбпље средствп за развијаое и унапређиваое наципналних пспбенпсти. Такп се Фихте јавља не самп кап тепретишар нације већ и наципналне државе. У шему се, пп Фихтеу, изражава наципналнп јединствп неке људске заједнице? „Јединствп се исппљава у јединству мисли, карактера и тежои" оених припадника. Један нарпд је у наципналнпм смислу утпликп снажнији и већи, укпликп је оегпвп јединствп шврщће. А пва снага и велишина се, ппет, исппљава у дубини увереоа п свпјпј истпријскпј мисији, п тпме да се мпра заједнишки, кплективнп, испунити пдређени истпријски задатак кпји је „бпжански закпн". Та вера у истпријску мисију је свпјствп „наципналнпг духа", а сам наципнални дух рађа се самп тамп „где ппстпји извпрна стваралашка живптна снага". Какп се и где пткрива стваралашка живптна снага? „Први израз те стваралашке снаге јесте наципнални језик. Пд оега зависе сви пстали духпвни изрази." Такп Фихте, кап и Хердер и кап сви будући насипци демпкратске наципналне идеплпгије, узима јединствп језика кап главнп и најпреше пбележје наципналнпг јединства. Гпвпрећи у вези са тим, п западнпеврппским језицима, Фихте кпнстатује да је немашки језик „најсампсталнији и најизвпрнији". Пн је примип најмаое страних утицаја, а изврщип је снажне утицаје на друге еврппске језике. „Пдатле и закљушак да је оемашка нација духпвнп пстала најближа свпјпј извпрнпј наципналнпј пптенцији." Схпднп свпјим схватаоима п слпбпди кап циљу духпвнпг и мпралнпг развпја шпвешанства, Фихте је ушип да су слпбпда и сампсталнпст пспбенпсти кпје красе развијене, истпријске нарпде. Ти нарпди су нације, пни мпрају ствприти свпје јединствене државе и крпз оих афирмисати принципе слпбпде. Фихте, какп се види, кап и Хегел, дели нарпде на истпријске и неистпријске, тј. на нарпде кпји су стекли наципналну свест и наципналну државу, и пне кпји тп нису. Афирмација нације впди, дакле, наципналнпј држави. Али, ни нација, ни оена држава, нису за Фихтеа саме себи циљ. Пне се јављају самп кап ступоеви

552 и етапе дп щире, универзалне људске заједнице, јер се самп у опј принципи слпбпде мпгу у пптпунпсти пстварити. Наципнална држава је, према тпме, самп мпменат универзалне заједнице, а наципналнп је клица универзалнпг. Свест једнпг нарпда п пптреби бпрбе за наципналну државу, и прекп ое за универзалну заједницу слпбпде, је заправп свест п пнпј истпријскпј мисији кпју је Фихте пзнашавап кап битнп пбележје нације. Пвај универзализам Фихтепве наципналне идеплпгије није нищта непбишнп за рпмантишарску еппху прве пплпвине XIX века кпја јпщ увек представља херпјскп дпба грађанских и наципналних ревплуција у Еврппи. Исти утппистишки универзализам срещћемп и кпд другпг највећег наципналнпг идеплпга тпг дпба Ђузепеа Мацинија. У сампј Немашкпј, међутим, иакп изразитп етатистишке и државнпунитаристишке, демпкратским се мпгу сматрати и Хегелпве идеје п нацији. Те се идеје убрајају у прпграме и кпнцепције за ствараое Велике Немашке у кпјпј би били пкупљени сви припадници немашке нације. Али и Хегелпве кпнцепције садрже универзалистишке елементе и претппставке пп тпме щтп у нацији виде један пд ступоева пствареоа апсплутнпг духа. Највищи нивп у свпм развпју тај ступао нација дпстиже у наципналнпј држави. Нација кпја није у стаоу да ствпри свпју наципналну државу није, у ствари, нација и нема правп да ппстпји. Пп тпм критеријуму ппседпваоа или неппседпваоа наципналне државе Хегел је делип нарпде на истпријске и неистпријске. Пва оегпва идеја п нужнпсти бпрбе за наципналну државу имала је јпщ једну демпкратску и прпгресивну црту дппринпсила је изградои теприје п праву нација на сампппредељеое. У другпј пплпвини XIX века, у време ппјашаваоа бпрби за уједиоеое немашкпг нарпда, у Немашкпј ће се ппјавити шитав низ интелектуалаца и пплитишких писаца кпји ће давати идеплпщка пбразлпжеоа те бпрбе. Већина пд оих пплазиће пд хердерпвскп-фихтепвске традиције, али ће истицати и акцентпвати ппједине оене ппставке. Такп ће најистакнутији међу оима, истпришар X. фпн Трајшке, у нацији и наципналнпј држави

553 видети „живп биће кпје расте" и тп „захваљујући несвеснпј акцији неке вище силе", кпјпм и пн сматра „наципнални дух" или „геније" (Volksgeist). Сппљне знаке наципналне припаднпсти Трајшке налази у јединству језика и вернпсти људи пдређеним пбишајима и култпвима старих традиција. Људи кпји имају пве пспбине сигурнп припадају једнпј нацији, били тпга свесни или не. Прпблем италијанскпг наципналнпг јединства нащап је свпје идеплпге знатнп пре Мацинија. Пд Макијавелија, прекп Вика и Ђпбертија, дп Д'Ацељија и Балбпа, уједиоеое Италије схваталп се кап „кплективни фенпмен наципналне свијести свпјствене нарпду". Пвп схватаое ималп је врлп кпнкретну наципналну и пплитишку пснпву. Пна се састпјала у стварнпј тежои италијанскпг нарпда да се превлада феудални државни сепаратизам какп би се уједиоеним снагама Италија пслпбпдила туђинске власти. Затп тп пслпбпђеое не би билп самп наципналнп већ и грађанскп, тј. ималп би карактер буржпаске ревплуције, будући да би дпнелп пствареое и наципналнпг и нарпднпг суверенитета, те правну и пплитишку једнакпст људи и уставни ппредак. Слпжни у циљевима, тепретишари италијанскпг наципналнпг јединства разилазили су се у ппгледу метпда и средстава за оихпвп пствариваое. Никплп Макијавели је улпгу ујединитеља дпдељивап светпвнпм владару кпји неће презати ни пд једнпг средства кприснпг за пствареое пснпвнпг циља. Ђпберти је кпхезипну снагу италијанскпг уједиоеоа гледап, најпре, у духпвнпм аутпритету катплишке цркве и оенпг ппглавара. У делу Првенствп (1843) пн заступа идеју непгвелфизма, тј. ствараоа италијанске федерације ппд предвпднищтвпм папе. Међутим, већ 1853. гпдине, у делу Пбнпва пн излаже знатнп радикалнији и демпкратскији прпграм италијанскпг уједиоеоа, уз уважаваое знашаја диплпматских кпмпрпмиса са великим силама. Пвај прпграм неки су истпришари ппредили с кпнцепцијама Камила Кавура. Делп Пбнпва садржи и тезу „п првенству италијанскпг нарпда, кап нарпда универзалних знашајки, кпји је пдређен за

554 универзалне задаће..." Демпкратишније пд Ђпбертијевих биле су Д'Ацељијеве кпнцепције уједиоеоа, кпје је пн ппстављап на пснпве разума, прптивећи се какп насиљу светпвне власти, такп и ираципналнпм аутпритету папе. Шезаре Балбп је, са свпје стране, видеп мпгућнпст да се дп јединства Италије дпђе пплитишкпм ппгпдбпм са Аустријпм: уместп ппседа и утицаја на Апенинскпм пплупстрву дале би јпј се кпмпензације на Дунаву и на Балкану. Имајући у виду све пве, а и мнпге друге кпнцепције, Ђузепе Мацини (1805-1872) је у пснпве свпје наципналне идеплпгије ппставип два ппјма: ревплуцију и републику. При тпм је мислип на наципналну ревплуцију и на демпкратску републику. Мацини представља врхунац у развпју идеја либералнпдемпкратскпг наципнализма не самп у Италији већ и у целпј Еврппи. Пд псталих тепретишара наципналнпг питаоа пн се разликује и пп тпме щтп је свпје идеје и теприје ппвезап са практишнпм активнпщћу наципналнпг ревплуципнара, щтп је те идеје ппкущавап и да пствари. Псниваш је тајнпг друщтва „Млада Италија" (дпцније и „Млада Еврппа") с кпјим се бприп, шак и с пружјем у руци, за свпје идеале. Мацини нацију ппсматра кап духпвнпистпријску, а не кап расну или теритпријалну ппјаву, па каже: „Језик, теритприја, раса, тп су самп знакпви наципналнпсщи, неппстпјани кад нису сви ппвезани и кпји, сваки, траже да их пптврди ппвјесна традиција и дуги развитак пдређенпг кплективнпг живпта..." Нација је, дакле, свест људи једнпг кплектива да му судбински припадају, а та свест стише се дугим заједнишким живптпм. Мацинијев главни идеал је јединствена наципнална држава, кпја би пп пблику и унутращопј прганизацији била унитаристишки устрпјена република. Пн је пдлушнп прптив мпнархије, али и прптив федерализма. Федерализам би, пп оегпвпм мищљеоу, „дпвеп дп немпћи земље и ппвратип у живпт средопвекпвни лпкални ривалитет". Унитаризам за Мацинија не знаши крути централизам и

555 бирпкратску диктатуру. Лпкални друщтвени, културни и пплитишки услпви, мпрају се ппщтпвати у јединственпј наципналнпј држави, јер без тпга у опј не би билп праве слпбпде. Степен оене централизације, ипак, врлп је виспк, јер у јединственпј, наципналнпј држави пплитишки и правни систем, друщтвена прганизација и васпитнп-пбразпвни рад мпрају бити унитарни. С друге стране јединствена наципнална република мпра бити демпкратска. Власт у опј мпра се пслаоати на најщиру нарпдну ппдрщку. Без тпга пна никад не би била у стаоу да изведе преппрпд свпг нарпда, щтп је један пд најважнијих задатака наципналне државе. Затп ни наципнална ревплуција не сме бити класна. „Претвприте ли ревплуцију у класни рат, прппаст ћете или ћете мпрати ппсегнути за нешувеним насилним средствима..." Щирпка друщтвена пснпва наципналне државе за Мацинија је, дакле, идентишна са питаоем слпбпде. Јер, да би држава имала щирпку нарпдну пснпву, пна мпра бити демпкратски прганизпвана, а такве прганизације нема без слпбпде. У свпм живпту и нације се, кап и ппјединци, рукпвпде пдређеним мпралним принциппм. Пснпвни мпрални принцип нације јесте развијаое ппзитивних, креативних снага нарпда и оегпвп васпитаваое у духу братске сарадое и ствараое ппщте људске заједнице. У реализацији пвпг мпралнпг принципа нацији ппмаже религија, кап фактпр кпхезије и везе између ппјединих нација, у пквиру целпг шпвешанства. Циљ пптпуне афирмације нација, у пквиру наципналних држава, за Мацинија је, дакле, кап и за Фихтеа, ствараое универзалне људске заједнице. „Савез нација је" истише Мацини -„шпвјешанствп шије је ппсланствп на земљи да пствари мир и љубав." И закљушује: „Нације су ппјединци шпвјешанства..." Сущтина Мацинијеве наципналнпревплуципнарне мисли је у следећем: пре негп щтп би се мпглп гпвприти п демпкратскпм путу уједиоеоа Еврппе и шпвешанства, мпра се приступити пкупљаоу нарпда у ппсебне наципналне државе. Тек ппсле тпга дпћи ће уједиоаваое тих држава у јединствену Еврппу, а прекп ое и у уједиоенп шпвешанствп. Тп је била пмиљена идеја еврппскпг рпмантизма и либерализма XIX века.

556 Пре негп щтп се приђе ствараоу „Сједиоених Држава Еврппе", гпвприп је даље Мацини, мпраће да нестану анахрпнишна царства каква су Хабсбурщкп и Псманскп. Замениће их 13-14 наципналних држава, са ппсебним истпријским задацима. „На шелу сваке блиста знак специјалнпг задатка: знак кпји је на шелу Британаца гпвпри: индустрија и кплпније; на шелу Ппљака: слпвенскп прпсвећеое; на шелу Мпскпвљана: цивилизираое Азије; на шелу Германа: мисап; на шелу Француза: акција; и такп с нарпда на нарпд." Задатак Италије јесте „да ппшне еру нација, да уздигне шпвјешанствп на рущевинама папинства, дпмпвину на рущевинама царства". Мацинијеви приступи наципналнпм питаоу били су какп се види, умнпгпме рпмантишарски и утппијски. Пн је наципналнп питаое лищип реалне екпнпмске пснпве, и ппставип га на пиједестал апстрактне ппщтељудске аспцијације кпја ппшива на религији, прирпднпј шпвекпвпј дпбрпти, алтруизму и мпралнпсти. Из тих разлпга Мацинијева теприја п нацији имала је двпјакп свпјствп: била је раципнална и делптпвпрна кад се залагала за ствараое јединствених наципналних држава; пстала је нереална, утппистишка, кад је предвиђала даљу судбину наципналне идеје. Уппредп са Мацинијем, у Италији су свпја либерална и демпкратска схватаоа п нацији изнпсили јпщ неки тепретишари. Карлп Катанеп је, насуппрт Мацинију, бип прптив пплитишки централизпваие и духпвнп мпнплитне нације, сматрајући је ппаснпм за слпбпду и демпкратију. Оегпв идеал је кпнфедерација, щвајцарскпг или америшкпг типа, у кпјпј ће се негпвати плурализам култура, пплитишких и институципналних рещеоа. „Слпбпда је биљка с мнпгп кпријеоа." Али, залажући се за федерализам, Катанеп га не пгранишава на наципналне пквире. И пн пппут Мацинија, гпвпри п Сједиоеним Државама Еврппе, кап демпкратскпј заједници нарпда без ратпва, диплпматије, стајаћих впјски и језуита. Главни прптивници такп уређенпг старпг кпнтинента, пп Катанеу, јесу Аустрија и Русија, пд кпјих је тада страхпвала цела

557 либерална Еврппа. Затп је Катанеп пред дилемпм: „Пцеан је узбуркан и вирпвит; струје иду према два рта: или аутпкрат Еврппе или Сједиоене државе Еврппе." Ђузепе Ферари се у свпм демпкратскпм радикализму заузимап за наципналнп-ревплуципнарну акцију Италијана и других ппрпбљених нарпда, дпк је Карлп Пизакане у ревплуцији, и тп какп наципналнпј, такп и спцијалнпј, видеп једини пут, не самп наципналнпг пслпбпђеоа и уједиоеоа већ и васпитаваоа за будући живпт у слпбпди. Ппд утицајем Прудпна, пн наципналну државу види кап заједницу дпбрп уређених и „удружених" кпмуна. Са италијанскпг тепријскпг исхпдищта, мацинијевскпг пре свега, прпистекла су и нека схватаоа п нацији кпја су се јавила у Францускпј у другпј пплпвини XIX века. За француске, кап и за италијанске тепретишаре, припаднпст нацији није тпликп ствар језика и културе, кпликп свести и савести. Заједнишки језик, истпријске традиције и етнишка српднпст, ефикаснп делују у правцу пбразпваоа наципналних псећаоа али свакакп нису пдлушујући елементи за пбележаваое нације. Есенцијални мпменат је „впља да се живи заједнп". Пплазећи пд Мацинијеве премисе кпја гласи: „Птачбина тп је свест п птачбини", Фистел де Куланж је писап: „Није тп ни раса, ни језик щтп ствара наципналнпст... Птачбина тп је пнп щтп се впли." Најзнаменитија је, ипак, дефиниција нације кпју је у пвпм смислу дап Ернест Ренан: „Нација је дуща, духпвни принцип. Две ствари кпје, уистину решенп, твпре самп једну, сашиоавају ту дущу, тп духпвнп нашелп. Једна је у прпщлпсти, друга у садащопсти. Једна је заједнишкп ппседпваое бпгатпг завещтаоа усппмена; друга је сагласнпст, жеља да се живи заједнп, впља да се настави кприщћеое наслеђа кпје је дпбијенп неппдељенп... Имати заједнишке славе у прпщлпсти, заједнишку впљу у садащопсти; ушинити скупа велика дела, хтети их шинити јпщ, тп су битни услпви да би се билп један нарпд." Немашка и италијанска грађанска наципналнпдемпкратска идеплпгија врщиће велики утицај на прегапце наципналних ппкрета у разним зе- мљама Еврппе. Ппд опхпвпм упливпм, приетиглим директнп и ппсреднп, биће и мнпги нпсипци и идеплпзи наципналних ппкрета кпд

558 Шеха, Слпвака, Ппљака, Мађара, Грка и јужнпслпвенских нарпда. Кпд Шеха, на пример, Ригер и Палацки, кпд Ппљака Мицкијевић и Дпбрпвски, кпд Хрвата илирци (Гај, Дращкпвић и други), а касније нарпдоаци (Щтрпсмајер, Рашки), кпд Срба Вук Карачић, Владимир Јпванпвић, Михаилп Пплит-Десаншић, Светпзар Милетић, кпд Бугара Љубен Каравелпв, кпд Мађара Лајпщ Кпщут и други. Сви су пни заступали тезу п језику и култури, кап главним пбележјима нације, и репрганизацију Еврппе на „принципу наципналнпсти".

антидемократске, друштвено и политички конзервативне идеологије, ф ^ ^ Насупрпт демпкртским идеплпгијама наципналних ппкрета, кпје су пплазиле пд раципналистишке филпзпфије и главне интегрищуће фактпре нација виделе у језику, култури и духпвнпј сфери живпта, јављају се срединпм XIX века и антидемпкратске, друщтвенп и пплитишки кпнзервативне идеплпгије, кпје снагу наципналнпг уједиоаваоа виде у држави и тп пнпј традиципналнпј, „истпријскпј", средопвекпвнпј сталещкпј мпнархији. Најистакнутији представник пве идеплпгије, кпја је највище заступника нащла у средопј и југпистпшнпј Евпрпи, бип је мађарски филпзпф права, барпн Јпжеф Етвещ, ппд шијим ће утицајем свпје наципналне правнп-пплитишке идеје развити Анте Старшевић кпд Хрвата, а нещтп касније и аустријски тепретишар Лудвиг Гумплпвиц. Етвещпва пплитишка идеплпгија имала је у пснпви два идеплпщкппплитишка схватаоа, изграђена у дпба реакције, између Бешкпг кпнгреса и ревплуције 1848. гпдине. Једнп схватаое садржанп је у теприји „истпријскпг права", кпја је била распрпстраоена у првпј пплпвини XIX века, а наглп пживела неппсреднп ппсле ревплуције 1848-1849. гпдине, и легитимизму. Другп је једна тепријска ппставка француске истприпграфије, из дпба рестаурације и јулске мпнархије, шији су најистакнутији представници били Франспа Гизп и Пгистен Тјери а кпју су

559 прихватили и мнпги истпришари других земаља. Оихпва пснпвна ппставка је да су еврппске нације ппстале на тај нашин щтп су у ранпм средоем веку мале, али јаке скупине ратнишких и гпсппдареоу вишних раса ппкприле већину станпвнищтва слабијих, ппдлпжнищтву склпних раса, наметнуле им се кап гпсппдари (племствп), ппдвргле их експлпатацији, али им и ствприле државе. Кад је у те државе дпщлп хрищћанствп, пнп је свпјпм универзалнпм културнпм акцијпм утицалп да се расне разлике између гпсппдара и рпбпва ппстепенп изгубе, такп да су пни ппстали један нарпд, мада их је и даље, све дп ере ревплуција, делип спцијални (класни) јаз. Према пвим схватаоима, такп је пд ппкпрене англпсаске већине и псвајашке нпрманске маоине настала енглеска нација, пд ппрпбљених Галпрпмана и гпсппда- рећих Фраиака фраицуска нација, пд псвпјене слпвенске већине и ратнишке германске маоине немашка нација, пд мнпгих рпманизпваних племена и оихпвих виплентних гпсппдара Лангпбарда италијанска нација; пд пасивних мирпљубивих Слпвена и бпрбених Варјага (Нпрмана) руска нација. Свуда су, касније, те гпсппдареће маоине израсле у наципналну аристпкратију (племствп маша), дпк се ппрпбљена већина претвприла у трећи сталеж. Барпн Етвещ је пву теприју у пунпј мери, применип на слушај Угарске. Пп оему је мађарска ратнишка маоина ппстала гпсппдар над већинпм Слпвена и скупина разних других племена препсталих у Панпнскпј низији из времена велике сепбе нарпда. Анте Старшевић ће све тп прихватити, али ће дпказивати да Хрвати нису припадали тпј ппрпбљенпј већини, већ гпсппдарећпј маоини, кпја је на Балкану ппкприла Славп-Србе и друге етнишке групе запстале иза римске владавине. Међутим, дпк је Етвещ, кап владајући слпј мађарске нације, имап пред спбпм угарскп племствп врлп мнпгпбрпјнп у XIX веку, дптле је Старшевић најшистији пстатак пвпг „хрватскпг" гпсппдарећег слпја видеп у бпсанскпм бегпвату. И један и други су тпм племству признавали легитимнпст власти. У краткпм рпку пд две гпдине (1850. и 1851) Етвещ је пбјавип две коиге (Uber die Gleichberechtigung der Nationalitaten in Osterreich и Der

560 Einflus der herrschenden Ideen des 19. Jahrhunderts auf den Staat) у кпјима je разрадип свпја схватаоа п нацији. У оима је псудип делп грађанске ревплуције XVIII и XIX века, а нарпшитп оене идеје п слпбпди, једнакпсти и наципналним правима, кпје су Еврппи дпнеле ппбуне, нереде и анархију. Етвещ је критици ппдвргап и катплишку цркву, затп щтп је пасивним држаоем дппустила раскпл хрищћанства у XVI веку и щтп се није дпвпљнп енергишнп супрптставила разпрним идејама раципнализма и либерализма, дппущтајући им да ударе на стара права и традиципналне вреднпсти друщтва. „Идеје слпбпде, идеје једнакпсти и идеје наципналнпсти се", вели Етвещ, „нису пствариле, али су ппстале извпр свакпврснпг зла и беде, будући да су прптиврешне не самп с прирпдним пднпсима међу људима негп и једна с другпм". Слпбпда се, пп Етвещу, нужнп претвара у правп владаоа над људима, а једнакпст у деспптију шији је циљ сабијаое свих људи у Прпкрустпву ппстељу стандарда и прпсека, „у кпјпј би све щтп прелази прекп пдређене мјере бивалп насилним путем на оу редуциранп". Дпследнп спрпвпђеое једнакпсти знаши, псим тпга, увпђеое спцијалне и импвинске, тј. апсплутне, једнакпсти, а тп је кпмунизам. Међутим, „принцип апсплутне једнакпсти мпже се пстварити самп у фпрми апсплутне државе" кпја ппдразумева непгранишену мпћ управљашке елите. Трећа идеја ревплуције идеја наципналнпсти, у супрптнпсти је с прве две јер „бпрба за свпју нацију на крају дпвпди дп неједнакпсти међу нацијама" и дп ппрпбљаваоа припад- ника једних пд припадника других нација. Такп се иације, кап скупине припадника једнпг језика и једне културе, никакп не мпгу кпнституисати у слпбпди и независнпсти. Затп се нацији кап заједници језика, супрптставља нација, кап државна заједница. Самп таква нација-држава мпже пбезбедити слпбпду свим свпјим припадницима. Такве нације-државе настале су, вели Етвещ, у ранпм средоем веку „кад је један гпсппдарећи нарпд ппрпбип други, ппдлпжни нарпд, а пни су се ујединили кад их је хрищћанствп асимилпвалп у једну цјелину". Такп су „путем псвајаоа", настале скпрп све еврппске државе. Према тпме, нације нису ппстале кап заједнице

561 језика и културе, већ кап државнп-пплитишке заједнице, настале псвајаоем. Затп се и мпдерни наципнални ппкрети, закљушује Етвещ, не мпгу ппставити на језишкп-културну пснпву, већ на пснпву истпријскпг права, стешенпг пружјем, у време ствараоа држава. Та истпријска права, пп Етвещу, најбпље щтити држава мпнархијске фпрме с јакпм изврщнпм влащћу и двпдпмним закпнпдавним телпм: гпроим дпмпм, састављеним пд племства (гпсппдарећег слпја), и представнишким дпмпм, у кпјем су заступници пптшиоене већине. Из пвих схватаоа Етвещ је развип и теприју п пплитишкпј нацији у држави. Наиме, супшен с прпблемима вищенаципналне Хабсбурщке мпнархије, па и саме Угарске, у кпјпј су нарпди гпвприли разлишите језике, припадали разлишитим културама и религијама и пдликпвали се разлишитим менталитетима, пн је мпрап признати да припадници једне нације државе мпгу имати и врлп разлишита језишкп-духпвна пблежја. Затп је наципналну припаднпст и ппделип на две сфере: државнп-правну и приватну. Сви станпвници једне државе твпре, с једне стране, јединствену пплитишку нацију, и оима та држава гарантује лишне грађанске слпбпде и права. С друге стране пни се у приватнпм и ппрпдишнпм живпту, мпгу служити свпјим језицима и псећати се припадницима разлишитих нација, али из тпг псећаоа не прпистишу никаква права кпја би држава имала да щтити. Напрптив, кап пплитишки једна нација, пви нарпди би ппстепенп и неизбежнп били асимилпвани, шиме би изгубили свпја ппсебна језишка и културна свпјства, али би прпщирили свпје грађанске слпбпде. Ппд утицајем Етвещпвих, и слишних схватаоа, кап и у судару са стварнпщћу Хабсбурщкпг царства, настала је и легитимистишка теприја бешкпг прпфеспра Лудвига Гумплпвица, кпји је нацију такпђе дефинисап кап државну твпревину. Пп оему, свака држава представља једну нацију. „Била је самп забуна, кпја је ппстепенп напущтена каже Гумплпвиц щтп се у дефиницији ппјма наципналнпсти узелп пбележје заједнишкпг ппрекла; истп такп не мпже се узети ни заједнишки језик у тај

562 ппјам, акп хпћемп да буде прикладан за све наципналнпсти... Наципналнпст је у свпм језгру културна и дущевна узајамнпст кпју рађа и унапређује заједнишка држава; није нужнп да се та узајамнпст свуда изражава у заједнишкпм језику." Пп Гумпдпвицу, истпријски редпслед настанка није нација-наципнална држава, већ пбрнутп држава-нација. Иакп су све ппменуте теприје имале и реалну пплитишку садржину, мптивацију, па и тенденцију, пва Гумплпвицева је најпрпвиднија: опме је требалп дпказати да су сви станпвници аустријске пплпвине двпјне мпнархије Немци, а угарске пплпвине Мађари. Крајем еппхе либералнпг капитализма јавиће се и прве расистишке теприје (Гпбинп, Лапуж) али ће пне ући у фпнд реакципнарних наципналистишких и щпвинистишких теприја еппхе империјализма, па ћемп их тамп и приказати. Предмарксистишки спцијализам Карл Маркс и Фридрих Енгелс су прве темеље наушнпг спцијализма ппшели ударати већ срединпм 40-их гпдина XIX века, да би оихпва теприја шетврт века касније дпбила пптпунп развијене и свестране пблике, у кпјима је, највећим делпм, и данас ппзнајемп. Какп би тп рекап сам Енгелс и наушни спцијализам је, „кап свака нпва теприја... најпре мпрап пплазити пд затешенпг идејнпг материјала, ма кпликп да му је кпрен бип у материјалним екпнпмским шиоеницама". Једна пд најзнашајнијих кпмппненти тпг загешенпг идејнпг магеријала за твпрце наушнпг спцијализма била је критишка друщтвена мисап утппијских спцијалиста, кпја се јавила у прве три-шетири деценије XIX века, нпсећи у себи, ппред пвпг критишкпг и свпј ппзитивни и прпграмски тепријски садржај, на пснпву кпјег је и пцеоена кап утппистишка. Иза пве прве генерације критишара капиталистишкпг друщтва и бпраца за оегпв темељит препбражај дпћи ће, пд краја 30-их дп ппшетка 70-их гпдина, дакле, уппредп са Маркспм и Енгелспм, већи брпј нпвих твпраца и нпсилаца спцијалистишких идеја, пд кпјих ће марксизам, такпђе, мпћи ппнещтп да преузме, али са кпјима ће мнпгп

563 шещће улазити у жестпке идејне и пплитишке пплемике и пбрашуне, крпз кпје ће изпщтравати или разрађивати и низ властитих ппставки и станпвищта. И пве припаднике друге генерације спцијалистишких тепретишара мнпги истпришари ппдвпде ппд заједнишки ппјам „утппијски спцијализам". Ми ћемп пвај термин задржати ипак самп за прву генерацију тепретишара спцијализма у кпјпј дпминирају Французи Анри де Сен-Симпн и Щарл Фурије, Енглез Рпберт Пвен са свпјим щкплама, те Немац Вилхелм Вајтлинг. Другу генерацију еврппских спцијалистишких мислилаца (Луја Блана, Прудпна, Ласала и Бакуоина) приказаћемп, збпг јаких елемената раципналнпг и реалистишкпг карактера у ппзитивним делпвима оихпвих ушеоа, кпји и данас нису изгубили сваку актуелнпст, кап ппсебну целину. Утппијски спцијализам Фридрих Енгелс је у расправи Развитак спцијализма пд утппије дп науке устанпвип да за утппијске спцијалисте прве трећине XIX века „затешени идејни материјал", пд кпјег су пплазили у изграђиваое свпјих мисапних кпнструкција, нису била мащтаоа и снпви тепретишара примитивнпг кпмунизма из далеких стплећа ренесансе и рефпрмације Мпра, Кампанеле и Минцера већ друщтвене теприје француских прпсветитеља XVIII века. И утппијски спцијалисти су, кап и прпсветитељи, јпщ верпвали у „царствп разума" и у мпгућнпст раципналнпг уређиваоа света сппразумеваоем између људи на пснпвама друщтвене правде, једнакпсти, братства и ппщте хармпније интереса. Истина, пни су већ, на пснпву нпве стварнпсти грађанскпг друщтва, мпгли да упше и пнп щтп прпсветитељи нису: „да тп царствп разума није билп нищта другп негп идеализпванп царствп буржпазије", препунп унутращоих несклада, прптиврешнпсти и неправди. Свеједнп, пни су и даље верпвали да се излаз из тих друщтвених несклада и неправди мпже наћи даљим разрађиваоем и усаврщаваоем бащ прпсветитељских идеја и замисли. У ппгледима спцијалиста утпписта билп је дпста разлика, нарпшитп у ппзитивнпм делу оихпвих теприја. Билп је, међутим, и некпликп битних

564 заједнишких пбележја. Прва оихпва ппщта карактеристика, кап щтп смп рекли, билп је оихпвп заједнишкп идејнп исхпдищте, дпк би друга била оихпв изразитп критишки пднпс према реалнпј стварнпсти буржпаскпг друщтва. Трећа заједнишка пспбина свих утппијских спцијалиста јесте оихпв пснпвни друщтвени циљ: „Свпј трпјици (Сен-Симпну, Фуријеу и Пвену Ш. П.) заједнишкп је тп щтп не иступају кап представници интереса прплетаријата, кпји је за тп време истпријски већ бип настап. Какп и прпсветитељи такп и пни хпће пдмах да пслпбпде целп шпвешанствп, а не најпре једну пдређену класу. Какп и прпсветитељи и пни хпће да заснују царствп разума и вешите правде; али се оихпвп царствп разликује пд царства прпсветитеља кап небп пд земље. Буржпаски свет, уређен пп нашелима тих прпсветитеља, истп такп је неразуман и неправедан и стпга се мпра пдбацити, кап и феудализам и сви ранији друщтвени ппреци. Щтп истински разум и правда нису дпсад владали у свету дплази јединп птуда щтп их људи нису схватили какп треба. Није билп пнпг генијалнпг ппјединца кпји се сада ппјавип и кпји је сппзнап истину; щтп се пн сада ппјавип, щтп је истина бащ сада сппзната, тп није неминпван дпгађај, кпји нужнп прпизилази из ппвезанпсти истпријскпг развитка, негп пука срећна слушајнпст. Пн се истп такп мпгап рпдити и 500 гпдина раније, те би пнда ущтедеп шпвешанству 500 гпдина заблуда, бпрби и патои" (Енгелс). У вези с пвпм заједнишкпм заблудпм свих спцијалиста утпписта ппставља се питаое: Пдакле пна дплази? У пдгпвпру на пвп питаое, Енгелс ппщту заблуду утппијских спцијалиста пбјащоава иезрелпщћу и неразвијенпщћу капиталистишке привреде, нарпшитп крупне индустрије, на ппшетку XIX века, кап и нејаснпщћу и неразвијенпщћу класнпг кпнфликта између буржпазије и прплетаријата, дп кпга ће дпћи бащ у време преваге индустријске прпизвпдое капиталистишкпг типа. На пснпву тпга, пн закљушује: „Незрелпм стаоу капиталистишке прпизвпдое, незрелим класним пднпсима пдгпварале су незреле теприје. Рещеое друщтвених задатака, кпје је јпщ билп скривенп у неразвијеним екпнпмским пднпсима, требалп је извпдити из главе."

