Историја и Вера- Жарко Видовић.pdf.pdf

February 10, 2017 | Author: Stefan Adam Koss | Category: N/A

Short Description

Download Историја и Вера- Жа&#...

Description

Biblioteka: Sveti Petar Cetiwski Kolo: Savremena pravoslavna misao

Sa blagoslovom Mitropolita Crnogorsko-Primorskog, Zetsko-Brdskog i Skenderijskog G. AMFILOHIJA Izdaje: Izdava~ka ustanova Mitropolije Crnogorsko-Primorske

Urednik: Protojerej Radomir Nik~evi}

DR @ARKO VIDOVI}

ISTORIJA I VERA

@IVI ZAVET U ISTORIJI, SVETOST I TAJNA ISTORIJE, VLADIKA WEGO[ I VIZIJA SRPSKE ISTORIJE KAO NARODNO–CRKVENE SABORNOSTI, ZAVET I SRPSKA ISTORIJA, OBNOVA SVETOSAVSKOG ZAVETA

Zbornik priredio: Matej Arsenijevi} Korice: Mirko Toqi} [tampa: Finegraf Beograd

CETIWE 2008.

@IVI ZAVET U ISTORIJI

5

@ivi Zavet u istoriji

SV. VUKA[IN JASENOVA^KI U LOGORSKOJ ISTORIJI SRBA Evo dana koji nam je dao Bog: u Arhijerejskoj sabornoj Liturgiji, u Hramu Svetoga Save na Vra~aru, na dan Svetog apostola i evangeliste Jovana 2000 godine, Duh Sveti, kroz usta Crkve, zajednice naroda sa Vaskrslim Hristom, proslavqa imena srpskih Mu~enika i Svetiteqa, Svedoka Hristovih, me|u wima i Svetog Vuka{ina iz Klepaca i Sarajeva, Svetog Vuka{ina Jasenova~kog. Bio je iz hercegova~kog roda Mandrapa koji je svoju granu imao i u Sarajevu: stara ugledna ku}a Mandrapa, u ulici Milo{a Obili}a (Piru{a). (Zbog suvi{e vidnih i “sveìh” tragova NDH i usta{kog terora prema Srbima i Jevrejima, ni same vlasti tito-komunizma se nisu usu|ivale da 1945. godine mewaju nazive, predratne, srpske nazive ulica, trgova i mesta, tako da su ti nazivi ostali isti sve do 1992–1995. godine. Tako i Obala Vojvode Stepe, Bulevar Vojvode Putnika, Nemawina ulica. Tako i Ulica Milo{}a Obili}a u kojoj je bila ku}a porodice Mandrapa.) Mandrape su bili bogata stara trgova~ka porodica u Sarajevu. Bili su dobrotvori i ~uvari imawa i same crkve Svetih Arhangela Mihaila i Gavrila, tzv. “Stare Srpske Pravoslavne Crkve” (iz 15. veka, najstarijeg zdawa u Sarajevu). Si-

6

* Tekst prvobitno objavqen u: Svetigora br. 99, Pokrov Presvete Bogorodice, oktobar 2000. godine, str. 30–33.

7

ISTORIJA

I VERA

novi starog î~a–\or|a Mandrape, êdo i Dobro (Dobrilo), prvi od oko dvadeset i pet godina, a drugi oko dvadeset godina star, bili su ve} od aprila–maja 1941. povezani sa “{umom” to jest, oruànim jedinicama JVO (Jugoslovenske vojske u Otaxbini), sa odredima koji su branili srpska sela i zbegove od usta{kog terora i genocida, jer je to po~elo ve} maja 1941, nedaleko od Sarajeva. No, obojica su stradala u Jasenovcu, gde i wihov stric, Sveti Vuka{in. A do godina 1970–tih preìveli su sin Bogdo (Bogdan, teàk invalid) i k}i Slavka, u~iteqica. Wezin sin, a unuk \or|a Mandrape je oko 1980. bio bibliotekar u “Vije}nici” – Narodnoj (univerzitetskoj) biblioteci, koja }e biti snimqena i u svetskim medijima – 1994. g. prikazivana kao “objekt ga|an srpskim granatama sa Trebevi}a”, a zapravo je stradala u poàru koji je bio name{ten i podmetnut, da bi se uni{tila silna dokumentacija o pro{losti Sarajeva i o zajedni~kom ìvotu triju verskih zajednica (odnosno ~etiri, ukqu~uju}i tu i Jevreje). Sama ku}a Mandrapa u Milo{a Obili}a ulici, reprezentativan primer gra|anke arhitekture 18. i 19. veka (sli~na Manakovoj ku}i u Beogradu, ili jo{ vi{e ku}i u kojoj je sada kafana “Znak pitawa” kod Saborne crkve u Beogradu) bila je predvi|ena za istorijsku za{titu, kao spomenik etni~ke kulture. U toj ku}i je ìveo (i oko trgovine, u “magazama” to jest, magazinima trgova~kim) radio i Sveti Vuka{in, cewen kao revnostan ~uvar i imovine Srpske Pravoslavne Crkve, na Ba{~ar{iji, te upravo taj Hram i Srpsko Sarajevo imaju duboke razloge da Svetoga Vuka{ina, slugu Hristovog i Arhangelovog, slave kao svoga slu`benika i za{titnika. S wim su i êdo i Dobro, a i ostali ~lanovi ku}e Mandrapa, sluìli u Staroj Crkvi kao pojci u horu i kao ~teci. Neka Bog da da i danas taj Hram i samo Srpsko Sarajevo {titi ikona i vera Svetoga Vuka{ina Jasenova~kog (Klepa~kog, Hercegova~kog, Sarajevskog, Srpskog i Svepravoslavnog). Wegov posledwi du{evni izraz bio je Hristov mir, a wegov posledwi pokret bio

8

@ivi Zavet u istoriji

je pokret ruke “Krsta od tri prsta”, te mu je krvnik upravo zbog toga znaka Krsta zasekao i ruku, a onda, poraèn, bacio no` i, jo{ za ìvota svog, pao zbog toga u ve~ni mrak. Neka taj Krsni znak ruke Svetog Vuka{ina Jasenova~kog lebdi nad napa}enim ovim narodom kao blagoslov i mir Vuka{inov, mir Hristov. Jer samo “u ovome znaku }e{ pobediti”: in hoc signo vinces!

Zavera }utawa

Sveti je u Sarajevu ostao negde do juna (mo`da i jula) 1941. g., kada se i mnogi drugi ugledni srpski gra|ani sklawaju: ko u Srbiju, gde nije bilo genocida, ko “u {umu”! Sveti Vuka{in “u {umu”, u Hercegovinu, u selo Klepci, kod âpqine (Naravno, ne u “partizane”, jer wih tada tamo jo{ nije ni bilo!). Od tada o Svetome wegovi ro|aci Mandrape u Sarajevu ne znaju vi{e ni{ta. Prve vesti o wemu i wegovom mu~eni{tvu i veli~ini Hristova svedoka stiù u Sarajevo tek posle rata: ne samo od dr Nedeqka Nede Zeca. A doktor Zec je vest doneo upravo u ku}u preìvelih ~lanova porodice Mandrapa (Bogdanu i Slavki), kad im je 1947. godine do{ao na krsnu slavu (Nikoqe, Sveti Nikola). Tako se za Svetoga znalo ve} negde 1947. godine, i to ne samo u Sarajevu, nego i u Mostaru i u âpqini. I sama porodica i rod Mandrapa smatrani su mu~eni~kima, te se pod utiskom te{kih zlo~ina NDH nad Srbima i Jevrejima ni sama titovska policija Sarajeva nije usu|ivala da dira u ku}u Mandrapa. Ali se o Svetome nije govorilo javno, kao ni o samom Jasenovcu, neprebolnoj rani hiqada porodica Sarajeva i okoline (pa naravno, i ostale Bosne i Hercegovine). Neposredno posle rata sastali su se u Sarajevu preìveli zato~enici (logora{i) Jasenovca. Bili su to ili jasenova~ki “zanatlije” (koji su bili u izdvojenom delu logora, da rade stru~ne zanatske poslove za obli`wi usta{ki garnizon, pa zato po{te|eni i hraweni tokom ~etiri godine!) neki od wih ~ak u~esnici prizna-

9

ISTORIJA

I VERA

tog “Proboja” od aprila 1945. godine; ili zato~enici koji su imali sre}e da ih preuzmu od usta{a Nemci, pa su samo pro{li kroz Jasenovac, na putu za Nema~ku ili zameweni, u akcijama “razmene” zarobqenika izme|u partizana ili ~etnika, s jedne strane, i usta{a, s druge. Namera preìvelih zato~enika je bila da zajedni~ki zapi{u se}awa na Jasenovac i utvr|uju, koliko mogu, ~iwenice o stradawu. Na tim sastancima je obavezno bilo prisustvo UDB-e (policije koja i danas u SR Jugoslaviji slavi 13. maj kao dan svog osnivawa 1943. godine). Tako su podaci i vesti o Jasenovcu mogli sa sastanka zato~enika da pro|u u javnost samo ako to dopusti “Uprava dràvne bezbednosti” (UDB). A kako Broz nikad nije pomiwao niti odobravao da se pomiwe Jasenovac, to je i “trinaesto–majska” Brozova policija gu{ila svaki glas o Jasenovcu. Pa ipak: o Svetom Vuka{inu je znao i govorio i musliman Zaim Top~i}, logora{-zanatlija (posle rata kwièvnik i urednik na Radio-Sarajevu). Ali je zvani~an dràvni (i “dràvotvorni”) stav bio – }utawe, pa i o Starcu Vuka{inu. ]utawe o Starcu Vuka{inu bilo je isto {to i }utawe o Jasenovcu i jo{ vi{e: ideolo{ki obavezno i nametnuto }utawe o istinskoj srpskoj istoriji! Ne govoriti o Jasenovcu, jer je “Jasenovac bio prirodna, logi~na” (i pravedna) “osveta za srpski teror u monarho-fa{isti~koj Jugoslaviji”: taj stav je bio vladaju}i, jer su politi~ku, ideolo{ku snagu tome stavu – kao “shvatawu istorije!” – davali upravo srpski komunisti! Komunizam je traìo ba{ od Srba (od srpskih komunista) takvu “samokritiku” i takvu (satansku) “istorijsku svest”.

Transport za Jasenovac

Danas* mi je, na Liturgiji, u Hramu Svetoga Save, oìvelo se}awe na transport i dolazak u logor Jasenovac. * 21. maja 2000. godine.

10

@ivi Zavet u istoriji

Dana 6. maja 1942, usta{ka policija Nezavisne Dràve Hrvatske priredila je u Sarajevu Srbima “usta{ki |ur|evdanski uranak: besplatan prevoz na teferi~” – u Jasenovac! Na tramvajskoj (ujedno i èqezni~koj) pruzi pored Miqacke – na Obali od Ba{~ar{ije i “Gradske vije}nice” (posleratne Biblioteke i Arhiva) pa sve do Elektrocentrale – bila je postavqena duga kompozicija teretnih vagona, za transport zatvorenika do Jasenovca. (Tramvajska pruga je bila iste {irine kao i èqeznica, uskotra~na, pa je tako voz iz Broda mogao u}i u grad, obi}i ga krugom od Ba{~ar{ije i onda se, pored Miqacke, obalom, vratiti u èqezni~ku stanicu, pa za Mostar ili natrag, za Brod!). Izveli su nas iz zatvorskih }elija i okolnih kasarni ujutro oko ~etiri sata, pred samo svanu}e: zaista na uranak, ali ne \ur|evdanski! (Tada je u vozu pevana, ili mo`da i nastala, sarajevska tu`na pesma “\ur|evdan je” koju }e Goran Bregovi} divno obraditi: i hvala mu na tome!). Tu kompoziciju teretnih vagona vukle su ili gurale tri lokomotive. A silazile su, da budu ukrcane, kolone zatvorenika: iz Jajce-kasarne (na brdu iznad Bemba{e i Nevjestine mahale), iz Gradskog zatvora (iza Gradske Vije}nice, kod Ba{~ar{ije), iz zatvora Beledije, ]emalu{e, Centralnog zatvora (“Sudskog”, austrougarskog); iz kasarne Vojvode Stepe (do NDH 1941. godine smo tako nazivali kasarnu ispod Bistrika, na Trgu 6. novembra, nazvanom tako po danu ulaska srpske vojske u Sarajevo, 1918. godine). A kad voz krene, zaustavi}e se posle nekih pet stotina metara, da tamo napred, u onaj deo kompozicije, primi i zatvorenike iz kasarne Kraqa Petra Prvog, u Novom Sarajevu. (Ta kasarna je 1941. bila Sabirali{te za Jevreje, za wihove porodice, odakle su ih transportovali na gubili{ta. Poku{avali smo mi preìveli logora{i, da od JNA dobijemo dozvolu da to ozna~imo nekom spomen-plo~om, ali je predlog, dat boja`qivo, bio od strane komande “oslobodila~ke” armije grubo odbijen. To je posle 1945. godine bila Pe{adijska {kola i Kasarna Mar{ala Tita!).