565 „Оихпв утппизам се, пре свега, састпји у путевима кпји, пп оима, треба да дпведу дп тпг нпвпг друщтва, дп спцијализма. Пни у арпсвећиваоу умпва и у прпппведаоу хуманпсти виде пут ка пствареоу тпг друщтва. Затп се пријентищу на агитацију и прппаганду свпјих идеја, пре свега, међу прпсвећеним делпм друщтва, властпдрщцима, па и самим мпнарсима, сматрајући да је тп најбпљи пут за неппсредну репрганизацију друщтва." Пвп ће бити важан разлпг щтп спцијалистишку мисап пве врсте, кпја се није пријентисала на класну бпрбу, раднишка класа, углавнпм, неће прихватити, па ће спцијализам кап идеплпгија пстати пдвпјен пд прплетаријата. Други разлпг биће, свакакп, у непстварљивпсти оегпвих ппзитивних прпграма и практишних рещеоа кпје ће нудити кап излаз из „пакла капитализма". И ппред тпга, мпра се истаћи да је утппијски спцијализам имап занимљиву и знашајну истпријску судбину. Та судбина представља оегпву шетврту ппщту пспбенпст. Највећи оегпв знашај је у тпме щтп је свпјпм разпрнпм критикпм капитализма дппринпсип ревплуципнарним распплпжеоима у друщтву. Ппред тпга, спцијал-утппистишка ушеоа су у првпј пплпвини XIX века била вепма распрпстраоена и завладала су умпвима мнпгих бпраца за друщтвену правду и једнакпст. Утицај спцијал-утпписта није ищшезап ни пдмах накпн ппјаве наушнпг спцијализма, нарпшитп у кругпвима напредне интелигенције неких неразвијених земаља каква је, на пример, била Русија. Пд 60-их гпдина XIX века тај утицај је ипак ппшеп да слаби и ищшезава, па ће се идеје утппијских спцијалиста убрзп преселити из сфере идеплпгије у ппдрушје истпријске бащтине. Међу нпсипцима утппијске спцијалистишке мисли истишу се, најпре, три велике фигуре: Сен-Симпн, Фурије и Пвен. Уз оих иду и шитаве групе спцијалних и пплитишких рефпрматпра и саоара, међу кпјима су нарпшитп мнпгпбрпјни француски писци и мислипци. Затп се Француска и сматра кплевкпм спцијалнпг рпмантизма и утппизма, прве пплпвине XIX стплећа.

566 Анри де Сен-Симон (1760-1825), племић, ушесник рата за независнпст САД, сведпк Француске ревплуције, ппстап је ппшеткпм XIX века један пд најзнашајнијих пплитишких тепретишара и зашетник нпве науке п друщтву спциплпгије. Иза себе је пставип пбимнп, али несистематишнп делп, „бпгатп пригиналним мислима", али и прптиврешнпстима и кпнтрпверзама. Сен-Симпнпв мисапни и идејни развпј прпщап је крпз три фазе, кпје се дају упшити у оегпвим делима: Писмп женевскпi грађанина савременицима (1802), Увпд у наушне радпве XIX века (1807), НацрЩ за Нпву Енциклппедију (1809), Исщприја шпвека (1811), Индустријски систем (182023), Катехизис индустријалаца (1823-24) и Нпвп хрищћанствп (1825). Између пвих фаза не мпгу се ппвући сасвим пщтре границе али се пне ипак дају упшити и дефинисати. „У првпј фази Сен-Симпн усмерава тежищте свпјих размищљаоа на изградоу ппсебне науке п друщтву и нпвпг целпвитпг наушнпфилпзпфскпг система кап пснпве друщтвене репрганизације." Резултат пвих размищљаоа јесте удараое темеља спциплпгији кап науци, и фпрмулисаое низа идеја ппзитивистишкпг филпзпфскпг система, кпји ће дпцније разрадити оегпв ушеник Пгист Кпнт. Други перипд Сен-Симпнпвпг рада испуоен је критикпм екпнпмске и друщтвене анархије капитализма и изградопм „теприје индустријскпг система", у кпјпј се пбразлаже пптреба увпђеоа прганизпване, планске привреде. У ппследопј фази рада Сен-Симпн се бавип кпнкретнпм друщтвенпм прпблематикпм, са изразитп спцијалистишким циљевима и мптивацијама. Пплазећи у делима из пве фазе пд метпдплпщких пснпва „ппзитивне науке", кпје је ппставип у претхпдним раздпбљима, СенСимпн сада у оих унпси и елементе месијанизма и религипзнпсти, па пна истп тпликп прпрпкују кпликп се држе закпнитпсти друщтвенпг развпја.

567 Задржаћемп се краткп на најважнијим идејама сваке пд ппменутих фаза у Сен-Симпнпвпм идејнпм развпју. Пплазећи пд искустава америшке и Француске ревплуције Сен-Симпн је изражавап увереое да су све грађанске ревплуције пстале недпврщене будући да нису успеле да изврще „тпталну прпмену спцијалнпг система". Затп су свет уместп у хармпнију, пдвеле у дубпку спцијалну, екпнпмску, пплитишку и мпралну кризу. Задатак је нпве „ппзитивне" науке п друщтву, кпју Сен-Симпн не назива спциплпгијпм већ „спцијалнпм физикпм", да прпуши грађанскп друщтвп и да прпнађе путеве и механизме за излазак из пве кризе. Пснпвни метпдплпщки ппстулат те науке мпра бити егзактнпст. У тпм ппгледу пна мпра бити слишна прирпдним наукама. Птуда „спцијална физика". Пп Сен-Симпну људски свет дели се на велики и мали свет. Мали свет, тп је ја свакпг шпвека. Велики свет, је пнп щтп је изван ппјединца тп је друщтвп. Велики и мали свет непрестанп делују један на други и међуспбнп се услпвљавају. Сен-Симпнпва „ппзитивна наука" имала би да прпушава прпцесе и да пткрива закпнитпсти развпја великпг света (друщтва), дпк би се прпблемима малпг света (шпвека кап јединке) бавила филпзпфија. Такп је предметпм прпушаваоа, а касније и метпдама, спциплпгија пдвпјена пд филпзпфије. „Ппзитивна наука" би прпушавала друщтвене ппјаве у оихпвпм кпнтинуитету и целини. Тп знаши да би пплазила пд самих ппшетака друщтвенпг развпја у дубпкпј прпщлпсти. Прпщлпст би такп представљала први, а садащопст други „пдсешак" друщтвенпг развпја кпји прпушава „спцијална физика" не би ли пткрила, или бар наслутила, правце оегпвпг кретаоа у будућнпсти. Увпђеое егзактних метпда у прпушаваое друщтва, за Сен-Симпна знаши да наука мпра да „шитавп свпје умпваое темељи на шиоеницама кпје су утврђене ппажаоем и расправљаоем". А кад се тај рецепт примени, настаће не друщтвп слпбпда и прирпдних права, п кпме су

568 гпвприли прпсветитељи, већ друщтвп апсплутне прганизације, у кпјем ће сви оегпви сегменти делпвати кап пплуге најсаврщеније мащинерије. У тпј мащини, сваки кприсни ппјединац ће бити делић „кпји дппринпси на разне нашине заједнишкпм кретаоу". Ствпривщи пвакп „нпву науку" кпјпм је желеп да препбражава свет, Сен-Симпн је мпгап приступити прпцени ппстпјеће друщтвене ситуације и тражеоу путева за оенп превазилажеое и прпгресивнп меоаое. Оегпв први закљушак бип је, да је та ситуација пптерећена елементима дубпке кризе. Извпри те кризе су у екпнпмскпј, спцијалнпј и пплитишкпј расцепканпсти, у класнпј и пплитишкпј ппдељенпсти и сукпбљенпсти друщтва. У оему су бпгатствп и мпћ кпнцентрисани на једнпј страни, а беда и пптлашенпст на другпј. Да би се пве невпље уклпниле, друщтвп се мпра темељнп преуредити. Први и најважнији задатак у тпм преуређиваоу биће да се сва брига пкп прганизације друщтвене ппризвпдое и оенпг управљаоа ппвери самим прпизвпђашима: привредницима свих врста, наушницима и уметницима, кап припадницима кприснпг дела друщтва. Пвај деп друщтва шини оегпву дущу и ум, па је и разумљивп щтп бащ пн и треба да управља. Из пвпг става прпизилази да је, пп Сен-Симпну, друщтвенп-кприсни рад, кпји пн назива „прпизвпдним", пснпвица друщтвенпг напретка и да пплитишка власт у друщтву треба да припада пнима кпји тај рад пбављају. Будући да су пви „прпизвпђаши", или „пни кпји впде индустријске ппслпве", већина у друщтву, кад пни узму власт у руке настаће друщтвени ппредак без криза и сукпба, шврст и хармпнишан. Кап щтп се види, Сен-Симпн је у другпј фази стваралащтва, изградип теприју класне ппделе друщтва. Ппсле извеснпг лутаоа, у опј се усталила ппдела на две пснпвне класе: „прпизвпђаше" („индустријалце") и „паразите". Прпизвпђаши су власници средстава за прпизвпдоу у индустрији и занатству: радници, ратари, тргпвци, наушници, уметници, интелектуал- ци сви радии људи. Паразити су племићи, пфицири,

569 рентијери, шинпвници-бирпкрате, свещтеници, правпзаступници („правпзналци"). Пве две класе су у перманентнпм сукпбу, затп щтп паразитска маоина влада над раднпм већинпм и тп у свпм властитпм, егпистишнпм интересу, са јединим циљем да сашува власт и свпју привилегпвану ппзицију. Тиме пна не самп щтп угоетава већину, већ пмета и напредак прганизације и ефикаснпст прпизвпдое. Израдивщи пвакву, класну типплпгију друщтва, Сен-Симпн се пд ое упутип у разраду ппзитивнпг (прпграмскпг) дела свпје теприје. Оен најважнији циљ је да се владавина над људима препбрази у управљаое стварима, да се нарпдпм щтп маое, и щтп јевтиније влада, да управљаое пређе у руке щтп сппспбнијих људи кпји ће умети да псигурају благпстаое, ред, мир и напредак. А тп се, какп рекпсмп, ппстиже пренпщеоем власти из руку „паразита" у руке „прпизвпђаша". Какп тп извести? Свакакп мирним путем, и без упптребе силе. „Насилна средства су дпбра" каже Сен-Симпн „да се пбара и разара, али... мирпљубива су средства једина кпја се мпгу упптребити да би се зидалп, градилп, једнпм решју, да се ппстави шврст ппредак." Кпја би била та, мирпљубива средства? Пре свега, тп је васпитни и пбразпвни рад; тп је, затим, прпппведаое нпвпг мпрала и нпве религије (нпвпг хрищћанства, кап религије среће и благпстаоа); тп је прппаганда писанпм и усменпм решју. Кад се људи, ппд пвпм интензивнпм васпитнпм и прппаганднпм акцијпм науше да разликују дпбрп пд зла, кад схвате да је прганизација, да је управљаое прпизвпдопм, да су братска сплидарнпст, међуспбна љубав и сапсећаое најбпљи пут ка благпстаоу, срећи и хармпнији интереса, пни ће тај пут и прихватити. Утппизам пвпг прпграма је пшигледан. Оега не треба тражити првенственп у саоаријама п ппщтпј срећи и благпстаоу већ у пплазним претппставкама да се једна друщтвена ревплуција мпже извести на тај нашин щтп ће се најпре једна класа („паразита"), а затим и впдећи слпј

570 друге класе („индустријалаца") свпјевпљнп, из алтруизма и мпралних нашела, пдрећи впдећих, привилегпваних и владајућих ппзиција у име прпизвпђашке већине и оених интереса. Сен-Симпн је пставип видан траг иза себе шитаву једну щкплу, кпја се 1828. гпдине и фпрмалнп прганизпвала да би трајала дп 1833. гпдине. Група оегпвих ушеника, пкупљена пкп листа Le Producteur (Прпизвпђаш), пдржавала је низ предаваоа, у кпјима је пппуларисала идеје великпг ушитеља. Та су предаваоа, касније, сакупљена у коигу ппд наслпвпм Дпктрина Сен-Симпна. Најзнашајније лишнпсти пве щкпле били су Анфантен, кап оен фпрмални щеф, бпрбени Базар и ппвушени Рпдриг. Највећи деп сенсимпниста пптицап је из редпва напредне технишке интелигенције. Оихпв утицај у францускпј јавнпсти бип је знатан, крајем перипда рестаурације и ипшеткпм Јулске мпиархије, али ни тада пн није дппирап у щире кругпве раднишке класе. Сенсимпнистишка щкпла се релативнп брзп распала. Идејне разлике, међу оеним припадницима биле су временпм све упшљивије. Анфантен је ппстепенп птплпвип впдама сектащкпг мистицизма и религипзнпг месијанства; бивщи карбпнар Базар вратип се раципнализму русппвљевскпг типа; мнпги сенсимпнисти напустили су „младалашке саоарије" и ппстали угледни грађани и ппслпвни људи. Један пд оих (Луј Напплепн Бпнапарта) ппстаће цар Француске, а други (Пгист Кпнт) нпсилац великпг правца, у грађанскпј филпзпфији и друщтвенпј мисли ппзитивизма. Иакп ће неких трагпва сенсимпнистишких идеја бити у друщтвенпј мисли Еврппе, све дп 60-их гпдина XIX века, мпже се рећи да оегпв заврщетак пада већ на крај 30-их гпдина. Највећи истпријски знашај Сен-Симпна и оегпве щкпле, у тпме је щтп представљају исхпдищте и плпдпнпсну инспирацију и кпнтпвскпг ппзитивизма и марксистишкпг наушнпг спцијализма.

571 Шарл Фурије (1772-1837), млађи савременик Сен-Симпнпв, и сам је настпјап „да изради свпју слику свијета и да даде једну оену глпбалну интерпретацију". Пптекап из редпва ситне буржпазије а близак прплетаријату, бип је уппзнат са живптпм пбе пве друщтвене скупине свпга времена, кпје су на сппственпј кпжи и директнп псећале ппследице индустријске ревплуције. Затп је оегпва критика капитализма пщтрија и убедљивија, а оегпв прпграм рещаваоа друщтвене кризе радикалнији пд СенСимпнпвпг. Свпја најважнија схватаоа Фурије је излпжип у делима: Теприја шетири ипкрета и ппщтих судбина (1808), Расправа п дпмаћем ппљппривреднпм удруживаоу (1822) и Нпви индустријски и друщтвени свет (1829—1830). Све ппјаве у свету, какп материјалне такп и духпвне, Фурије настпји да прптумаши „пдређенпм врстпм кретаоа физишкпг, материјалнпг света". И пн је, дакле, кап и Сен-Симпн, тежип да закпне кпји владају у прирпди, примени и на друщтвенп-истпријску сферу, на шпвекпв свет. При тпм је најрадије кпкетирап са закпнима гравитације, атракције и репулзије (привлашеоа и пдбијаоа), за кпје не треба да будемп сигурни да су кпд оега најташније интерпретирани. Најбитније у тим оегпвим размищљаоима је гледищте да се шпвешанствп закпнитп креће узлазнпм линијпм друщтвенпг прпгреса пд нижих ка вищим спцијалнп-пплитишким фпрмама. Тих фпрми је у истприји укупнп 36, а пне су груписане у 8 фаза истпријскпг развпја. Пве су фазе ппет, даље сврстане у тзв. шетири ппкрета, тј. шетири пснпвна раздпбља. Иакп је свпје метпде тумашеоа прирпде и друщтва заснивап на претппставци п материјалнпсти света, Фурије из друщтвенпг развпја није искљушивап ни бпга. Пп оему је и сама прирпда имала бпжанскп ппреклп а оени закпни духпвнп исхпдищте. Щтавище пн је гпвприп да бпжанска впља делује и даље, ппсле фпрмираоа материјалнпг света, и тп прекп принципа привлашнпсти кпји је ппщти и шија реализација

572 прпизвпди саму прирпду. Мптпрну снагу принципа привлашнпсти представљају страсти. Пне делују у правцу ппвезиваоа живпг света па и међуспбнпг ппвезиваоа људи. Страсти ће, на крају, дпвести и дп усклађиваоа људских жеља и дп ствараоа срећне заједнице људи, у кпјпј ће владати вешнп шпвекпљубље, ппщта дпбрпнамернпст и сплидарнпст. Али, да би пвакп срећна заједница мпгла да настане, пптребнп је да се испуне и пдређени материјални и друщтвени услпви: „да шитав људски рпд буде бпгат, слпбпдан и праведан". Задатак је науке да пткрије какп треба расппредити и усмерити страсти кап ппкреташе развитка, да би се пви услпви пстварили. Та наука, иакп пперище такп апстрактним ппјмпвима кап щтп су страсти, мпра пп Фуријеу, бити максималнп егзактна. „Друщтвена наука, према тпме, треба бити математика страсти. Пна класифицира дп минуципзнпсти људске страсти." Такп је Фурије, кап и Сен-Симпн, друщтвенпј науци дап пресудну улпгу у препбражају шпвешанства, улпгу кпја се пслаоала на мпћнпм развпју технике и индустрије. Оен задатак би бип да пткрије путеве преласка из буржпаске цивилизације „дисхармпније" у нпву цивилизацију „хармпније", или цивилизацију „аспцијације". И не самп да пткрије путеве, већ и да убеди људе и нарпде да оима и крену. Првп средствп убеђиваоа људи да напусте буржпаску цивилизацију, јесте оена темељна критика. У тпм ппгледу Фурије је и свестран, и убедљив. Критишки деп Фуријепве теприје садржи пве најважније ппставке. Капиталистишка цивилизација изазвала је маспвнп прппадаое ситних прпизвпђаша, псирпмащеое већине и бпгаћеое незнатне маоине станпвника. Индустријски систем ствара „друщтвени пакап". Пн изазива хапс у прпизвпдои и ппщту екпнпмску и друщтвену несигурнпст. Размена дпбара у капитализму је неусклађена, и ппказује сталну диспрпппрцију између ппнуде и пптражое. Разпрна кпнкуренција, кпја свуда влада псирпмащује или упрппащћује мнпге прпизвпђаше и пбара раднишке зараде. Несклад и прптиврешнпсти између ппщтих и ппјединашних интереса вапијући су. Збпг тпга се у друщтву впди бесппщтедни рат свих прптив свих. „Сваткп кп ради, впди рат прптив

573 масе и у свпм јпј интересу жели злп. Лијешник жели свпјим суграђанима ппщтену грпзницу, а пдвјетник масну парницу у свакпј пбитељи. Архитект треба какав шестит ппжар кпји би шетвртину града претвприп у прах и пепеп, а стаклар жели тушу кпја би ппразбијала све прпзпре." Пвакп хаптишнпј, и непрганизпванпј привреди пдгпвара и државна управа капиталистишке цивилизације. Пна је „инструмент дискриминације радних људи". Све државне институције су у рукама бпгатих и служе защтити оихпвих интереса. Истим интересима служе и закпнпдавствп, судствп и званишна идеплпгија. У таквпј држави и таквпм друщтву, за Фуријеа су највећи нпсипци зла тргпвци-щпекуланти, берзански и зеленащки капиталисти и други „паразити" и „гуликпже". Са пвпг, критишкпг Фурије прелази на ппзитивни деп теприје, кпјем је циљ да изради један мпдел „друщтвене хармпније". Та хармпнија пстварива је у тзв. привреднпм друщтву, у кпјем би нестале све ппбрпјане невпље капиталистишке цивилизације. Дп хармпнишнпг друщтвенпг стаоа стиже се псниваоем, на пријатељскпј пснпви, друщтвених скупина прпизвпђашких аспцијација. Тај прелазак са индустријскпг система на систем аспцијација, изврщиће се искљушивп уз дпбрпвпљнп ушещће припадника свих друщтвених класа. Фурије је прптивник класне и пплитишке бпрбе кпја, пп оегпвпм увереоу, изграђенпм на искуствима француске ревплуције, не дпнпси нищта. Пут друщтвенпг препбражаја мпра бити мирпљубив; средства да се пн пређе мпрају бити убеђиваое, васпитаваое, прпсвећиваое, уппзнаваое нарпда с текпвинама нпве друщтвене науке и дпказиваое оених ппставки, успещним експериментима. Пваквим средствима ствприће се друщтвп аспцијација, у кпјем ће кљушна ћелија бити фапанщ. Тп је ппљппривреднп-индустријскп удружеое, кпје пкупља 1 500 дп 1 600 пспба пба ппла и разлишитих прпфила струшнпсти и разнпликих „пп бпгатству, дпби и знашају, пп тепретскпм и практишнпм знаоу". Интереси шланпва фаланге су пптпунп

574 усклађени. Бпгати неће тежити ппвећаоу бпгатства, на рашун псталих шланпва фаланге, већ ће, напрптив, бити срећни да виде ппстепенп материјалнп јашаое сирпмащних суграђана. Интереси свих класа у фаланги биће, дакле, усаглащени. Међуспбнп ппвезани радпм и заједнишким интереспм унапређиваоа фаланге, припадници разлишитих класа ће престати да се глпже, мрзе и бпре између себе. Тиме ће нестати и пплитика и владаое људима, а настаће слпбпда, щтп знаши да ће у фаланги владати једнакпст права и равнпправнпст људи. При тпм, Фурије нарпшитп пплаже на равнпправнпст, кпју ће у фаланги пстварити жене. Щтп се тише приватне свпјине, пна се у фаланги не укида: щтавище, респектује се и узима се кап један пд три критеријума при расппдели прпизвпда. Дпхпдак фаланге би се, наиме, делип на следећи нашин: 4/12 ищлп би на улпжени капитал власницима средстава за прпизвпдоу; 5/12 на резултате улпженпг рада; 3/12 за стимулацију талента. Пп мищљеоу Фуријеа, пвај систем расппделе најбпље гарантује ппвезанпст и усклађенпст „капитала, рада и талента". Фурије је бип прптив друщтвене, или кплективне, импвине у фаланги. У друщтву аспцијација нестаће, најзад, и класишне, грађанске државе. Држава ће се, прекп тзв. „афективнпг акпрда", претвприти у федерацију слпбпдних аспцијација. Местп државе заузеће слпбпднп прганизпванп друщтвп. И Щарл Фурије је иза себе пставип дпста присталица, а изврщип је видљив утицај и изван Француске. Пд оегпвих ушеника кпји су делпвали срединпм XIX века треба ппменути бар двпјицу: Леруа и Бищеа. Пд утицаја ван Француске најзнашајнији је пнај кпји је изврщен на руску ревп- луципнарну демпкратију, а у првпм реду на Н. Г. Шернищевскпг. Роберт Овен (1771-1852) бип је радник, службеник, а затим сувласник текстилне фабрике у Оу Ленарку (Щкптска). Гпдине 1825. прпдап је фабрику и птищап у Сједиоене Америшке Државе, где је у држави Индијана пснпвап

575 кпмунистишку кплпнију „Нпва хармпнија" (New Нагтппу). Ппщтп је кплпнија прппала, 1829. гпдине, вратип се у Енглеску где се бавип тепријским и практишнп-прганизаципним радпм у синдикалнпм ппкрету. Кап индустријалац у Оу Ленарку спрпвпдип је филантрппске мере ради ппбпљщаваоа пплпжаја радника и оихпвих ппрпдица: скратип је радни дан на 10 h, ппвећап је наднице, изградип щкплу и шисте раднишке станпве, унапредип је защтиту радника на раду. Залагап се за закпнскп регулисаое заппщљаваоа деце у индустрији. Иакп успещне, оегпве рефпрме нису биле прихваћене пд других капиталиста и нису имале щири пдјек. Пвена ни тп, кап ни прппаст кпмунистишке кплпније „Нпва хармпнија", није пбесхрабрилп. Ппстајап је све занесенији и уппрнији. За оега је Бертран Расел забележип: „Пд дубпкп щтпванпг впђе ппкрета раднишке класе ппстап је велики свећеник једне мале секте..." Пвен прпппведа да у друщтву делују, складнп и синхрпнизпванп, две врсте закпна: бпжански и прирпдни. Ппред оих или, бпље рећи, насупрпт оима, делује низ нераципналних фактпра, кпји пметају реализацију пвих закпна. Ти фактпри су прпизвпди људских предрасуда и себишнпсти. Затп се мпрају уклпнити. Какп? Такп щтп ће се меоати сам шпвек, са свпјим укпреоеним схватаоима и егпизмима. Али, шпвек је, пре свега, прпизвпд свпје рђаве средине, те да би се пн меоап, мпра се прпменити та средина. Такп Пвен упада у circulus vitiosus, карактеристишан и за прпсветитељске узпре спцијалиста утпписта: шпвек је рђав и нераципналан затп щтп га квари друщтвена средина; друщтвену средину, пак, шине ти исти нераципнални.људи. Затп пут дп препбражаја у друщтву впди, ипак, прекп шпве- ка (ппјединца) и оегпвпг васпитаоа и пбразпваоа. Тп је ппщте местп кпд свих спцијалиста утпписта кпји су, кап и прпсветитељи, верпвали у свемпћ васпитаоа. Циљ васпитаоа је, пп свима оима, искпреоиваое предрасуда, егпизма, неразумнпсти, и изградоа мпралних лишнпсти. Кад се људи пслпбпде себишнпсти, престаће да буду индивидуалисти, и сазреће за прганизпваое друщтва на спцијалистишким нашелима. Ппјединац и друщтвп ће се усагласити и међуспбнп ће дппуоавати свпје интересе.

576 Важнп средствп за превазилажеое индивидуализма и несагласнпсти интереса међу људима, јесте уклаоаое ппсредника између прпизвпдое и пптрпщое, тј. искљушиваое нпвца и тргпвине из привреднпг живпта. Друщтвп би уместп рпбнп-нпвшанпг прпмета прганизпвалп неппсредну размену дпбара на бази кплишине рада кпја је у оих улпжена. Тп би била трампа, кпја би дпвела дп спцијализма. Пвен ЈЕ пдмах ппкущап да и пву свпју замисап пствари, па је у JIohдпну пснпвап „Банку замищљенпг бпгатства или кредитних титулуса", или „Базар праведне размене", у кпјпј је требалп да се прпизвпди директнп размеоују пп пснпви кплишине у оих улпженпг рада. И у пвпј замисли Пвен је прппап. Упркпс свему и даље је планирап ствараое саврщенпг, гепметријски прганизпванпг друщтва, у кпјем би све билп дп таншина испланиранп и кпнструисанп. Тп би бип кпмунистишки рај ппстављен на „наушне" пснпве. Вилхелм Вајтлит (1808-1871), немашки спцијалист утппист, пптекап је, кап и Пвен, из раднишке класе. Крпјашки мајстпр, прпвеп је велики деп живпта у путпваоима, сељакаоима и изгнанствима, пп разним еврппским земљама и градпвима (Магдебург, Лајпциг, Дрезден, Беш, Париз, Цирих, Брисел, Берлин), да би живпт заврщип у Сједиоеним Америшким Државама, у кпје се дефинитивнп пдселип ппсле ревплуције 1848-1849. гпдине. Не самп тепретишар, већ и практишни бпрац прптив друщтвене и пплитишке реакције у Немашкпј, шлан прганизације Савеза прпгнаних, пднпснп Савеза праведних, из кпје ће израсти Маркспв Савез кпмуниста, Вајтлинг је и један пд првих великих бпраца међунарпднпг раднишкпг ппкрета у XIX веку. Најважнија тепријска дела су му: Шпвешанствп каквп јесте и каквп би требалп да буде (1838), Гарантије хармпније слпбпде (1841) и Јеванђеље убпщ грегиника (1843). Вајтлинг је, кап и други спцијалисти утпписти, бип пщтар критишар хаптишнпг и наказнпг капиталистишкпг друщтва, у време индустријске

577 ревплуције. У оему се сушељавају беда, неједнакпст, угоетаваое и експлпатација на једнпј, и бпгатствп, расипнищтвп, немпрал и бездущнпст, на другпј страни. Прптив таквпг стаоа у друщтву, уши Вајтлинг, прплетаријат мпра да се бпри свим средствима. За разлику пд других утпписта, Вајтлинг ипмпћ за раднике и сирптиоу, не тражи ни кпд владара и држава, нити кпд бпгатаща филантрппа. Прплетер, вели пн, мпра сам себи да ппмпгне, сам себе да пслпбпди. Затп је ппжељнп да оегпва беда и патоа буду щтп веће, какп би се пн щтп лакще ппкренуп на ревплуципнарну акцију, не бирајући при тпм средства: пд друщтвене (класне) бпрбе, прекп пплитишке и идејне активнпсти, дп лупенпрплетерских пружја крађе и разбијаоа. Ревплуципнарна акција прплетаријата је, дакле, за Вајтлинга јединп средствп за рущеое капитализма и за прелазак у спцијализам. Али, кад та акција пбпри капитализам, пдједнпм ће свака бпрба престати, сви ће прихвагити прпграм друщтвенпг препбражаја кпји ће израдити генијални рефпрматпр, настаће друщтвп хармпнија, а ревплуција ће се заврщити у ппщтем братству и задпвпљству. Биће ствпрене мирпљубиве заједнице дпбара, у кпјима ће пптребе свакпг шлана друщтва бити дпкраја испуоене. Вајтлингпв план друщтвенпг препбражаја ппстављен је на етишкпрелигипзне пснпве и пплази пд нашела хрищћанскпг мпрала, кпји бпгатствп и експплпатацију псуђују кап грех. Затп пн Исуса Христа назива првим, а себе другим кпмунистишким прпрпкпм. И бащ у тпм схватаоу, да се прпрпкпваоем и прппагандним придпбијаоем људи за генијалне планпве рефпрматпра мпже лакп и брзп стићи дп ппщте друщтвене хармпније и лежи утппишнпст Вајтлингпве теприје. Друга генерација предмаркспвских спцијалиста Спцијалистишка идеплпгија у целини, јавила се у првпј пплпвини XIX века кап израз настпјаоа да се, пплазећи пд искустава Француске ревплуције и ушеоа раципналиста, прпнађу средства и нашини за превазилажеое нпвих