11

ISTORIJA

I VERA

Tako se u toj kompoziciji teretnih vagona 6. maja 1942. na{lo oko tri hiqade zatvorenika: mladih qudi, “vojno sposobnih”, sada za Jasenovac. Me|u wima je, a to }u saznati u Sarajevu tek posle rata, bilo i qudi doma}ina koji su bili zatvoreni zajedno sa svojim sinovima: Mandrape, Ko{arci, Mostarice, Kova~evi}i, ]orovi}i, Kowevi}i, Stojanovi}i, Suboti}i, Rubini}i, sve iz sarajevske Piru{e (srpskog kvarta), pa Jovanovi}i, Ili}i, Bogdanovi}i sa Kova~a, na prilazu Jajce-kasarni. Ali, bilo je i muslimana, zatvorenih samo zato {to su se zauzimali za Srbe ili se izjasnili kao Srbi: mladi mostarski pravnici (zavr{ili studije prava u Beogradu), kao Adil Grebo, Ismet Pa{i}, [efkija Kapi}, Mugdim Mehmedagi}, pa i kwièvnik Zija Dizdarevi} (sve u Belediji, u }eliji br. 4. gde sam bio i ja u Gradskom zatvoru). Mostarski muslimani su bili zatvoreni naro~ito zato {to su bili protiv Sporazuma (Cvetkovi}-Ma~ek) kojim je Mostar 1939. godine prikqu~en Banovini Hrvatskoj! To “srbovawe” }e ih sve ko{tati glave. Na teretnim vagonima u koje su nas ukrcavali, pamtim, jo{ su bile, }irilicom i latinicom, stare oznake “JD@” i natpis “sedam kowa (ili) ~etrdeset vojnika”, koliko, za nu`du, moè najvi{e da stane u jedan vagon. Nas su ukrcali i po dve stotine u jedan vagon! A vazduha samo kroz ~etiri re{etkasta mala otvora, u svakom uglu vagona po jedan, visoko pod krovom. Dodu{e, ti vagoni su bili, kao “~etvrta klasa”, voza, predvi|eni i za putnike-seqake koji su i{li “na pazar”, te smo ~esto i mi, |aci na izletima, kao i seqaci, sedeli pre rata putuju}i “na izlet”. Tada su “{iber-vrata” na sredini bila otvorena {irom, na obema stranama. Nije bilo klupa, sedelo se na podu, ali su {iber-vrata bila otvorena te nas je po pet–{est sedelo u otvoru na vratima, na ivici vagona, pevaju}i i “tamburaju}i nogama”, dok je voz i{ao ponekad tako lagano da smo mogli sko~iti na tle da uzberemo usput poneku {qivu, pored pruge! I tada smo, nabijeni u vagon, pred sâm polazak transporta tj. voza – ne znaju}i

12

@ivi Zavet u istoriji

za Jasenovac (ni tada) u vreme NDH, ni (potom) u vreme SFRJ – misle}i da se samo rastajemo od zavi~aja i putujemo, navodno, za Nema~ku kao zarobqenici, pored jo{ otvorenih vrata, zapevali: “S one strane Jajca, gajtan trava raste Po woj pasu ovce, ~uvalo ih mom~e. Mlado mom~e pla~e, jo{ tu`nije pjeva Svaka tu|a zemqa, tuga je golema”! A \ur|ev–dan je! Zapevalo se, da ohrabrimo i obodrimo neke koji su bili kao zgromqeni, paralisani od straha i neizvesnosti. Ali, tada usta{e, pred sâm polazak voza, naglo i s treskom, zatvori{e {iber-vrata vagona i, jasno ~ujemo, stavi{e lance i polugu, te zakatan~i{e. “E, sad pjevajte koliko vam je voqa!” Na|osmo se zbijeni, bez vazduha u mraku. Nije bilo ni vode. Sve potrebe, i one nesavladive, redovne, jutarwe, koje u onoj trci i gurwavi jutros niko nije stigao da obavi u zatvorskoj }eliji (u “{kaf”), obavqale su se stoje}i, jer smo bili tako zbijeni, da niko nije mogao ni da se okrene, ni ruku da pokrene, a kamoli da se raskop~a ili da sedne. De~aci su najpre plakali, a onda padali u nesvest: ne moè se re}i da su “padali”, jer su i onesve{}eni ostajali stoje}i, stisnuti izme|u ostalih. I tako puna dva dana, do Broda, gde smo stigli tek uve~e, 7. maja. Tu je bila prelazna stanica: vagoni {irokog (normalnog) koloseka su bili priterani naporedo uz one uskog, te je trebalo pre}i iz vagona uskotra~ne èleznice u ne{to ve}e vagone normalnog koloseka. Otvaraju se, ~ujemo, vrata u vagonima na{e, sarajevske kompozicije i ~ujemo viku: “Ispadaj, brzo!” I udarce. Otvori{e, najzad, vrata i na na{em vagonu. I tu }e se dogoditi ne{to {to }e se ponoviti i kad budemo izlazili iz vagona {irokog koloseka, u stanici Jasenovac. Izlazimo (iska~emo), a iza nas, i pored nas, padaju qudska tela; beìvotna, padaju kao klade! Nismo ni znali da su mrtvi dok su stajali zbijeni izme|u nas! A onda su u vagone za Jasenovac sabijali qude iz po dva sarajevska uskotra~na u jedan vagon jase-

13

ISTORIJA

I VERA

nova~ki, normalni. Isti mrak, ista zbijenost, isti nedostatak vazduha kao i u vagonima od Sarajeva do Broda. Zato smo stanicu Jasenovac da se otvore vrata na sredini vagona, do~ekali kao kraj muka i spas! Ali, kad u Jasenovcu otvori{e vrata, pred vagonima ugledasmo usta{e. Bilo je to 8. maja 1942. na Markov – dan! Pitaju: “Jeste li dobro putovali? Ima li ko da je gladan ili èdan?” Javi se, pla~nim glasom, jedva ìv, jedan de~ak od {esnaestak godina. Usta{a nare|uje (dok jo{ nije nare|eno izlaèwe u stroj): “Pustite ga na vrata!”. A onda nare|uje o{tro de~aku: “Zini!”, pa mu nabacuje {qunak i grumewe zemqe i nare|uje da to hvata ustima: “Ovo }e vam biti ~etni~ka gibira!” (hrana, sledovawe). Tako sve dok nije nare|en izlaz: “Ispadaj!”, i – pokret. Sa stanice ka glavnom, prijemnom logoru (u ogromnom sistemu logora nazvanih skupnim imenom “Jasenovac”), trkom, pod udarcima kundaka. Pa ko ostane na nogama bi}e ìv, do logora. Ko padne, dotuku ga. Kundacima, ili metkom. A pred prijemnim logorom iznena|ewe: de{avalo se retko kojem transportu, ali nama se 8. maja 1942, na Markov–dan, desilo! êkaju Nemci! Organizacija “Tot”. Radna slu`ba Rajha. êkaju “Totovci” “sve` transport”, jer su ranije dopremqeni logora{i ve} iscrpqeni i samrtnici. U Jasenovcu se, uglavnom, umire od iscrpqenosti, gladi, è|i, bolesti; kad qudi u|u u logor, ne dobijaju ni hranu, ni vodu, spavaju pod vedrim nebom (to jest na ki{i i mrazu) na mo~varnoj zemqi na nekoliko kvadratnih kilometara mo~varnog terena pored Save. “Lepo” ~uje{ kako voda “vri{ti” pod nogama ispod trave. Zato~enici (“logora{i”) rade, dok mogu, samo “grobarske poslove”. Dodu{e, tu u blizini su i barake. Ali u wima su samo zanatlije – svejedno da li Srbi, Jevreji, Muslimani ili Hrvati! Oni ìve u barakama, u kojima su i radionice, redovno dobijaju hranu, jer su wihovi zanatski proizvodi i usluge neophodni usta{kom garnizonu i domobranu. Me|u zanatlijama i stru~wacima je i doktor Zec, pa ~ak i neki sarajevski Jevreji, “zanatlije”.

14

@ivi Zavet u istoriji

To je zna~ajan momenat ~uvenog “Proboja”, aprila 1945, o kojem se, iz posebnih ideolo{kih razloga, ni dan danas, ~ak, ni na RTV Beograd, ne otkriva puna i prava istina kad zvani~ni “istori~ari” govore o Jasenovcu i o “oslobo|ewu-proboju”. Proboj iz Jasenovca su izvr{ili zanatlije, jer su samo oni imali i snage da to poku{aju. Shvatali su da im je ta mogu}nost jedini spas, jer su preko svoga (tajno montiranog i skrivenog) radija saznali za naredbu da budu poubijani, kao jedini preìveli svedoci Jasenovca! (A delove za radio su nabavili kad su, pod straòm, i{li u Zagreb po materijal potreban wihovom poslu i zanatu!) Oni su bili spremni i da svedo~e o Jasenovcu, pred javno{}u na{om i svetskom. Ali to nije odgovaralo Brozu! A na{e “komisije” su vaqda ~ekale, do dana dana{weg da ti svedoci poumiru!) *** Tako je od nas oko tri hiqade – koliko je krenulo iz Sarajeva (po broju vagona kompozicije) do samog logora stiglo oko dve hiqade: svaki tre}i je usput stradao – kao i pri svim transportima i kolonama za Jasenovac. Nemci “Totovci” nas postrojavaju, na velikom “zbori{tu” ispred ulaza u glavni, prijemni logor. Stroj dug oko dvesta metara, u nekoliko redova. Stojimo u krutom stavu “mirno” (“pozor”! na usta{kom). Iza svakog reda, nama iza le|a, idu zadrigli “Totovci” i te{kom ~izmom udaraju svakog postrojenog logora{a pod koleno. Ko poklekne ili padne, ne sme ni da se diè. Ko ostane na nogama, “trkom” na drugu stranu: me|u odabrane, sna`ne, za te{ke radove u Nema~koj (a bi}e to u Norve{koj, severno od Polarnog kruga!). A oni koji su pokleknuli i sede, idu u logor, osu|eni na lagano, ali sigurno umirawe, ako ba{ tih dana ne bude nastup na kojem }e usta{e da ih poubijaju maqem ili noèm.

15

ISTORIJA

I VERA

Rastanak u Jasenovcu Mi koji smo izdràli “Totovsku” probu i pregled, nas dve-tri stotine, izdvojeni smo u poseban ugao logora, pod upravom Totovca-Nemca, koji s vremena na vreme dolaze da traè radnu snagu za Nema~ku. U tome posebnom delu logora su i barake. Tako smo i sme{teni u barake. Odvojeni smo ìcom od ostalog logorskog prostora du` nasipa Save, ogromnog, nepreglednog prostora (kao od Slavije do Kalemegdana pa i Dunava). A izme|u na{eg, izdvojenog (“Totovskog”) logora i onog glavnog, samrtni~kog, mu~eni~kog, koji je ogra|en posebnom i duplom bodqikavom ìcom, brisani je prostor; trideset metara razmaka od wihove do na{e ìce. Po tome prostoru {etaju ili pretr~avaju, kao da ne{to “ve`baju” usta{e. vaqda nadziru da se neko ne bi iz onog logora izvukao da pre|e u na{, izdvojeni, “Totovski” logor. A mi dobijamo hranu od Nemaca. Tri puta dnevno po porciju kuvane, vojni~ke hrane! Jedemo iz porcija, a na{a mu~eni~ka i osu|ena bra}a stala uz wihovu ìcu i gledaju nas! Gledaju kako jedemo? [ta li? Gledaju oni gladni koji su stigli u transportu s nama. Me|u wima, vaqda, i poneki ro|ak, brat, otac, stric, {ta li? Dovikuju (Nemci to dopu{taju, a usta{e se zato ne protive), raspituju se, mu~enici, za poznate ili ro|ake iz na{e grupe, ne{to poru~uju: “Ako ikad vidi{ moje...” Ma{u, pozdravqaju, krste se. Znaju ili ose}aju da smo se rastali zauvek. A znamo i mi! A kad dobijemo porciju, okre}emo le|a ili se, krijemo u baraci, da nas ne vide sa porcijom. Ili da mi wih ne gledamo? [ta da im kaèmo jedu}i? Mi ovde ~ekamo spas: put za Nema~ku. Pa }emo ta~no 17. maja 1942 (bila je nedeqa!) krenuti iz Jasenovca: putni~kim vozom! U kupeima! Do Zemuna, pa trkom do “Sajmi{ta” na Savi; a odatle, po~etkom juna, brodom, Dunavom, za Austriju i Nema~ku. To je bio na{ rastanak u Jasenovcu. Znamo da su tamo ostali Dobro i êdo Mandrapa. Ne znam gde im je, da li s wima, stradao i otac. Ne znam ni kojim je transportom stigao

16

@ivi Zavet u istoriji

ili kojim }e slede}im transportom, iz Sarajeva, sti}i u Jasenovac Vuka{in Mandrapa iz Klepaca i Sarajeva. Ne znam ni da li je zatekao ìve êdu i Dobru.

Logora{ki pogled na srpsku istoriju

Tada smo prvi put ali zauvek (!) shvatili jedno: neva`na je na{em neprijatequ na{a podela na ~etnike i partizane. Tako se delimo mi. A za neprijateqa svi smo mi “logora{i”, logora{ka nacija! To }e nam, svojom odlukom o Srbima (1944. i 1989–1999.), pokazati i na{i ratni saveznici: da smo za wih narod ~iju istoriju obeleàva logor (a ne “ustanci” i pobedni~ki ratovi”). Zato o istoriji Srba treba – pokret ~etni~kog, ustani~kog, partizanskog ili ratni~kog i pobuweni~kog, u svakom slu~aju mitomanskog iskustva i suda – treba saslu{ati i prou~iti iskustvo logora{ko, da bismo to iskustvo ugradili u na{u veru, du{u i vitalnost zajednice! To }emo, upravo logora{kim doìvqajem rata, shvatiti i kad se budemo vra}ali iz Nema~ke, iz logora i zarobqeni{tva (ko se vratio!), g. 1945. u zemqu toboè “oslobo|enu”. A vratili smo se zapravo u logor: dodu{e, mirnodobski, ali logor! To su nam dosudili saveznici, kad je Crvena Armija, wihovom odlukom i dogovorom, predala 20. oktobra 1944, Srbiju sa Beogradom titokomunizmu. Ve} tada je Srbija postala logor u kojem je tito-komunizam ~inio sve da nam ubije du{u! Da ne gledamo svoju istoriju, kao {to – jedu}i hranu iz porcija u Jasenovcu – nismo gledali ili mogli da izdrìmo pogled na bra}u koja su ostala s onu stranu druge ìce, u Jasenovcu! A tamo je ostao Vuka{in i Hristos s wim, u Jasenovcu! Ikona i ohrabrewe kad smo na dnu na{e istorije, obeleène logorom i logora{kim iskustvom. Sveti Starac Vuka{in iz Klepaca, logora{ka ikona i svest srpske istorije, na{a ìva vera, na{ Tuma~ i Zastupnik pred Hristom. S wim nikad ne moèmo zaboraviti da je “Svijet ovaj tiran (~ak) i tiraninu, a kamoli du{i blagorodnoj!”, te da nas sa ovoga dna ne moè podi}i ni-

17

ISTORIJA

I VERA

kakvo politi~ko re{ewe ako nas ne podigne smirenost vere Svetog Vuka{ina Jasenova~kog! “Samo ti, sinko, radi svoj posao!” – veli Sveti Vuka{in Jasenova~ki – a ja se krstim i Hristu obra}am, a za neprijateqa se molim da mu Bog podari svetu tajnu pokajawa, jer zlo se ne}e iskoreniti optu`bama na ra~un neprijateqa, nego tek wegovim sopstvenim pokajawem...

18

SVETOST I TAJNA ISTORIJE

19

Istorija i vera

ISTORIJA I VERA Hri{}anstvo preobraàva ~oveka na taj na~in {to bitno mewa wegovo shvatawe istorije, jer mewa ~ovekovo shvatawe sebe u vremenu, pa zato i sve ono {to je u ~oveku povezano sa shvatawem istorijske zajednice, a to je najzna~ajnije u ~ovekovom shvatawu bitija, ìvota i smrti. Zato se i napad na Hri{}anstvo – osporavawe, hula ili progon – vr{i nehri{}anskim tuma~ewem istorije. Izvrtawe istorije u wenom tuma~ewu, ~ak pripremu za “juri{ na Nebo”, za “ubijawe Boga u ~oveku”, za revolucionarnu pobunu tzv. “osloba|awe ~oveka”... obavqaju filozofi istorije. Zato ideologija (ili revolucija) ateizacije – ne samo u Rusiji, isto~noj Evropi (pa i u nas Srba) nego i na Zapadu – jedino efikasno oru`je ima u filozofiji istorije! Ne u nauci, jer nije mogu} nikakav “nau~ni ateizam”, kao ni “nau~ni socijalizam”, nego samo ideolo{ki ateizam, koji treba da bude i predmet bitnog mi{qewa ovde. Filozofija istorije

âk je davno pre Revolucije u Rusiji, isto~noj Evropi, pa i Srbiji tu ateisti~ku ulogu Revolucije – u agresiji

20

* Tekst prvobitno objavqen u: Kwièvne novine, 1-15. oktobra 2001, str. 1.

21

ISTORIJA

I VERA

na veru, Crkvu, duhovno-moralnu zajednicu – odigrala (i uvek igrala) filozofija istorije na Zapadu, u tzv. metafizi~koj tradiciji Zapada. U autenti~nom sistemu kulturnih vrednosti Zapada, u tzv. skolastici “judeo-hri{}anstva” itd. kqu~no mesto je uvek – jo{ od vremena Avgustina (od 354. do 430) – uvek imala upravo filozofija istorije. Namerno pi{emo filozofija i razlikujemo je od filosofije. Zofos, na gr~kom, zna~i: mrak, podzemni svet, tako da filozofos zna~i mra~wak, dok Sofia zna~i mudrost, tj. um u slu`bi Dobra, Svetlosti, Uzvi{enosti, Neba. Ove razlike u terminima drà}emo se stalno: ona nije samo slovna (z ili s). Ni~e je sasvim logi~no – to jest, iz samih osnova metafizike, iz wenog tuma~ewa istorije – do{ao do zakqu~ka da je “Bog umro”! Jer metafizika je lukavstvo uma, um u slu`bi Zla. “Metafizi~ar” je Mefisto – kako se to kaè ve} u samom Prologu Geteovog “Fausta”! Ni~eov zakqu~ak (o “smrti Boga” – i ~oveka!) prisutan je, to jest nesvesno podrazumevan, ve} u polaznom i osnovnom stavu metafizike, te je nedostajalo jo{ samo da se na|e neko ko bi, kao Ni~e, taj zakqu~ak i izrekao (gr~ki: kathgorŒw!), kao u onoj pri~i “u cara Trojana kozje u{i!” Savez ~oveka sa Mefistom, |avolom–Metafizi~arem, vodi u kona~nu smrt du{e, jer iz “smrti Boga” logi~no proizlazi i smrt ~oveka kao li~nosti pred Bogom, kao “zvanija ~ovjeka pred Bogom”, kako bi rekao Wego{ (Lu~a M. Posveta, 156). Geteov “hepi-end” u “Faustu” – kad an|eli, na samrti Fausta, otimaju od Mefista Faustovu du{u, da je iznesu pred Boga – predstavqa nelogi~an kraj te drame (“tragedije”), jer je Faust prodao du{u |avolu i time raskinuo savez (zavet i zajednicu) sa Bogom. A raskinuo zato {to se opredelio za mo} (i za znawe kao mo} i magiju), te je i sav smisao istorije i ìvota traìo u ja~awu mo}i. Faust je, dakle, po22

Istorija i vera

novio Pragreh, Adamov, Praroditeqski greh, ali – za razliku od Adama, ~edno nesvesnog – Faust to ~ini svesno. U zapadnoj filozofiji, u metafizici – u poistove}ewu bitija sa znawem i mo}i (a tog mo}nog znawa sa slobodom) – traè smisao istorije, pa je poznat stav da je istorija ~oveka po~ela Pragrehom, to jest, raskidom zajednice ~oveka sa Bogom. Zato se i Marks divio Geteovom Faustu! Tako je i Gete – za razliku od na{eg Wego{a – veran zapadnoj filozofiji istorije, to jest Zapadu, a ne Hri{}anstvu. Pa ako Hrista nema u metafizi~koj tradiciji Zapada (u tzv. “judeo-hri{}anskoj”, za razliku od pravoslavne, judeo-heleno-hri{}anske), onda ga, naravno, nema ni u teologiji Tome Akvinskog ili Lutera! Ne kaèm niti mogu re}i – jer je to tajna! – da li Hrista ima ili nema u veri, to jest, u momentima vere tih velikana evropske metafizike (i metafizi~ke teologije). Kaèm samo to da su oni u metafizi~ke podvige mogli da se upuste (gordo{}u uma da se upuste) samo kad su izlazili iz sfere i podru~ja vere! kao Adam kad je izi{ao iz Zakona (u neposlu{nost). Stupaju}i u sferu metafizike (kao i metafizi~ari, filozofi istorije danas), morali su pred vratima metafizike da “ostave svaku nadu oni koji ulaze”, kao u Danteov Pakao. Toliko odmah na po~etku o potrebi filozofije danas, o gordosti autora koji, posebno ovde u Srbiji, odbijaju svaki dialog o tome. A kako je sistem vrednosti novovekovne civilizacije Zapada (pa i na{e civilizacijske opredeqenosti, zapadwa~ke!) bio i ostao metafizi~ki, to je iz same osnove te civilizacije, iz wene tradicije (metafizi~ke!) iskqu~ena vera! Mislim na autenti~nu, su{tinsku veru, kako je pokazuje Evan|eqe, a wenu bitnu novinu obja{wava – kao nadahnuto i blagodatno ose}awe, ìvu du{u – apostol Pavle: najdubqi mislilac i filosof apostol Pavle! Obja{wava je kao ose23