578 класних ппдела и сукпбљаваоа кпје је дпнела еппха индустријске ревплуције. Средства и метпде кпје су предлагали сенсимпнизам и фуријеризам врлп ранп су исппљили неефикаснпст и непрактишнпст, па су се, кап нека врста реакције на оих, у Францускпј већ крајем 30-их и тпкпм 40-их гпдина јавили нпви идеплпщки системи спцијалистишке пријентације шији су твпрци били Луј Блан и Пјер Жпзеф Прудпн. Луј Блан (1811-1882) ппшеп је кап свещтеник, да би дпцније бип прпфеспр, публициста и псниваш шаспписа Revue de Progres. Активни је ушесник ревплуције 1848. гпдине (шлан је Привремене владе), а у време Другпг Царства је емигрант у Енглескпј. Написап је низ дела, пд кпјих три завређују ппсебну пажоу: шувена коига Прщнизација рада (1839), у кпјпј је излпжип пснпве свпјих рефпрматпрских идеја; пплитишки рад Истпри- ја десещ loguua 1830-1840 (1841), у кпјпј је ппдстицап пппзицију прптив јулске ревплуције; вплуминпзна ИсЩприја Француске ревплуције (12 тпмпва, 1847-1862). Иакп оегпвп првп делп, Прщнизација рада, већ садржи све најхитније идеје и прпјекте Луја Блана п прганизацији друщтва, у каснијим делима (Исщприја Француске ревплуције 1848, Спцијализам, Правп на рад) пве идеје ће самп щирити и разрађивати. Збпг практишнпсти рещеоа кпја је садржала, Прщнизација рада је ппстигла велику пппуларнпст. Самп дп 1850. гпдине, дпживела је девет издаоа. У опј Блан разматра мпгућнпст истпвременпг дпврщаваоа пплитишке ревплуције и рещаваоа друщтвених прпблема ревплуципнарним мерама „пдпгзп" пд стране државе. Индустријскп друщтвп је, пп Блану, ппдељенп на две класе угоеташе и угоетене а заснпванп је на слпбпднпј кпнкуренцији кпја угрпжава све: раднике, кпјима пбара наднице; ситну буржпазију, кпју унищтава средоа; и средоу, кпју сатире крупна; пва ппследоа трпи збпг ппщтег сирпмащтва и мале куппвне мпћи маса. Затп је најважнији задатак друщтвене рефпрме да се искпрени сирпмащтвп. Тп се мпже ппстићи

579 пслпбађаоем рада, тј. удруживаоем радника у слпбпдне прпизвпђашке аспцијације у кпјима би се примеоивалп нашелп: „сваки према сппспбнпсти, свакпме према пптребама". Тиме би несталп најамнпг рада и угоетаваоа а ствприлп би се друщтвп склада и сарадое. Какп спрпвести пву рефпрму и дпћи дп друщтва кпје би билп збир слпбпдних прпизвпђашких аспцијација? Пружана ревплуција и грађански рат се искљушују, јер су се пва средства бащ у Францускпј, пп мищљеоу Блана, ппказала некприсним, нарпшитп у рещаваоу друщтвених прпблема. Уместп бпрбпм, друщтвп би се рефпрмисалп иницијативпм државе: влада би државним нпвцем пбразпвала друщтвене радипнице у кљушним индустријским гранама. У ппшетку, пвим радипницама би управљала сама влада, а касније би управу преузели радници. Ппщтп би, у међувремену, стекли управљашку свест и вещтину, пни би, прекп слпбпднп изабране управљашке хијерархије, рукпвпдили радипницама, у свпм сппственпм интерсу. Прихпде аспцијације Блан дели на три дела: Први деп припада шланпвима аспцијације, други иде на ппщтедрущтвене пптребе (на пензије, издржаваое деце, бплесних, немпћних и другп), трећи се упптребљава за сплидарну ппмпћ привредним гранама кпје ппгађа криза и за прпщирену репрпдукцију тј. за набавку нпве ппреме и средстава на кпјима би радили нпвппримљени шланпви аспцијације. Пвакве аспцијације биле би ствпрене и у индустрији, и у ппљппривреди, а на слишним пснпвама, кап прпизвпђашке, стварале би се и пптрпщашке аспцијације. Ппстепеним щиреоем пне би стицале све већи знашај у друщтву. У оих би се „тихп и ппстепенп" прелиле и „све приватне радипнице". Када дп тпга дпђе, др- жава ће мпћи да свпју екпнпмску улпгу сведе на кпнтрплу ппщтпваоа статута и кпректнпсти пднпса међу разлишитим радипницама. Држава, ни ппсле пвпга, не би изгубила знашај у привреднпм живпту земље. Кап власник свих средстава за прпизвпдоу, на кпјима раде

580 аспцијације, пна распплаже снагпм за искпреоиваое несклада кпји би се јавили унутар самих радипница, или услед настанка оихпве међуспбне кпнкуренције. Пвакп ппстављени пднпси у држави, кпји би се заснивали на усклађиваоу интереса и искљушиваоу кпнкуренције, представљали би пснпву и за птклаоаое супрптнпсти између разлишитих држава. И не самп тп, већ би дпвели и дп препбражаја, и тп темељнпг, у пбразпваоу, мпралу, нпрмама друщтвенпг ппнащаоа, па и у сампј индивидуи. Щтп се тише пблика државе кпја би имала све пвп да прганизује и спрпведе, Блан га види кап демпкратску али централистишку републику, с ппщтим правпм гласа, у кпјпј се нарпдни суверенитет пстварује пптпунп. Бланпва пплитишка активнпст у ревплуцији 1848. гпдине кап шлана Привремене владе Друге републике и председника Луксембурщке кпмисије, била је усмерена ка реализацији планпва п „укидаоу прплетаријата" кпје је задржала Прганизација рада. Екпнпмски и друщтвени услпви, еппхе либералнпг капитализма, ппказаће непстварљивпст Бланпвих прпјеката. Пјер Жозеф Прудон (1809-1865), син занатлије из Безанспна, сам најпре занатлија, затим публициста, пплитишки бпрац и страдалник, изврщип је велики утицај на спцијалистишку мисап и раднишки ппкрет у Францускпј, а и у мнпгим другим земљама Еврппе. Оегпва дпследна бпрба прптив државе и оене впдеће улпге у друщтвенпм развпју, какп у грађанскпм, такп и у спцијалистишкпм друщтву, дпнела му је репутацију пца анархистишкпг спцијализма. За пкп шетврт века Прудпн је пбјавип велики брпј радпва, пд кпјих ћемп пвде навести самп некпликп: Щта је свпјина? (1840), Систем екпнпмских прптиврешнпсти или Филпзпфија беде (1846), Исппвест ревплуципнара (1849), Ппщта идеја Ревплуције у деветнаестпм веку

581 (1851), O правди у Ревплуцији и Цркви, I-IV (1858), Рат и мир (1861), Федеративни принцип и пптреба пбнпве партије Ревплуције (1863). Свпје ушеое п привреди и друщтву, п класнпј бпрби, п држави и праву, Прудпн је изградип пплазећи пд идеја правде и слпбпде. Идеја правде налази се у пснпви шитаве оегпве филпзпфије и оегпвих схватаоа п прирпди и друщтву. Битна претппставка за пствариваое правде је слпбпда, јер самп слпбпда пмпгућује пунп ппщтпваое и свпга и туђег дпстпјанства щтп је, такпђе, неппхпдан услпв за праведнпст. Слпбпда, пак, „не знаши пуну пспб- ну безпбзирнпст, већ ипщтпваое других лишнпсти, пднпснп сплидарнпст", кпја је истп такп свпјствп људске прирпде. Тај сплидаризам у шпвеку, пптише из оегпве предпдређенпсти да живи у друщтву и да изван оега не мпже да ппстане. Према тпме, друщтвп кпје би најбпље пдгпваралп људскпј прирпди билп би пнп у кпјем се у пунпј мери пстварују: правда, слпбпда и сплидарнпст. Један пд услпва за пствариваое нашела слпбпде и правде јесте једнакпст. При тпм Прудпн не мисли на прирпдну једнакпст, кпју не признаје јер се људи пп сппспбнпстима разликују, а не мисли ни на административнп изједнашаваое грађана, јер тп захтева аутпритет изнад људи. Једнакпст, тп су једнаки „материјални увјети за развијаое сппспбнпсти" кпје су људима пд прирпде дате. Средствп за пствариваое пвакве једнакпсти јесте пствариваое принципа једнака награда за једнак рад. Друщтвени и пплитишки ппредак у кпјем би се најпптпуније пстварили принципи правде и слпбпде Прудпн види у држави кап федерацији кпмуна, будући да тај тип друщтвенп-пплитишке заједнице најбпље пдгпвара људскпј прирпди. У тпм типу дптадащоа неприрпдна „пплитишка кпнституција" у кпјпј људи живе, прераста у прирпдну „друщтвену кпнституцију". У „друщтвенпј кпнституцији" усппставља се „равнптежа интереса" заснпвана на „слпбпднпм угпвпру" и прирпднпј

582 прганизацији „екпнпмских снага". Дпк се „пплитишка кпнституција" заснивала на аутпритету власти, класнпј неједнакпсти, хијерархијама, административнпј централизацији и представнишкпм суверенитету „друщтвена кпнституција" ће пбезбеђивати рад и оегпву правилну ппделу, кплективни интерес, узајамнп ппмагаое, сплидаризам, јевтине кредите, савремену прпизвпдоу итд. Тиме ће се псигурати „равнптежа интереса" и дпбра прганизација екпнпмских снага, без кпјих нема ни слпбпде ни правде. Али, дп „друщтвене кпнституције" и дп слпбпде, пп Прудпнпвпм мищљеоу, не мпже се стићи пплитишким средствима и пплитишкпм бпрбпм. Ту не ппмажу ревплуције, не ппмаже ни демпкратизација државе, јер и најдемпкратишнија држава има превище кпнцентрисане мпћи у рукама, а тп је предуслпв за аутпритет, а не за правду и слпбпду. Уместп свега тпга, државу кап „пплитишку кпнституцију" треба разградити и нпву, екпнпмску прганизацију друщтва препустити радницима и оихпвим аспцијацијама, кап и службама и градским прганима кпје су пни ствприли. Радници се, дакле, прганизују у аспцијације, аспцијације у кпмуне, а кпмуне у федерацију државу. Раднишке, прпизвпдне и друге, привредне аспцијације прганизпваће се и делпваће на принципима узајамнпсти и реципрпцитета, щтп ппдразумева равнпправнпст и сплидарнпст међу прпизвпђашима и слпбпднп дејствп привредних закпнитпсти. Сарадоа и ппвезиваое аспцијација пп вертикали, не ппстиже се ппсредпваоем државе, кап кпд Блана, већ слпбпдним угпвараоем самих прпизвпђаша. Тиме се држава губи не самп кап регулатпр и пргаиизатпр ирпизвпдое, већ и кап нпсилац суверенитета и аутпритета над људима. Суверенитет се враћа ппјединцима. А кад држава такп буде развлащћена и лищена права да дпнпси ппщтеважеће пдлуке, нестаће и све оене институције за угоетаваое: пплиција, впјска, судствп и др. Све државне функције, пптребне друщтву, ствприће се путем слпбпднпг сппразумеваоа и угпвараоа између аспцијација на нивпу кпмуна, а између кпмуна на щирем теритпријалнпм ппдрушју. На тај нашин, регулисаће се и сви други пднпси међу пснпвним ћелијама друщтва: прпизвпђашким

583 аспцијацијама и кпмунама. Главни принцип друщтвене правде: „Не шините другима нищта щтп не желите да вама буде ушиоенп" на пвај нашин ће ппстати стварнпст. Пвакп прганизпванп друщтвп, базиранп на нашелима митиализма (узајамнпсти) у привреди, и федерализма у пплитици, биће, пп увереоу Прудпна, друщтвп без класа и класних бпрби и без државе кап силе над друщтвпм, а тп знаши друщтвп правде и слпбпде. И све ће се тп ппстићи без ревплуције и пплитишкпг насиља. Какп ће се тп ппстићи, кпјим средствима и путевима, кпја ће тп сила привплети друщтвп екпнпмскпг и пплитишкпг угоетаваоа, друщтвп експлпатације и неједнакпсти, да се без сукпба препбрати у федерацију сампуправних кпмуна и слпбпдних аспцијација тп Прудпн није убедљивп ппказап. На тпм питаоу се најдубље и разищап са марксизмпм, негирајући оегпве ппставке п класнпј бпрби, пплитишкпм прганизпваоу и диктатури прплетаријата, п прплетерскпј држави. Пн је утппистишки верпвап да ће оегпв мпдел друщтвене прганизације дпбрпвпљнп прихватити, не самп прплетаријат, већ и буржпазија, самп кад схвати да тај мпдел најбпље задпвпљава прирпдне пптребе шпвека и ппщти интерес друщтва. „Међу буржпазијпм и прплетаријатпм треба усппставити кпмпрпмис" сматрап је Прудпн „кпји би све друщтвене слпјеве дпвеп на нивп средое класе, на пствареое псредое импвине." Из пваквих ставпва избијап је ситнпбуржпаски, индивидуалистишки карактер оегпвпг спцијализма. Прудпн и прудпнисти бавили су се и шистп пплитишким питаоима свпг времена, међу кпјима је наципналнп питаое билп најважније. Сматрајући да наципнална еманципација нема никакве кпристи за раднишку класу и спцијалистишки препбражај, пни су псуђивали наципналне ппкре- те XIX века, шак и пне пслпбпдилашке. Фердинанд Ласал (1825-1864) припада групи тзв. државних спцијалиста, кпју су у другпј пплпвини XIX века у Немашкпј сашиоавали јпщ Карл Рпдбертус, Густав Щмплер и

584 Адплф Вагнер. Најистакнутији међу оима и кап тепретишар и кап практишни пплитишки бпрац, мада ни пстали нису били без утицаја (нарпшитп Рпдбертус), Ласал је најважније средствп за спцијалистишки препбражај друщтва видеп у држави. П тпме је у делу Раднишки прпграм писап: „На тај нашин сврха је државе да псигура шпвјеку оегпв властити ппзитивни развитак, оегпвп ппстепенп развијаое; другим ријешима, да пствари људске циљеве, напредак културе за кпју је сппспбна људска врста, украткп, тп је пдгпј и ипстепени развитак људске врсте у слпбпди." У пвпм цитату су две пснпвне претппставке целпкупнпг ппгледа Фердинанда Ласала на развитак шпвешанства и друщтва. Главни циљ тпг развитка јесте слпбпда шпвека, а дп оега се стиже уз ппмпћ државе. Пбе пве претппставке Ласал је усвпјип у хегелијанскпј щкпли из кпје је, кап и тплики други немашки интелектуалци, кап и Маркс и Енгелс, изащап 40их гпдина XIX века. Ппреклпм из јеврејске тргпвашке ппрпдице из Бреслава, Ласал је нпсип у себи бујну и бунтпвну прирпду, кпја ће га пдвести у ревплуцију 1848. гпдине а касније у раднишки ппкрет Немашке, у кпјем ће ппказати пгрпмну агилнпст и ппстићи велике прганизатпрске успехе, пд кпјих је ствараое Ппщтенемашкпг раднишкпг савеза у Лајпцигу 1863. најзнашајнији. Ппред Раднишкпг прпграма знашајна тепријска дела су му „мпнументални" Систем стешених права, у кпјем је градип „тврђаву наушнпг правнпг система за ревплуцију и спцијализам", и пплемишки спис Птвпрени ogioeop, у кпјем је 1863. развип тезу п „гвпзденпм закпну наднице" и неппхпднпсти птвараоа раднишких кппперација, уз ппмпћ државних кредита, кап „првпм кпраку ка претвараоу капиталистишкпг друщтва у спцијалистишкп". Сматрајући, наиме, да се у капитализму пплпжај раднишке класе никад не мпже ппправити збпг тпга щтп је „гвпздени закпн" пплитишке екпнпмије капитализма да наднице држи на минимуму неппхпднпм за раднишку егзистенцију, Ласал је тврдип да је прелазак у кпмунизам за прплетаријат једини спас. Дп кпмунизма ће се стићи ствараоем великих раднишких прпизвпђашких и пптрпщашких кппперација, уз ппмпћ државних кредита. Не увиђајући класну прирпду

585 буржпаске државе, Ласал је верпвап да бащ пна, пслпоена на раднишку класу и ситнп грађанствп, мпже изврщити тај ревплуципнарни, друщтвени препбражај пд капитализма ка кпмунизму. Али, да би тп мпглп да се деси, прплетаријат и ситнп грађанствп мпрају, крпз уставни ппредак и парламентарни систем, стећи пдлушујућу улпгу у пплитици државе. Затп се Ласал јавља и кап уппрни бпрац за демпкратију, ппщте правп гласа и пплитишку активизацију прплетаријата. Из тих разлпга је ппнекад, и занемаривап оегпв ужи класни интерес. Кпмунистишкп уређеое, дп кпјег би се на пвај нашин дпщлп је, пп Ласалу, такав ступао развпја слпбпде шпвека у кпјем „демпкратија ппстиже свпј мир". Тп знаши да је кпмунизам таквп уређеое у кпјем нестаје свих екпнпмских, иплитишких и друщтвених (сталещких) привилегија, у кпјем лишнпст ппстаје пптпунп слпбпдна, а прпизвпдоа се прганизује оихпвим слпбпдним удруживаоем у кппперације. Ппвезујући на пвај нашин кпмунизам и пплитишку демпкратију, Ласал закљушује да демпкратија претхпди кпмунизму, да је самп уз оену пуну примену „на ппдрушју јавнпг права" мпгућ и кпмунизам „на екпнпмскпм ппдрушју" и да прпгрес у истприји, заправп, није нищта другп дп успиоаое шпвека ка слпбпди, кпјпј треба да ппслуже и демпкратија и кпмунизам. И пва схватаоа Ласал је имап да захвали свпм хегелијанскпм пбразпваоу." Михаил Бакуњин (1814-1876), бунтпвник, прпгнаник и вешита луталица, пптекап је из реда виспкпг рускпг племства. Васпитавап се на декабристишкпј ревплуципнарнпј традицији, и у духу прве генерације руске ревплуципнарне демпкратије. Пп филпзпфским схватаоима и пбразпваоу бип је хегелијанац, а пп свпм делу и знашају истакнута ппјава еврппске друщтвене мисли XIX века. Гптпвп цеп живпт ппсветип је бпрби за „слпбпду кпја не ппднпси никакву људску институцију, кпја увијек пстаје непстварени и непстварљиви идеал". Пплазећи пд пваквпг схватаоа слпбпде израстап је у најистакнутијег представника идеплпгије анархизма.

586 Ревплуципнарну делатнпст Бакуоин је заппшеп 40-их гпдина XIX века кап бпрац за пслпбпђеое и преппрпд слпвенскпг света, сматрајући да би еманциппванп слпвенствп, са свпјим патријархалним сепским друщтвпм, мпглп да пдигра улпгу пслпбпдипца Еврппе. Тп оегпвп схватаое дпщлп је дп пунпг изражаја у Ревплуцији 1848-1849. гпдине да би му, кап панслависти, дпнелп дубпкп неппвереое мнпгих западнпеврппских спцијалистишких идеплпга, а нарпшитп Маркса и Енгелса. Ппсле дугпгпдищоег рпбијаоа и сибирскпг прпгпнства, Бакуоин је 60-их гпдина дпживеп дубпку идејну евплуцију пд ревплуципнарнпг панславизма ка западнпеврппскпм анархизму, кпји је бар щтп се тише XIX века, дпвеп дп врхунца. Трпећи утицаје, пре свега, Макса Щтирнера и Пјера Жпзефа Прудпна, пн је у свпјпј анархистишкпј идеплпгији пплазип пд оихпвпг анархпиднпг ситнпбуржпаскпг индивидуализма и антиетатизма плишених у девизама: „Нема вище власти негп щтп је мпје ја" и „Ја сам прптив устава, јер је тп устав", щтп треба шитати кап пдбациваое свакпг државнпг ппретка. Пплазећи пд пуне слпбпде јединке, кап предуслпва друщтвенпг препбражаја, Бакуоин је пдбацивап сваки аутпритет кпји би ту слпбпду пгранишавап пд бпжанскпг, прекп пплитишкпг, дп наушнпг. „Кад би бпг и ппстпјап, требалп би га унищтити" гпвприп је. Щтп се тише аутпритета ума и науке, пн му је бип, истп такп, пдвратан. Нарпшитп је жестпк бип у псуди „наушних дпктринара" кпји. пп оему, презиру ппјединца и 418 реални живпт, гледајући у оима пбјекте („махпвина") истприје, кпјима управљају и ппигравају се гвпздене истпријске закпнитпсти. „Наушне" идеплпгије, кпје свпјим мисапним системима желе да усреће шпвешанствп, забправљајући при тпм на шпвека, сматрап је једнпм пд највећих несрећа. Акп је у дпктринама „наушника" гледап велику ппаснпст, у држави и оеним институцијама видеп је највећу реалну, практишну препреку пслпбпђеоу шпвека. Пна је за Бакуоина плишеое рппства и угоетаваоа па с опм никаквпг кпмпрпмиса не мпже бити. Нема рђаве и дпбре државе. Све су рђаве, јер и најдемпкратишнија у пснпви щтити интересе неке експлпататпрске маоине: племства,

587 буржпазије, бирпкратије или неке друге групације. А пдбацујући сваку државу, укљушујући и пну изащлу из ревплуције Бакуоин, без пстатка, пдбацује и сваку пплитишку прганизацију или партију, кап институцију елите кпја жели да се дпмпгне власти. Пн не прихвата ни ревплуцију кпју би впдила некаква ревплуципнарна елита, партија или прганизација јер би се и пна, неизбежнп, заврщила ствараоем нпве државе, а тп би знашилп смеоиваое једнпг угоеташа другим. Схпднп пвпм схватаоу, Бакуоин је пщтрп критикпвап и Маркспву тезу п диктатури прплетаријата кап држави прелазнпг перипда. Све пвп щтп је критикпвап и пдбацивап, Бакуоин је сматрап да треба без милпсти унищтити. „Страст разараоа је стваралашка" прпглащавап је пн. Такп је стигап дп нихилизма, пптврђујући тп и заједнишкпм коигпм с једним пд најшувенијих руских нихилиста, Нешајевпм, ппд наслпвпм Ревплуципнарни кащихизис (1869). У пвпм прпграматскпм спису Бакуоин и Нешајев гпвпре п „нарпднпј ревплуцији" кап сппнтанпм, рущилашкпм ревплту маса кпји ће разприти државе, власнищтвп, традиције, мпралне нпрме и све друге елементе класне цивилизације. Задатак свесних ревплуципнара неће бити да впде и усмеравају тај ревплт, већ да га изазивају и ппдстишу, не бирајући при тпм метпде. Ревплуципнар при тпм мпра бити немилпсрдни усамљеник, кпји је ппкидап „све везе са ппстпјећим свијетпм". Настпјећи да у себи синтетизује језуитска и макијавелистишка нашела бпрбе, пн мпра тражити бескпмпрпмиснп ппредељиваое свакпг ппјединца у друщтву и тп пп принципу „кп није с нама тај је прптив нас". Бакуоин уппщте није страхпвап пд исхпда пве ревплуције, кпја је „вище инстикт негп мисап", кпја је самп рущеое, а не и грађеое. Пн се није бпјап да ће непгранишена слпбпда дпнети хапс. Слпбпда се за оега „састпји у тпме да сваки шпвек мпже пптпунп да развије све материјалне, духпвне и мпралне мпћи кпје су у оему притајене". Кад једнпм темељнп пшисти друщтвп пд свих ппстпјећих институција, нарпд ће бащ у тпм циљу и унптребити слпбпду, не злпупптребљавајући нестанак стега, јер

588 је прирпднп свпјствп шпвека да буде непгранишенп слпбпдан, али и да живи у друщтву, сипразумип с другим људима. Да би мпгап да живи у друщтву, једанпут пслпбпђени шпвек вище неће шекати неки аутпритет пдпзгп да му прганизује и уреди тај живпт, већ ће га сам пбликпвати, у међуспбнпм сппразуму с другим људима, а према свпјим прирпдним пптребама. Те пптребе ппдразумевају изградоу и негпваое хуманистишких, сплидаристишких, праведних и алтруизмпм надахнутих пднпса у друщтву. Какп ће тп нпвп, ппсле ревплуције изграђенп, друщтвп изгледати и кпје ће бити оегпве пснпвне ћелије? Прихватајући Прудпнпве ппгледе на државу, Бакуоин их није прихватап у ппгледу свпјине. Дпк је Прудпн признавап ппстпјаое малпг приватнпг власнищтва и у спцијализму, Бакуоин га је пспправап, залажући се за оегпвп ликвидираое укидаоем права наслеђа. Сва средства за прпизвпдоу у нпвпм друщтву Бакуоин, дакле, види искљушивп у кплективнпм власнищтву. „Земља припада искљушивп пнима кпји је пбрађују свпјим рукама" каже Бакуоин али не ппјединцима, већ „земљпраднишким ппщтинама". Щтп се тише средстава за прпизвпдоу у индустрији и занатству, пна припадају радницима удруженим у раднишке аспцијације. Из пвпга прпизилази да су пснпвне ћелије друщтва ппсле ревплуције, пп Бакуоину, земљпраднишке ппщтине и раднишке аспцијације. Пне се међуспбнп удружују у „апсплутнп аутпнпмне" кпмуне, кпје представљају пснпвне пплитишке јединице друщтва. Те кпмуне мпгу се, акп желе, удружити у „ревплуципнарну нацију". Пп истпм принципу дпбрпвпљнпсти „ревплуципнарне нације", кап државе нпвпг типа или „универзалне спцијалистишке федерације" мпгу се ппвезати у „интернаципналну федерацију". У сампј „универзалнпј спцијалистишкпј федерацији" не би билп никаквпг апарата власти, не би билп шинпвнищтва, судства, впјске,

589 пплиције нити икаквих пргана кпји мере и вреднују људски рад. Све оихпве ппслпве пбављали би сами прпизвпђаши, уз ппмпћ пргана ствпрених сппнтаним дпгпвараоима пдпздп дп гпре. Такп је Бакуоин замищљап анархистишкп царствп слпбпде. У оему не би билп места ни за какву искљушивпст и ускпгрудпст, па ни за наципналну. Кап синпним мржое према другим нарпдима, Бакуоин је, у свпјпј фази анархизма, пдбацивап шак и патриптизам. Ипак, пстап је кпд увереоа да ће сппнтана ревплуција, за пслпбпђеое шпвешанства, птппшети бащ на истпку, међу Слпвенима, кпји нису дефпрмисани етатистишким предрасудама западне цивилизације. Збпг пвпга су га Маркс и Енглес сматрали прикривеним панславистпм, тумашећи оегпв анархизам незрелпщћу слпвенских друщтава. „Гпсппдин Бакуоин је самп" писап је Маркс „Прудпнпву и Щтирнерпву анархију превеп на пусти татарски језик." Друщтвена мисап у Русији Руска друщтвена мисап има мнпга свпја исхпдищта у западнпеврппским идејама XVIII и XIX века, али и низ специфишнпсти насталих на пспбеним друщтвенп-екпнпмским и пплитишким услпвима живпта Русије тпга дпба. Збпг тпга се пна и издваја у ппсебан пдељак, а не уклапа се у наведене правце идејних кретаоа у западнпј Еврппи. У развпју руске друщтвене мисли дп 70-их гпдина XIX века упшава се некпликп струја и тенденција. Све те тенденције пвде ћемп груписати у два пснпвна правца: идеје сампдржавља и слпвенпфилства и идеје ревплуципнарне демпкратије.

Званична политика апсолутистичке Русије имала је свпју идеплпгију. Најважнији принципи те идеплпгије сажимани су у фампзну парплу: „Правпславље, сампдржавље, нарпднпст". Најистакнутији оен твпрац Пагпдин заступап је мисап да су путеви истпријскпг развпја Русије и западнпг света пптпунп разлишити, па им затп мпра бити разлишита и будућнпст. Западне државе, настале псвајаоем, ппшивале су на неппмирљивим класним и сталещким ппделама. Затп је за оих карактеристишна пщтра класна и пплитишка бпрба са тенденцијпм пгранишаваоа или збациваоа мпнархије. У Русији

590 је држава фпрмирана дпбрпвпљним признаваоем власти кнежева над месним и лпкалним прганизацијама. Тп је ушиоенп да би се уз ппмпћ кнежевскпг аутпритета пбуставила оихпва међуспбна бпрба. Птуда је Русија земља пплитишке хармпније и сагласнпсти између владара и нарпда. Пна је и земља класне слпге између племства и сељащтва, јер је оихпв пднпс ппстављен на патријархалне пснпве аутпритета старијег над млађим. Из службене идеплпгије сампдржавља развила се, срединпм XIX века, идеја слпвенпфилства. Оени најистакнутији представници били су у тп време А. X. Хпмјакпв, А. С. Аксакпв и К. С. Аксакпв, П. В. Кирјејевски, Ј. Ф. Самарин. Пнп щтп су неппсреднп преузели из званишне идеплпгије, билп је прптивљеое развпју капитализма у Русији, пдбациваое идеја грађанскпг либерализма и Француске ревплуције, прихватаое сампдржавља кап специфишне институције руске истприје, у кпјпј између цара и нарпда нема ппсредника. И оихпва пснпвна нашела су: правпславље, држава и непкроени владарски аутпритет. У друщтвенпм ппгледу су, такпђе, имали кпнзервативна гледищта. Изјащоавали су се, дпдуще, за укидаое креппснпг права, али и за пшуваое екпнпмске снаге племства. Залажући се за пшуваое аграрнпг карактера руске привреде, бранили су сепску ппщтину („мир") кап фпрму „разумнпг кпнзерватизма" кпја ће пнемпгућити прпдпр „свакпјаких туђинских теприја..." и утицаја, а у првпм реду демпкратизма и епцијализма. У иплитишкпм ппгледу тп је знашилп шуваое „непплитишнпсти" рускпг нарпда, нарпшитп мужика, кпји треба да пстану изван свих класних и пплитишких прганизација и сукпба. Ти мужици треба да дпбију нещтп сппствене земље, али не дпвпљнп, већ тпликп да би били примпрани да дппунски раде и на племићкпм велеппседу. На тај нашин би се ствприп „ппкпран и миран" мужик, на кпјег би се и цар, сампдржац пслаоап. Нп, да би сампдржавље мпглп да се пдржи пнп мпра да пппусти неке ппстпјеће административнпбирпкратске и судске стеге и да, ппред мужика, за себе придпбије и интелигенцију кап впдећу умну снагу друщтва, кап „силу оегпвпг мищљеоа". Такп би, према плану слпвенпфила, цару припадала „сила

591 власти", а нарпду „сила мищљеоа". У пвпм ппгледу, слпвенпфили су, кап щтп се види, исппљили и извесну меру либерализма. Пна је, међутим, била прескрпмна за прпгресивније људе Русије, па су слпвенпфили били у сталнпм идеплпщкпм сппру не самп са ревплуципнарним демпкратима већ и са сагпвпрницима бржег капиталистишкпг препбражаја Русије и нашела грађанскпг либерализма тзв. западоацима. Врлп су знашајни ппгледи слпвенпфила на улпгу Русије у Еврппи и свету, кпји су, у другпј пплпвини XIX века врщили утицај и на руску сппљну пплитику. Ппред већ ппменутих слпвенпфила, у тпм ппгледу велики дппринпс изградои слпвенпфилске идеплпгије дап је Никплај Јакпвљевиш Данилевски коигпм Русија и Еврппа, кпја ће, убрзп ппсле пбјављиваоа 1871. гпдине стећи щирпку пппуларнпст. У пвпј коизи Данилевски је ппкущап да пбјасни пднпс слпвенскпг са германскпрпманским светпм. Пп оегпвпм мищљеоу, нема никаквих битних, ни гепграфскп-прирпдних, ни истпријскп-пплитишких, разлпга за сукпбљаваое пва два света. Ипак, сукпб међу оима је перманентан. Пткуд тп? Данилевски сматра да је разлпг у разлишитпсти културнпистпријских типпва (или цивилизација) Слпвена, на једнпј, и ГерманпРпмана, на другпј страни. Ппсматрајући пве цивилизације кап запкружене целине, Данилевски пдбацује сваку претппставку п надмпћнпсти германскп-рпманске цивилизације, кпја себе жели да представи универзалнпм. Да би дпказап непдрживпст пвакве тезе Данилевски развија запажену филпзпфскп-истпријску кпнцепцију циклишнпг кретаоа истприје и смеоиваоа цивилизација. При тпм се друщтвене, истпријске и културне ппјаве ппнащају кап и прирпднпбиплпщке: у оихпвпм развпју не ппстпји кпнтинуитет и вешнпст, већ и пне настају, расту, старе и умиру. Главни узрпк тпг стареоа и умираоа је унутращое исцрпљиваое друщтвенпг прганизма, дпк евентуални сппљни удари самп убрзавају оегпвп прппадаое. Из свега пвпга, Данилевски закљушује да „ппщтешпвешанска цивилизација не ппстпји и не мпже ппстпјати..." Пнп щтп ппстпји, тп су ппјединашне, међуспбнп

592 неппвезане цивилизације пд кпјих свака „развија самп једну или некпликп специфишних вреднпсти". Шитава пва теприја Данилевскпг имала је да ппслужи слпвенпфилима кап дпказ какп Запад, какп германскп-рпмански културнп-истпријски тип, „труне", ппада и умире. „Ппшиое сумрак Еврппе", па п надмпћнпсти и универзалнпсти оене цивилизације не мпже бити ни реши. „Насупрпт тпме, руски културнп-истпријски тип ппшиое да цвета и улази у свпј најкреативнији перипд." Тп ствара ривалитет слпвенскпг и германскпрпманскпг света. Пве тезе ппстпјале су у рускпм јавнпм живпту и пре Данилевскпг, па су упливисале и на нека кпнкретна ппнащаоа у сппљнпј пплитици велике царевине.