ISTORIJA

I VERA

}awe (blagodatno umno ~uvstvo) koje za svako mogu}e znawe ostaje tajna! Zato je civilizacijski potpuno razumqivo (“evropski razumqivo”) kad se na{i profesori univerzitetske filozofije odlu~no (filozofski odlu~no!) protive poku{ajima uvo|ewa dece u sferu gde se javqa tajna vere. Jasno je da sama {kolska nastava veronauke nije dovoqna da decu uvede u te sfere, te se i sami pravoslavni qudi protive svakome ko misli da je za to dovoqna nastava veronauke. Nije dovoqna, ali dobri pedagozi mogu da je u~ine korisnom: da navedu dete na dialog i na misao o sebi! *** Ne tvrdim da su qudi Zapada, pa i mi sami, antireligiozni ili ateisti, nego samo to da vera tih qudi (pa i nas samih) iz podru~ja civilizacije Zapada nije u skladu sa (metafizi~kom!) osnovom civilizacije u kojoj ìvimo ili èlimo da ìvimo! Jer u toj civilizaciji – faustovskoj civilizaciji (kako ju je, s razlogom, okarakterisao [pengler) – odoma}eni su i potaman je samo onima koji su uporni u svojoj “potrebi za filozofijom” (to jest metafizikom), dok su vernici, èqni duhovne zajednice (sa Bogom i qudima), u toj istoj (faustovskoj) civilizaciji stranci, kao da su prognani ili ba~eni u tu civilizaciju. Setite se Wego{a: “ôvjek izgnat iz carstva ~udestva, ôvjek ba~en... On sam sobom ~udo so~iwava” (LM, Posveta, 1–30) ili ono iz Gorskog vijenca: “Nada mnom je Nebo zatvoreno, Ne prima mi pla~a ni molitve; U ad mi se svijet pretvorio... Da je igdje brata u svijetu, Da poàli, ka da bi pomoga!” 24

Istorija i vera

A kako da se ~ovek danas i ne ose}a tako?! Setite se onda i suprotnog primera, odoma}enih u civilizaciji Zapada: ~uveni francuski “novi filozofi” (tako ih naziva francuska javnost, a i oni sami sebe): Gliksman, Finkelkraut, B. H. Levi, Badenter, Bernar Ku{ner (“na{ kosovski”), Eli Vizel... da ne nabrajam na{e ovda{we... sve one koji su se tako odlu~no (metafizi~ki odlu~no!) i bezobzirno ukqu~ili u kampawu srbofobije. Nisu oni nikakvi “la`ni filozofi” ili “izdajnici filozofije” – kako bi to, brane}i filozofiju pre nego svoj narod, hteli da ih prikaù neki na{i (nedo{kolovani i zbuweni) profesori univerzitetske filozofije! – nego su to zaista filozofi, verni zapadnoj tradiciji metafizike, odoma}eni u mo}noj (tehni~ki nadmo}noj!) civilizaciji Zapada! Oni, naime, brane vrednosti te civilizacije (faustovske vrednosti) onako kako je jedino i mogu}e braniti te vrednosti kad osete da su ugroène! Ako treba i laìma, jer ta civilizacija je – u voqi za mo} i nadmo}, u bezobzirnom takmi~ewu i pravu svih na takmi~ewe – amoralna! ***

Tuma~ewe istorije je onaj bitni element u osnovama svake civilizacije, pa i civilizacije Zapada ( i tzv. “postmoderne”!). Sa filozofskim tuma~ewem istorije nespojiva je svaka duhovna zajednica, jer se ona – u toj civilizaciji! – moè javiti samo ako je zavi~ajno Nebeska, a ne zemaqska! Nemogu}e je i opstati u istorijskoj duhovnoj zajednici (u wenoj povremeno prazni~noj pojavi!), a pri tome biti beslovesan i ne razumeti svet u kojem ìvimo, ne sukobiti se s wegovom filozofijom istorije! Usvajate li metafizi~ko shvatawe istorije – faustovskog saveza s Mefistom, radi uve}avawa mo}i, bez duhovne zajednice – Vi odbacujete zavetnu zajednicu (s qudima i sa Bogom), ne prihvatate sudbinu i tajnu ~oveka (kao li~nosti!), nije Vam blizak lik Hristov. A ako ste vernik, lako 25

ISTORIJA

I VERA

Vam je da u civilizaciji Zapada (faustovskoj) ìvite i kao stranac – ukoliko je dràva pravna, pa {titi prava Va{a (i Va{e zajednice) jednako kao i prava faustovskog, zapadnog ~oveka, uraslog svojim navikama u tu civilizaciju. Ali zato vernik, za{ti}en u svojim pravima, ne prestaje da se (svojom verom) ose}a strancem u toj civilizaciji! Ne kaèm strancem prema qudima, nego prema wihovoj civilizaciji, wihovim ustanovama, civilizacijskim navikama. To stranstvovawe ~ovek moè izdràti samo ako mu je vera ~vrsta. A {ta to zna~i? To zna~i da, kako Iguman Stefan kaè: a za wega, vidi, nije Zemqa!, pa zato Zavet (Nebesko Carstvo, to jest Crkvu) stavqa ispred zemaqskog, to jest ispred civilizacije i wenih ustanova (dràve, politike, mo}i, znawa, tehnike). A {ta to zna~i? To zna~i da ìvi u prisnoj zajednici otvorenosti vernika, da ìvi u stalnom i tajnom praznovawu zajednice. A o veri i takvoj zajednici (Crkvi) ne moète govoriti jezikom civilizacije i wenih tuma~a istorije, “nau~nim tuma~ewem” istorije! ***

Na{a nastava filozofije na Univerzitetu – a pod naro~ito nagla{enim pritiskom na Univerzitet u Beogradu (posle “oslobo|ewa”, to jest posle oktobra 1944) – startovala je sa obavezom nastavnika da usvoje “istorijski materijalizam” (tada najubedqivije izloèn u IV glavi Staqinove “Istorije sovjetske Komunisti~ke partije boq{evika SKPb”). Staqinizam, a kasnije i {iri oblik marksizma dominirao je i u nastavi filozofije, i u izboru nastavnog osobqa, a posebno u tuma~ewu istorije. Tako sve do g. 1990, pa i kasnije, s tim {to je, posle 1948. godine (prekida sa SSSR), posle “otvarawa” prema Zapadu, ulogu Revolucije (wene “idej26

Istorija i vera

ne ~vrstine”) preuzela zapadna filozofija istorije, da, od tada pa sve do danas (i posle oktobra 2000), ona, filozofija istorije, razara istorijsku svest srpskog naroda i wegove duhovne tj. istorijske zajednice (Crkve). Narodna zajednica (nacija) i Crkva javqaju se i postoje samo kao pojava ili “otelovqewe” istorijske svesti, koja je Zavet ili vera, ose}awe i saose}awe sveta, ìvota, ~oveka i zajednice, a ne filozofija. Hajdeger ubedqivo pokazuje da filozofija (pa i filosofija) nije ni{ta drugo do misao i osve{}ewe toga ose}awa sveta (svetonazora), mentaliteta datog filozofiji kao izazov mi{qewu, kao predmet mi{qewa. O tome }e biti re~i. Ako nema istorijske svesti (to jest, ose}awa i saose}awa istorije), nema ni naroda, istorijske zajednice, pa nema ni Crkve, jer vera je ~ovekova crkvenost, svest Crkve kao istorijske zajednice. Zato mi danas, traè}i jasan odgovor na pitawe {ta je istorija (i wen smisao, Eshaton), nastojimo da problem sagledamo najzad i sa stanovi{ta vere i Crkve (koja je zajednica istorijska!). Zato i stoji u naslovu ove studije “Istorije i vera”, a to je stanovi{te koje nam omogu}uje da se i odnosu filosofije prema istoriji pri|e ozbiqnije i dubqe nego do sada. *** U “Pravoslavqu” od 1. oktobra 1999. do 15. maja 2000, a onda i u “Svetigori” (Cetiwe), u jesen 2000, objavqen je niz napisa (petnaest) na temu “Istorija i vera”. Ovaj napis, “Istorija i vera”, bio je pisan kao predgovor za napise u “Pravoslavqu” i “Svetigori”, ali ga objavqujem tek sada, kao uvod u kwigu, redigovan sa dve-tri dodate, umetnute re~enice, radi aktuelnosti, a kao odgovor na agresiju filozofije koja, posle 5. oktobra 2000, preuzima u nas ulogu koju je imala Revolucija, wena ideologija. 27

ISTORIJA

I VERA

SVETOST I TAJNA ISTORIJE 1. U Svetom Pismu (Bibliji) i hri{}anskoj crkvenoj kwièvnosti hronika se bitno razlikuje od Svetog Predawa (“tradicije”). Hronika je izve{tavawe ili pri~a o onome {to je “u vremenu”, to jest, prolazno, smrtno. A to je sve ono {to se zbiva u svetu, {to je svetovno. Jer sve {to je svetovno, prolazno je, podlo`no vremenu koje je prolaznost svega svetovnog. Hronika je prikaz zbivawa svetovnog i svetovnosti, koja je isto {to i prolaznost, vremenost – bez obzira na to koliko traje neka svetovna pojava ili bi}e. Hronika je isto {to i godi{waci, anali, dnevnici, se}awa, memoari... Mit je predawe, te nije svetiwa samo ukoliko je bio smatran hronikom. Sveto Predawe ne govori o vremenim, prolaznim, svetovnim pojavama (zbivawima i bi}ima), nego o svetim pojavama i likovima, o svetiwi koja je iznad svetovnosti, nadsvetovna, iznad vremena, i zato nezavisna o svetu i vremenu. Ili: Sveto Predawe govori jezikom Nad-vremenosti, to jest ve~nosti (koja nije vreme!) Sveto Pismo je samo zapisani deo Svetog Predawa, svedo~ewa o zbivawu u Ve~nosti, o pojavi Ve~nosti – ne}e28

Svetost i tajna istorije

mo re}i: u svetu, nego – u ~oveku, kad ~ovek biva uzdignut u ve~nost (nad-vremenost, nad-svetovnost). To zbivawe Ve~nosti u ~oveku je istorija: u izvornom, prvobitnom zna~ewu, pre nego {to }e kasnija filozofija istorije izopa~iti to zna~ewe. Time se podrazumeva – uzima kao neosporna pretpostavka govori o istoriji – da je istorija sveta (svetiwa), samim tim {to nije svetovna, jer je u woj re~ o pojavi nadsvetovnosti. Nadsvetovnosti u ~oveku! A gde bi i kako bi se ina~e mogla pojaviti ili doga|ati nadsvetovnost, nad-vremenost?! – Samo u ~oveku, i to kad je i sam on uzdignut u nadsvetovnost, u nad-vreme, to jest, kad nije “u vremenu”! Istorija i sveta istorija je isto, jer to “sveta” (svetiwa istorije, wena nadsvetovnost) se podrazumeva. Zato sudbina i pojava Izraiqa – to jest Jevreja ili Judeja kao Boìjeg naroda – nije u vidokrugu neke Hronike, nego Svetog Pisma, jer pojava Izraiqa je istorija, a narod Izraiqa istorijski narod, prauzor svih istorijskih naroda ili zajednica (pa i Crkve). 2. Tako nam definiciju istorije nudi samo Sveto Pismo: ne izri~itu definiciju, nego je nudi samo sobom, svojim postojawem. A to {to nam Sveto Pismo nudi, mi }emo izre}i (kategorein!), kako bi na{a definicija istorije bila izri~ita (to jest, kategori~na, jasna i razgovetna): Istorija je kontinuitet (neprekidnost) jedne zajednice, u wenoj identi~nosti (samoistovetnosti) sa~uvanoj kroz vekove. Pokolewa (generacije “pasovi”) te zajednice se jedna za drugim ra|aju, nastaju, sazrevaju, stare i umiru; vreme i smrt rastavqaju pokolewe od pokolewa, presecaju veze me|u 29

ISTORIJA

I VERA

pokolewima, onemogu}avaju neprekidnost zajednice, dakle, istoriju, rastavqaju ne samo dedove od unuka, nego ~esto i o~eve od sinova i k}eri, a istorijska zajednica me|u pokolewima se ipak odràva! uprkos vremenu i smrti koja veze preseca! Zna~i da istorijska zajednica nije zajednica u vremenu! Zajednica se stalno mewa u svom sastavu: jedni umiru, ginu, odlaze, sele, a drugi se ra|aju, dolaze, prilaze, zauzimaju mesta umrlih, ali zajednica – ako je istorijska! – ostaje ista, istovetna sebi, u sa~uvanom svom identitetu, neprekidna, ja~a od vremena (koje je prolaznost, vreme smrti i promene). Zna~i da zajednica traje i opstaje nekom silom koja je ja~a i od same smrti i od vremena (prolaznosti svega postoje}eg, bi}a), i da sila postojawa zajednice nije u vremenu, ni u svetu (svetovnosti bitija, postojawa). Pa ~ak ni u samom bi}u (bitiju) ~oveka, qudi ~lanova zajednice. Tako je istorija zajednice u wenom identitetu isto {to i ìvot pojedinca u wegovom identitetu (du{evnom zdravqu i ìvotnoj snazi. Tako se zajednica, svojom istorijom (ali samo istorijom i tek istorijom!), pokazuje kao da je ona neko “bi}e”, “narodno bi}e, kao da je telesna! Tako je i Crkva istorijska zajednica kao Telo Hristovo – ali pojavom nadsvetovnosti u ~oveku, u qudima vernicima! Tako se i sam Bog javqa samo u ~oveku: kao Telo Hristovo. Sila istorije je sila postojawa istorijske zajednice koja nije u vremenu, nego je ja~a od vremena: ona je iznad vremena i svetovnosti. 3.

Istorija je zbivawe prevladavawa vremena i smrti, {to je mogu}e samo kao tajno zbivawe: u ~oveku. 30

Svetost i tajna istorije

U tome je i odlu~nost ~lanova da svojim ìvotom brane zajednicu – istorijsku zajednicu! Kao {to “dobar pastir”, kaè Hristos, “i ìvot svoj polaè za svoje stado”. U tome je i obja{wewe hrabrosti i spremnosti na `rtvu, to jest, u tome je tajna morala! @rtva i moral je dejstvo istorijske zajednice u ~oveku, dejstvo istorije! Jer ako identitet ~ovekov potvr|uje zajednica – wegovo ose}awe zajednice koje nadvladava i samu smrt, onda ~ovek u istoriji nema ose}awe da svojom `rtvom (visoko moralnim ~inom) ne{to gubi, nego, naprotiv, ose}a da potvr|uje sebe kao li~nost..., ali samo ose}awem prisustva istorijske zajednice u sebi, a ne tek tako nekog apstraktnog “dru{tva”! 4. Istorija je ìvot i opstanak jedne zajednice koja se – u ~ovekovom ose}awu istorije – odràva i potvr|uje prvenstveno kao zajednica me|u pokolewima; kao ose}awe prisustva pokolewa koje je “odnelo vreme”, ali ih vratila i prisutnima ~ini istorija. Zato je istorijska zajednica jedina mogu}a zajednica, jer bez we ne bi bilo ni zajednice (ose}awa zajednice) sa ìvima, sa bli`wima!... ne bi bilo morala (koji je ose}awe du`nosti i spremnosti na `rtvu za zajednicu kojoj ose}am da pripadam). Kad nema istorije ni istorijske svesti, nema ni morala! (Moralni raspad je isto {to i nestanak istorije). Kad nema istorije, nema ni ~oveka (~oveka kao li~nosti), jer istorije nema zato {to je “umro Bog”! “umrla Sila” blagodatnog ose}awa koje u ~oveku prevladava vreme i smrt! Jer istorija ne nastaje iz ~ovekove mo}i da odoli ili savlada katastrofu, da “odgovori na izazov” ({to bi rekao Tojnbi), nego obratno: ~ovekova sposobnost da savlada katastrofu, da odoli isku{ewu, da odgovori na izazov (i 31

ISTORIJA

I VERA

da situaciju proceni kao izazov i mogu}nost)... ta sposobnost nastaje iz ose}awa, tj. iz prethodno nastale istorijske zajednice kojoj ose}am (!) da pripadam, to jest iz prethodno otkrivene Istorije! Ungrund u ~oveku je istorija, a ~ovekova sposobnost da odoli je istorijska! Ungrund je “bespo~venost”, postojawe bez realne materijalne osnove, jer osnova je duhovna: ose}awe! 5.

Zajednica je istorijska po tome {to nije uslovqena vremenom! A to zna~i: nije uslovqena smrtno{}u ~lanova, prolazno{}u svega svetovnog (materijalnog, telesnog, empirijskog)... nije uslovqena trajawem bi}a (to jest bi}a odre|enog trajawem, kao {to smo mi odre|eni brojem otkucaja srca)! A istorijska zajednica nije uslovqena zato {to zajednica ni ne ra~una na vreme; zato {to vreme nije vreme zajednice ni duhovnosti ~oveka, nego je ono vreme smrti, jer samo istorija (a ne vreme) moè da bude postojawe zajednice! Ako zajednica nema vremena, to ne zna~i da nema istoriju! Sve je to zato {to je istorijska zajednica iznad vremena kao i Sam Bog, jer istorijska zajednica je zajednica qudi sa Bogom. Ona je zavetna zajednica. 6. Duhovni praotac svih duhovnih (duhovno èdnih) qudi je Praotac Adam: ne samo Jevreja (Judeja), nego svih duhovnih – a to }e re}i – i zavetnih – qudi. Kad kaèmo “otac” ili “mati” (“majka”), to nije isto {to i roditeq, rodiqa, roditeqka, telesni roditeqi! Otac i majka su roditeqi produhovqeni boànskom qubavqu i brigom za decu. Edip nije ubio oca, nego roditeqa koji nije mogao da mu bude otac, jer se vi{e pla{io za svoju 32

Svetost i tajna istorije

vlast, nego za dobro deteta. No, da se vratimo starozavetnom ocu, Adamu. Praotac Adam je Boìji sin, Prvi Adam, a Isus Hristos je Drugi Adam: uzeo je na sebe Greh Prvog Adama, poistovetio se s Wim, da bi – stradaju}i za Greh praoca – platio Wegov dug i... i sa~uvao (ali i preobrazio) kontinuitet Izraiqa; kao {to sin pla}a o~eve dugove da bi sa~uvao ugled imena! (u tome je krivica tragi~na: krivica koju na sebe preuzima nevin potomak, pa je ispa{ta samo zato da bi sa~uvao ugled i ~ast imena o~evog i svog!) Nagla{avamo: Adam je zavetni, duhovni predak zavetnih qudi, a to zna~i, svih onih koji – spremni da ispa{taju grehe predaka i da pla}aju wihove dugove, ~uvaju ugled i ~ast, dostojanstvo ôveka! – sramotu predaka kriju svojim stradawem. Ne moèmo govoriti o Hristu ako ne shvatimo da je on Drugi, ali nevini Adam. Tako on pokazuje put svima onima koji su pozvani da budu zato~nici Istorije, ~uvari zajednice. Od vremena Prvog Adama, Boìjeg Sina, Praoca duhovnih qudi, pa do vremena Isusa Hrista, Drugog Adama ìvelo je (i umrlo) Sedamdeset i pet pokolewa judejskog naroda (Luka 3, 23–38): Sedamdeset i pet puta je Smrt (Vreme=Smrt) odsecala pokolewe od pokolewa, bezbroj puta pojedince od onih koji nastavqaju da ìve, a zatim i apostole od Hrista, ali se zajednica me|u pokolewima – zajednica Boìjeg naroda, zajednica starozavetne Crkve, zavetna zajednica – ipak odràla, i to u svojoj istovetnosti, iznad vremena, dakle, u istoriji. U tih Sedamdeset i pet pokolewa – od Adama prvog do Adama Drugog, Isusa Hrista – pro{lo je, po zavetnom predawu 5506 (pet hiqada i pet stotina i {est) godina, kako Stari Zavet ra~una vreme “od Stvarawa sveta do Hrista”. Ali kakve su te godine? kakvo je to ra~unawe vremena” kakvo je to Stvarawe sveta! O kakvom po~etku je re~? 33

ISTORIJA

I VERA

*** To je po~etak sveta u kojem nastaje – ne ~ove~anstvo, nego – zajednica qudi sa Bogom. Istina je da je tu zajednicu Adam (Prvi Adam) i raskinuo – ~ime je po~iwen greh svih grehova, koren svih grehova, greh duhovnog praoca qudi kao duhovne zajednice! To, dakle, nije istorija sveta, nego istorija zajednice, Boìjeg naroda, zajednice qudi sa Bogom! Tako je vreme preobraèno u istoriju (u ìvot zajednice) ~ak i onda kad je ~ovek (Praotac zajednice) tu zajednicu ve} raskinuo. Ali je za istoriju – to jest, za opstanak zajednice, za Tajnu Promisao Boga, za tajnu Brigu Boga o otu|enoj zajednici – dovoqno i to {to se zajednica kaje zbog toga raskida, {to àli zbog raskida, zbog izgubqenog raja (to jest, prvobitno bliske zajednice sa Bogom) i {to ima proroke (kroz koje govori Duh Sveti)! U toj istorijskoj svesti kajawa je zajednica ìva, jer je u kajawu (i `rtvama) ìva istorijska svest kontinutieta zajednice. A kontinuitet zajednice se odràva upravo u kajawu, tragi~nom ose}awu krivice potomaka koji Greh nisu po~inili, ali koji, kajawem, ipak primaju na sebe krivicu Praoca, sa èqom da i wega otkupe, jer su wegovi potomci. Da bi ozna~ili kontinuitet zajednice, Judeji (pobo`ni Jevreji) ra~unaju da vreme (ìvot) zajednice od Adama do Hrista traje 5.506. godina, to jest, da je to zajednica s Adamom Prvim, neprekidno ista od Po~etka (od “stvarawa sveta”, to jest od stvarawa zajednice ~oveka sa Bogom). To je kalendar istorije, i to istorije Boìjeg naroda, koji se kaje zbog raskida, jer se kaje zbog samog dovo|ewa u pitawe boànskog karaktera te zajednice! Pet hiqada i petsto i {est godina nije oznaka vremena, nego qubavi prema Praocu Adamu, uz àl i kajawe za wegov Greh. Pa ako Bog i nije prisutan s wima, oni ga prizivaju bar ~uvawem zakona (Mojsijevih zakona), da ~ine bar onu pra34

Svetost i tajna istorije

vdu koja je u wihovoj, qudskoj mo}i. A to je mo} da odlu~uju o svojim postupcima, kako bi ti postupci bili u skladu sa te`wom da se obnovi Zavet (sa Bogom), to jest, u skladu s o~ekivawem Spasiteqa, Mesije. Da u tom o~ekivawu ne bi pogre{ili kao {to je pogre{io Adam Prvi, kad je otkazao poslu{nost Bogu i poveo se za Aspidom (Zmijom, idolom Zemqe, Mt. 3, 7), jer se zajednica sa Bogom obnavqa tek pokajawem (Mt. 3, 2–8). “Porodi Aspidini! Ko vam kaza da bjeìte od gweva koji ide? Rodite, dakle, rod dostojan pokajawa, i ne mislite da je dovoqno to {to ste sinovi Avramovi, jer vam kaèm moè Bog i od ovog kamewa da podigne djecu Avraamu” a da vas, ako se ne kajete, sasje~e kao drvo sjekirom!” Jer niste zajednica samim tim {to ste sinovi Avraama, nego tek time {to kajawem primate na se i grehe otaca (pa i grehe Avraama). Tek time se javqa istorijska svest, ~uvawe zajednice, to jest, istorije, koja je prekinuta Grehom, a obnavqa se pokajawem, tragi~nom krivicom! *** Zajednica se, u svom kontinuitetu zajednice sa Bogom, odràva i pokajawem, jer i pokajawe je pobeda nad smr}u koja bi, ina~e, zajednicu, vezu me|u pokolewima, razbila, raskinula! U toj tajni Pokajawa je i obja{wewe tzv. tragi~ne krivice: bez we ne bi bila mogu}a veza qubavi jednog pokolewa sa pokolewima umrlih! Ne bi bila mogu}a tradicija (predawe), to jest istorija. Zato i Wego{ kaè: “Bog se dragi na Srbe razquti Za wihova smrtna sagrje{ewa” (GV, 198–199). 35