Идеје револуционарне демократије јавиле су се у Русији, с једне стране, кап пблик птппра сумпрнпј друщтвенпј стварнпсти апсплутистишке Русије, а с друге, кап вид најжещће кпнфрпнтације са званишнпм и слпвенпфилскпм идеплпгијпм. Прва генерација мислилаца ревплуципнарнп-демпкратске генерације (Херцен, Пгарјпв, Бјелински и други) стасала је ппсле декабристишке ппбуне 1825-те, и с оеним ппрукама, и ппукама кап неппсреднпм духпвнпм инспирацијпм. Пва генерација писаца и мислилаца Русије идејнп се фпрмирала ппд два неппсредна и пресудна филпзпфскп-тепријска утицаја: немашке класишне филпзпфије и францускпг утппијскпг спцијализма пд Сен-Симпна дп Прудпна. Хегелпва филпзпфија за оих је била „алгебра ревплуције" и „тппипница" за „шелишеое" савременпг духа. Щтп се тише спцијализма, Херцен је забележип: „Нпви свет је куцап на врата, птвприли смп му наще дуще и наща срца. Сенсимпнизам је ппстап пснпва нащих схватаоа и пстап неизмеоен у сущтини". За Бјелинскпг, ппет, идеја спцијализма ппстала је „алфпм и пмегпм увереоа и зваоа". За оега, спцијализам је апспрбпвап „и истприју, и религију, и филпзпфију". Затп је и мпгап ппслужити кап пснпв једне бпрбене идеплпгије кпја је дизала глас какп прптив феудализма и сампдржавља, такп и прптив капитализма и оегпве експлпататпрске сущтине.

593 В. Г. Бјелински (1811-1848), коижевни критишар, естетишар и тепретишар, ппкущап је да коижевнпст дпведе на ппприщте пплитишке бпрбе и да је упптреби кап средствп „за раскринкаваое руске феудалне стварнпсти". У филпзпфскпм смислу Бјелински је бип хегелијанац. Једнп време занпсип се Фихтепвпм дијалектикпм, али је тај занпс краткп трајап. И Хегелпву филпзпфију, међутим, примап је на пспбен нашин, кап неку врсту „ревплуципнарне алгебре", пшищћене пд сваке кпнзервирајуће премисе. Најближа му је Хегелпва идеја п закпнитпсти истпријскпг развпја и непрестаним прпменама кпје пн дпнпси. Истпвременп, незадпвпљан је тиме щтп Хегел не даје кпнкретне перспективе, на пснпву кпјих би се мпгли сагледати путеви изласка Русије из оене тадащое ситуације. Не налазећи кпд Хегела ни рещеое глпбалнпг кпнфликта, између ппјединца и пбјективне стварнпсти, Бјелински је дпста лутап пп идеалистишкпј антрппплпгији, тражећи тп рещеое у сфери шпвекпвпг духа. Главна друщтвена препкупација Бјелинскпг је пслпбађаое кметпва. Исппљавајући велику љубав према сељащтву, пн јединп средствп за оегпвп пслпбпђеое види у ревплуцији. Тиме је и ударип темеље ревплуципнарнп-демпкратскпј идеплпгији. Да би ппдстакап спцијални сукпб у Русији бип је спреман на примену неких ревплуципнарних искустава западнпг света у свпјпј земљи. При тпм, сагледава и ревплуципнарну улпгу буржпазије у пдређеним фазама истпријскпг развитка, кап щтп увиђа и прплазнпст такве оене улпге. Иакп му перспектива спцијализма није сасвим јасна, Бјелински у оу верује и спцијализам дефинище кап друщтвп без неправди и насиља. „Наићи ће време" мащта пн п друщтву будућнпсти -„када никпг неће спаљивати, никпме пдсецати главе... где неће бити бпгатих и бедних, ни царева и ппдлпжника, већ ће сви бити браћа, људи." А. Ј. Херцен (1812-1870), племићки син и представник прве генерације идеплпга из редпва племића ревплуципнара, фпрмиран је на истпријскпм примеру декабриста и филпзпфскп-тепријским утицајима француских прпсветитеља, Хегела и спцијалиста, утпписта. Емигрант, пд 1847, издаје

594 у Лпндпну руску пппзиципну щтампу Ппларну звезду (1855) и Звпнп (Кплпкпл, 1857-1867) ппмпћу кпје врщи видљив утицај и на стаое духпва у земљи. „У Кплпкплу су Херцен и оегпв пријатељ Пгарјпв ударали на сампвпљу апсплутистишке власти, на бесправнп стаое щирпких нарпдних маса, тражећи пслпбпђеое кметпва..." Према пвпм листу, главни циљеви бпрбе Херцена, Пгарјпва и оихпвих следбеника били су: „Пслпбпђеое реши пд цензуре! Пслпбпђеое сељака пд спахија! Пслпбпђеое ппрескпг система пд батине!" Пстајући дп краја, у филпзпфскпм ппгледу, на ппзицијама Хегелпве идеалистишке дијалектике, Херцен је, ппсле ревплуције 1848-1849, превладап свпј други младалашки узпр Сен-Симпна и оегпв мпдел класнпг мира у индустријскпм друщтву. Тп не знаши да је прихватап класну бпрбу и ревплуцију кап нашин рещаваоа спцијалнпг питаоа. Ревплуција је насиље, а „насиљем је", вели, „мпгуће разрущити и ращшистити местп не вище". Уз тп, Херцен не верује у сппспбнпст угоетених маса да рещавају друщтвена питаоа. Оима тп рещеое треба да дпђе пд стране прпсвећених и прпгресивних припадника владајуће класе. Затп се пн и пбраћа млађим наращтајима рускпг племства, ппзивајући их да се ставе на шелп велике рефпрмне акције у друщтву. Први кпрак у тим рефпрмама требалп је да буде пслпбађаое сељака. Херцена није задпвпљила царска рефпрма укидаоа креппснпг права из 1861. у кпјпј је видеп самп нпви вид ппрпбљаваоа сељака. Затп ппсле пве рефпрме запщтрава и свпје идеплпщке ставпве и практишнп ппнащаое. Са Пгарјпвпм ушествује у ствараоу тајне ревплуципнарне прганизације „Земља и слпбпда", кпјпј је задатак да припреми нарпдни устанак у Русији. Такп је Херцен са ппзиције рефпрматпра прещап на ппзиције ревплуципнарнпг бпрца за „руски спцијализам". Пснпвна друщтвена ћелија тпг спцијализма, ппмпћу кпјег је требалп истпвременп ликвидирати феудализам и прескпшити капитализам, била је сепска ппщтина, а впдећи слпј друщтва у оему интелектуална пмладина. Тп је билп сасвим разлишитп пд спцијализма какав се замищљап у западнпј Еврппи. „Ми нисмп буржпазија, ми смп сељаци. Не треба нам нищта да

595 ппзајмљујемп пд буржпаске Еврппе." Такп гпвпрећи, Херцен се знатнп приближип ппгледима слпвенпфила. Сепска ппщтина била би, пп оему, нпсилац власнищтва над земљпм, кпја би била дпдељена сељацима на пбраду према брпју глава у дпмаћинству. Сепска ппщтина би ппстала и пснпва лпкалне сампуправе и демпкратскпг ушещћа нарпда у власти. Држава би се, пп Херцену, кпји се у пвпме угледап на Прудпна, пбразпвала кап дпбрпвпљни савез пвих демпкратских ппщтина, у кпјима се усаглащавају шпвекпв лишни, урпђени егпизам и щири друщтвени интереси. У спцијалистишкпј држави превага ће увек бити на страни ппщтег, друщтвенпг интереса. Пп пблику та држава ће бити демпкратска република радних људи. „Република кпја не впди спцијализму, шини нам се да није права" закљушује Херцен. Псврћући се шестп и на наципналнп питаое, Херцен иснпљава руски патриптизам, али и дпследан интернаципнализам, устајући птвпренп прптив слпвенпфилскпг нацинализма и щпвинизма. Бип је, ипак, за демпкратску „кристализацију" свих Слпвена пкп Русије, јер их на тп навпди међуспбна српднпст.

Најважније Херценово дело је књига ПрошлосШ и размигиљања. Н. 77. Oiapjoe (1813-1877) припадап је, заједнп са Херценпм, првпј генерацији руске ревплуципнарне демпкратије. Бпрећи се за кпренити друщтвени препбражај Русије, Пгарјпв за најважнији кпрак тпг препбражаја сматра пслпбађаое кметпва и ппделу земље сељацима. Без тпга, Русија ће ући у спцијалне немире „шија ће пкрутнпст бити стращна". И Пгарјпв авангарду рефпрмнпг ппкрета види у младим пбразпваним наращтајима средоег племства, кпјем је и сам припадап. И пн се радије ппредељивап за мирну рефпрму, негп за насилну ревплуцију. Разпшареое резултатима рефпрме 1861. гпдине и оега ће, најзад, кап и Херцена пкренути радикалнијим идејама и средствима. Пбпјица сада, ппред земље за сељаке, траже и слпбпду за цеп нарпд; траже уставнпст, парламентаризам, слпбпду мисли. Оихпв генерални закљушак је: „Апсплутизам се даље не мпже држати".

596 Пгарјпв, међутим, иде и даље па се залаже да се пре билп каквих других рефпрми у Русији уведе федеративна република. Пн је свестан да се тп мпже спрпвести самп ревплуцијпм. Затп израђује целу щему тајие ревплуципнарне прганизације и стратегију устанка, кпји пна има да ппдигне. Захваљујући тпме ппстаје истакнути кпнспиратпр и прганизатпр тајнпг друщтва „Земља и слпбпда". У тп време, 60-их гпдина, Пгарјпв и Херцен главне нпсипце друщтвенпг препбражаја Русије вище не виде у пбразпванпј младежи средоег племства већ у интелигенцији пптеклпј из нарпда разнпшинцима. Затп им се и пбраћају: „У нарпд! Нарпду! тамп је ваще местп, изгнаници знанпсти; ппкажите... да пд вас неће ппстати писари, већ бпрци рускпг нарпда." * * * Другу генерацију руских идеплпга кпји су устали прптив сампдржавља и пдликпвали се бпрбенпщћу, демпкратишнпщћу, склпнпщћу ревплуципнарним метпдама и спремнпщћу на жртве, представљају припадници ппменуте разнпшинске интелигенције (разнпшинци интелектуалци пптекли из нарпдних и грађанских средина), кпји су се ппјавили ппсле кримскпг рата и пкупљали се пкп Шернищевскпг и шаспписа Савременик. И оихпв први и најважнији задатак бип је пслпбпђеое сељащтва, кпјем су пдмах дпдавали и ппделу земље сељацима и тп без икакве накнаде племству. Никплај Гаврилпвиш Шернщиевски (1828-1889) је и сам пптекап из интелектуалне групе разнпшинаца. Крајем 50-их гпдина ппстап је главни идејни впђ руске ревплуципнарне демпкратије. Кап уредник знаменитпг шаспписа Савременк пкупљап је пкп себе мнпге прпгресивне интелектуалце пнпг дпба, бпрце прптив сампдржавља и феудализма, али и прптив буржпаскпг либерализма и кпнзерватизма, а за сељашку ревплуцију и спцијализам специфишнпг типа. Неппкплебљив ревплуципнар, бип је хапщен и псуђиван на рпбију, да би пкп 20 гпдина живпта прпвеп у прпгпнству у Сибиру и Астрахану. Најважнија су му дела рпмани Щта да се ради? (1863) и Прплп1, пплитишкп-екпнпмске расправе Капитал и рад (1860) и Ouiegu из пплитишке екпнпмије (пп Милу) (1869), те коижевнп-истпријски есеји п Гпгпљу, Лесингу и другим ппјавама у литератури.

597 Пдлушан прптивник религипзне затуцанпсти, мистицизма и духпвне ушмалпсти, Шернищевски је бип уппран бранилац филпзпфскпг материјализма и теза п јединству силе, кретаоу и материји, п неунищтивпсти материје и енергије итд. У пснпви спцијални ревплуципнар, пн је, кап и Маркс, у филпзпфији, науци и литератури видеп, пре свега, средствп за ревплуципнарнп меоаое света. Затп је свпј материјалистишки ппглед и сам прпжеп дијалектикпм, стављајући тп све у службу ревплуципнарне пплитишке праксе. П спцијалнпј ревплуцији, кпјпм је вазда бип запкупљен, Шернищевски је у Дневнику из 1848. забележип пве далекпсежне мисли, кпје су надахоивале мнпге руске ревплуципнаре у XIX, па и XX веку: „Евп щта ја мислим п Русији: непдпљивп пшекиваое блиске ревплуције и жудоа за опм, иакп знам да дугп, мпжда врлп дугп, пна неће мпћи да дпнесе нищта дпбрп, да ће мпжда задугп излазити из ое угоетаваое јпщ веће пд пнпга кпје ми ппзнајемп. Щта мари? Ту нема шега да се плащи шпвек кпга идеализам није заслепип, кпји мпже да шига у прпщлпсти щта ће бити у будућнпсти и кпји слави неке ревплуципнарне перипде упркпс зла кпје су пни у ппшетку дпнели. Такав шпвек зна да нищта другп не мпже пшекивати, да мирна и сппкпјна евплуција не дплази у пбзир. Радије бити захваћен гршевима истприје, јер ја знам да без таквих гршева истприја никад не би ушинила ниједан кпрак напред". Запкупљен ппщтпм визијпм ревплуције, Шернищевски није занемаривап ни оене најнеппсредније циљеве и задатке: пслпбађаое сељащтва, лишна слпбпда грађана, смаоиваое впјнпг и административнпг апарата државе, рад на еманципацији жена, щирпкп прпсвећиваое нарпда итд. Главну снагу ревплуције, щтп за оега знаши и целпкупнпг истпријскпг развпја, Шернищевски види у нарпду. Оему треба самп ппмпћи да свпју улпгу щтп успещније пдигра. Какп? Прпсвећујући га духпвнп и материјалнп га уздижући. Ппказујући свпје материјалистишкп схватаое

598 истприје Шернищевски је у пвпм ппгледу, ипак, пренаглащавап мпћ знаоа, идеја и васпитаоа у ппкретаоу маса на истпријску акцију. Щтп се тише схватаоа Шернищевскпг п друщтву, пплитици, праву итд„ пна су садржала мнпге елементе спцијалистишких ушеоа. Гпвпрећи п свпјини, пн сматра да је приватна свпјина дпвела дп ппделе друщтва на класе, дп класне бпрбе и ствараоа државе. При тпм, Шернищевски нема сасвим прецизнп пбјащоеое п претвараоу рпдпвске и племенске прганизације у државну. Затп и класну бпрбу не сматра пресудним фактпрпм у настанку државе, већ у опј гледа спасипца друщтва пд свеппщте бпрбе интереса кпја је наступила с ппјавпм приватне свпјине. С пваквим схватаоима п држави Шернищевски је ближи прпсветитељима негп спцијалистима. У каснијим фазама развитка државе пн је ипак упшавап оен класни и експлпататпрски карактер. Шернищевски није сасвим разумеп ни класну сущтину права, пстајући у неким схватаоима у пквирима теприје друщтвенпг угпвпра („ппће сагласнпсти људи"), али је, и ппред тпга, ппкущавап да правну регулативу, са пплитишкпг (за кпје се залажу буржпаски тепретишари) прпщири и на спцијалнп-екпнпмскп ппдрушје, щтп је карактеристишнп за спцијалисте. Сматрајући спцијализам истпријскпм нужнпщћу, Шернищевски п оему размищља на нашин предмаркспвскпг спцијализма. У оегпвим размищљаоима те врсте има дпста пригиналних идеја, има ппгледа кпјима се приближава ппставкама наушнпг спцијализма, али су у оима врлп приметни и утицају Фуријеа, Прудпна, па и грађанскпдемпкратских тепретишара (Мила, на пример). Признајући каиитализму прпгресивнпст у пднпсу на феудализам, али указујући и на оегпве мане и наказнпсти, Шернищевски је настпјап да дпкаже какп Русија, у кпјпј се капитализам тек зашиоап, има нашина да ту фазу истпријскпг развпја прескпши. На пснпву искустава других, западних земаља, пна мпже, ппсле једне нарпдне ревплуције, пдмах кренути путем изградое спцијализма. Пплазищте те изградое шиниће сепске

599 ппщтине, кпје ће преузети целпкупни земљищни фпнд щтп ће се пдузети спахијама и велеппседницима. П капиталистишкпј свпјини ван ппљппривреде, ваљда затп щтп ју је сматрап занемарљивпм, Шернищевски се није изјащоавап. Кад ппстану власнице земље, сепске ппщтине ће се претвприти у прпизвпђашке задруге спцијалистишкпг типа а уједиоене у федерацију, пне ће представљати пснпвицу спцијалистишкпг друщтва и државе. Прпизвпдну кппперацију, пстварену у сепским ппщтинама пд пп 1 500 дп 2000 шланпва, Шернищевски је сматрап ћелијпм кпмунизма кап друщтва слпбпдних људи. Идилишну слику тпг друщтва дап је у рпману Щта да се ради? На свим оегпвим страницама псећа се неппкплебљива вера у светлу будућнпст шпвешанства и кпмунистишки рај на земљи. Такву будућнпст и такав рај, мпгу да ствпре самп непбишни, „нпви људи". А Шернищевски је заправп самп тп и настпјап: да васпита те „нпве људе". Н. А. Дпбрпљубпв (1836-1861), спциплпг, естетишар, коижевни критишар и публициста, бип је један пд најближих сарадника Шернищевскпг и Савременика. Пп свпјим филпзпфским схватаоима и пн је бип материјалист и дијалектишар, а у практишнпј пплитишкпј акцији ревплуципнар. Верпвап је да група прекаљених прпфесипналних ревплуципнара треба да впди нарпд у бпрбу прптив феудализма и сампдржавља. У прпушаваоу друщтва примеоивап је материјалистишку дијалектику, па је, пппут Шернищевскпг, дпказивап закпнитпст ппбеде ревплуције и спцијализма. У интерсу те ревплуције израдип је и нпву естетику тенденципзне уметнпсти, пдбацујући „уметнпст ради уметнпсти". Д. Ј. Писарев (1840-1868) је, кап и Дпбрпљубпв, бип међу најближим ушеницима Шернищевскпг и живеп краткп. У истприји идеја пстап је, пре свега, пп тпме щтп је дп крајнпсти дпвеп ппгледе Шернищевскпг и Дпбрпљубпва, п друщтвенпј сврси коижевнпсти. Пп оему, коижевнпст је имала једини задатак да служи ревплуцији и друщтвенпм напретку, па

600 је свака оена естетска функција занемарљива. Такп је Писарев ппстап твпрац тезе п унищтеоу естетике. У ппгледу друщтвенп-пплитишких схватаоа, залагап се најпре за насилну ревплуцију, да би, ппсле 1861. гпдине, ппстап фанатишни загпвпрник прпсвећиваоа нарпда. Пп оегпвпм мищљеоу, рппствп, сирпмащтвп и немпрал ће расти све дптле дпк наука „не ппстане насущни хлеб радника и сељака". У тпм смислу пн закљушује: „У свету ппстпји самп једнп злп незнаое; прптив оега има самп један лек наука". Две велике мисапне синтезе XIX века ппзитивизам и марксизам Буран развпј капиталнзма у западнпј Еврппи у првпј пплпвини XIX века, ревплуципнарне прпмене и кретаоа кпја је пн дпнпсип у привреди, друщтву и пплитици, низ капиталних дпстигнућа у прирпдним и друщтвеним наукама, те мнпге прпгресивне текпвине у филпзпфији и друщтвенпј мисли пмпгућили су да се срединпм тпга стплећа ппјаве два велика мисапна система кпја су у себи синтетизпвала щирпк спектар филпзпфских, екпнпмских, спцијалних, правнп-пплитишких и других идеја. Пба су изражавала тежоу и сппспбнпст људскпг ума да, на пснпву дпстигнутих степена знаоа, сашини свепбухватни ппглед на свет, кпјим ће се пбујмити сви кљушни аспекти шпвекпве лишне и друщтвене егзистенције, наушнп прптумашити оени нпсећи развпјни прпцеси у прпщлпсти и садащопсти и дати раципнална визија будућнпсти. У намерама и мптивима блиски, усмерени ка сагледаваоу тпталитета стваралашке судбине шпвека и друщтва у сва три сегмента оихпвпг развпја (прпщлпсти, садащопсти и будућнпсти) и ка пткриваоу закпнитпсти тпга развпја, пви правци су се у једнпј ствари битнп разликпвали: у свпм спцијалнпм ппреклу, у друщтвнепм интересу и тежои кпју су изражавали. Дпк је ппзитивизам бип мисапни систем класе на власти грађанскпг друщтва, кпја тежи да свпју впдећу ппзицију у свету пптврди, дпгради, стабилизује и пвекпвеши, наушни спцијализам је идеплпгија нпве, експлпатисане класе прплетаријата, кпја се тек бпри за

601 истпријску афирмацију, за дестабилизацију пднпса, расппреда снага и система вреднпсти буржпаскпг друщтва, за нпву ревплуцију из кпје би сама изащла кап ппбедник и хегемпн. Прпистекли, дакле, из истпг прпседеа грађанскпг друщтва, пви системи су, прирпднп, изражавали и оегпву унутращоу прптиврешнпст, сукпбљенпст и две трајне тенденције ппщтег истпријскпг развпја кпје су се у оему зашеле и кпје трају не самп тпкпм XIX већ и тпкпм XX века. Псим пп свпјпј спцијалнпј сущтини ппзитивизам и наушни спцијализам су се разликпвали и пп свпм филпзпфскпм метпду. Претендујући и један и други на непсппрну наушнпст свпје филпзпфије, примеоивали су разлишит ппступак у прпушаваоу прирпде и друщтва: ппзитивизам је настпјап да метпде прирпдних наука примени у изушаваоу друщтва; наушни спцијализам је ппкущавап да дијалектикпм, кпја је иманентнп хуманистишки метпд, пбухвати и свет прирпде. Ппзитивизам У свакпдневпм језику ппјам „ппзитивнп" упптребљава се кап синпним за сигурнп, ташнп, реалнп, насупрпт идеалнпм, замищљенпм, спекулативнпм „метафизишкпм". Сами ппзитивисти су радп истицали свпју раципиалнпст, мпдернпст, склпнпст нашелу упптребљивпсти и кприснпсти, те су и шитаву свпју филпзпфију сматрали средствпм изграђиваоа и усаврщаваоа грађанскпг („индустријскпг") друщтва, путем оегпвпг пслпбађаоа пд пстатака прпщлпсти, пд ненаушних представа, предрасуда и митпва. Држали су, дакле, да оихпва филпзпфија има и неппсредни друщтвени задатак да пплитику грађанскпг друщтва ппстави на наушне пснпве. А тп је знашилп раципнализацију пплитике и оенп усаглащаваое са практишним пптребама „индустријскпг друщтва". Ппзитивизам се, дакле, јавља кап практишнп пплитишкп умпваое на пснпву „наушних шиоеница", или, какп су тп гпвприли српски ппзитивисти, „на пснпву истпне а уз ппмпћ науке"; на пснпву прпвераваоа, експериментисаоа, предвиђаоа и реалнпг претппстављаоа.

602 Ппзитивизам, међутим, није самп, нити је пре свега, пплитишка теприја, већ је, првенственп, врлп разрађен и прпмищљен филпзпфски метпд. У тпм свпјству пн се јавља кап скуп нашела и правила, ппмпћу кпјих се пцеоује људскп сазнаое и ппмпћу кпјих се пдређује щта је знаое, щта сазнаое, а щта инфпрмација. Ппстпји некпликп пснпвних ппзитивистишких правила пве врсте. Првп је тзв. фенпменплпщкп правилп кпје каже да „нема реалне границе између 'сущтине' и 'ппјаве'". Тп знаши да изван шулима сазнатљивих ппјава не ппстпје никакве скривене и тајне сущтине, и унутращое истине. На пснпву пвпга ппзитивисти сматрају какп се сме тврдити да ппстпји самп пнп щтп се средствима и метпдама кпјима шпвек распплаже (шулима и разумпм) мпже пткрити. Према тпме, мпже се сазнати самп пнп щтп стварнп ппстпји, а ппщти ппјмпви и сущтине нису нищта другп дп збирпви, кпмбинације и склпппви ппјединашних, кпнкретних сазнаоа п ппстпјећим предметима. У вези с тим, сам псниваш ппзитивизма Кпнт писап је да је задатак науке да пткрије „истинске ппщте пднпсе кпји вежу све друщтвене фенпмене међу спбпм..." Другп ппзитивистишке правилп назива се нпминалисщишким. Пнп гпвпри п тпме да и фпрмулације знаоа, изражене ппщтим терминима, мпрају бити изведене искљушивп из кпнкретних ппјава. „Ппстпјаое ма шега... имамп правп да признамп пнда кад нас искуствп на тп примпра." Из тпга прпистише један пд пснпвних принципа ппзитивистишке филпзпфије и науке: „Свијет кпји ппзнајемп представља збир ппјединашних шулнп ппажајних факата. Наука смјера сређиваоу и класификацији тих факата, и захваљујући тпм ангажпваоу на сређиваоу ппстаје истинскпм наукпм, а тп знаши нещтп щтп се мпже практишнп кпристити, и щтп пмпгућује предвиђаое једних дпгађаја на пснпву других. У пвим системима, кпји факта дпвпде у ппредак, садржани су сви нащи апстрактни ппјмпви, сви математишки схемати и шитава идеализација прирпде." Апстрактна наука је, према тпме, самп сређени, класификпвани и скраћени, ппис пгрпмне емпирије дп кпје се дплази истраживаоем.

603 Трећа правилп ппзитивизма састпји се у иещраоу вреднпсних судпва и нпрмативних исказа, кап критеријума сазнаоа. За ппзитивисте вреднпсни суд је категприја пправдана са станпвищта некпг, унапред ппстављенпг циља, али не и са станпвищта фактишкпг и наушнпг сазнаоа. Шпвек, дпдуще, има правп да вреднује свет пкп себе, али нема правп да тај свпј суд сматра наушнпм истинпм, или закљушкпм кпји се заснива на наушнпм сазнаоу. Шетвртп, и ппследое правилп ппзитивистишке метпдплпгије јесте став п јединству наушнп1 метпда. Реш је п увереоу „да су нашини псвајаоа вреднпсних знаоа у принципу исти на свим ппдрушјима искуства, кап щтп су... исте и главне етапе пбраде искуства тепријскпм рефлексијпм". Щтавище, развпј наука ће впдити превазилажеоу разлика, кпје међу оима ппстпје, свпдећи, ппстепенп, све науке на једну. Та наука над наукама, та ппщта наука, биће физика, кпја је најегзактнија, истпвременп и емпиријска и тепријска дисциплина. Пплазећи пд пвих правила, ппзитивизам је пдлушан прптивник сваке „метафизике" какп религипзне, такп и материјалистишке. Невпља је, међутим, щтп је метафизикпм, шестп прпглащавап сваку рефлексију кпја је ппкущавала и најмаое да се вине изнад суве емпирије или да свпје судп- ве изрази такп „да им емпиријска факта не мпгу никад прптиврешити".

Елементи позитивистичког начина мишљења сусрећу се већ у филозофији средњег века и епохе хуманизма и ренесансе. Оегпв развпј се, ипак, кпнтинуиранп мпже пратити тек пд еппхе прпсвећенпсти. Филпзпф тпга дпба Дејвид Хјум (1711-1776) мпже се сматрати претешпм ппзитивистишке филпзпфске и наушне мисли. Ппзитивистишки принципи срећу се, пре свега, у оегпвпј теприји сазнаоа. У опј Хјум развија мисап да у људскпм интелекту ппстпје две врсте сазнаоа: неппсреднп шулнп искуствп (импресије) и идеје, кпје прпистишу из памћеоа или имагинације. Саме идеје су прпизвпд или шак

604 „кппија", импресија. Пне мпгу бити прпсте и слпжене. Прпста идеја је једнпставна кппија импресија а слпжена је кпмбинација разних импресија стешених у разлишитп време. На истпм нашелу ппшива и Хјумпва теза п пднпсу узрпка и ппследице. И оихпва веза се утврђује искуствпм: ппсервацијпм, а не а припри. Ппсервацијпм се, међутим, не мпже пткрити мнпгп. Пткрива се, заправп самп редпслед ппјава и евентуална веза међу оима. Према тпме, узрпк би бип самп „ствар кпја претхпди другпј, с кпјпм је у дпдиру и с кпјпм је у нащпј мащти ппвезана..." Из шиоенице да једне исте ствари увек претхпде дру- гим стварима, да су им узрпк, Хјум не дппущта никакав ппщтији закљушак п нужнпсти и закпнитпсти. Јпщ маое Хјум признаје ппстпјаое супстанције кпја би била изван ппјединашних ппјава, кап унутращое свпјствп ствари. Пваквпм негацијпм нужнпсти и супстанције, Хјум се у свпје време пбрашунавап са религипзнпм метафизикпм, пдбацујући сваку идеју п бпжанскпм ппретку и бпжанскпј прпвиднпсти кап ппщтем закпну света. Али, шистећи знаое пд теплпщке метафизике, Хјум је птищап у крајнпст, па је пприцап и сваку мпгућнпст пткриваоа закпнитпсти, свпдећи сазнаое на ,јалпве ппјединашне ппсервације" и оихпве збирпве. И у пбласти пплитишке дпктрине Хјум је ппзитивизму пставип знашајнп наслеђе. Тп је наслеђе у схватаоу „да су пплитишке слпбпде најважнији критеријум" за разликпваое дпбре и лпще управе, и да су најбит- нији услпв за развпј науке и уметнпсти.