ISTORIJA

I VERA

7. Proroci su nemilosrdni kad svojim savremenicima i potomcima iznose grehe otaca. Ne {tede ni praoca Avraama, ni Isaka, ni Jakova Izraiqa, a pri tome, stalno pozivaju da se zbog tih wihovih grehova wih ne odri~emo, nego, naprotiv, da wihov greh primamo kao svoj, da budemo spremni na ispa{tawe za wihove grehe! Ina~e nema poistove}ewa na{eg sa wima (zajednice s wima), pa ni zajednice ni sa savremenicima, srodnicima krvnim! Nema istorije! Velika je i duboka, dakle, tajna istorije, jer to je tajna ose}awa zajednice, tajna morala (spremnosti na `rtvu), tajna qubavi. Sveto Pismo je zato proro~ka re~ o tajni istorije; a to je re~ koju – kroz usta proroka! – izgovara sam Duh Sveti, jedini tvorac zajednice qudi sa Bogom, dakle, jedina sila istorije! ***

Apostol evangelist Matej nabraja samo ~etrdeset pokolewa: od Praoca Avraama do Hrista, Adama Drugog (Mt. 1, 1–17), jer je tek Praocu Avraamu Bog izri~ito obe}ao Spasewe, Svetu Zemqu, Drugog Adama Hrista, Crkvu. A to zna~i: istorijsku zajednicu, zajednicu koja je nadvremena, te joj ne}e biti kraja! To je zajednica u kojoj }e weni ~lanovi do~ekati ne samo Prvi, nego i Drugi dolazak Hristov! (Otkr. 4, 4–10; Otkr. 7, 4–10); Otkr. 21, 1–7). To je dakle, zajednica pobede nad smr}u i vremenom; to je zajednica preobraàja – ali tajnog (misterijskog), a ne realnog! – preobraàja samog bitija bi}a: da u toj preobraènosti – prazni~noj preobraènosti – bude Praznik! Da bitije vi{e ne bude podlo`no vremenu, “trulewu”. Ta pobeda nad smr}u je slavna, te se zato i slavi na svakoj Liturgiji, prazniku zajednice u kojoj ~ovek – istorij36

Svetost i tajna istorije

skom zajednicom preobraèn! – pobe|uje smrt. U tome i jest slava i praznik, prazni~ni karakter zajednice. Zajednica se, dakle, odràva i potvr|uje odnosom svojih privrènika (~lanova) prema Smrti i Vremenu, koje, dodu{e, jeste vreme nestajawa, ali nestajawa prolaznog bitija, dakle i vreme Smrti! 8. Crkva je uzor, boànski uzor, takve zajednice (kao {to je Izraiq starozavetni uzor zajednice, nacije). Pre pojave Crkve zajednica se mogla javiti samo kao nesvesna (!) te`wa Crkvi: uostalom, kao i u `rtvenim obredima pokajawa na koje Sveti Jovan Prete~a (Krstiteq) poziva ~ak i fariseje (starozavetne intelektualce, “kwièvnike”, to jest kwigoznalce u verskoj zajednici). Ali kona~no svesni oblik te zajednice – u svesti slavqewa te zajednice (u Liturgiji) – jeste tek Crkva. Tako je ona i kona~na svest istorije, nadvremenog porekla i karaktera zajednice (ja~e od svih svetovnih uslova). Da nije Crkve, nikad se ne bi javila ni filozofija koja se tuma~ewem istorije protivi upravo Crkvi, da u filozofiji istorije (upravo istorije!), dovede u pitawe Crkvu, prazni~nu zajednicu, zajednicu Sedmog dana (posve}enog Bogu). A istorija je ìvot i opstanak upravo te zajednice, Crkve! Ne “qudi”, “~ove~anstva”, pojedina~nih primeraka, milijardi i milijardi primeraka “pojma ~ovek” (to jest milijardi individua), nego qudi koji su kao li~nosti (iznad svoje individualnosti!) ukqu~eni u Bogom danu zajednicu, ~iju svest – istorijsku svest, kao veru – daje Logos, Duh Sveti, govore}i na usta proroka i apostola. Autenti~nu i sigurnu istoriju – ja~u ne samo od pojmova filozofije istorije, nego ja~u i od Smrti – ima tek Crkva, tek qudi u Crkvi! 37

ISTORIJA

I VERA

9. Nere{ivi problem – umu, mi{qewu nere{iv – je problem transcendencije. No filozofija, ipak, ne odustaje, jer filozofi èle da nas odrè u uverewu da je re{iv – i to re{iv mi{qewem! A {ta bi zapravo zna~ila transcendencija? I kakvog smisla ima taj termin? Transcendencija je prevazilaèwe ne~eg, izlaèwe (iskorak) iz ne~eg, ili ~ak uzdizawe iznad ne~eg. A to je filozofski problem samo zato – i moè biti samo zato – {to je to problem ili pitawe izlaèwa iz bitija (iz bitija bi}a), to jest, pitawe o tome kako da ~ovek izi|e iz bitija svog bi}a! Da se uzdigne iznad svog bi}a! Da prevazi|e, transcenduje svoje bi}e, bitije svog bi}a! Kant je, me|utim, utvrdio da je bi}e “Ding an sich”, ne{to “po sebi”, to jest, ne{to koje postoji po sebi, a ne po ne~emu izvan wega, pa ~ak ni po pojmu koji bi o bi}u imao sam Bog. To zna~i da bi}e – ne{to {to je bi}e – ne moè, u svom bitiju, biti odre|eno ni~im van wega, nego jedino samim sobom, po sebi (kao posebno), u sebi (kao usebno). Bi}e je, da tako kaèmo, istovetno jedino sa samim sobom! I ni sa ~im van wega: stvoreno je – iz Ni{ta! Ako je ne{to odre|eno ili odredivo ne~im van sebe, onda to Ne{to nije bi}e! Bi}e je samoistovetnost onog {to jest ({to je su{to, postoje}e). Ina~e ne bi bilo bi}e, ne bi postojalo. (Samo Bog moè da stvori bi}e, to jest samoistovetnost! A to zna~i da je bi}e shvativo samo kao nastalo iz Ni{ta – {to je mogu}e samo Boìjom silom). To onda zna~i da bi izlazak (iskora~ewe, prelaz) bi}a iz sebe bio isto {to i prelaz – u Ni{ta! U nebi}e, u nebitije! Transcendencija bi tako bila mogu}a samo kao nestanak, smrt! Jer izvan (konkretnog) bi}a nema ni~eg {to bi moglo da bude podloga (“substancija”) za postojawe (bitije) toga bi}a! 38

Svetost i tajna istorije

Pa ako misao o transcendenciji ima nekog filozofskog smisla, onda ima samo pod uslovom da je to misao o izlazu iz bitija; o izlazu bi}a iz bitija! jer filozofija je “mi{qewe i pitawe o bi}u (i bitiju bi}a)”, te zato i misao o transcendenciji ima smisla samo kao misao o izlazu iz bitija bi}a! Da samo mi{qewe – koje nije sinteza, nego analiza, razlagawe datog iskustva (do kojeg se nije do{lo mi{qewem!) – ... da mi{qewe nije u mo}i da odredi bi}e, to proizlazi iz same (analiti~ke) prirode mi{qewa; ono zato odre|uje (defini{e, determini{e) ne{to uvek ne~im drugim! uvek ne~im {to nije ta stvar koju defini{emo! Omnis determinatio est negatio, to jest, svaka definicija (determinacija, mi{qewe) je negacija onog {to mislimo! Tako je kad je re~ o mi{qewu o bi}u! Zato Kant i pita: ako je mi{qewe analiti~ko, “Kako su mogu}i sinteti~ki sudovi a priori” (to jest pre iskustva potrebnog mi{qewu da misli – o tome iskustvu)! Iz toga }e Hegel poku{ati da izvu~e filozofsku misao, metafiziku, na taj na~in {to }e bitije poistovetiti sa nebitijem (sa Ni{ta), i to sasvim logi~no: iz poistove}ewa bitija i mi{qewa! Dakle, iz samog postulata (osnova) metafizike! Taj Hegelov stav – poistove}ewa bitija sa nebitijem – on naziva dialekti~kim, jer mu je ciq da “mi{qu obuhvati kretawe”, prelaz iz bitija u nebitije, to jest transcendenciju! A kako se logikom smatra svaka doslednost polaznom stavu, (tautolo{ka doslednost, po Vitgen{tajnu) to je Hegel mogao svoju “dialektiku” (koja je bez veze sa izvornom, platonskom mi{qu o transcendenciji!)... mogao svoju “dialektiku” nazvati i logikom... jer u svojoj filozofiji on zaista i jest dosledan polaznom stavu (postulatu) o istovetnosti bitija sa nebitijem! dakle, u svojoj filozofiji jest dosledan, to jest logi~an. A za polazni stav je odabrao to “dialekti~ko” poistove}ewe bitija sa nebi39

ISTORIJA

I VERA

tijem (kao “transcendenciju”) zato {to, po wemu, nije mogu}e druga~ije misliti o kretawu (iz bitija u nebitije, pa tako i u revoluciju!) ***

Tako izlazi da je bi}e nemogu}e shvatiti i definisati mi{qewem nego samo pokazivawem: bi}e ne mislimo, nego ga samo pokazujemo (jer ni nastanak bi}a nema nikakve veze sa mi{qewem (~ak ni mi{qewem Boga, jer Bog nije mi{qewe! Uostalom, mi ne moèmo znati {ta je Bog, pa ni to da li i kako misli!). “[ta je bi}e?” – pa, evo ovo tu ili ono tamo! A Ti sad ispituj sam, pa }e{ mi re}i da li si uspeo da ga shvati{ i da meni objasni{; ili }e{ i Ti, na pitawe o bi}u, morati da odgovori{ na isti na~in: da pokaè{: evo ovo! eno ono!” Mi, dodu{e, “defini{emo stvari i bi}a”, kako nam se ~ini? Ali ne! Mi defini{emo neke osobine bi}a: upotrebivost, korisnost, {tetnost, opasnost, ulogu, vrednost bi}a ili stvari! a to nije definicija bi}a, nego na{eg odnosa prema wemu! pa tako postupa i nauka: “defini{u}i stvari”, nauka zapravo defini{e iskustvo eksperimenta, to jest eksperimentalne upotrebe stvari. A to je definicija na{eg iskustva (se}awe na postupak upotrebe)! defini{emo sebe ili ne{to u sebi, a ne bi}e! ***

Kako mi moèmo da govorimo o bi}u? – Ne moèmo. Po{to moèmo samo da pokaèmo (prisustvo, Hajdegerovo Anwesenheit), to je govor mogu} samo posle pokazivawa, kao zamena za pokazivawe: uz se}awe na pokazivawe i podse}awe sagovornika na isto, na pokazivawe... Ali to nije govor o bi}u, nego o pokazivawu bi}a, dakle, o nama samima: govor ~oveka o svom iskustvu pokazivawa! 40