Позитивизам је на нивп филпзпфскпг система уздигап Огист Конт (1798-1857). За оегпву филпзпфију ЈТещек Кплакпвски каже да је „једна врста велике истприпзпфске синтезе према кпјпј се ппзитивисти уппщте с неппвереоем пднпсе". Кпнтпва најзнашајнија дела Курс ппзищивне филпзпфије, ЕлеменЩарни Щрактат аналитишке 1епметрије, Филпзпфски

605 трактат п пппуларнпј астрпнпмији, Расправа п ппзитивнпм духу, Систем ппзитивне пплитике, Ппзитивистишки катехизис изащла су између 1830. и 1855. гпдине. Захваљујући оима, ппзитивистишка дпктрина је крајем 40их и тпкпм 50-их гпдина XIX века ппстала пппуларна, да би се ускпрп претвприла у владајућу мисап прпгресивних делпва грађанскпг друщтва. Свпју филпзпфију Кпнт није градип кап апстрактни мисапни систем, већ кап ангажпвану друщтвенп-пплитишку дпктрину. Тражип је рефпрму науке и мищљеоа, самп кап предуслпв за мнпгп щиру друщтвену рефпрму. Пн је, наиме, верпвап да грађанскп друщтвп, пптеклп из ревплуције, не мпже ппстати, и не мпже се развијати без властитпг рефпрмисаоа и препбражаваоа. Али, да би се пнп раципналнп препбражавалп, пптребна му је нпва наука, кпја ће ппшивати на нпвим метпдплпщким нашелима. Та наука је спциплпгија. Оен би задатак бип да синтетизује знаоа п друщтву, ппвезујући принцип ппретка с принциппм напретка, принцип рада с принциппм прпгресивних прпмена. Кап таква, пна би птвприла путеве „прганскпм дпврщаваоу западне ревплуције" и прпјектпваоу нпвпг, хармпнишнпг друщтва и оегпвпг „прганскпг ппретка". Први задатак науке, кпју је изграђивап, Кпнт је видеп у пткриваоу „закпна развпја људскпг знаоа". Тп је пптребнп јер закпни пп кпјима се развија знаое представљају и закпне развпја целпг друщтва. Затп је ппзна- ваое стадијума, крпз кпје је ирплазилп и успиоалп се људскп знаое, услпв за уппзнаваое и фаза у развпју друщтва. Дајући такп велики истпријски знашај науци и знаоу, Кпнт је узак у оихпвпм класификпваоу и ппјединашнпм вреднпваоу. Класификацију и вреднпваое наука пн је изврщип пп оихпвпј слпженпсти и важнпсти бар какп их је сам схватап. Пп оему, најједнпставније, али најппщтије пп важнпсти су математишке дисциплине. Маоа пп пбиму и важнпсти, али за једну битну кпмппненту (силу) слпженија је астрпнпмија. Јпщ слпженија је физика, јер прпушава гпплпту и светлпст кап две важне квалитетне пспбине. Брпјем квалитативних супстанци, кпје истражује

606 хемија је већ врлп слпжена наука. Биплпщја је у тпм ппгледу јпщ слпженија. Најслпженија, али и најмаое универзална, је спциплпщја, кпјпј припада ппсебнп местп у ппрпдици наука и ппд кпју Кпнт ппдвпди све друщтвене наушне дисциплине. Тражећи пд науке уппщте, да пткрије, пре свега, ред ппјава и оихпву трајну класификацију, какп у прирпди такп и у друщтву, Кпнт је и наушне закпне свпдип на те елементе. При тпме је у пткриваоу најслпженијих закпна ппсебан знашај давап спциплпгији. Пва наука пп оему, има задатак да разбије све индивидуалистишке илузије дптадащое грађанске филпзпфије и да дпкаже какп „првпбитна реалнпст припада, заправп, друщтву". Прирпднп стаое шпвека није индивидуалнпст, већ друщтвенпст. „Друщтвп је живп и аутентишнп биће кпје има непрекидан властити тпк и истинску идентишнпст пнп, у стрпгпм смислу ријеши, мисли, псјећа и ствара." Такп је Кпнт заснивајући нпву науку, апсплутизпвап не самп оен знашај и улпгу већ и предмет оенпг прпушаваоа друщтвп, губећи из вида шпвека изван оегпвих пквира, кап јединку. Шитавп људскп друщтвп, целу оегпву истприју, кап и развпј знаоа п оему, развпј науке и људскпг духа, Кпнт ппсматра крпз свпј шувени закпн трију стадијума, излпжен у Курсу ппзитивне филпзпфије. Истприја људскпг духа прпщла је, пп тпме закпну, крпз три развпјне фазе: теплпщку, метафизишку и ппзитивну. Сваку пд пвих фаза пбележава пдређени нашин пбјащоаваоа прирпдних или друщтвених ппјава. „Теплпщка фаза, кпја је напредпвала пд фетищизма прекп пплитеизма дп мпнптеизма, пдгпвара најпрвпбитнијем стаоу друщтвенпг живпта тепкрацији." У тпј фази „људски дух испитује тајанствену прирпду ствари, хпће да дпзна защтп се пвп и пнп дпгађа, а пдгпвара на та питаоа кпнструищући на свпј нашин бпжанства кпја му пбјащоавају свет". Теплпщка фаза развпја, кпја у истпријскпм смислу пбухвата праистприју, антику и ране фазе средоег века, резултат је

607 „сппнтанпг прилагпђаваоа првптнпј ситуацији", у кпјпј људи распплажу малим знаоима и у кпјпј стварају заједнишкп мищљеое и јединствену духпвну власт, кап „прпвизпрни склад шпвјека и свијета", на бази признаваоа и ппщтпваоа заједнишких натприрпдних сила. И у метафизишкпм стадијуму, кпји пдгпвара еппхама развијенпг феудалнпг и ранпг грађанскпг друщтва (дп ствараоа индустријскпг друщтва), људски дух пред себе ппставља питаое: „Защтп?" Захваљујући ппстигнутпм напретку знаоа, пн сада за пдгпвпре не тражи ппмпћ ванприрпдних бића (бпжанстава), већ ппкущава да их прпнађе у дејству несазнатљивих или непбјащоивих „сила", „квалитета", „супстанција", „мпћи", „дуща" итд. Прплазећи и сам бар крпз две етапе, стадијум метафизике заврщава се свпђеоем свих тајанствених сила кпје управљају ппјавама у свету на јединствени ппјам „прирпде". Тиме је пва фаза ствприла предуслпве за прелазак на тражеое наушних пбјащоеоа карактеристишних за ппзитивни стадијум развпја. Ппзитивни стадијум у развпју шпвекпвпг духа настаје пнда кад је развпј знаоа дпстигап нивп кпји пмпгућује наушни суд п стварнпсти. Тај суд заснива се на ппзитивистишкпм метпду кпји не истражује „защтп" су се пдређене ппјаве десиле, већ „какп" су се десиле и кпји свпје пбјащоеое темељи на пбиљу испитаних и прпверених шиоеница. Ппзитивизам, дакле, искљушује сваку метафизишку спекулацију п скривенпј сущтини ствари и ппјава у прирпди и друщтву; пн не дппущта дедукције и ппдвргава свпје закљушке језику „пбјективних" шиоеница. Служећи се ппсервацијпм, прпрашунпм и експериментпм, ппзитивизам дппущта пткриваое „сталних и ппщтих закпна, пп кпјима ппјаве прптишу и ппнпвп настају". Из тпга прпистише закљушак: „Ппкпрнпст пред принудпм факата и практишнпм инспирацијпм етп щта је карактеристишнп за ппзитивнп пријентисану духпвнпст." Таква духпвнпст карактеристишна је за индустријскп друщтвп савременпг дпба.

608 Будући да сваки пд наведених стадијума представља напредак у пднпсу на претхпдни, Кпнтпв закпн трију стадијума представља, у ствари, једну пд филпзпфскп-истпријских кпнцепција сталнпг прпгресивнпг развпја истприје. Щта Кпнту казују „стални и ппщти" ппзитивни закпни п развпју људскпг друщтва? Казују, најпре, тп, да друщтвп има структуру кпја пдгпвара структури живих бића. Та је структура вешна и не мпже је изменити никакав напредак затп щтп су ппрпдишне, класне, кастинске, језишке, верске и друге ппделе у друщтву аналпгне ппделама унутар живпг прганизма. Акп се друщтвп крпз истприју ипак меоалп, тп је билп стпга щтп су се ппстепенп пстваривале вешне прирпдне предисппзиције кпје пнп кап целина, а и људи кап ппјединци у себи нпсе. Затп је друщтвп пдређенп не самп свпјпм прирпдпм већ и свпјпм истпријпм. Щтп развитак пдмише даље, утицај истприје на друщтвп је све већи. „Мртви владају живима." Према тпме, спцијални прпгрес не меоа прирпду шпвека и друщтва, већ их самп све пптпуније пстварује дппущтајући да се у оима развије пнп щтп је најплеменитије и најбпље. Акп су друщтвене структуре вешне н меоају самп фпрму, пнда су, према Кпнтпвпм схватаоу, вешне и оегпве ппделе на класе, слпјеве, групе итд. Разлика између старих друщтава и нпвпг раципналнп уређенпг на ппзитивним нашелима, биће самп у тпме щтп ће у нпвпм друщтву власт делити и друщтвпм рукпвпдити наушници и индустријалци, напружани нпвпм, спциплпщкпм наукпм. Пна ће их наушити не самп какп се пбезбеђује стабилнпст датпг ппретка (друщтвена статика), већ и какп се ппстиже пдмерени миран прпгресивни развитак, тј. оегпвп рефпрмисаое, меоаое и усаврщаваое (друщтвена динамика) без пптреса и ревплуција. Наука кпја ппстигне таквп саврщенствп друщтвене прганизације дефинитивнп ће укинути сваку теплпгију и митплпгију (пд верске дп ревплуципнарне), а сама се претвприти у свпјеврсну религију, будући да

609 ће људима дписта пткривати истине. „Мјестп митплпщких бпгпва у ппзитивнпј религији заузима Шпвјешанствп." Пнп надилази јединку тиме щтп је укљушује у себе кап щтп прганизам укљушује све свпје ћелије. И тп је пример ппзитивистишке апсплутизације друщтва, ппдигнутпг на нивп мита. Ппзитивисти су, кап щтп се види, желели да заснују не самп наушну филпзпфију већ и наушну пплитику. Свпја схватаоа п пплитици, кап и п друщтву, Кпнт је темељип на некпликп кљушних ташака: ппредак и прпгрес, друщтвени детерминизам, универзалнпст шпвешанства и јединствп истпријскпг прпцеса. Пве ташке представљају пдређена нашела кпја, примеоена синхрпнизпванп и складнп, пбезбеђују и ред и напредак шпвешанства и јединствп мисли и акције неппхпднп за прирпдан, миран, евплутивни развпј. Све тп је мпгуће наушним сагледаваоем закпнитпсти друщтвенпг развпја уз примену метпда прирпдних наука. Тп ппет диктира друщтвенп уређеое аналпгнп „карактеристикама биплпщкпг прганизма, с оегпвим јединствпм дјелпва и цјелине". Таквп уређеое искљушује кап шисте метафизишке предрасуде мнпге идеале прпсветитељске идеплпгије и грађанске ревплуције: ппјмпве п саврщенпм људскпм бићу, п слпбпди, п пгранишеоу власти и државе, п нарпднпм суверенитету и индивидуалним правима итд. Истп такп, искљушује и идеје п кпмунизму, спцијализму, егалитаризму и слишнп. Кпнт дакле, пдбацује и либерализам, и демпкратизам, и кпмунизам, кап текпвине истпријскпг развпја XVIII и XIX века кпје су превазиђене. Нпви, ппзитивистишки свет, кап свет „без бпга и без краља", засниваће се на: „друщтвенпм псећају", „ппзитивнпм уму" и „реалнпј активнпсти" тј. на пд друщтва и наушнп прганизпванпј индустрији. Тај ће свет пбухватати Западну Еврппу и Сједиоене Америшке Државе, кап кплевке индустријске цивилизације, те Гршку и Ппљску, кап мпстпве између истпка и запада. Унутар себе биће издељен на маое, српднп уређене републике, а центар ће му бити Француска. Пва „Западна

610 Република ће имати експанзивну силу, тј. једну врсту пдгпјне и цивилизацијске мисије ирема другим нарпдима, кпји су јпщ на теплпщкпм и фетищистишкпм стадијуму". Ппзитивнп друщтвп „Западне Републике" није ревплуципнарнп. Пнп ппщтује приватну свпјину, ппрпдицу, класну ппделу, али се тп друщтвп хармпнизује и мпрализује раципналнпм прганизацијпм и владавинпм и васпитаваоем људи у циљу оихпвпг мпралнпг ппправљаоа, тј. у циљу изградое оихпве сплидаристишке и алтруистишке свести. У пвпј „спципкратији", или индустријскпм друщтву, власт се дели на три функције: духпвнп-интелектуалну, материјалну и мпралнп-псећајну. Највища функција (духпвнп-интелектуална) припада најистакнутијим умпвима друщтва, интелектуалнпј елити, на шијем је шелу „велики свещтеник шпвешанства" кпји свпјим мпралним и умним аутпритетпм ппдсећа на средопвекпвнпг папу. Пплитишка или материјална власт припада патрицијаЩу (бпгатащима), у кпје спадају банкари, индустријалци, велетргпвци и земљищни великпппседници. У оихпвим рукама је сва материјална сила друщтва и све државне институције. Али патрицијат те силе не кпристи самп у властитпм интересу, будући да је сплидаристишки васпитан и да ппщтује духпвнп-мпрална нашела друщтва. Пдгпјени у духу тих нашела, друщтвпм би, дакле, и тп диктатпрски, владали капиталисти са свещћу прплетера. Псећајнпмпрална власт у друщтву припадала би прплетаријату и женама. Жене би имале тај велики задатак да васпитавају генерације развијајући у оима најважније мпралне врлине: пданпст друщтвенпм интересу, несебишнпст, љубав према ближоем, ппрпдишнп псећаое итд. Прплетаријат са пваквим врлинама, бип би у стаоу да, у сарадои са интелектуалнп-духпвнпм влащћу, брани свпј класни интерес, али да истпвременп разуме и глпбалне интересе друщтва. Пве две групације интелектуалци и прплетери шинили би јавнп моеое дпвпљнп снажнп да пдврати бпгатащку материјалну силу пд сваке злпупптребе. У оему би прплетаријат давап снагу, а интелектуалци идеплпгију. У слушају да патрицијат ипак прекрщи мпралне нпрме друщтва, да ппсегне за

611 злпупптребама, прплетаријат, у крајоем слушају, пбуставпм прпизвпдое паралище друщтвени живпт. Капиталисти за такву ппаснпст знају, па се дпбрп шувају пд сампвпље и злпупптреба. Пвп Кпнтпвп, скпрп идилишнп, друщтвенп стаое спципкратије, изражава оегпву веру у саврщенп, пптпунп уједиоенп и хармпнишнп друщтвп кпје живи живптпм једнпг прганизма. У оему је мпгућа апсплутна раципнализација и тптална прганизација живпта. А тп је, заправп, заустављаое истпријских прпцеса. Тп је крај истприје. Такп је кап крајои дпмет Кпнтпве филпзпфије рпђена једна етишкп-религипзна теприја друщтва, кпја је умнпгпме пдступала пд нашела оегпве филпзпфије. Затп ће је мнпги оегпви ушеници критикпвати и негирати. ЈТещек Кплакпвски, ппзнати истпришар филпзпфије, п опј је закљушип: „Кап ни све месијанске дпктрине, ни Кпнтпв сцијентнстншки месијанизам није мпгап да замисли да и сам билп кад мпже ппстати предмет истпријске пцјсне и истпријске релативизације. Знап је да све схвати истпријски псим сампг себе и свпје дпктрине". Дарвин Ппзитивизам је и кап филпзпфски правац и кап наушни метпд у другпј пплпвини XIX века дпживеп велику пппуларнпст. Оегпв тријумф нарпшитп је упшљив између 50-их и 70-их гпдина тпга стплећа. Тпм успеху дппринела су нарпшитп следећа дела: Дарвинпвп Ппреклп врста, кпје се уклапалп у систем ппзитивистишке науке, Бернарпв Увпд у експерименталну медицину, кпји је детаљнп разрадип принципе ппзитивистишке метпдплпгије, те радпви енглеских филпзпфа Чпна Стјуарта Мила (Утилитаризам) и Херберта Спенсера (Систем). У истп време Маркс и Енгелс су дпврщавали свпј систем дијалектишкпг и истпријскпг материјализма. Експерименталне науке биле су у сталнпм усппну. „У науци су се пцртавале кпнтуре нпве синтезе..." Велика заслуга за увпђеое ппзитивистишких принципа у науку припада францускпм лекару и биплпгу Клпду Бернару (1813-1878), кпји је експериментима и

612 слпбпдним медитираоем сппнтанп дпщап дп знашајних закљушака да се ппзитивистишка нашела дпбрп уклапају у правила наушнпг рада. Без стварне жеље да буде филпзпф пн је ппстап један пд утемељиваша мпдерне ппзитивистишке филпзпфије. Бернар је пшистип ппзитивизам пд Кпнтпве метафизике: пдбацип је оегпву религију друщтва, пспприп визију „ппзитивнпг стаоа", негирап је мпгућнпст пткриваоа „првих узрпка" и престанка даљих истраживаоа, пградип се пд схватаоа п крају истприје. Пснпве Кпнтпве филпзпфије ипак је сашувап. Пплазећи пд оих, излпжип је нашела ппзитивистишке науке: „Првп, истраживаш је пбавезан да се безуслпвнп ппкправа сили факата и да се не кплеба у пдбациваоу билп кпје теприје кпју факта дпвпде у питаое. Другп, ефикаснп истраживаое мпже се извпдити самп ппд претппставкпм стрпгпг детерминизма ппјава." При тпм се, ппд детерминизмпм ппдразумева метпдплпщка претппставка „да у истим услпвима настају исте ппјаве". Треће Бернарпвп правилп гласи: „Наука је апсплутнп неутрална у пднпсу на филпзпфска питаоа", а шетвртп: „Пдлушујући нашин рјещаваоа прирпднп-наушних питаоа јесте... кпнтраексперимент". Пвп ппследое захтева тражеое и таквпг дпказа, кпји би мпгап пппвргнути дпнети закљушак. Клод Бернар је филпзпф материјалист. Живпт је за оега „стални прпцес сагпреваоа и ппнпвнпг присвајаоа", а и људска мисап је прпст „биплпщки факт". Сам мпзак је „прган кап и други", шија активнпст прпизвпди мищљеое без икаквих тајанствених супстанци. На пснпву свих пвих схватаоа и метпдплпщких правила, Бернар је дефинисап и свпја гледищта п задацима науке и филпзпфије. Пп оему, „наука се заснива на пткриваоу веза међу услпвима и ппјавама; пна утврђује зависнпст и механизме фактишкпг збиваоа, пдбацујући при тпм сва размищљаоа п 'принципима', пстављајући пп страни питаое: защтп". Щтп се тише филпзпфије, Бенар је сматрап да је пна „друга врста активнпсти, негп щтп је наушнп истраживаое..." Пна не треба да

613 претендује на даваое задатака науци нити на интерпретираое оених резултата. Али, пна има другп важнп ппље рада. ,Дитава прирпдна филпзпфија садржи се у пвпме: сппзнати закпне ппјаве. Цијели експериментални прпблем свпди се на један: Предвиђати ппјаве и управљати оима." * * * Ппзитивистишка филпзпфија у Великпј Британији темељила се на великпј традицији енглескпг емпиризма XVI-XVIII века пд Бекпна, прекп Лпка, дп Хјума. С друге стране, пна се убраја у ппзитивистишка ушеоа стпга щтп је свпја размищљаоа и сама настпјала да прпжме наушним духпм и да их пслпни на щтп већи брпј прпверљивих и прпверених шиоеница. Џон Стјуарт Мил (1806-1873) бип је сасвим близак Кпнту пп тпме щтп је „у свпм раду имап на уму практишкп-рефпрматпрске задатке". Желеп је да, путем щиреоа пбразпваоа и васпитаоа, смаоиваоа приращтаја станпвнищтва, те мнпгих екпнпмских, друщтвених и пплитишких рефпрми ублажи спцијалну неједнакпст и пслпбпди друщтвп сталних напетпсти. Разликпвап се, међутим, пд Кпнта свпјим јаким индивидуализмпм и пдбациваоем „пдвратнпг деспптизма" друщтва над јединкпм. Пп тпме је Мил, кап и Спенсер, бип нпсилац тзв. либералнпг ппзитивизма. Радикализујући ппстепенп свпје рефпрматпрске идеје, дплазип је и дп неких спцијалистишких рещеоа и замисли. При тпм је за оега главни прпблем бип у тпме какп да се „ппвеже највећа слпбпда делпваоа ппјединца са заједнишким власнищтвпм сирпвина и с једнаким удјелпм свих у ппдјели прпфита кпји дплази кап резултат заједнишкпг рада". У трагаоима за рещеоем пвпг прпблема Мил ће исппљити неппвереое према демпкратији и све већу птвпренпст према спцијализму. Пдбацујући демпкратију збпг ппаснпсти терпра већине над маоинпм, Мил спцијализам замищља на рпмантишарскп-индивидуалистишки нашин: кап једнакпст щанси и слпбпда. Везујући свпју материјалистишку филпзпфију за ппље „практишнпг разума" и кпнкретне друщтвене акције, Чпн Стјуарт Мил градип је најпре

614 етишке принципе на кпје ће ппставити свпј рефпрматпрски прпграм. Ппстављајући свпју етишку дпктрину на мерила кприснпсти и упптребљивпсти резултата људске активнпсти, пн је назива утилитаризмпм, угледајући се на Черемију Бентама, и свпга пца Чемса Мила. Задатак мпралних нпр- ми кпје је изграђивап јеете да људски живпт пслпбпде патои, да га ушине щтп пријатнијим. При тпм, ппјам пријатнпсти, кап и кприснпсти, не схвата се у шистп биплпщкпм и материјалнпм смислу, већ и у смислу бпгатства и пплемеоенпсти духа и псећаоа. Да би се у друщтву ппстигла щтп пптпунија кприст и пријатнпст, пптребнп је из оега искпренити главне извпре патое: сирпмащтвп, бплести и неуспехе. Ппред тпга, нужнп је развити неке битне мпралне пспбине: псећаое дужнпсти, ппжртвпваое, праведнпст, сплидарнпст и алтруизам. Све тп заједнп, треба да служи пствариваоу главнпг принципа утилитаризма афирмацији урпђенпг људскпг „нагпна за срећпм". Срећа је, пп Милу, „највищи циљ живпта". Тпм циљу ппсветип је и целу свпју екпнпмску и пплитишку теприју разрађену у расправама Нашела пплитишке екпнпмије, O слпбпди, Пслпбпђеое женскиоа и др. У делу Нашела пплитишке екпнпмије пн кап централнп питаое екпнпмскпг живпта у друщтву види гщтаое расппделе. Пд свих екпнпмских питаоа, сматра пн, јединп пвп у пптпунпсти зависи пд „људских институција". Сва пстала, а на првпм месту прпизвпдоа и оене мпгућнпсти, услпвљена су и прирпдним услпвима и ресурсима, кпји су пгранишени и щкрти. Затп пн верује да рещеоу пвпг прпблема треба и ппклпнити највећу пажоу, па ради тпга и даје шитав нпви мпдел расппделе, кпји садржи пва три кљушна става: „1. пдбрана власнищтва кад гпд се пнп темељи на раду; 2. укидаое земљищне ренте; 3. ппстепенп удруживаое". Ради реализације пвих ставпва пптребнп је искпренити паразитизам, мпнпппле и искприщћаваое других људи. Слпбпдна кпнкуренција у привреди пптребна је и ппдстицајна, али је у пдређеним слушајевима дппущтена и интервенција државе, нарпшитп у

615 неким привредним гранама и јавним службама пд ппщтег интереса: у изградои путева и впдпвпда, у псветљаваоу градпва, у прпсветнпм раду итд. Битнп је, међутим, да се та интервенција не претвпри у државни мпнпппл јер би пнда држава кпшила развпј и гущила слпбпду. Милпва брига за слпбпду слпбпду привредне иницијативе и кпнкуренције, слпбпду интелектуалну, духпвну, мпралну, а пре свега, пплитишку била је перманентна и присутна у свим оегпвим радпвима. Најпптпуније је разрађена у расправи O слпбпди, кпја представља манифест оегпвпг либерализма. Слпбпде за кпје се залаже нису непгранишене нити су у ппдједнакпј мери свима намеоене. Пне су у највећпј мери пптребне изузетним лишнпстима, кпје су „сп земље" и кпје вуку развпј напред. Слпбпде, кап и други спцијалнп-екпнпмски и мпрални идеали, најпптпуније се пстварују у представнишкпј држави, у кпјпј прву реш има интелектуалнп-мпрална елита пслпоена на пплитишки пбразпван нарпд. Правп гласа у пвпј држави је ппщте, али сви гласпви нису равнпправни. Ппстпји ппвлащћена маоина бираша, али тп нису бпгатащи, већ представници највищег пбразпваоа и „интелектуалне надмпћи". Оихпв „плурални вптум" щтити друщтвп пд мајпризације и злпупптреба непбразпване, егпистишне већине. Мил се залаже за равнпправан пплпжај жене у друщтву. Систем власти у држави, какп је пн схвата, заснива се на двпдпмнпм парламенту и влади кпју пбразује већинска странка. Изврщна власт мпра бити снажна снабдевена щирпким пвлащћеоима, али пдгпвпрна и смеоива пд скупщтине. Верујући да су прпнащли свепбухватни систем кпристи и дпбра, кпјим је мпгуће усрећити шпвешанствп, Мил и оегпви утилитаристишки следбеници исппљили су практишну јалпвпст у бпрби за реализацију свпје мпрализатпрске рецептуре. Тп је дплазилп птуда щтп се излаз из свих друщтвених и људских патои, и недаћа тражип искљушивп у прпсвећиваоу и псппспбљаваоу људи за мпралан живпт у слпбпди. А тп, пшевиднп, није билп дпвпљнп.

616 У кругу енглескпг ппзитивизма, Херберт Спенсер (1820-1903) представља ппсебну ппјаву, израслу на текпвинама прирпдних, ппсебнп биплпщких наука, а у првпм реду дарвинистишкпг евплуципнизма. Цеп свет Спенсер је ппсматрап кап један свеппщти, а ппстепени, развпјни прпцес, изражен у безбрпј прпстпра и варијанти. Шитав тај прпцес ппкреће једна јединствена енергија, једна иста сила. Затп се цеп развпј света и мпже ппдвести ппд заједнишкп и ппщте тумашеое, ппд „највищи закпн" науке. Та унифицирана наука имала би један језик кпји би се примеоивап на разлишите пблике тумашеоа света. Задатак је филпзпфије да изврщи сједиоаваое разнпрпдних наушних дисциплина, да их сведе на једну јединствену науку и да фпрмулище закпне кпји ће важити у свим пбластима истраживаоа. Пд ппщтих закпна кпји, пп Спенсеру, вреде у свим наукама набрпјаћемп најважније: свет је у сталнпм прпгресивнпм развпју; развпјни прпцес креће се линијама најмаоег птппра; кретаое и материја су нераздвпјни и у међуспбнпј су сразмери; развпј не иде у скпкпвима, крпз катастрпфе и ревплуције, већ крпз лаганп прилагпђаваое претхпднп насталим прпменама. Примеоени на друщтвене пднпсе пви закпни знаше да су и ти прпцеси у сталнпм, ппстепенпм кретаоу и напредпваоу, али да ни оихпв прпгрес није резултат ревплуција и наглих запкрета, већ кпнтинуиране евплуције. Цела та евплуција, какп у прирпди такп и у друщтву, теше крпз два вешита, прптиврешна кретаоа: интеграцију и дезинтеграцију, уздизаое и прппадаое. Щтп се тише ппјма прпгрес, Спенсер га не пдређује мерилпм људске кпристи, кап Мил, већ га сматра „сампхпдним прпцеспм", кпји ппкрећу силе евплуције садржане у сампј материји. И тај прпцес је вешан. Прпгрес, дакле, није „слушајна пспбина свијета, нити дјелп људске впље или фантазије, негп неминпвнпст прпмјена, кпја је, мпже се слпбпднп рећи кприсна за људску врсту". Пбјащоавајући развпј света иа пвај нашин, Спенсер, ипак признаје, ма кплику мпћ приписивап науци, да пна није у стаоу да пбјасни

617 праузрпк целе евплуције. „Пва ппследоа тајна је недпступна." Изван сфере наушнпг знаоа ппстпји „нещтп" щтп се не мпже сазнати. Захваљујући тпме, у свету има места и за науку и за религију. За Спенсера „наука није нищта другп, дп развијена и усаврщена сума пбишних свакидащоих ппсервација". Стпга су и оене сазнајне мпгућнпсти пгранишене. Будући да пптребе и радпзналпст људскпг духа далекп превазилазе мпћи ппзитивнпг знаоа, јавља се религија, кпја ту пптребу бар дпнекле, задпвпљава. Сама религија и није нищта другп дп „сампсппзнаја пве границе изван кпје сазнаое не сеже". Оен је задатак двпјак: да избави шпвека „пд губљеоа у неппсреднпм искуству" и да му пбјасни „да се крајои узрпк у принципу не мпже ппјмити". Спенсерпва теприја п друщтву пплази пд аналпгије закпна кпји владају у свету прирпде и у свету шпвека. Та аналпгија је резултат шиоенице да су и структуре, прганизација и функције прирпде и друщтва истпветне. Захваљујући тпме, и истпријски настала ппдела друщтва на владајућу и пптшиоену класу је, пп Спенсеру, сасвим прирпдна. Пна је прпизвпд закпните друщтвене евплуције. Пвпм свпм пткрићу „трансценденталне физиплпгије", или „физиплпгије друщтва", Спенсер је придавап велики знашај, сматрајући да се захваљујући оему сваки успех у пткриваоу прирпде мпже применити на друщтвп и пбрнутп. Из пве прганицистишке теприје прпистишу и нека друга Спенсерпва схватаоа п друщтву: бпрба за ппстанак је главни ппкреташ друщтвене евплуције; друщтвена евплуција у великпј мери зависи и пд сппљних фактпра прирпде (климе, тла, биљнпг и живптиоскпг ппкриваша итд.); бпрба за ппстанак впди ка удруживаоу људи и ствараоу друщтва; циљ друщтва је да псигура дпбрпбит индивидуа кпје га сашиоавају. Важне ташке Спенсерпве друщтвене теприје су јпщ и пве: приватна свпјина је прпизвпд рада и умещнпсти, знаши легитимна је, па и мпрални закпни пправдавају оенп ппстпјаое. Друщтвп се, у складу са свпјпм евплуцијпм, дели на једнпставнп, слпженп и двпструкп слпженп.

618 Слпжена и двпструкп слпжена друщтва се пп свпјпј прганизацији, деле на милитаристишка и индустријска. У милитаристишким друщтвима друщтвена сарадоа и прпизвпдоа пстваривала се принудпм, у индустријскпм се пстварује слпбпдним удруживаоем и без ишије интервенције са стране. Затп су у индустријскпм друщтву слпбпда привредне иницијативе и дпследна примена физипкратскпг принципа laissez faire, без мещаоа државе, пд највећег знашаја. За милитаристишкп друщтвп карактеристишне су впјне и управне а за индустријскп спцијалне и демпкратске устанпве, кпјима је циљ мпралнп усаврщаваое људи. У индустријскпм друщтву индивидуалнпст грађана мпра бити у пунпј мери защтићена, и ни у кпјем се ппгледу не сме жртвпвати друщтву. Тп зиаши да индивидуалне слпбпде и права мпгу ићи све дптле дпк не ппшну да угрпжавају исте слпбпде и права других људи. Ппкущавајући, кап и Кпнт, да свпју прганицистишкпевплуципнистишку теприју дпкаже истпријпм, Спенсер је имап малп успеха. Затп је прибегавап дедукцијама и ппређеоима из света прирпде. Кап и Мил, Спенсер је изврщип велики утицај на разне пбласти истраживаоа у друщтвеним наукама: у спциплпгији, филпзпфији, истприпграфији, психплпгији, етици, етнплпгији итд. Заједнп са Кпнтпм, Мил и Спенсер били су твпрци „духа еппхе", пд 50-их дп 70-их гпдина XIX века. Оихпв утицај у истприпграфији видеп се у рущеоу кпнзервативнпг рпмантишарскпг истприцизма и афирмисаоу „ппзитивних", наушнп утемељених вреднпсти живпта, кап и критишкпг тумашеоа друщтвених збиваоа. Циљ таквпг схватаоа истприје садржан је у рефпрмистишким намерама ппзитивиста.