Svetost i tajna istorije

Zato je osnovna jedinica govora re~enica, jer je ona zamena za radwu: prvobitno radwu pokazivawa. Ne re~ (jer ona izvan re~enice ne zna~i ni{ta), nego re~enica... koju moè da sa~iwava i jedna jedina re~, ako ona podrazumeva i podmet i prirok. [ta je smisao ovih razmatrawa? – da ukaèmo na nemogu}nost transcendencije (realne transcendencije), uz ìvot i opstanak realnog bi}a! Osim ako neko ne pristane na to da transcendencijom smatra Hegelovu “dialektiku” koja zna~i – ni{tewe bitija! Ili da transcendencijom smatra mi{qewe koje zna~i negaciju onog {to je pokazivo, a {to èlimo da poistovetimo sa pojmom (koji je negacija)! Ako stvar odre|ujemo vrstom (vrstovnim pojmom), onda to nije odre|ewe stvari, nego samo wenog mesta u vrsti, pojam stvari kao analiza vrste tih stvari! A svi poku{aji Hajdegera da “ku}u bitija” potraì “u jeziku” proizlaze iz nerazumevawa jezika (su{tine jezika), jer Hajdeger ne odvaja sam jezik (kao podse}awe sagovornika na isto telesno iskustvo u obojici, podse}awe koje se u lingvistici “tuma~i” i prikazuje kao “saop{tavawe”)... ne odvaja jezik od, da tako kaèmo, ideologije jezika. A ta ideologija je spontana magija poistove}ewa stvari sa pojmom o stvari. Iskustvo te magije Hajdeger izlaè u svojoj analitici tu-bitija (Dasein), u “Bitije i vreme”. Da zakqu~imo: pojam transcendencije je u metafizici ne samo neshvativ, nego i besmislen! ~ak i u poku{ajima obja{wewa opaàja i govora (jezika). A ipak, bez transcendencije nije mogu}e shvatiti istoriju, to jest, zajednicu me|u pokolewima umrlih i ìvih, zajednicu koja je subjekt (jedini mogu}i subjekt) istorije! Mi nameravamo da razumqivim u~inimo fenomen istorije i ~oveka kao istorijskog bi}a, to jest ~oveka u ~ijoj duhovnosti se zbiva istorija kao transcendencija! A o toj transcendenciji, tajni pred kojom je metafizika zanemi41

ISTORIJA

I VERA

la i zbog koje je (u filozofiji istorije) udarila na veru i Crkvu! – ... o toj transcendenciji je mogu}e razlo`no govoriti samo jezikom Crkve Hristove! Nadam se da }e biti jasno za{to je i kako Crkvu ugrozila pa i napala metafizika (ideologija intelektualizma, danas “postmodernizma”) upravo u filozofiji istorije! 10. Ako je transcendencija prelaz (“kretawe”, “dialektika”) iz bitija u nebitije, onda je pitawe transcendencije fenomen ~ovekovog odnosa prema smrti! A onda se ni pitawe istorije – ìve veze me|u pokolewima, ìvog ose}awa istovetnosti i saose}awa savremenog pokolewa sa pokolewima umrlih u jednom narodu – ... ni to pitawe se ne re{ava ako nije re{en ~ovekov odnos prema smrti! Dodu{e, i Hajdeger govori o bitiju kao “bitiju – za smrt”, to jest bitiju ~iji smisao je smrt, te da bitije moèmo i filozofski prihvatiti samo ako je najzad osmi{qeno smr}u. To re{ewe se, me|utim, ne razlikuje od bolesnog re{ewa kojim neki na{i beslovesni (a pogre{ni i la`ni) “nacionalisti” ma{u crnom zastavom sa mrtva~kom lobawom i ukr{tenim kostima... To je re{ewe samoubila~ko, kao i na{e “pobune” (protiv Boga), tuma~ene humanisti~ki: kao “oslobo|ewe ~oveka”.

42

Pravoslavna ideja nacije i vernost Svetosavskom Zavetu

PRAVOSLAVNA IDEJA NACIJE I VERNOST SVETOSAVSKOM ZAVETU Tajna srpske istorije, ìvota narodne zajednice u Crkvi, jeste tajna Hrista, Svetog Save, Svetosavskog Zaveta datog na @i~kom saboru, a potvr|enog i Zavetom Kosovskim. Ako su Srbi narod zavetni, onda to mogu biti samo zato {to Srbe kao istorijsku zajednicu nije stvarala i u istoriji odràla dràva, nego Crkva Probili smo se u demokratiju. A to je – demokratska dràva. Ona nije (tj. ne moè da bude) vlast neke (bilo koje) dru{tvene grupe, klase, stranke, ~ak ni nacije, nego vlast zakona, i to zakona o pravu svih gra|ana dràve. Ta vlast je, naravno, mogu}a samo ako je vr{e qudi koji se strogo drè zakona. To je vlast koja sluì zakonu kao svom jedinom gospodaru, kao {to ~astan ~ovek sluì zakletvi, datom obe}awu, ugovoru ili zadatoj re~i: vezan je re~ju! Takva vlast je mogu}a samo ako qudi (“na vlasti”) imaju morala, jer samo je moral ta snaga koja ~ini da se ~ovek, u svom pona{awu, drì zakona kao jedine vlasti. Bez toga morala zakon je “mrtvo slovo na papiru”. Moral nije neki “princip” (racionalni), ili “principijelnost”, ili dejstvo nekog “univerzalnog pojma” u ~ove* Tekst prvobitno objavqen u: Vojska, 21. 01. 2001, str. 32-33, pod naslovom Sveti Sava i wegov narod– svetosavski smisao demokratske dràve.

43

ISTORIJA

I VERA

ku. Moral je mogu}, ìv i delatan samo kao ose}awe: moralno ose}awe! To je ose}awe du`nosti prema zajednici kojoj ose}am (opet: ose}am!) da pripadam i ~iji ugled ose}am da moram da branim kao svoj sopstveni, kao svoj identitet li~nosti! To ose}awe i saose}awe u ~oveku jeste jedini mogu}i ìvot zajednice. Ono je i jedini mogu}i – realni i ìvi (u du{i ~oveka)! – “kategori~ki imperativ”. Ako nemam u sebi tu “kategoriju”, to ose}awe, onda nema nikakvog imperativa. Bez toga ose}awa ~ovek je ne samo izvan svake zajednice, nego je i amoralan. A ta zajednica (saose}awa) qudi jeste i jedini mogu}i oslonac morala koji daje snagu zakonima i dràvi (pravnoj dràvi)! To ose}awe je Zavet, a u wemu je – nacija! Duhovna zajednica Ta zajednica saose}awa (sau~e{}a, pri~e{}a) nije samo oslonac nego i smisao demokratske dràve. Posle pada Berlinskog zida (1989) mi smo bili zasuti teorijama i zahtevima da smisao demokratije bude trì{te (“demokratija i trì{te”). Ono, dodu{e, mora biti omogu}eno i pravno obezbe|eno (kao i svojina), ali smisao demokratije je duhovna zajednica, jer pravo ~ovekovo mora biti zakonom za{ti}eno upravo zato da bi on sam, svojom voqom i svesno – bez ikakve prinude ili obmane – mogao da se opredeli za zajednicu kojoj ose}a da pripada. A kako ta zajednica – koja je zajednica saose}awa, pri~e{}a, Crkve, hri{}anske nacije – nastaje? To je tajna Hri{}anstva! Nas je na put ka toj tajni poveo i uputio Sveti Sava. Nema izvan Hri{}anstva te teorije (metafizike, kao “teorije zajednice”) koja bi nam otvorila o~i i put ka toj tajni, jer je za metafiziku to “transcendencija” – pred kojom je ona stala kao pred (za wu nere{ivom) zagonetkom! Tako je nas – na @i~kom saboru, na Spasovdan, g. 1221. – Sveti Sava po44

Pravoslavna ideja nacije i vernost Svetosavskom Zavetu

svetio (pri~estio) kao istorijsku zajednicu koju stvara Crkva: ne dràva! âk ni dràva Nemawi}a, kraqeva i careva, nego Crkva, ~iji je apostol (srpski) i prorok Sveti Sava, Hristov apostol Srba, duhovni otac i samom Nemawi, svom telesnom roditequ! Tajna srpske istorije – ìvota narodne zajednice u Crkvi – jeste tajna Hrista, Svetog Save, Svetosavskog Zaveta datog na @i~kom saboru, a potvr|enog i Zavetom Kosovskim. Bili smo svedoci mnogih neuspelih poku{aja (a posebno posledweg marksisti~kog!) da se “nau~no i filozofski” re{i pitawe {ta je to ~ovek i {ta je nacija; da se nau~no (bez du{e, bez ose}awa i vere) odgonetne po ~emu je neko Srbin. (Tako je, bez vere i du{e, nastalo i rasrbqivawe jednog dela Srba – ne samo u Crnoj Gori!) [ta je srpski narod (nacija)? [ta je da je, to je narod Svetoga Save, te moè u istoriji (kao istorijska zajednica) i da se odrì samo kao narod Svetoga Save (a ne neke teorije ili nekog, ma i najve}eg heroja, dràvnika ili filozofa). Svetosavski Zavet Kosovo je bilo isku{ewe na{ih predaka: Da li }e oni – na ~elu sa Svetim Knezom, a onda s wegovom ikonom – sa~uvati svoj identitet, tj. ostati verni Svetosavskom, @i~kom Zavetu ~ak i onda kad izgube dràvu (zemaqsko carstvo)? Da li }e i onda sa~uvati svoju Crkvu (zajednicu Nebeskog naroda) kad protiv we bude i dràva, bilo tu|a ili “sopstvena?” Ho}e, ako su narod zavetni (zajednica sa Hristom)! A ako su Srbi narod zavetni, onda to mogu biti samo zato {to Srbe – kao istorijsku zajednicu – nije stvarala (i u istoriji odràla) dràva, nego Crkva! Dakle, to {to su zajednica crkvena (Nebeski narod!), zajednica odvojena od dràve kao i Crkva, omogu}ava da ona opstane ~ak i bez dràve, i u dràvama tu|im! Odvojeni, da bi onda, kao Crkva (zajednica Ne45

ISTORIJA

I VERA

beskog naroda, pri~e{}enog!), Srbi bili u stawu i da stvaraju: i pravnu demokratsku dràvu, i moral, i odbranu dràve, vojsku! (Tu istinu srpske istorije najavio je – ali samo najavio! – i predsednik Ko{tunica svojom posetom Hilandaru, duhovnom zavi~aju Svetog Save!) U zapadnoj teoriji – koja nije hri{}anska, nego metafizi~ka (po Hegelovom i Ni~eovom otkri}u bezbo`na!) – dràvu stvaraju epski “heroji istorije”, a onda, pomo}u te dràve i naciju (kao da dràva ima tu mo} Boga! A kod Hegela ima!). Velika je to i bitna razlika, koju je utvrdio Sveti Sava: razlika izme|u naroda svetosavskog (zavetnog) i epskometafizi~kog (zapadnog), koji je samo maska nacije! A na{e je da kona~no postanemo svesni i te razlike, i silnog, istorijskog i evropskog zna~aja Svetoga Save, jer smo u mutne vode na{ih poraza zaplivali bili samo zato {to smo to zaboravili! Nacija i demokratija (dràvno pravo pojedinaca) jesu dve osnovne kategorije evropske istorije. Metafizi~ka tradicija Zapada (a to je vera Zapada!) nikad nije uspela da pomiri i harmonizuje te dve kategorije: dràvu u slu`bi prava pojedinaca i dràvu koja “stvara naciju”. Tako ni moralno ose}awe zapadnog ~oveka (u wegovom ose}awu pripadnosti naciji!) nikako nije u skladu sa demokratskom dràvom, ostvarewem vekovne te`we evropskih gra|ana! Zbog toga se danas na Zapadu demokratija osmi{qava trì{tem i takmi~ewem individua (potro{a~a i preduzima~a) i afirmi{e se samo protiv nacionalne ideje, jer se ona pokazala samo kao ratoborna, antidemokratska, militaristi~ka, itd. A kako Zapad – uostalom, kao i mi sami donedavno! – nema uvid u pravoslavnu, svetosavsku ideju nacije (u ideju harmonije izme|u dràve – nacije – morala – li~nosti – Crkve), nema uvid u naciju kao tvorevinu Crkve, to se, na Zapadu, kao i u nekim na{im doma}im krugovima, oìvqavawe 46