Научни социјализам Кап и друге велике идеплпгије, наушни спцијализам (марксизам) настап је у „вртлпгу истпријских прпцеса, кпји су увијек кпмплекснији негп щтп их људска мисап мпже раципналнп сагледати" (П. Враницки). Леоин је гпвприп п „три извпра и три саставна дела" марксизма. Оегпве

619 претппставке и извпрне пснпве су, међутим, щире. Пне пбухватају „цјелпкупни еврппски друщтвени и мисапни развитак кпји је у XIII и XIX вијеку дпстигап замјетне висине и кпји је у свпјпј кпмплекснпсти бип сталан наппр шпвјека за надилажеоем сампг себе, за пткриваоем и реализпваоем пнпга щтп га шини шпвјекпм" (П. Враницки). Кап неппсредни мисапни извпр и инспирацију твпраца наушнпг спцијализма Маркса и Енгелса мпже се, ипак, пдредити некпликп великих и слпжених, ревплуципнарних текпвина еврппске културе XVIII и прве пплпвине XIX века. Прва пд тих оих је прпсветитељска друщтвена мисап XVIII века, у кпјпј је грађанска класа, прекп свпјих најумнијих представника, дпстигла највищи „ступао критишнпсти, ревплуципнарнпг пплета, хистпријскпг ентузијазма и мисапне пенетрантнпсти". Уппредп са опм стпје разнплики и разнпврсни дпмети немашке културе XVIII и ппшетка XIX века, у кпјпј класишнпј дијалектишкпј филпзпфији припада централнп местп. Текпвине пве културе, настале у неппвпљним друщтвенп-пплитишким пкплнпстима, нпсиле су у себи, у једнпм ппсебнп сублимиранпм виду, јаке елементе грађанске ревплуције, кпји се у истпријскпј пракси Немашке нису мпгли исппљити. Уметнпст Клппщтпка, Виланда, Лесинга, Гетеа, Хердера и Щилера, кап и касније Хајнеа и Бернеа, твпраца ппкрета „Млада Немашка" (Das junge Deutschland), „нпсила је у себи не самп експли- цитну и имплицитну критику дптадащоих прилика, мищљеоа и псјећаоа, негп је свпјим хуманизмпм и кпзмппплитизмпм била такпђер једна пд претппставки щирине духа и превладаваоа наципналнп пгранишенпг у будућем кпмунистишкпм хуманизму". На филпзпфскпм плану, кап „најсигурнијем барпметру за висину тлака пдређене истпријске атмпсфере", немашка култура је, критикпм дпгми, нпвим схватаоем истприје и шпвека, а на првпм месту нпвпм филпзпфскпм метпдпм дијалектикпм, дала најзнашајнија ревплуципнарна дпстигнућа. Тридесетих гпдина XIX века, када су млади интелектуалци Карл Маркс и Фридрих Енгелс ступили у активну мисапну делатнпст,

620 филпзпфски живпт Немашке „пдвијап се у сјени Хегелпва стваралащтва". У тп време Хегелпви следбеници су се делили у две групе: младпхегелијанску левицу, кпју су предвпдили Давид Щтраус, Брунп Бауер, Лудвиг Фпјербах и други, и пртпдпксну десницу Габлера, Хинриха и Гещела. Дпк је десница дпгматизпвала хегелпвске кпнцепције, младпхегелијанци су се првенственп пријентисали на филпзпфију религије, занемарујући унекпликп пстале кпмппненте Хегелпве мисли. Пре Маркса и Енгелса најзнашајнији кпрак у излажеоу из хегелпвске сенке ушинип је Фпјербах, пдбациваоем идеализма. Гпвпрећи п филпзпфији кап науци п укупнпј материјалнпј стварнпсти, Фпјербах је религију тумашип кап „пднпс шпвјека према сампм себи", а бпжанску сущтину кап људску сущтину". Пплазећи пд Хегелпве филпзпфије сампсвести, Маркс је, прекп свпје младпхегелијанске фазе, брзп превалип пут дп филпзпфије праксе. На тпм путу пд знашајне ппмпћи биће му спцијалистишка и кпмунистишка идеплпгија кпја је већ увеликп цветала у западнпј Еврппи, нарпшитп у Францускпј и Немашкпј. Међу немашким мислипцима пвпг правца најдиректнији и најделптвпрнији утицај на Маркса изврщип је Мпзес Хес (1812-1875), „аутпр Еврппске тријархије", кпји је пре Маркса „ппкущап да интегрище Хегелпвп филпзпфскп насљеђе с кпмунистишким идеализмпм..." (Лещек Кплакпвски). Спцијални визипнар Хес, свпм пбимнпм делу није успеп да прибави наушну фпрму, али је у оему саппщтип већи брпј идеја кпје ће ући у мисапни фпнд наушнпг спцијализма. Најзнашајнија кпмппнента Хеспвпг рада је превладаваое хегелпвске „филпзпфије сампсвести" и удараое темеља „филпзпфији шина", кпја ће пставити снажан утисак на младпг Маркса. Задатак и циљ филпзпфије шина је да се избпри за пствариваое шпвекпве сущтине, а пна је у оегпвпј независнпсти и слпбпди делпваоа, избављенпј пд сппљних притисака. Прихватајући пвакве идеје Маркс се и сам латип изградое филпзпфије будућнпсти из реалнпг света садащопсти.

621 И у прпјектпваоу будућнпсти шпвешанства Хес је дпщап дп, гптпвп истпветних, визија кпмунизма кап и Маркс у свпјим Екпнпмскпфилпзфпским рукпписима из 1844. гпдине. Кпмунизам је за Хеса друщтвп саврщене хармпније у кпјем ће нестати сваки „антагпнизам између ппретка и слпбпде" и у кпјем ће љубав бити једиа пд најхитнијих карактеристика друщтвенпг живпта. И пп Хесу и пп Марксу у кпмунизму ће бити превазиђена екпнпмска и религипзна птуђенпст шпвека, кап извпр оегпвпг лпщег пплпжаја у друщтву. Да би се тп ппстиглп, мпраће се претхпднп разприти целпкупан ппстпјећи друщтвени стрпј. Ппсебни „извпр и саставни деп марксизма" представља класишна енглеска пплитишка екпнпмија, пд кпје је Маркс пплазип у изградои свпје екпппмске мисли и п кпјпј је већ билп реши у пвпј коизи. Карл Маркс (Трир, 1818 Лондон, 1883) пптекап је из интелектуалне јеврејске ппрпдице, у кпјпј је растап ппд утицајем идеја Француске ревплуције, прпсветитељства и антидеспптизма. У Триру је, 1835. гпдине, заврщип средоу щкплу, ппсле кпје је студирап права у Бпну и филпзпфију у Берлину. Крајем 30-их гпдина ппстап је припадник младпхегелијанскпг круга, пкупљенпг у тзв. „Дпктпр-клубу", пкп Бруна Бауера. Априла 1841. гпдине Маркс је пдбранип дисертацију ппд наслпвпм Разлика између ДемпкриЩпве и Епикурпве филпзпфије прирпде и стекап титулу дпктпра филпзпфије. У дисертацији је „ппкущавап да прпдре у бит не самп филпзпфије негп и свпга времена", нагпвещтавајући свпју трајну препкупацију: „прпблем хистпријске праксе". Знашајнп раздпбље у Маркспвпм идејнпм фпрмираоу настаје ппшеткпм 1842. гпдине, када су у Келну младпхегелијанци, међу кпјима је бип и Мпзес Хес, ппкренули Rheinische Zeitung. У оима је Маркс пдмах ппстап сарадник а ускпрп затим и главни уредник. У тпм свпјству пн се сударип с најактуелнијим пплитишким и екпнпмским питаоима свпг времена: цензурпм, гущеоем слпбпде щтампе, аграрним пднпсима итд.

622 Пна су га привела важнпм сазнаоу „да се правп, закпни" и пплитика „не мпгу прпматрати ван кпнтекста друщтвених пднпса" и да се еманципација и хуманизам мпгу извпјевати самп „на кпнкретнпм тлу хистприје", а не, пре свега, у сфери МИСЈЩ и идеја. Тп сазнаое пдваја брзп Маркса пд оегпвпг дптадащоег интелектуалнпг круга пд младпхегелијанаца и „Дпктпр-клуба". Оегпв разлаз с младпхегелијанцима ппдударип се, међутим, са нестанкпм Rheinische Zeitung-a кпје су, марта 1843. гпдине пбустављене ппд ударцима препщтре пруске цензуре. Ппсле нестанка Rheinische Zeitung-a Маркс пдлази у Крпјцнах, где се јуна исте гпдине, пженип са Чени фпн Вестфален, кпја му ппстаје блиски друг и верни живптни сапутник. Ппмнп изушавајући истприју и правне дпктрине пн у тп време ппдвргава критици Хегелпву филпзпфију права, нарпшитп оегпв мпнархизам и бирпкратизам. Крајем пктпбра 1843. гпдине, пдлази са супругпм у Париз, птппшиоући такп свпј дуги, сумпрни и тегпбни емигранетки живпт. У Францускпј, Маркс се сусреп са већ изграђеним аутентишним буржпаским друщтвеним и пплитишким ппреткпм. Пн увиђа оегпве преднпсти, али и прптиврешнпсти и мане. Врлп брзп му ппстаје јаснп да ће бити нужнп и превладаваое тих пднпса „кпји су у Оемашкпј тек ппстајали реалнпст". Пваква сазнаоа, дпвпде га у директну везу са кпмунистишким ппкретпм и идеплпгијпм, кап и са идејама спцијалиста утпписта Сен-Симпна, Фуријеа, Кабеа, Блана, Бланкија и других. У истп време, на темељу изушаваоа бпгатих резултата тадащое француске истприпграфије, настаје и Маркспв далекпсежни закљушак п класнпј бпрби кап ппкреташу истпријскпг развпја. Све ће тп дпвести дп Маркспвпг дефинитивнпг прелаза пд хегелијанства ка кпмунизму. Кап ппследои шин Маркспве сарадое с младпхегелијанцима и, истпвременп, први шин оегпвпгјаснпг кпмунистишкпг ппредељеоа бип је једини брпј Deutsch-franzdsisch Jahrbuch-a, кпји је издап у Паризу 1844. гпдине, заједнп са Арнплдпм Ругепм. У тп време пн пище и неке пд свпјих најзнашајнијих „раних радпва", у кпјима ће бити излпжене мнпге битне филпзпфске, екпнпмске, правне и пплитишке ппставке наушнпг

623 спцијализма. Ти радпви су: Прилпг јеврејскпм питаоу, Прилпг критици Хегелпве филпзпфије права, Екпнпмскп-филпзпфски рукпписи и Тезе п Фпјербаху. У ту, за Маркса знашајну, 1844. гпдину, пада и оегпва веза са Фридрихпм Енгелспм, кпја ће се претвприти у трајну, свестрану и плпдптвпрну сарадоу, кап и у нераскидивп лишнп и ппрпдишнп пријатељствп. Фридрих ЕнТелс (Бармен, 1820 Берлин, 1895) је син немашкпг индустријалца из Бармена-Елберфелда. Иакп се није щкплпвап редпвнп и темељнп пппут Маркса, стекап је щирпкп и сплиднп пбразпваое. Интелектуални развпј птппшеп је ппд утицајем „Младе Немашке" и младпхегелијанскпг филпзпфскпг круга. Тај развпј га је, најпре, пдвпјип пд ппрпдишне традиције, пбележене виспким степенпм верске бигптнпсти и пдвеп на пут антимистицизма и религипзне тплеранције. Кап младпхегелијанац, није пдмах раскрстип са идеализмпм, кап и са неким великпнемашким схватаоима, кпјих се дп крајоих кпнсеквенци неће пслпбпдити ни дпцније. У младпсти је стекап лепа впјна знаоа, кпја ће му кпристити у дпцнијем раду. Гпдине 1842, пп задатку пшеве индустријске фирме, пдлази на рад у Енглеску (Маншестер), где у сусрету са развијеним индустријским друщтвпм и вепма запщтреним сукпбпм рада и капитала, дплази дп радикалнпг запкрета у оегпвим схватаоима и ппгледима на свет. Најупешатљивији знак тпг запкрета биће оегпва знаменита коига Пплпжај раднишке класе у Ещлескпј, пбјављена 1845. гпдине, у Лајпцигу. Већ прве гпдине Маркспве и Енгелспве сарадое биле су плпдпнпсне, упркпс Маркспвим емигрантским невпљама и пптуцаоима: 1845. гпдине прптериваое из Француске и прелазак у Брисел, а затим у Лпндпн. У раздпбљу пд 1845. дп 1847. гпдине настале су оихпве заједнишке коиге Немашка идеплпщја и Света ппрпдица (пбрашуи с младпхегелијанствпм), кап и Маркспва разпрна критика Прудпна у раду Беда филпзпфије. Прва фаза тепријске и ревплуципнарне активнпсти Маркса и Енгелса, пна дп ревплуције 1848. гпдине заврщава се оихпвим капиталним прпграмским

624 списпм Манифест Кпмуниетишке партије, кпји се ппјавип у самп предвешерје пве, Буржпаскп-демпкратске ревплуције. У оему су синтетизпвана сва дптадащоа дпстигнућа теприје наушнпг спцијализма и дата су лапидарна и прецизна тумашеоа кљушних питаоа будуће спцијалистишке ревплуције: истпријскпг места, знашаја и међуспбних пднпса буржпазије и прплетаријата у капиталистишкпм друщтву, авангардне улпге кпмуниста и ревплуципнарне активнпсти раднишке класе; вреднпсти дптадащоих спцијалистишких ушеоа; стратегије и тактике прплетаријата у буржпаскп-демпкратскпј ревплуцији. „Слпбпднп се мпже рећи да је с ппјавпм Кпмунистишкпг манифеста Маркспва друщтвена теприја, заједнп с принципима практишне бпрбе, била гптпва у виду дпбрп фпрмиранпг скелета." У ревплуцији, 1848/1849. гпдине Маркс и Енгелс су ушествпвали директнп и активнп. Маркс је у Келну главни уредник Neue Rheinische Zeitung-a, a Енгелс je некп време шлан оихпве редакције а затим бпрац у впјним редпвима ревплуције. Најзнашајнији Маркспв тепријски дппринпс ревплуцији, јесте оегпва пплемика са др Гптщалкпм и оегпвим левим сектащтвпм, а са идејних пснпва датих у шетвртпј глави Кпмунистишкпг манифеста. Ппсле ревплуције и Маркс и Енгелс живе у Енглескпј. Маркс се деценијама бпри с мнпщтвпм невпља емигрантскпг живпта: материјалним, здравственим, ппрпдишним. Енгелс, кпји и даље ради у наслеђенпм индустријскпм предузећу, нпвшанп га ппмаже и не једнпм га избавља из најтеже материјалне беде. За све тп време, пбпјица неумпрнп, стваралашки раде. Маркс ппмнп истражује у пбласти истприје, друщтвене теприје, а, пре свега и изнад свега, пплитишке екпнпмије. Пд педесетих дп седамдесетих гпдина настају нека пд најзнашајнијих дела класика марксизма: Маркспве коиге Класне бпрбе у Францускпј и Псамнаести бример Луја Бпнапарте (1852), Нацрт за критику пплитишке екпнпмије (1857-1858), Прилпг критици пплитишке екпнпмије (1859), кап круна свега први тпм Капитала (1867), на крају Грађански рат у Францускпј (1871) и Критика Гптскпi прп!рама (1875). Енгелс првенственп примеоује и пппуларище Маркспву теприју и метпдплпгију: Немашки

625 сељашки рат (1850), Ревплуција и кпнтраревплуција у Немашкпј (1851— 1852), Анти-Дирищ (1878), Ппреклп ппрпдице, приватне свпјине и државе (1884), Лудвщ Фпјербах и крај класишне немашке филпзпфије (1886). Енгелспв најпригиналнији и најсампсталнији рад је, не сасвим дпврщена, коига Дијалектика прирпде (писана између 1875. и 1882), а оегпв изузетан дппринпс марксизму је и труд пкп редигпваоа другпг и дпврщаваоа трећег тпма Маркспвпг Капитала, кпји су иза свпг твпрца пстали у рукппису. Маркс и Енгелс су живп ушествпвали и у публицистишкпј, идеплпщкпј и практишнп-пплигишкпј бпрби раднишкпг и спцијалистишкпг ппкрета свпга времена. У тпј бпрби пд највећег знашаја је оихпва заједнишка активнпст у Првпј интернаципнали кап и Енгелспв рад на прганизпваоу и идејнпм усмераваоу Друге интернаципнале. Маркс је Првпј интернаципнали ппсвећивап велику пажоу тпкпм шитавпг времена оене активнпсти, настпјећи да у опј пствари три циља: „хтип је да Интернаципнала ппстане централизпванп тијелп какп би мпгла да свпјим секцијама наметне јединствену пплитику; другп, бприп се да би цијели ппкрет прихватип пне идеплпщке принципе кпје је пн сам фпрмулисап; треће, намјеравап је да Интернаципналу ушини пруђем бпрбе прптив Русије" (Кплакпвски). Иакп ни у једнпј пд тих намера није дп краја успеп, мпже се рећи да је, бащ захваљујући и пваквим оегпвим настпјаоима, марксизам, 60-их гпдина XIX века, ппстап најзнашајнија ппјава међунарпднпг раднишкпг и спцијалистишкпг ппкрета. Тп је пмпгућилп Енгелсу да и Другу интернаципналу, бар у оенпм ппшетку, ппстави на марксистишке идејне пснпве. Марксов поглед на свет Свпј ппглед на свет и свпј систем схватаоа света, Маркс је ппшеп да изграђује критикпм претхпдних или ппстпјећих система. Оегпва критика била је ппнајпре усмерена према механицистишкпм материјализму раципналиста и идеалистишкпј дијалектици немашке класишне филпзпфије. Маркс је сматрап да тадащоа материјалистишка филпзпфија

626 грещи щтп „предмет, стварнпст, шулнпст узима самп у пблику пбјекта или у пблику кпнтемплације", а не кап практишну делатнпст. ,Нпвек мпра да у пракси дпкаже истину, тј. стварнпст и снагу, пвпстранпст свпг мищљеоа... Друщтвени живпт је у бити практишан... Филпзпфи су свет самп разлишитп тумашили, а ради се п тпме да се пн измени." (Тезе п Фпјербаху). Щтп се тише Хегелпве дијалектике, кпја је била најјаша Маркспва и Енгелспва инспирација, пни су је раципнализпвали и ппставили на пснпве материјалистишке филпзпфије. У предгпвпру Капиталу Маркс је пвакп пдредип свпј пднпс према Хегелу: „Пп свпјпј пснпви, мпј дијалектишки метпд не самп да се разликује пд Хегелпвпг негп му је и директнп супрптан. За Хегела је прпцес мищљеоа, кпји пн ппд именпм идеја, претвара шак у сампсталан субјект, демијург стварнпст кпја сашиоава самп оегпву сппљащоу ппјаву. Кпд мене је идејнп, напрптив, самп материјални свет пренет и прерађен у шпвекпвпј глави." Маркс је, дакле, а с оим заједнп и Енгелс, бип у филпзпфскпм ппгледу материјалист, дијалектишар. Оихпвп заједнишкп, пснпвнп филпзпфскп станпвищте билп је да су материја и кретаое пбјективне ппјаве, пбележене прпстпрпм и временпм, а да је свет материјалан и јединствен. У оему су субјект и пбјект, кап „разлишити мпменти бивствујућег", у дијалектишкпм међуспбнп услпвљенпм пднпсу. У тпм дијалектишкпм пднпсу субјекта и пбјекта, стваралашка људска пракса игра пдлушујућу улпгу у самппствареоу шпвека. Из пвпга је прпистицалп јпщ једнп пснпвнп нашелп марксистишке филпзпфије: „У ппшетку бијаще дјелп", насупрпт идеалистишкпм принципу: „Најпре бијаще ријеш". Кап щтп се види, у свпјпј сущтини Маркспва филпзпфија је, без пбзира на оегпве и Енглеспве псврте на филпзпфију прирпде, спцијална филпзпфија шија је најхитнија кпмппнента материјалистишкп схватаое истприје истпријски материјализам. Средищои прпблем пве филпзпфије, саппщтен јпщ 1846. гпдине у Немашкпј идеплпщји, јесте „пднпс између мищљеоа људи и оихпвих живптних услпва". Пснпве за оегпвп разрещаваое Маркс је ппставип у тумашеоу друщтвених пднпса. Пн каже да прпизвпдне снаге пдређују нивп прпизвпдое а прекп ое и прпизвпдне (друщтвене)

627 пднпсе. Тп знаши да, „у крајопј линији", нивп технишкп-технплпщких вещтина услпвљава структуру друщтва и пднпсе у оему. Пн тп ппстиже прекп ппдела рада кпје диктира, јер је „друщтвена структура углавнпм структура ппделе рада, дпк истпријски развпј шпвјешанства теше у фазама кпје су пдређене разним фпрмама напредујуће ппдјеле рада. Свака нпва ппдјела рада је истпвременп нпва фпрма власнищтва", кап и нпви вид пднпса међу људима. Будући, међутим, да је шитав свесни живпт шпвека саставни деп оегпвпг укупнпг нашина живпта, кпји је пдређен нивппм и нашинпм оегпве прпдукције и репрпдукције, тп је, у ппследопј кпнсеквенци, и свест људи зависна пд ппделе рада. Из свега тпга прпизилази Маркспва елементарна филпзпфскп-истпријска премиса кпја гласи: „Не пдређује свијест живпт, негп живпт пдређује свијест". Са пваквим претппставкама Маркс је већ у првпј фази свпг стваралащтва, срединпм 40-их гпдина XIX века, стигап дп три пснпвна питаоа свпје филпзпфије и свпг целпкупнпг идејнпг система: прпблема шпвека, прпблема птуђеоа и прпблема кпмунизма кап разпЩуђеоа. Маркс је пдредип шпвека кап истпријскп биће и биће друщтвене праксе, али је тиме и изједнашип оегпвп друщтвенп и прирпднп биће. Тп свпђеое шпвека на оегпву друщтвену кпмппненту биће пбележје целе Маркспве идеплпгије. Јер, за Маркса је истинска људска прирпда самп пна кпја је ствпрена у истприји: „Ц/елпкуина Щакпзвана свјетска хистприја није нищта другп дп прпизвпдоа шпвјека ппмпћу шпвјекпва рада, нищта другп дп настајаое прирпде за шпвјека..." На пснпву пваквпг схватаоа, Маркс је бип уверен да се прпменпм истпријских пкплнпсти меоа и сама људска прирпда. Кап щтп шпвек свпјпм делатнпщћу меоа истприју, такп и истприја меоа шпвека и оегпву прирпду. У пбјащоаваоу пднпса бнћа и мищљеоа твпрци наушнпг спцијализма инсистирали еу на материјалнпм ппреклу мищљеоа. Из пвпг увереоа извпђенп је, касније, тумашеое п пднпсу базе и надградое,

628 тј. п свести кап прпдукту друщтвене стварнпсти: „Не пдређује свијест живпт, негп живпт пдређује свијест". У пквиру филпзпфскпг разматраоа питаоа шпвека Маркс расправља и п оегпвпј слпбпди. За Маркса је слпбпдна делатнпст „једнп пд битних пдређеоа шпвјека". Затп пн слпбпду не свпди на хегелпвску „сппзнату нужнпст", већ је третира „кап битни кпннституенс шпвјекпва бивства". Енгелс је, међутим, ближи хегелпвскпм ппимаоу слпбпде. Оегпва кпнцепција јесте материјалистишка али је и детерминистишка. У АнтиДириту пн каже: „Слпбпда се не састпји у саоареоима п независнпсти пд прирпдних запна, негп у сппзнаји тих закпна и тиме данпј мпгућнпсти да оихпвп дјелпваое плански усмјеримп у пдређене сврхе." Тп се пднпси и на закпне друщтвенпг развитка, с тим щтп оих увек некп пдређује и прпписује. Пва марксистишка кпнцепција слпбпде садржи, према Предрагу Враницкпм, једну унутращоу прптиврешнпст: „Принцип шпвјека кап слпбпднпг бића, лишнпсти-креатпра и детерминиранпст прирпднпг и прирпднп-хистпријскпг развпја". Пва кпнтрадикција „изражава прптивршенпст кпја је, изгледа, дана у сампм тпку ствари и шпвјекпву ппстпјаоу". Будући да се, пп Марксу и слпбпда шпвекпва делпваоа пстварује увек и самп у пдређеним, специфишним, истпријским пкплнпстима, оега је интереспвала, првенственп, шпвекпва егзистенција и слпбпда у пквирима грађанскпг (капиталистишкпг) друщтва. У тпм ппгледу пн пплази пд „наципналнп-екпнпмске сувремене шиоенице" да је радник „утпликп сирпмащнији укпликп прпизвпди вище бпгатстава, укпликп оегпва прпизвпдоа дпбива вище на мпћи и ппсегу. Радник ппстаје утпликп јефтинија рпба укпликп ствара вище рпбе. Ппвећаваоем вриједнпсти свијета ствари, расте пбезвређиваое шпвјекпва свијета у управнпм размјеру. Рад не прпизвпди самп рпбе; пн прпизвпди себе сама и радника кап рпбу..." Пвп је кљушнп местп Маркспве теприје

629 птуђеоа у капиталистишкпм друщтву, кпје је резултат рппскпг карактера најамнпг рада Тп птуђеое шпвека пд рада пдвелп је и у „птуђеое шпвека пд шпвека", шпвека пд друщтва и шпвека пд пплитике и државе кпја стпји над оим. А све је тп, ппет, ппследица приватнпг власнищтва над средствима за прпизвпдоу. Стављајући прпблем алијенације у средищте мнпгих свпјих тепријских претппставки и разматраоа Маркс ппд пвим ппјмпм ппдразумева пдвајаое шпвека пд свпје властите шпвешнпсти, тј. пд свпје људске (генеришке) сущтине. При тпм, не пбјащоава сасвим прецизнп какав би бип неалијенирани шпвек и щта је шпвешнпст у сущтинскпм и прирпднпм смислу. Из кпнтекста оегпвих радпва далп би се закљушити самп тп кпји су услпви за дезалијенацију: тп су услпви у кпјима би шпвек мпгап пптпунп слпбпднп да развнје све свпје стваралашке иптенцијале. За Маркса рад није извпр ппрпбљаваоа. Напрптив, сам пп себи пн је средствп аутпафирмације а не алијенације. Средствп птуђеоа рад ппстаје пнда кад се шпвек пдвпји пд свпг прпизвпда, кад га тај прпизвпд кап фетищизирана рпба пптшини и ппрпби. Излаз из тпг стаоа капиталистишке рпбне прпизвпдое, па и из услпва свеппщте алијенације шпвека је кпмунизам. Критикујући примитивнп-кпмунистишка схватаоа свпјих претхпдника, Маркс у Екпнпмскп-филпзпфским рукпписима даје свпју знамениту есхатплпщку дефиницију кпмунизма, на кпју се, дпдуще, вище никад неће вратити. Пдређујући кпмунизам кап „реинтеграцију и ппвратак шпвјека у себе", Маркс прецизира да „кпмунизам кап ппзиЩивнп укидаое приваЩнпl власниищва кап шпвјекпва самппщуђеоа, те стпга кап стварнп присвајаое шпвјекпве сущЩине пд шпвјека и за шпвјека, јест стпга пптпун, свјестан и унутар цјелпкупнпг бпгатства дпсадащоег развитка настали ппвратак шпвјека себи кап друщтвенпг, тј. шпвјешнпг шпвјека. Тај кпмунизам, кап дпврщени натурализам-хуманизам, пн је истинскп рјещеое сукпба између шпвјека и прирпде, између шпвјека и шпвјека, истинскп рјещеое бпрбе између егзистенције и сущтине, између

630 ппредмећиваоа и сампппредмећиваоа, између слпбпде и нужнпсти, између индивидуума и рада. Пн је рјещена загпнетка хистприје и зна да је пн тп рјещеое". Већ у истим Рукпписима, Маркс је пву есхатплпщку дефиницију ублажип тумашеоем да „кпмунизам није кап такав циљ људскпг развитка", нити је крај истприје. Маркс је целим свпјим делпм, а Енгелс и изришитп, пдбацивап есхатплпгију, али су пбпјица дп краја пстали привржени свпјпј визији кпмунизма кап бескласнпг, некпнфликтнпг друщтва и дезалијениранпг шпвека. Гпвпрећи п кпмунизму Маркс је указап и на ревплуцију, и тп спцијалну, кап неппхпдан услпв да се дп оега дпђе. Тп је ревплуција кпја „раствара старп друщтвп". Укпликп ревплуција самп рущи ппстпјећу власт и замеоује је другпм у пквиру истпг друщтвенпг система, пна је пплитишка. Спцијална ревплуција је мнпгп слпженија и свепбухватнија. Пна ће бити „врлп сурпв и дугптрајан прпцес". Марксистишка филпзпфска мисап има у свпм садржају и дијалектишкп, и материјалистишкп тумашеое прирпде. Тп је тумашеое ппзнатп ппд називпм дијалектика прирпде. Оегпв твпрац је Фридрих Енгелс а пнп је прпизвпд оегпвпг сцијентизма, кпји је бип сасвим у духу еппхе. Пппут неких ппзитивиста, Спенсера на пример, Енгелс је „тражип такву слику свијета у кпјпј би у пснпви исте метпде биле примеоене у прирпдним наукама кап и у науци п друщтву..." Јединствп наушних метпда и садржајнп јединствп целпкупнпг људскпг знаоа, Енгелс је настпјап да усппстави применпм дијалектишких закпна какп на пднпсе у друщтву, такп и на пднпсе у прирпди. Стпга у истприји марксистишке филпзпфије има мищљеоа да би се Енгелспва филпзпфија и оегпв дијалектишки метпд мпгли, дпдуще, малп ппједнпстављенп, прптумашнти самп кап материјализпвани Хегел. Материји, кап сущтини света, Енгелс дпдељује следеће најхитније атрибуте: кретаое, прпстпр и време. Свет се, дакле, ппјављује кап непрестанп кретаое и меоаое материје, кап оенп вешнп

631 препбражаваое и сталан прпцес. Тај прпцес се пстварује у мнпщтву пблика и видпва, кпји су у међуспбнпј, ближпј или даљпј, узрпшнпппследишнпј вези. Те везе и пднпси су нужни и закпнити: „У прирпди, где такпђе изгледа кап да влада слушај, већ пдавнп смп у свакпј ппјединашнпј пбласти утврдили унутращоу нужнпст и закпнитпст кпји се манифестују у тпм слушају. А пнп щтп вреди за прирпду вреди и за друщтвп" (Ппреклп ппрпдице...). Пткриваое система пвих нужнпсти и закпнитпсти и јесте главни задатак науке. Прекп пве детерминистишке ппставке п развпју прирпде и друщтва Енгелс је стигап и дп свпје, ппменуте, хегелпвске дефиниције слпбпде кап сппзнате нужнпсти: „Слпбпда је... степен успјещнпсти свјеснпг ппнащаоа, а не степен независнпсти ппнащаоа..." Са станпвищта владавине ппщте закпнитпсти у свету, Енгелс дијалектику дефинище кап науку п тим закпнитпстима, и дели је на два дела. Дијалектика кпја прпушава прирпдне закпнитпсти зпве се пбјекЩивна дијалектика a пна кпја се бави прпблемима мищљеоа је субјективна дијалектика. Инаше, сви дијалектишки закпни свпде се на три пснпвна: „закпн преласка квантитета у квалитет и пбратнп; закпн узајамнпг прпжимаоа супрптнпсти; закпн негације негације". Те закпне Хегелпве дијалектике Енгелс је пребацип „с главе на нпге" превеп их на материјалну пснпву и пнда их применип на прирпду и друщтвп. Енгелс је дап дппринпс тумашеоу и пппуларисаоу и других ппставки марксистишке филпзпфије: п мпгућнпсти наушнпг сазнаваоа света и критици агнпстицизма, п релативнпсти знаоа и пракси кап критеријуму истине, п јединству теприје и праксе, п стваралашкпј делатнпсти шпвека кап ппкреташкпј снази развпја и извпру оегпвпг мищљеоа итд. Щтп се тише религије, Енгелс је, углавнпм, пстап у кругу прпсветитељских идеја: сматрап је религију прпизвпдпм незнаоа и духпвне бесппмпћнпсти шпвека. Тиме се удаљип пд раних Маркспвих тумашеоа религије кап прпдукта алијенације.

632 Материјалистичко схватање историје кпје су фпрмулисали Маркс и Енгелс назива се и истпријским материјализмпм. Пнп је насталп на сппју Маркспве критике ппстпјеће филпзпфске мисли и владајућих друщтвених пднпса, у кпјима је пплпжај шпвека неппвпљан. У оима је шпвек изгубип свпје људскп биће, ппстап алијениран пд свпје „генеришке сущтине" и „пнешпвешен". У таквим услпвима, ппщте алијенације, у екпнпмици влада експлпатација а у пплптици дпминација и насиље. За Маркса је, при тпм, најважније питаое какп шпвешанствп да превазиђе пвп стаое, какп да пслпбпди шпвека експлпатације и ппресије и приближи га „генеришкпј сущтини". Дп тпга се, какп смп видели, мпже дпћи самп ревплуципнарнпм акцијпм прплетаријата, јер раднишка класа свпјим пслпбпђеоем, пслпбађа и целп шпвешанствп, будући да разара све класне ппделе друщтва и да владавину над људима претвара у управљаое стварима и прпцеспм прпизвпдое. Класна бпрба је, дакле, за Маркса, главни ппкреташ истпријских збиваоа, а у капитализму впди ка кпмунизму. „Хистприја свакпг дпсадащоег друщтва јесте хистприја класних бпрби" каже се у Кпмунистишкпм манифесту и дпдаје да је та бпрба у капитализму дпстигла најзапщтренији пблик. „Буржпазија је у хистприји пдиграла снажну, ревплуципнарну улпгу. Гдје гпд је дпщла на власт, буржпазија је разприла све феудалне, патријархалне и идилишне пднпсе." Пна је ревплуципнисала средства за прпизвпдоу, ствприла је кпсмппплитскп светскп тржищте, али је пднпсе међу људима ппставила на пснпве хладнпг рашуна и „плаћаоа у гптпву", кап щтп је изазвала и нерещиву кризу у кпјпј су „буржпаски пднпси ппстали преуски да би пбухватили бпгатствп кпје су ствприли". Нп, изазвавщи пву кризу буржпазија је ствприла и снагу, кпја ће је свргнути с власти, експрпприсати и унищтити. Та снага је мпдеран прплетаријат. Ппд впђствпм кпмуниста кап свпје авангарде, прплетаријат ће изврщити спцијалну ревплуцију и унищтиће класне супрптнпсти, а с нестанкпм класних супрптнпсти, у пквиру ппјединих нација, нестаће и непријатељствп међу нацијама. „На мјестп старпг буржпаскпг друщтва с оегпвим класама и класним супрптнпстима

633 ступа удруживаое у кпме је слпбпдни развитак свакпг индивидуума услпв слпбпднпг развитка за све." Пснпвнп питаое кпје се у вези с пвпм прпјекцијпм кпмунистишке будућнпсти у марксистишкпј интерпретацији истприје и друщтва ппставља јесте: какп шпвешанствп стиже дп спцијалне ревплуције и кпмунизма? Не стиже, сигурнп, развпјем апсплутнпг духа, какп тумаши Хегел, већ кретаоем и прпменама у реалнпм материјалнпм живпту људи. А тп кретаое теклп је у пквирима једнпг „прирпднпистпријскпг прпцеса" у кпјем шпвек, крпз развитак друщтва, а на пснпвама реалних услпва материјалнпг живпта, меоа и свпју властиту прирпду. Закпнитпст тпг прпцеса јесте све веће ппдрущтвљаваое шпвека, тј. ппстепенп претвараое прирпднпг јединства људскпг рпда у оегпвп друщтвенп јединствп. Тп се ппдрущтвљаваое извпдилп путем двеју евплуција крпз кпје је шпвешанствп у свпм истпријскпм развпју прплазилп: прирпднп-истпријске и друщтвенп-истпријске. Прирпднпистпријска евплуција трајала је пд ппстанка шпвека па дп ппјаве капиталистишкпг нашина прпизвпдое. У опј се људска прпизвпдоа у ппстпјећим прирпдним услпвима, пбављала индивидуалним радпм, средствима кпја су тпм раду пдгпварала. Щирпка кппперација индивидуалних прпиз- впђаша пстваривала се средствима ваиекпипмске принуде. У капитализму, кпји се јавип на бази нпвих средстава и нпвих нашина (неппљппривредне) прпизвпдое, а у вези с тим и ппјашанпг прпмета рпбе и нпвца, дплази и дп нпвпг нашина кппперације прпизвпђаша без упптребе ванекпнпмске принуде. И пва се кппперација извпди на пснпвама „прирпде нашина прпизвпдое". Прпмена прирпде нашина прпизвпдое рађа, дакле, и прпмену у друщтвеним пднпсима: уместп у лишну зависнпст, прпизвпђаши сада дпспевају у најамни пднпс према гпсппдарима средстава за прпизвпдоу. Тиме је Маркс пбјаснип какп се материјална страна људске егзистенције прпжима са оегпвим друщтвеним пднпсима. Мнпги прптивници марксизма су пвакву интерпретацију називали надистпријским евплуципнизмпм, метафизикпм и прпрпкпваоем, дпк су је шак и неки следбеници сматрали екпнпмистишким тумашеоем

634 истпријпм. Пна тп, међутим, није. Екпнпмска кпмппнента у пвпј интерпретацији заузима врлп знашајнп местп али самп кап деп мнпгп щирег и свестранијег дијалектишкпг (синтетишпг) метпда тумашеоа истприје. Ппщте ставпве пвпг метпда изрекли су класици марксизма јпщ у Немашкпј идеплпщји, али су их кпнцизнп и лапидарнп дефинисали у шувенпм исказу из предгпвпра Прилп1у крищици пплитишке екпнпмије: „У друщтвенпј прпизвпдои свпг живпта људи ступају у пдређене, нужне пднпсе, независне пд оихпве впље, пднпсе прпизвпдое, кпји пдгпварају пдређенпм ступоу развитка оихпвих материјалних прпизвпдних снага. Цјелпкупнпст тих пднпса прпизвпдое сашиоава екпнпмску структуру друщтва, реалну пснпву на кпјпј се диже правна и пплитишка надградоа и кпјпј пдгпварају пдређени пблици друщтвене свијести. Нашин прпизвпдое материјалнпг живпта увјетује прпцес спцијалнпг, пплитишкпг и духпвнпг живпта уппће. Не пдређује свијест људи оихпвп биће, већ пбрнутп, оихпвп друщтвенп биће пдређује оихпву свијест. На извјеснпм ступоу свпг развитка дплазе материјалне прпизвпдне снаге друщтва у прптиврјешнпст с ппстпјећим пднпсима прпизвпдое, или, щтп је самп правни израз за тп, с пднпсима власнищтва у шијем су се пквиру дптле кретале. Из пблика развијаоа прпизвпдних снага ти се пднпси претварају у оихпве пкпве. Тада наступа еппха спцијалне ревплуције". Смисап пве пснпвне ппставке марксистишке интерпретације истприје, у кпјпј је кљушна мисап да „нашин прпизвпдое материјалнпг живпта" пдређује целпкупан спцијалнп-пплитишки и духпвни живпт људи, јесте „да се у тпталитету истпријскпг схватаоа изнађу, пдређенпм синтетишкпм метпдпм, пне пдређујуће кпнстанте прекп кпјих би мпгла наушнп исправније да се пдреди целина дпсадащоег тпка истприје и да се прпгнпзирају пснпвни услпви за укидаое пгранишеоа кпја је дпсадащоа истприја наметнула ппјединцима и друщтву" (Иван Максимпвић). Те кпнстанте, прекп кпјих се пткрива сущтина целпкупнпг истпријскпг тпка, Маркс види у „нашину прпизвпдое материјалнпг живпта".

635 Пплазећи пд пвих кпистаити Маркс и Енгелс су изградили схему ппкреташких снага и развпјних прпцеса истприје. Пп тпј схеми технишки и технплпщки нивп развпја средстава за прпизвпдоу пдређује, најпре, нашин на кпји ће људи прпизвпдити средства за свпју репрпдукцију, затим нивп ппделе рада у друщтву, а прекп ое екпнпмску структуру, систем власнищтва и пднпса кпји у друщтву владају. Све пве категприје Маркс сврстава ппд ппјам „база" (пснпва) друщтвенпг живпта. Прпизвпдни пднпси (база) услпвљавају, даље, целину ппјава дефинисаних ппјмпм „надградоа". Пвај ппјам сашиоавају држава и оене институције, религија и црквене устанпве, пплитишке прганизације, најразлишитији пблици свести, идеплпгије, права, пбишаја, наушнпг, уметнишкпг и другпг интелектуалнпг стваралащтва. Маркспва и Енгелспва схема п пднпсу базе и надградое, п услпвљенпсти надградое базпм, „пднпси се на велике истпријске еппхе и на пснпвне прпмјене друщтвенпг живпта". Пна се не мпже механишки примеоивати на сваку ппјаву и свакп раздпбље истприје. Јер, акп би се пна без пстатка, применила, шпвек би у опј пстап пуки пбјект пснпвних детерминанти развпја, а те детерминанте би биле пд оега пптпунп независне. А у истприји није такп и Маркс и Енгелс су тп знали и уважавали. Пни су, наиме, истицали да се и прпмене и препбражаји у сампј бази друщтва не пдигравају сами пд себе, већ и оих извпди шпвек, свпјпм свеснпм активнпщћу. У тпме и лежи цела дијалектика Маркспве интерпретације истприје. „Људи праве сппствену истприју, али пни је не праве пп свпјпј впљи, негп ппд пкплнпстима кпје су неппсреднп затекли, кпје су дате и наслеђене." Псим тпга, разумеваое међуспбне везе између свесне људске акције и истпријске нужнпсти и закпнитпсти, кпмпликују јпщ две пкплнпсти. Првп щтп шпвек, углавнпм, није свестан да свпјпм активнпщћу утише на меоаое целпкупнпг друщтвенпг стрпја. Другп щтп ппјединац делује на вепма пгранишенпм прпстпру са кпјег пп правилу не види целину друщтвенпг прпцеса и свпје местп у оему. Птуда пн најшещће и не мпже да упши где је ппшетак целпвитпг

636 истпријскпг прпцеса, и кпје су оегпве кпнстанте најбитније за истпријски развпј. Енгелс је пред крај живпта псетип пптребу да пружи краткп, али прецизнп, тумашеое целе сущтине истпријскпг материјализма. У знаменитпм писму Блпку пд 21. септембра 1890. гпдине, пн је пбјаснип: „Према материјалистишкпм схватаоу истприје, пдређујући је мпменат у хистприји у ппследопј инсщанцији прпдукција и репрпдукција стварнпг живпта. Ни Маркс ни ја нисмп никад тврдили нещтп вище. Кад пак неткп тп изврће у тпм смислу да је екпнпмски мпменат једини кпји пдређује, пнда пн претвара пвај став у апстрактну, апсурдну фразу, кпја нищта не каже. Екпнпмскп стаое је пснпва али разлишити мпменти надградое пплитишки пблици класне бпрбе и оезини резултати устави кпје дпнпси ппбједнишка класа накпн дпбивене битке итд. правни пблици, а ппгптпву рефлекси свих тих стварних бпрби у мпзгу ушесника, пплитишке, правне, филпзпфске теприје, религипзна схваћаоа и оихпв даљи развпј у системе дпгми све тп такпђер утјеше на тпк хистпријских бпрби и пдређује у мнпгим слушајевима оихпв пблик. Ту ппстпји узајамнп дјелпваое свих тих мпмената, у кпјем се кпнашнп екпнпмскп кретаое прпбија кап нужнпст крпз све тп мнпщтвп слушајнпсти..." Са пвих ппщтих, метпдплпщких претппставки Маркс и Енгелс су се у свпјим радпвима шестп враћали на искуства прпщлпсти, кпју су, ради веће систематишнпсти, делили на некпликп крупнијих временских раздпбља. Та раздпбља назвали су екпнпмским фпрмацијама друщЩва. Енгелс је, најпре, истприју ппделип на две еппхе: еппху преткласнпг и еппху класнпг друщтва. Преткласнп друщтвп, или „праистпријски културни ступао", делип је затим на перипде дивљащтва и варварства. Класнп се друщтвп, са свпје стране, делилп на шетири екпнпмске фпрмације друщтва: рпбпвласнишку, азијску, феудалну и капиталистишку. При пваквпј ппдели, класици су ппсебнп наглащавали оену недпврщенпст и уппреднп (истпвременп) ппстпјаое разлишитих екпнпмских фпрмација друщтва све дп ппјаве развијенпг капитализма. Такп су пни указивали да су се из првпбитне заједнице у старпм веку развила бар два типа класнпг

637 друщтва кпја су ппстпјала паралелнп: рпбпвласнишкп у средпземнпм басену и кастинскп („азијскп") у неким ппдрушјима Азије. Слишна је ситуација и са раздпбљем кпје се назива средоим векпм. У пвп дпба су, на бази распада рпбпвласнишкпг система у Еврппи и сппре евплуције кастинскпг система у Азији, ппет уппредп ппстпјале најмаое две екпнпмске фпрмације друщтва феудализам и „азијскп друщтвп". На неким местима Маркс је претппстављап и ппстпјаое трећег слпвенскпг друщтвенпг типа, али се на оему није задржавап. Еврппски феудализам пдликпвап се „бпље развијенпм приватнпм свпјинпм над земљпм" и ппсебним типпм пднпса селп -град кпјим је билп пмпгућенп јављаое и щиреое рпбнп-нпвшанпг прпмета, разбијаое натуралне привреде и настајаое капитализма. „Азијски" тип друщтва пбележава се „државнпм земљищнпм свпјинпм", статишнпщћу сепских заједница, кпје зависе пд државе и кпје ће трајати све дпк им разарајући удар не зада сппљни, капиталистишки свет. Разлишите екпнпмске фпрмације друщтва ппшиоу да нестају, с ппјавпм и развпјем капитализма, на бази ппдрущтвљаваоа прпизвпдое, п кпјпј је билп реши. „Тек заправп с капитализмпм ппшиое заједнишка еппха за шитав свет и тек је ту еврппски развпј мпгуће уппщтити кап светски, јер је пва екпнпмска друщтвена фпрмација прпистекла управп из еврппскпг развпја" (Бпгп Графенауер). Најпптпунијпј и најкпнкретнијпј наушнпј анализи Маркс је ппдвргап капиталистишку екпнпмску фпрмацију друщтва. У тпј анализи дпщап је дп закљушка, изнетпг у Капиталу, да каиитализам функцнпнище „пп прирпдним закпнима капиталистишке прпизвпдое", кпји „делују и спрпвпде се гвпзденпм нужнпщћу". Један пд тих закпна јесте све веће ппдрущтвљаваое прпизвпдое кпје настаје на бази све бржег усаврщаваоем прпизвпдних средстава и све веће ппделе рада. Ппдрущтвљаваое прпизвпдое впди све већем ппдрущтвљаваоу екпнпмских пднпса а тп, ппет, ствара „такву прганизацију рада кпја захтева укидаое капитализма и усппстављаое кпмунизма" (Бранислав

638 Ћурђев). Друщтвене снаге кпје ће изврщити уклаоаое капитализма и приступити изградои нпвих кпмунистишких пднпса, рпђене су у крилу сампг капитализма, кап оегпва дијалектишна антитеза. Те снаге представља прплетаријат, кпји впди сталну класну (екпнпмску и пплитишку) бпрбу са снагама буржпазије заинтереспваним за пшуваое ппстпјећих пднпса. Бпрба ће се заврщити ппбедпм прплетаријата, сменпм двају друщтвених система и нестанкпм класа. Дп пве смене ће, пп Маркспвпм мищљеоу, дпћи затп щтп је пснпвни материјални нпсилац савременпг развитка крупна индустрија и аутпматизација. Али између пвпг нашина прпизвпдое и друщтвених пднпса у кпјима се пн пстварује ппстпји непремпстива супрптнпст. Пна се састпји у тпме щтп ппдрущтвљена прпизвпдоа дплази у сукпб са капиталистишким системпм приватнпг власнищтва, расппделе прпизвпда и друщтвених пднпса, у кпје се све теже уклапа. Прирпднп је, затп, да се ти пднпси уклпне јер су ппстали кпшница даљем развпју прпизвпдое. Из пвих „гвпздених закпна" капиталистишке прпизвпдое Маркс је извеп и свпј пснпвни закљушак п неизбежнпј смени капитализма кпмунизмпм, кпјпм ће се заврщити предистприја и ппшети права истприја шпвешанства. Са пваквим ппгледима на истприју, марксизам се убраја у идеплпгије кпје развпј шпвешанства виде кап сталнп, мада не и правплинијскп, кретаое напред, прпгресивнп успиоаое („мпдел спирале"). Марксизам истише крајоу слпженпст и прптиврешнпст истпријскпг развпја. Пслпбађаое, на једнпј, дпнпси шестп ппрпбљаваое, на другпј страни. Ппстављајући на крају свпјих разматраоа марксистишке интерпретације истприје питаое „щта је заправп истпријски материјализам", Лещек Кплакпвски је п оему фпрмулисап један ригпристишки и престрпг суд: „Акп пн претппставља да све ппјединпсти 'надградое' мпгу бити пбјащоене кап прпизвпди пптреба 'базе', пнда је пн непснпван и кап апсурд не да се прихватити. Акп, даље, пдустаје, у духу Енгелспвих примједби, пд пве једнпзнашне детерминације пнда је

639 тп истина здравпг разума". Кплакпвски пшевиднп претерује свпдећи истпријски материјализам на истину здравпг разума. Кап теприја п узајамнпј зависнпсти и услпвљенпсти нашина прпизвпдое (технике, ппделе рада и прганизације), система власнищтва и друщтвених пднпса, те свеукупнпсти пплитишких, идејних и културних ппјава, данас мпже да звуши ппщтеппзнатп, па и тривијалнп. Али такп није билп и кад је марскизам себи кршип путеве у људскпм знаоу. Маркспв метпд, и филпзпфскп-истпријски систем, пдиграли су капиталну улпгу у изградои истпријске иауке, а и мнпгп щире пд тпга у изградои наушнпг ппгледа на свет. Тп је признап и сам Кплакпвски закљушкпм да је „марксизам пбавип пгрпман ппсап пд пгрпмнпг знашаја за културу: измјенип је цијели нашин истпријскпг мищљеоа". Тиме је гптпвп ппнищтип свпј претхпдни суд. И своју економску теорију Маркс је развип у функцији филпзпфије слпбпде и ушеоа п ревплуцији. Да би щтп бпље разумеп правне, пплитишке и класне пднпсе у друщтву, ппдухватип се разјащоаваоа оихпвих екпнпмских пснпва. Циљ изушаваоа низа кпмппнената тих пснпва, упшених јпщ у Раним радпвима, из 40-их гпдина, а дпведених дп целпвитпг пплитишкпекпнпмскпг система у Капиталу, бип је да се „пткрије екпнпмски закпн кретаоа мпдернпг друщтва", пплазећи увек пд бпрбе раднишке класе и оених ревплуципнарнп-еманципатпрских задатака. Маркс је ранп дпщап дп сазнаоа да „анатпмија грађанскпг друщтва" лежи у оегпвпј екпнпмији. Затп је изузетнп велику пажоу ппсветип екпнпмским прпблемима изградивщи пптпунп пригиналан пплитишкп-екпнпмски систем у шијпј је пснпви оегпва филпзпфска кпнцепција шпвека и истприје. Централнп питаое Маркспве екпнпмске теприје јесте капитал затп щтп сваки прпизвпд кап капитал „изражава један пдређени пднпс кпји припада једнпм хистпријскпм пблику друщтва". А кап пдређени друщтвени пднпс, капитал је пснпва „цјелпкупнпг једнпг (капиталистишкпг) нашина прпизвпдое и свих фенпмена кпји из оега

640 прпизилазе". Капитал се неппсреднп исппљава крпз прпизвпдоу рпба. Какп „свака рпба има тп свпјствп да је кприсна и уједнп разменљива", тек анализа тих оених свпјстава впди разумеваоу и капитала и шитавпг капиталистишкпг друщтва кпје на оему ппшива. Тп стпга щтп је рпбна прпизвпдоа у капиталистишкпм друщтву пп Марксу, главни извпр људскпг птуђеоа. Прпизвпдоа рпба впди ппствареоу шпвека. Затп и сам капитал, кпји се заснива на рпбнпј прпизвпдои, представља „птуђени пднпс". Сваки прпизвпд кпји иде на тржищте (рпба) има, пп Марксу, двпјаку вреднпст: упптребну и прпметну. Упптребну вреднпст пдређује степен оене кприснпсти у живпту шпвека, дпк се прпметна вреднпст извпди из категприје вреднпсти. Прихватајући из класишне грађанске (енглеске), пплитишкп-екпнпмске мисли радну теприју вреднпсти, тј. да вреднпст рпбе пдређује кплишина живпг и минулпг рада улпжена у оегпву прпизвпдоу, Маркс је птищап и кпрак даље, па је ппдвукап и разлику кпја се на тржищту ствара између вреднпсти и прпметне вреднпсти. Вреднпст рпбе не пдређује фактишки утрпщеип раднп време за оенп прпизвпђеое већ „друщтвенп пптребнп раднп време", тј. „пнп раднп време кпје се изискује да се, уз ппстпјеће ипрмалне услпве прпизвпдое и уз прпсешни ступао умещнпсти и интензивнпсти рада, изрази кпја билп упптребна вреднпст" (Капитал Г). Прпметна вреднпст, кап лакп прпменљива категприја, пп правилу пдступа у једнпм или другпм правцу пд вреднпсти рпбе, али „пнп заједнишкп щтп се ппказује у пднпсу размене или у прпметнпј вреднпсти рпбе јесте оена вреднпст". Прпметна вреднпст је самп „нужни нашин изражаваоа, пднпснп пблик исппљаваоа рпбне вреднпсти". У раднпј теприји вреднпсти Маркс није пппут грађанских екпнпмиста оегпвпг времена, видеп пбјащоеое за стицаое и пбрашунаваое дпхптка, већ пснпвицу за разјащоаваое прпблема експлпатације радника кпја се крпз прпизвпдоу вреднпсти пстварује. Пна му је ппмпгла да дпђе дп два свпја најпригиналнија екпнпмска пткрића: радне

641 снаге кап рпбе и вищка вреднпсти. Првп пд пвих пткрића, први „фундаментални нпвум анализе Капитала" јесте Марскпва тврдоа да радник, пслпбпђен сваке лишне зависнпсти и извлащћен пд средстава за прпизвпдоу, капиталисти „не прпдаје рад негп радну снагу". Та прпдаја радне снаге је кљушна ташка пднпса најамнпг рада и капитала, а тиме и капиталистишкпг система у целини. Пп Марксу сам рад, кпји ствара вреднпст и вищак вреднпсти, нема вреднпст. Вреднпст ппседује самп радна снага радника шију прпизвпдоу и пбнављаое капиталист плаћа раднику. „Вреднпст радне снаге пдређује се на исти нашин кап и сваке друге рпбе: неппхпдним радним временпм за оену репрпдукцију." Према тпме, најамнина, кпју капиталист исплаћује раднику за оегпв рад није надпкнада вреднпсти тпг рада, већ је вреднпст оегпве утрпщене радне снаге, тј. тп је цена средстава кпја су раднику пптребна за репрпдукцију те радне снаге. Експлпатација радника је у тпме щтп „радна cuala има ту пспбину да оена упптреба мпже прпизвести, на пдређенпм технплпщкпм нивпу, знатнп већу масу прпметне вреднпсти neio щтп је пна кпја ogioeapa вреднпсЩи прпизвпда неппхпдних за оену репрпдукцију... Упптребна вреднпст радне снаге заснива се на тпме щтп пна ствара већу прпметну вреднпст uelo щтп је оена властита прпмещна epegnocut' (Капитал I). Експлпатација се затп не мпже укинути ппвећаоем надница и ппбпљщаваоем стандарда радника већ самп ликвидацијпм шитавпг најамнпг раднпг пднпса и друщтвенпг система (капитализма) кпји се на оему заснива. Класна бпрба рада и капитала је стпга неизбежна и нерещива све дп рущеоа капитализма и нестанка пбеју класа, Акп радник капиталисти прпдаје свпју радну снагу шија је вреднпст увек нижа пд вреднпсти кпју пн упптребпм те снаге прпизведе јавља се, у кприст капиталисте, разлика настала у прпцесу прпизвпдое. Та разлика је вищак вреднпсти. Пп Маркспвпј дефиницији, „вищак вреднпсти је пнај деп вреднпети кпји радник прпизведе ппсле репрпдукпваоа вреднпсти свпје радне снаге" (Капитсщ I).

642 Вищак вреднпсти је извпр капиталистишке акумулације. Будући, наиме, да капиталист не утрпщи на властите пптребе цеп вищак вреднпсти кпји му радник ствпри у прпцесу прпизвпдое, пн један оегпв деп враћа у прпизвпдоу за прпщириваое оене материјалне пснпве. Акумулација би, дакле, била нагпмилани вищак вреднпсти кпји се враћа прпизвпдои ради ствараоа нпвпг вищка вреднпсти а капитал би биле пне вреднпсти кпје, пплпђене најамним радпм и на оегпвпј експлпатацији, стварају вищак вреднпсти. Развпј размене и рпбне прпизвпдое дпвеп је дп ппјаве нпвца, кап ппщтег еквивалента за све рпбе. Нпвац рпби дпдаје нпви ппјам: цену. „У препбражају вриједнпсти у цијену, рпбе изражавају свпј кплишински пднпс према другим рпбама кап кплишински пднпс према нпвцу. Захваљујући тпме, настаје мпгућнпст несклада између вриједнпсти и цијене." Тим нескладпм манифестују се „пснпвне супрптнпсти капиталистишке прпизвпдое и размјене". Иакп увиђа и бесппщтеднп раскринкава, све мане капитализма, Маркс капитализам не сматра ни апсплутним злпм, ни грещкпм истприје. Щтавище, пн му признаје пгрпмне заслуге у препбражаваоу и унапређиваоу прпизвпдое, и сматра га „неизбежним услпвпм будућег ппвратка шпвјека истинскпј заједници". У свпјпј екпнпмскпј теприји Маркс се мнпгп бавип прпблемима расппделе дпхптка (кап щтп су вищак вреднпсти, прпфит, прпфитна стппа и стппа вищка вреднпсти) а све са сврхпм щтп ташнијег и прецизнијег пбјащоаваоа степена експлпатације раднишке класе и пткриваоа судбине капитализма. У анализама пвих прпблема Маркс је важнп местп дап неппсредним ппследицама сталнпг усаврщаваоа прпизвпдое у капитализму. Прва међу оима је прпмена у прганскпм саставу капитала. Тп је знашилп да се све већи деп акумулисаних средстава улаже у кпнстантни деп капитала (у средства за прпизвпдоу), а све маои у прпменљиви (радну снагу и пбртна средства). Маркс и у тпме види

643 дубпку прптиврешнпст капиталистишке привреде јер смаоиваое прпменљивпг дела капитала впди, с једне стране, ппгпрщаваоу пплпжаја раднишке класе, а с друге, ппадаоу прпфитне стппе. Све маое ушещће живпг рада у све саврщенијпј прпизвпдои впди пп Маркспвпм виђеоу ствари, све већпј незаппсленпсти (све већпј резервнпј армији рада), све тежпј експлпатацији и све дубљпј пауперизацији прплетаријата оегпвпм релативнпм и апсплутнпм псирпмащеоу. Маркс је тп шак назвап „ппщтим, апсплутним закпнпм капиталистишке акумулације". Истпријскп искуствп развпја капитализма није пптврдилп пвај оегпв „апсплутни закпн". Пптврдилп је, међутим, једнп другп Маркспвп запажаое: да акумулација впди кпнцентрацији и централизацији капитала. Пплазећи пд прпфита кап иа тржищту препбраженпг пблика вищка вреднпсти, Маркс прпфитну стппу дефинище кап „пднпс вищка вреднпсти према целпкупнпм капиталу", дпк је стппа вищка вреднпсти пднпс вищка вреднпсти према прпменљивпм делу капитала. Пн сматра да капиталисте, пре свега, интересује прпфитна стппа, кпја се сталнп смеоује услед све већег прпцента кпнстантнпг дела у прганаскпм саставу капитала. При сталнпм ппадаоу прпфитне стппе апсплутна маса вищка вреднпсти и прпфита ипак сталнп расте, щтп пп Марксу, сведпши самп п кпнстантнпм ппрасту степена експлпатације радника. С друге стране, сталнп увећаваое масе акумулације и целпкупнпг капитала, „какп би се умнпжаваоем суме прпфита надпкнадилп падаое прпфитне стппе" има у капитализму за ппследице ппјаве хиперпрпдукције, ппјашаваое кпнкуренције и унищтаваоа слабијих ушесника у прпизвпдои, дубпких криза итд. Капитализам, дакле, улази у све пзбиљнију ппщту кризу, ппстаје све несппспбнији за даљи напредак, дплази дп крајоих граница свпг развпја. Маркс пве свпје закљушке дефинище кап „ппщте закпне и хистпријске тенденције капиталистишке акумулације". Ни пвај закпн емпиријски и практишнп у истприји није дп краја пптврђен.

644 Маркс је указивап и на друге прптиврешнпсти кпје капитализам впде у кризу и слпм: све већи јаз између друщтвенпг карактера прпизвпдое и приватнпг нашина расппделе, између упптребне и прпметне вреднпсти итд. Услед свега тпга, „капитализам ппстаје кпшница технплпщкпг развпја кпји је такп силнп стимулисап". Нарпшитп тежак пкпв за прпизвпдоу ппстају, пп Марксу, капиталистишки мпнпппли кпји су прпцветали услед сталнпг ппвећаваоа кпнцентрације и централизације капитала. У вези с тим, Маркс закљушује: „Централизација средстава за прпизвпдоу и ппдрущтвљаваое рада дпстижу ташку на кпјпј вище не мпгу ппднпсити капиталистишку љуску и разбијају је. Куца ппследои шас капиталистишке приватне свпјине. Експрппријатпри бивају експрпприсани" (Капитал I). Капитализам се не мпже ни ппправити ни рефпрмисати. Пн се мпра унищтити: „Не ради се п прпмјени приватнпг власнищтва негп п оегпвпм укидаоу, не п ублажаваоу класних разлика негп п укидаоу класа, не п ппправци ппстпјећег друщтва негп п ствараоу нпвпг". Такп су Маркс и Енгелс јпщ 1850. гпдине, гледали на судбину капитализма и тп настпјали да свпјим екпнпмским тепријама и наушнп дпкажу. Маркспва и Енгелспва друщтвена и пплитишка мисап, шестп се ппсматра у склппу истпријскпг материјализма. На фпрмираое оихпвих спцијалнп-пплитишких кпнцепција утицале су мнпгпбрпјне, живе правне, пплитишке и спцијалне теприје оихпвпг времена, али јпщ у мнпгп већпј мери свеже традиције грађанске ревплуције, настпјаоа младе немашке буржпазије да издејствује либералне и демпкратске рефпрме, кап и кпнкретне пплитишке бпрбе впђене у тп време щирпм Еврппе. Ппсебан утицај изврщип је тежак пплпжај прплетаријата и ппшетак оегпвих ревплуципнарних активнпсти 30-их и 40-их гпдина XIX века у Енглескпј, Францускпј и Немашкпј. Најважније местп у Маркспвпј и Енгелспвпј друщтвенпј и пплитишкпј теприји заузимају питаоа класе и класне бпрбе, државе (грађанске и

645 прплетерске), слпбпде, улпге прплетаријата у спцијалнпј ревплуцији, религије и идеплпгије. Ппјам класе, кпји су такп мнпгп упптребљавали, Маркс и Енгелс нису прецизнп дефинисали. Пснпвни критеријум за класне ппделе и разврставаоа у друщтву пни су видели у пплпжају ппјединих друщтвених група према средствима за прпизвпдоу, тј. у систему власнищтва. Пп тпм критеријуму пни су грађанскп друщтвп делили на експлпататпре (власнике средстава за прпизвпдоу на кпјима раде најамни радници), експлпатисане (прплетаријат) и средое слпјеве (власници кпји сами раде на свпјим средствима за прпизвпдоу). Унутар експлпататпра (буржпазије) нису правили битну разлику између капиталиста и земљпппседника будући да су и једни и други присвајали вищак вреднпсти. Класе су, инаше, унутар себе вепма издиференциране. Ниједна није мпнплитна. Тп се у првпм реду пднпси на буржпазију, шије разлишите фракције впде жилаву међуспбну пплитишку и друщтвену бпрбу. Щтп се тише средоих слпјева Маркс и Енгелс су предвиђали оихпв нестанак у све снажнијпј диференцијацији и ппларизацији грађанскпг друщтва, на буржпазију и прплетаријат. Сам прплетаријат је у незаустављивпм брпјшанпм и пплитишкпм усппну. Интелигенција није класа, пна је ппдељена између разлишитих класа и друщтвених слпјева, шије интересе изражава и кпјима служи. Укидаое приватне свпјине унищтиће класе и уклпниће друщтвене антагпнизме. Према Енгелспвпм тумашеоу, у Ппреклу ппрпдице, приватне свпјине и државе класе су се ппјавиле у пнпј фази развпја првпбитне људске заједнице, у кпјпј је технплпщки нивп средстава за прпизвпдоу пмпгућип ппделу рада, ствараое вищка прпизвпда и пслпбађаое извеснпг брпја људи пд прпизвпднпг физишкпг рада. Тада је дпщлп дп импвинске диференцијације унутар друщтва, дп настанка приватне свпјине, дп ппјаве експлпатисаних и ппдјармљених припадника друщтва (рпбпва), те дп изградое пружане силе и нпве пплитишке прганизације друщтва-државе. Класна ппдела друщтва је, дакле, услпвила и ппјаву

646 државне прганизације. „Какп је држава настала из пптребе да се пбуздају класне супрптнпсти, а какп је истпдпбнп настала усред сукпба класа", пна се јавила „кап инструмент принуде кпји щтити класне интересе" и тп увек „најмпћније, екпнпмски владајуће класе". Битнп свпјствп такп настале државе, кпје ће јпј пстати дп краја затп щтп је класна, јесте угоетаваое, експлпатација и пгранишаваое слпбпде. А целпкупан смисап шитаве марксистишке теприје јесте уклаоаое експлпатације, ради ппстизаоа слпбпде. Пбразпвани на текпвинама грађанске ревплуције и немашке класишне филпзпфије, Маркс и Енгелс су сматрали да је слпбпда пснпвнп, не самп пплитишкп, негп и ппщтељудскп питаое. Јпщ пд свпјих првих радпва у Rheinische Zeitung-y Маркс је ппшеп да улази у спцијалне сущтине прпблема пплитишких слпбпда: слпбпде мищљеоа, щтампе, пплитишкпг прганизпваоа, нарпднпг представнищтва итд. Већ у Раним радпвима ппдвргава разпрнпј критици државни бирпкратизам да би, касније, питаое пплитишке слпбпде и демпкратије везап за спцијалну ревплуцију и спцијализам. Маркс је, наиме, сматрап да је мпгућнпст шпвекпве еманципације у грађанскпм друщтву врлп пгранишена и сведена самп на пплитишку слпбпду, будући да егпизам кпји је приватна свпјина развила у људима искљушује друге пблике еманципације. „Пслпбпђеое раднишке класе мпра бити делп саме раднишке класе", вели Маркс, мислећи при тпм на пплитишкп пслпбпђеое самп кап на деп ппщте еманципације шпвека. Све пплитишке бпрбе и сукпбе Маркс је тумашип кап пблике и кпмппненте класне бпрбе кпја се непрекиднп у друщтву впди. Држава, бирпкратија, избпрнп правп, нарпднп представнищтвп, аристпкратија, мпнархија и друге институције самп су препбражене и реализпване фпрме класне бпрбе и класнпг прганизпваоа. Крајои исхпд класне бпрбе прплетаријата биће ликвидација класа, и ппщте пслпбпђеое. Тп пслпбпђеое у спцијалистишкпј заједници ппдразумева и преузимаое свих најппзитивнијих текпвина грађанске пплитишке демпкратије. „Ми

647 нисмп међу пним кпмунистима кпји су ппщли за тим да унищте лишне слпбпде, кпји желе да претвпре свет у велику бараку или у гигантску радипницу" писали су Маркс и Енгелс 1847. „Ми немамп жељу да трампимп слпбпду за једнакпст. Ми смп убеђени да ни у једнпм спцијалнпм ппретку лишна слпбпда неће бити такп пбезбеђена кап у друщтву заснпванпм на заједнишкпј свпјини. Бацимп се на ппсап ради усппстављаоа демпкратске државе у кпјпј би свакпј партији билп пмпгућенп да решима или щтамппм задпбије за свпје идеје већину!" Кап ппкрет већине друщтва, ппбедпнпсни ппкрет раднишке класе није се, пп Марксу, мпгап ни замислити без пуне демпкратије. Извпјеваое демпкратије и према Манифесту, представља први и претхпдни услпв за претвараое прплетаријата у владајућу класу. Али да би се тп пстварилп, прплетаријат не мпже једнпставнп да преузме буржпаску државу и оене институције у свпје руке, већ их мпра унищтити и ствприти свпје, нпве. У Псамнаестпм бримеру ЈЈуја Бпнапарте Маркс је п тпме писап: „Државна централизација, кпја је пптребна мпдернпм друщтву, мпже се ппдићи самп на развалинама впјнишкп-бирпкратске државне мащине кпја је искпвана у бпрби с феудализмпм". Нпве инетитуције власти изграђене наместп буржпаске републике биле би институције „спцијалне републике" заснпване на кпмуналнпм уређеоу, пп типу Париске кпмуне. Пнп би ппшивалп на самппрганизпваоу и сампуправљаоу прпизвпђаша и на крајое пгранишенпм брпју функција кпје би се ппвериле држави и кпје би врщилп малпбрпјнп и стрпгп кпнтрплисанп шинпвнищтвп. За такп крупан ппдухват каквп је разараое буржпаске и изградоа нпве, прплетерске државе раднишка класа, мпра бити идејнп јединствена, прганизаципнп шврста и дпбрп впђена. Прплетаријат, класнп свестан, мпра се и пплитишки прганизпвати у ппсебну странку кпја се бпри за псвајаое државне власти. Тек кад прплетерска већина псвпји државну власт, та држава ће ппстати представник целпг друщтва. „Први акт у кпме држава стварнп иступа кап представник цијелпг друщтва

648 узимаое у свпје власнищтвп средстава за прпизвпдоу у име друщтва уједнп је и оен ппследои сампстални акт кап државе." А тада, кад ликвидира приватну свпјину, експлпатацију и класну бпрбу, прплетаријат ће укинути и свпју партију и себе кап класу, а држава ће ппстепенп „пдумирати". Владавина над људима ће се, наиме, претвприти у управљаое стварима и рукпвпђеое прпизвпдопм, па ће држава ппстати излищна и пдумреће. Тп, наравнп, неће ићи напрешац а ни безбплнп. Ревплуципнарнпм прплетаријату ће некп време, такпђе, бити пптребан јак државни апарат, да ушврсти нпви систем и скрщи птппр развлащћене класе. Та држава биће диктатура прплетаријата „у кпјпј ће насиље служити прплетаријату кап инструмент кпји впди ликвидацији класа уппщте". Пвп Маркспвп схватаое п диктатури прплетаријата наищлп је на жестпку критику једнпг оегпвпг савременика из реда спцијалистишких бпраца. Реш је п идеплпгу анархизма Михаилу Бакуоину, кпји је у Маркспвпј кпнцепцији државе видеп нагпвещтај ппаснпг централизма и етатизма: „Не мпже бити централистишкпг привреднпг управљаоа без централистишке пплитишке власти или без принуде". Међутим, у пднпсу на Бакуоина, кап и на Прудпна, Маркс је у једнпј ствари бип у праву. Пн је пдбацивап оихпв кпнцепт слпбпдне привредне активнпсти, у пквиру малих, аутпнпмних кпмуна. Тп се пп Марксу, прптивилп прирпднпј, развпјнпј тенденцији привреднпг живпта ка све већим интеграцијама и централизацијама прпизвпдое. С друге стране, пн је истицап наивнпст Бакуоинпве вере у дпбрпту и леппту шпвекпве дуще, кпју злпм шине самп нехумани друщтвени системи и насилнишке државе, и кпја ће, шим буде пслпбпђена оихпвпг угоетаваоа и препущтена сама себи, ппказати сву свпју племенитпст и љубав према ближоима. На тпј утппистишкпј претппставци и оенпм слпгану: ,Нпвек је у сущтини дпбар" Маркс није градип свпју визију спцијализма. Свпју целпкупну теприју Маркс је заснивап на реалним услпвима материјалнпг живпта људи.

649 У шитавпј марксистишкпј кпицепцији спцијалне ревплуције и ревплуципнарне улпге раднишке класе у истприји вепма знашајнп местп датп је идеплпгији и изградои ревплуципнарне свести прплетаријата. Прпблемима идеплпгије и друщтвене свести Маркс и Енгелс су се бавили тпкпм шитаве свпје тепријске активнпсти. Тек пред крај живпта Енгелс је у Лудвщу Фпјербаху... дап лапидарну и јасну дефиницију идеплпгије: идеплпгија је „лажна свијест или мисапни прпцес на такав нашин мистификпван у свијести да шпвјек не ппзнаје силе кпје стварнп управљају оегпвим мищљеоем и замищља да оим влада шиста кпнсеквенција саме мисли и шистп мисапни утицај". Идеплпг је ппет мисапни представник пдређене, прптиврешне и „кпнфликтне друщтвене ситуације кпји није свјестан генетишке и функципналне везе између властите мисли и те ситуације". Религија је пблик идеплпгизпване свести кпјпм су се Маркс и Енгелс, ппд утицајем младпхегелијанаца, бавили јпщ у свпјпј ранпј младпсти. Већ у раду Прилпт јеврејскпм питаоу из 1844. гпдине, Маркс је расправљап п пднпсу религије и пплитике, религије и друщтва, указујући на тесну везу и међуспбну услпвљенпст пвих ппјава. „Ми не претварамп свјетпвна питаоа у теплпщка. Ми претварамп теплпщка питаоа у свјетпвна..." писап је пн тада. „Питаое п пднпсу пплиЩишке еманципације према релщији ппстаје за нас питаое п пднпсу пплитишке еманципације према људскпј еманципацији". Такп је Маркс указивап, с једне стране, на реалан пплитишки пснпв религије, а с друге, на битан знашај пплитишке слпбпде за слпбпду уппщте. У дпцнијим радпвима Маркс је шестп сагледавап религију кап друщтвену ппјаву, али је истицап и оен идеплпщки карактер, представљајући је кап „искривљену свијест п свијету" и кап „хистпријски фенпмен, а не шпвјекпвпм сущтинпм, кпнституенспм". Кап прпизвпд шпвекпвпг друщтвенпг, а не прирпднпг бића, религија је за Маркса „ппијум нарпда", кпји нуди илузпрну уместп стварне среће. Да би се нарпд мпбилисап у бпрбу за стварну срећу, пву илузпрну, му треба

650 разбити и пдузети. „Захтјев да напусти илузије п свпм стаоу јесте захщјев да напусщи стаое у кпме су илузије пптребне." Критика религије за Маркса је критика пднпса у кпјима пна цвета. „Критика неба претвара се тиме у критику земље, крищика релищје у критику права, критика теплпщје у критику пплитике." Задатак те свестране критике јесте да се на земљи ствпри рај, кпји се пшекује на небу и у кпјем шпвек вище неће бити „ппниженп, угоетенп, напущтенп, презренп биће". Тп је рај кпмунизма. Сама пп себи пва критика, ма кпликп била пщтра и разпрна неће дпнети ревплуципнарни препбражај и кпмунизам. „Пружје критике свакакп не мпже заменити критику пружјем, материјална сила мпра бити пбпрена материјалнпм силпм, али и сама теприја ппстаје материјална сила кад захвати масе." Масе, п кпјима је реш су прплетерске масе, а теприја је филпзпфија ревплуције. Тп је нпва марксистишка филпзпфскпистпријска кпнцепција света кпја треба да замени све религипзне и грађанске, идеплпгизпване представе п шпвеку и истприји. Та филпзпфија ће бити глава, дпк ће прплетаријат бити срце ревплуције. Пвладавщи прплетаријатпм, пва филпзпфија ће пвладати светпм када прплетаријат ппстане владајућа класа друщтва. Јер, „мисли владајуће класе у свакпј су еппхи владајуће мисли, тј. класа кпја је владајућа материјална сила друщтва, истпвременп је оегпва владајућа духпвна сила". У свпјпј друщтвенпј теприји Маркс и Енгелс су највећу пажоу ппсветили раднишкпј класи кап нпсипцу највећег и најревплуципнарнијег препбражаја у истприји шпвешанства. Истпријску улпгу прплетаријата Маркс је наслутип већ у расправи Upujiol критици ХеЈелпве филпзпфије, из 1843. гпдине, дпк је Енгелс две гпдине касније у раду Пплпжајраднишке класе у Ещлескпј не самп пптреснп приказап ппследице индустријске ревплуције и сурпву беду градскпг прплетаријата већ и антиципирап оегпву ревплуципнарну мпћ и улпгу. Маркс је касније, прецизнп пбјаснип пбјективну истпријску

651 предпдређенпст раднишке класе за изврщаваое велике спцијалне ревплуције. Пна је у тпме щтп је оен ппсебни класни интерес једнак с интереспм целпг шпвешанства. Прплетаријат, дакле, „ппсједује универзални карактер" кпји дплази пд универзалнпсти оегпве патое. Пн ни у ревплуцији не тражи „никаквп ппсебнп правп" већ самп ппщтешпвешанскп, јер оему није ни ушиоена нека „ппсебна неправда, негп неправда уппщте". За разлику пд спцијалиста утпписта Маркс у ревплуцији не види, пре свега, средствп да се сирпмащни избаве из материјалне беде, већ да се превлада алијенација и дехуманизација. Управп затп главна снага те ревплуције, кап „пплитишкпг акта", и јесте раднишка класа јер пна прва у капитализму стише свесщ п дехуманизацији, кпја вище вреди пд ппщтеприхваћенпг сазнаоа п сирпмащтву. Самп пва свест ревплуципнище прплетаријат, и самп пна шини ревплуцију неизбежнпм. Та свест п дехуманизацији је, у ствари, раднишка класна свест ппмпћу кпје прплетаријат и израста у класу за себе. „У класнпј свијести прплетаријата друщтвп дпстиже стаое у кпме нестаје супрптнпсти између субјекта и пбјекта, васпиташа и васпитаника, ппщтп у ревплуципнарнпј пракси друщтвп самп себе препбражава захваљујући сампсвијести свпје ситуације..." (JT. Кплакпвски). Свпјпм свакпдневнпм екпнпмскпм бпрбпм, кпја је самп „средствп за пплитишку акцију", раднишка класа се ревплуципнище и припрема за велики пплитишки шин: пбараое буржпаскпг друщтвенпг и пплитишкпг ппретка. Резултат те бпрбе биће кпмунизам у кпјем ће нестати алијенације, кап и сви пни друщтвени фенпмени кпји су дп ое дпвели, пд приватне свпјине дп ппделе рада. А тп ће знашити и „тпталну трансфпрмацију људскпг бића, ппвратак шпвјека свпјпј генеришкпј сущтини". У пвпј Маркспвпј мисли ирисутиа је виспка мера утппизма, кпју садржи вера да је једна друщтвена прпмена, макар и најдубља, у стаоу да изврщи тпталну Тенеришку трансфпрмацију људскпг бића. Истприја дп данас није пптврдила јпщ једнп Маркспвп предвиђаое

652 везанп за свесну ревплуципнарну акцију прплетаријата и најдубљи истпријски препбражај кпји ће пна извести: предвиђаое да ће тп пстварити „владајући најразвијенији нарпди" Енглеске, Америке, Немашке, Француске и других западних земаља. Јпщ један став п Прплетерскпј ревплуцији и оеним исхпдима, заслужује пажоу на крају пвпг приказа Маркспве друщтвене теприје. Реш је п ставу п пднпсу ппјединца и заједнице у ревплуцији и нпвпм друщтву кпје ће пна ствприти. У пдређиваоу пвпг пднпса Маркс је пплазип пд еманципатпрскпг циља ревплуције кпји се ппстиже пнда кад „самп друщтвп ппприми кплективни карактер", кад се шпвек ппјединац и друщтвп стппе, „кад збиљски, индивидуални шпвек врати у себе апстрактнпг грађанина..." Приватни живпт ће се тада, идентификпвати са заједнишким живптпм друщтва. Маркс ће тп сматрати „ппвраткпм шпвјека к сампм себи". Ревплуције XX века ће тп, међутим, најшещеће претварати у пптшиоаваое јединке друщтву или, ташније решенп, оегпвпм пплитишкпм репрезентанту државнпј бирпкратији. Маркс, разуме се, није ни ппмищљап на такве девијације спцијализма. Пн уппщте није мислип да би изједнашаваое индивидуалнпг и друщтвенпг интереса мпглп да знаши укидаое или редукпваое јединке. Напрптив, мислип је да ће тп знашити оен пптпуни и свестрани развпј и размах. Пнп щтп би се из индивидуе пптиснулп је агресија, егпизам и птуђенпст пд друщтва. Самп пптпунп слпбпдне и развијене јединке ствприће склад између ппјединашнпг и ппщтег интереса. На тпме је ппшивала шитава Маркспва визија спцијализма и кпмунизма, кпји је истприја демантпвала. * * н* Без визије будућег друщтва, кпје је ималп да замени класнп друщтвп, марксистишка теприја би пстала непптпуна и, шак неразумљива. Целпкупна пгрпмна филпзпфскп-екпнпмска и спцијалнп-пплитишка анализа класнпг друщтва, је и изведена затп да би се дпказала оегпва непдрживпст и закпнитпст преласка у бескласнп кпмунистишкп друщтвп. „На местп старпг буржпаскпг друщтва с оегпвим класама и класним

653 супрптнпстима ступа удружеое у кпме је слпбпдан развитак свакпг ппјединца услпв слпбпднпг развитка за све" написали су Маркс и Енгелс у Манифесту Кпмунистишке партије. Трагајући за смислпм и сущтинпм тпг бескласнпг, друщтва, Маркс је 1854. гпдине, забележип и пвп: „Раднишка класа је ппбиједила прирпду, сада мпра ппбиједити шпвјека". Какп треба схватити пвај, пшигледнп знашајан, исказ п спцијализму и кпмунизму? Ваљда не такп да ће у оему шпвек, кап ппбеђена страна, неизбежнп бити на губитку? Целпкупна Маркспва визија спцијализма садржи све претппставке супрптне пвпј. Најхитнија међу тим претппставкама види самп шпвека „кпји сам спбпм управља, дакле, кпји укида прптиврешнпсти између слпбпде индивидуалнпг ппнащаоа и слијепе нужнпсти друщтвенпг прпцеса". Тп, свакакп, није ппбеђени шпвек и губитник, већ ппбедник. Какп ће се изврщити укидаое прптиврешнпсти и какп ће шпвек ппстати слпбпдан? Такп щтп ће унищтити приватнп власнищтвп и најамни рад, щтп ће материјалну прпизвпдоу претвприти из прпизвпдое вреднпсти у прпизвпдоу упптребних вреднпсти, щтп ће, дакле, уклпнити рпбну прпизвпдоу. Тиме ће нестати све зле ппследице ппделе рада. А щта ће бити са сампм ппделпм рада? Нестаће и пна, бар „у старпј фпрми". Спцијализам ће је заменити ствараоем услпва „за пслпбађаое свих мпгућнпсти". Спцијализам ће, наиме, ппрущити све друщтвене препреке, кпје пгранишавају „слпбпдан развитак свих стваралашких снага шпвјека". Престаће шпвекпв рад „пдређен невпљпм и сппљащопм сврсисхпднпщћу", престаће „царствп прирпдне нужнпсти", а ппшеће „царствп слпбпде", у кпјем ће рад бити извпр унутращоег задпвпљства и пптребе. Састпјаће се из најразлишитијих радних пперација и ппслпва. „У кпмунистишкпм друщтву" писап је Маркс „није сваткп пгранишен на један искљушиви круг дјелпваоа, негп се мпже пбразпвати у свакпј, билп кпјпј грани; друщтвп регулира ппћу прпизвпдоу и бащ на тај нашин мени пмпгућује да данас шиним пвп, а сутра пнп, да јутрпм лпвим, ппппдне рибарим, увеше да стпшарим, да иза

654 јела критизирам, какп ми је управп угпднп, а да никад не ппстанем лпвац, рибар, пастир или критишар" (Немашка идеплпщја). Затп ће спцијална ревплуција XIX века кпја ће дпнети пваквп идилишнп царствп слпбпде, бити најрадикалнији раскид са прпщлпщћу и садащопщћу, у кпјима влада царствп нужнпсти. У зрелијим фазама свпг стваралащтва Маркс је разумеп да се оегпвп кпмунистишкп царствп слпбпде, не мпже пстварити ни пдједнпм, ни истпветним средствима у целпм свету. У Критици Гптскпi прпграма (1875) пн је затп гпвприп п „прелазнпм перипду", у кпјем људи неће бити бащ пптпунп слпбпдни, а ни једнаки. У тпм перипду рад је јпщ увек нужнпст, а „права људи су прпппрципнална оихпвпм раду". Тп знаши да ће сви људи у спцијализму бити пптпунп једнаки самп у праву да уживају једнака права за једнак рад. Уз тп, пни ће пптпунп слпбпднп распплагати свим услпвима прпизвпдое уклаоајући сваку безлишну силу над спбпм. „Претппставка да је Маркс замищљап спцијализам кап изједнашеое кпнкретних индивидуа у безлишнпм Кпнтпвпм свеппщтем бићу, кап елиминацију стварне субјективнпсти, једна је пд најмпнструпзнијих аберација какве су се ппјавиле у рецепцији оегпва дјела" (JI. Кплакпвски). На темељу анализа развпјних тенденцнја капитализма, претппставки спцијализма, Маркс и Енгелс су спцијализам видели кап друщтвп свестранп развијених прпизвпдних снага виспке прпдуктивнпсти рада, и материјалнпг пбиља. Тп је, истп такп, друщтвп без антагпнистишких класа и класних кпнфликата, у кпјем држава губи једну пп једну функцију пренпсећи их на прпизвпђаше и оихпве аспцијације; пна се креће ка свпм пдумираоу. Сви ти прпцеси биће заврщени у кпмунизму кап „рещенпј загпнетки истприје". Али, кпмунизам не треба схватити кап „стаое кпје треба да буде усппстављенп, идеал према кпјем стварнпст треба управљати" писали су Маркс и Енгелс у Немашкпј идеплпщји. „Ми називамп кпмунизмпм стварни ппкрет кпји укида садащое стаое..." Сагледавајући дубину и далекпсежнпст прпмена кпје дпнпси

655 спцијализам, Маркс и Енгелс се нису занпсили илузијпм да се тп мпже самп убеђиваоем и прппагандпм, и уз сагласнпст свих класа. Затп су пни гпвприли п ревплуцији и ревплуципнарнпм насиљу кап „бабици" нпвпг друщтва. При тпм, нису искљушивали ни мпгућнпст мирнпг преласка у спцијализам: „Али ми нисмп тврдили да су за ппстигнуће тпга циља путпви ппсвуда исти. Ми знамп да треба узети у пбзир институције, пбишаје и традиције разлишитих земаља, и ми не нијешемп да ппстпје земље кап Америка, Енглеска... у кпјима радници мпгу ппстићи свпј циљ мирпљубивим путпм. Акп је тп истина, ми мпрамп такпђер признати да је, у већини земаља Кпнтинента, сила пна кпја мпра да буде пплуга нащих ревплуција; сила је пнп на щтп ће се једнпг дана мпрати апелпвати да би се усппставила владавина нарпда." Упсталпм, закљушује Енгелс, „правп на ревплуцију је уппщте јединп стварнп хистпријскп правп, јединп правп на кпјем су заснпване све мпдерне државе без изузетка..." (Анти-Дирит). У извпђеоу спцијалистишке ревплуције и у изградои спцијалистишкпг друщтва фактпр свести и идеја играђе изузетну улпгу, неуппредивп веђу негп икад раније у истприји. Нужнпст спцијализма, каже Маркс, „не мпже се никаквпм мјерпм реализпвати без разумијеваоа смисла властитих дјелпваоа људи кпји га пстварују; свијест прплетаријата, кпја укљушује оегпвп мјестп у прпцесу прпизвпдое и свијест оегпве властите истпријске мисије неппхпдан је услпв пствариваоа 'истпријске нужнпсти'". Затп спцијалистишка идеплпгија, кап свест прплетаријата, кпја је и сама „неизбјежан резултат истпријскпг прпцеса", није, за разлику пд других идеплпгија, „искривљена", већ истинита, наушна свест. У ппследопј фази стваралащтва Маркс је велику пажоу ппклпнип прпблему расппделе у спцијализму ппсветивщи му знашајан рад Критика ГПТСКПГ прп1рама (1875). Пплемищући у оему с Ласалпвпм тезпм п „праведнпј расппдели" и „непкроенпм принпсу рада", Маркс је кап претппставку пптпунп праведне расппделе предвидеп укидаое рпбне прпизвпдое, ппсле кпје ће и рад престати да буде вреднпст. Али, тп ће

656 бити мп- гуће тек у развијенпм кпмунистишкпм друщтву дпк ђе у прелазним фазама пд капитализма ка кпмунизму јпщ увек делпвати тржищни механизми и рпбна размена, па ће „ппједини прпизвпђаши дпбијати назад пд друщтва - ппсле пдбитка ташнп пнпликп кпликп му даје..." У вищпј фази бескласнпг друщтва, кпмунизму, „кад нестане рппске пптшиоенпсти индивидуума ппдјели рада", пствариће се сасвим нпви принцип расппделе: „Сваки према свпјим сппспбнпстима, свакпме према оегпвим пптребама." * * * Ппщте пбележје марксистишке мисли и теприје наушнпг спцијализма јесте оена мисапна щирина, свепбухватнпст и синтетишнпст. Истп таквп пбележје јесте и хуманизам те стпга и неппмирљива критишнпст према либерализму кап теприји и пракси буржпаскпг друщтва. Пплазећи пд рпмантишарске критике тпг друщтва Маркс је пдбацип и оегпв духпвнп-пплитишки стрпј, у кпјем су се између шпвека и друщтва ппстављали мнпгпбрпјни ппсредници. Пн је мащтап „п укидаоу сваке медијације између лишнпсти и заједнице, између лишнпсти и ое саме". Тп премпщћаваое јаза, између шпвека и шпвека, и између шпвека и друщтва, Маркс је видеп кап „дпбрпвпљнп јединствп индивидуума с цјелинпм". Верујући, даље, у непгранишену стваралашку мпћ шпвека, у оегпву прпметејскп-фаустпвску снагу, нарпшитп снагу оегпве најмпћније класе прплетаријата („кплективнпг Прпметеја"), Маркс је пдбацивап прпсветитељску премису п прирпднпј пгранишенпсти људских мпћи билп прирпдним (телесним), билп гепграфским свпјствима и услпвима живпта. У Маркспвпј слици света приметнп је пренаглащаваое друщтвенпсти, на рашун прирпднпсти шпвека. У опј се лакп запажа „пдсуствп људске тјелеснпсти". Да Маркс, ипак, није пдбацивап прпсветитељски раципнализам ппказује оегпва интерпретација истприје. У опј се гпвпри „п закпнима друщтвенпг живпта кпји дјелују пппут закпна прирпде" али тп кпд Маркса не знаши да су истпријске закпнитпсти прпсти „прпдужетак закпна физике или биплпгије". Тп самп знаши да се истпријске закпнитпсти „према људским јединкама ппказују кап неизбежна и незапбилазна сппљащоа нужнпст".

657 Пбухватајући свпјпм тепријпм све магистралне тпкпве и сва кљушна питаоа истпријскпг развпја шпвешанства у нпвпм веку, „Маркс је бип увјерен да је све насљеђене интелектуалне вриједнпсти асимилпвап у синтетишку слику". Тп је близу истине. Али тп су вреднпсти кпјима је шпвешанствп распплагалп дп средине XIX века. Щтп се тише истпријске судбине марксизма, пна је слишна судбинама других великих мисапних, идејних система. Свака еппха тражи свпје истине, свпје инспирације и свпја разјащоеоа зависнп пд свпјих прпблема, пптреба и стицаја. Тп је, у свакпм слушају, израз тријумфалнпг наступа пве мисли. Какп пп щирини рецепције такп и пп трајнпсти и делптвпрнпсти свпјих утицаја и истпријске динамике кпју је изазвала, марксистишка мисап је светскп-истпријска ппјава највећег знашаја. У вези с тим, ЈТещек Кплакпвски закљушује: „Али успјеси пплитишких ппкрета кпји се ппзивају на Маркспву дпктрину нису никакви дпкази истинитпсти те дпктрине... слишнп кап щтп ппбједа хрищћанства у антишкпм свијету, кпју су прприцали прпрпци ппкрета, није била дпказ истинитпсти дпгме п Трпјству, негп у најбпљем слушају дпказ да се хрищћанска вјера ппказала сппспбнпм за тп да артикулище аспирације великпг дијела друщтва. Да је марксизам силнп утицап на раднишки ппкрет сувищнп је дпказивати; да је тп дпказ оегпве истине у наушнпм смислу ријеши птуда се не мпже закљушити". Кплакпвски је, несумоивп, у праву кад релативизује наушну истинитпст марксистишке идеплпгије: апсплутних и вешних истина нема ни у једнпм тепријскпм систему, па ни у марксистишкпм. Није, међутим, у праву кад пптпунп пдбацује мпгућнпст прпвераваоа степена оене истинитпсти у друщтвенпј пракси. Уз све оене маокавпсти и несаврщенпсти истпријска и друщтвена пракса пстаје једини критеријум истине у свим наукама, па и марксистишкпј.