Pravoslavna ideja nacije i vernost Svetosavskom Zavetu

srpske nacionalne ideje prikazuje kao antidemokratsko! (“Ako je antidemokratsko na Zapadu, onda mora daje takvo i ovde!”) A takvom prikazivawu srpske istorije i nacije uveliko su doprinele i “nacionalpopulisti~ke” stranke, poraène zajedno s levicom na izborima 24. septembra i 23. decembra 2000. godine. Pravoslavna ideja nacije Ve} dve decenije se zavetnoj ideji (istorije i Srba, kao nacije koju je stvarala, stvara i moè da je obnavqa samo Crkva) suprotstavqa mitomanija o srpskoj naciji i o Srbima kao “narodu najstarijem”. Ta mitomanija je ne samo antisemitska (jer najstariji narod su na{a bra}a Jevreji, majka svih nacija), nego i antizavetna, anticrkvena, i paganska! Dakle, i protiv Svetoga Save. Mo`da ta mitomanija godi ne~ijoj sujeti. Ali nas ista ta sujeta i gordost odvra}a i od Hrista i od Crkve, i od Svetoga Save, i od mogu}nosti da sa istorijskom sve{}u doìvimo i obnovu civilizacije, vere i morala, pa najzad i od mogu}nosti da se uspostavi potpuna harmonija istorije i nacije s demokratskom pravnom dràvom. U skladu s tom mitomanijom (o “Srbima, narodu najstarijem”) jesu i sve one praznoverice u kojima na{a nau~na etnologija (etnopsihologija) sve hri{}anske praznike tuma~i i povezuje s gomilom (ve} zaboravqenih) paganskih obi~aja i vraxbina, tako da se i o Svetom Savi govori vi{e kao da se pod wegovim svetim imenom krije neki paganski idol (tako je i u “nacionalnim” pesmama Vaska Pope – sasvim u skladu sa wegovim komunizmom nadrealiste). Komunisti~ka ideologija marksista je paganstvo prikazivala kao bezazlenu ideologiju “besklasnog” (dakle i prethri{}anskog) dru{tva – kojem zato nije (kao “ni Srbima” u SFRJ) toboè bila ni potrebna dràva, ni te`wa pravu, vladavini zakona. 47

ISTORIJA

I VERA

Dodu{e, svi smo mi pagani kada smo ostra{}eni, to jest obuzeti agresivnom èqom za vla{}u nad qudima, a to zna~i: obuzeti sujetom, gordo{}u, zavi{}u, “adskim nasqedijem”, kako kaè Wego{, “koje ~ovjeka niè skota ostavqa, mada um ga s besmrtnima ravni” (Lu~a Mikrokozma, Posveta, 81–90). Jer greh je upravo u strasti, ostra{}enosti, agresivnoj èqi egocentrizma koji razbija svaku zajednicu. Zavet je poziv ~oveku da se uzdigne upravo iznad strasti (u li~nost sa identitetom istorijskim), kako bi bio preobraèn po{tovawem Boga i qudi. Tako srpski narod treba da se, najzad, uspravi, da nas kona~no Bog pogleda, jer uzdizawe i moralni preobraàj u zavetnu zajednicu je na{ zadatak i na{a istorija, vernost Svetosavskom Zavetu!

48

Zavet svetosavske nacije

ZAVET SVETOSAVSKE NACIJE Pi{u}i “Nacionalizam Svetog Save” vladika Nikolaj Velimirovi} uspostavqa jasnu i o{tru razliku izme|u imperije, s jedne strane, i prave narodne dràve, s druge: “Ne ide narodna dràva dokle moè ma~, nego ma~ samo do granice otaxbine... ina~e ... dràva prestaje biti otaxbinom i postaje imperijom... dobija teritorijalno, ali gubi moralno... Pokoriti ili biti pokoren podjednako je katastrofalno za dràvu nacionalnu.” Svetosavska nacija je otpor ne samo imperiji, nego svim izrazima i oblicima imperijalne ideje; umetni~kim, metafizi~kim, teolo{kim. Smisao “nacionalne dràve” nije da ona bude oru|e imperijalnih (kolonijalnih, krsta{kih, “kriàrskih”) ideja nacije ili neke ideolo{ke ili ~ak verske zajednice. Svetosavska autokefalija Srpske Pravoslavne Crkve nema u sebi ni traga nekog “etnofiletizma”, jer je misija Crkve da naciju, obi~ajno–jezi~ku zajednicu udruènih plemena (ili op{tina – komuna!) onog vremena, Crkvom oplemeni, smiri i preobrazi u zavetnu zajednicu. [ta je Svetosavski Zavet, to se najjasnije uvi|a iz uloge koju je Srpska Pravoslavna Crkva imala posle pada Smedereva i mati~ne zemqe Srba: Srbi ìve rasuti i podeqeni u tri tu|a carstva (osmanlij* Tekst prvobitno objavqen u: Pravoslavqe, 15. mart 2000, str. 9.

49

ISTORIJA

I VERA

sko–turskom, habzbur{ko–nema~kom i mleta~ko–italijanskom). Nijedna od tih dràva (to jest imperija) nije sklona Srbima (~ak ih naziva samo imenom plemena – Raci, Ra{ani, Crnogorci, itd.), pa, ipak, Srpska Pravoslavna Crkva tek tada, tek pod tu|om vla{}u, uspeva da poraènu srpsku naciju vaskrsne i oja~a kao celinu, to jest, da u jednu naciju integri{e plemena od Sent Andreje u Ugarskoj, do Trsta i Skadra na Jadranu, do Bitoqa i Samokova na jugoistoku, do Dunava i preko Dunava do Temi{vara... jednom re~i: da duhovna elita i jezgro nacije bude Crkva, da ona stvori naciju kao zavetnu zajednicu. A zavetna zajednica nije ni delo dràve (~ak ni nacionalne), niti ima oblik dràve, niti se sabira oko sistema i autoriteta dràvnih vrednosti i zakona, nego oko boànske sile sabrawa, Logosa – koji i jeste Sabrawe, u Carstvu Nebeskom. To Crkva uspeva u punoj lojalnosti prema tu|im, nesrpskim dràvama (~ak imperijama). Moè se ~ak re}i da demoralizacija i raspad srpske nacije – u ovim danima naro~ito intenzivno i zabriwavaju}e, opasno po sam opstanak nacije – po~iwu od onog trenutka kad se identitet nacije traì u dràvi (u vrednosti zemaqskog carstva), kad starawe (ve} ideolo{ko) o naciji preduzima dràva, a samim tim i stranke koje se, prirodno, bore za dobijawe punomo}i u vr{ewu vlasti. A vlast moè da donosi zakone, ali ne moè da odlu~uje o Zavetu, o ose}awu pripadnosti zajednici, o istorijskom ose}awu identiteta, o Logosu. Zato svetosavska nacija, kao zavetna zajednica, nije dràvna ili politi~ka kategorija, nego istorijska. A ni istorija nacije, u Pravoslavqu i zavetnoj misli nije ono {to je ona u metafizici, zapadnoj tradiciji. Pogotovo to nije nacija koja je zavetna zajednica. ***

Iste godine kad je Kolumbo, veruju}i da je oplovio Indiju, otkrio nov, nepoznati kontinent, Ameriku (1492) – i 50

Zavet svetosavske nacije

dokazao i on da je Zemqa okrugla – po~iwe za Zapad, kao civilizaciju, Novi vek. Nije, me|utim, wegova novina, to jest, Novi vek u samom tom otkri}u (i drugim otkri}ima), pa ni u sasvim novoj slici na{e planete, nego u tome {to se u Evropi (na Zapadu) javqa novi tip zajednice: nacija, izrazito evropska, zapadna kategorija zajednice. Ona nastaje i oblikuje se snagom i autoritetom dràve kojoj metafizika pripisuje boànsku mo} (odri~u}i tu mo} papi!). A zakon – zna se to, naro~ito jasno, iz poslanica Svetog apostola Pavla – nije isto {to i vera, pa ~ak ni onda kada je to zakon Mojsijevih Bo`jih zapovesti. Na Zapadu se nacija, ipak, javqa kao fenomen zakona i ustava, a ne kao fenomen Zaveta, vere. Mi smo, me|utim, pod uticajem Prosvetiteqstva, tamo negde od 18. veka, po~eli da taj naziv za evropsku zapadnu kategoriju zajednice, naziv “nacija”, koristimo i kao naziv za na{u zavetnu zajednicu, mada je na{a zajednica (svetosavska nacija) nastala daleko pre evropske nacije. No, gde smo, tu smo, pa nam je prekasno da odbacimo termin nacija, jer je do{lo vreme da sebi i svetu, brane}i se, dokazujemo da na{ “nacionalizam” nije isto {to i wihov, jer oni nas optuùju upravo za ono {to je wihovoj naciji svojstveno, pa se sad, pod pritiskom Amerike, odri~u nacije, kao zajednice metafizi~ke, “nespojive sa demokratijom”. Zato traè od nas da se i mi “demokratizujemo” na taj na~in (zapadni, ameri~ki) {to bi se odrekli svoje nacije, {to zna~i zavetne zajednice (i Pravoslavqa). Pa u ~emu je razlika izme|u nacije pravoslavne (zavetne) i nacije zapadne (metafizi~ke, ideolo{ke, etatisti~ke)? Ako nacija, evropska kategorija, nastaje snagom i autoritetom dràve, onda je nacionalizam isto {to i etatizam, a dràva neizbe`no imperijalna, (bez obzira na to da li ima i snage za osvajawa i nasiqe). Jer nacija se samo u ratu obavezno poistove}uje sa dràvom, tako da je ona, u tom poistove}ewu, i ratoborna. Kult nacije je tako kult odbrane 51

ISTORIJA

I VERA

Zavet svetosavske nacije

svojine, dràve. Snaga nacije se meri snagom dràve. A ako je nacija svetost – ne po ugledu na svetost Crkve ili zavetne zajednice – onda je sveta i sama dràva, institucija (qudskih) zakona. Naravno da to nije isto {to i nacija (zavetna zajednica) koja se poistove}uje sa Crkvom, odvojenom od dràve, i kojoj, po dogmatskoj definiciji pravoslavne eklisiologije, odgovara samo harmonija sa pravnom dràvom “Romeja”, to jest, dràvom Rimskog prava, dràvom koja je oru|e prava gra|ana. Harmonija dvaju razli~itih entiteta, a ne istovetnost. Jer Vizantija nije bila “sveto carstvo” (nije sveta dràva, nego Crkva); dràva je bila Rimsko carstvo (ne imperija) pravoslavnih, zvani~no: “Carstvo pravoslavnih Rimqana”, to jest, rimskih gra|ana (po Rimskom pravu), dok je imperija Karla Velikog i naslednika bila “Sveto rimsko carstvo germanske narodnosti”, najvi{i, “boànski” oblik dràve, kako isti~e i Hegel.

ali je bitno da javno bude{ dràvqanin i da je tvoj identitet (i nacionalnost) u tome. “Vera” koja ~oveka ukqu~uje u dràvu jeste nacionalizam kao intimni etatizam, a Hegel ga prikazuje kao “obi~ajnost” (Sittlichkeit). A to je sistem navika, “druge prirode ~ovekove”, i to nesvesne, jer te navike su “objektivni duh”, svest toga “duha”, a ne samog (subjektivnog) ~oveka i wegovih navika kojima nije ni potrebna svest (one deluju automatski, “iracionalno”!). Jer navike su svrsishodni (i dràvotvorni) postupci koji su sigurni upravo zato i tek tada kada su nesvesni, kad im nije potrebna (sumwiva) kontrola ~ovekove svesti. Kao u tehnici. Zato je prirodno {to je “filozofija objektivnog i apsolutnog duha” zavr{ila ostvarewem individue u svetu tehnike, u postmodernoj. O~igledno je, dakle, da metafizika, a Hegel je wena posledwa re~, ne re{ava pitawe li~nosti i zajednice. To re{ava zavetna misao.

***

ôvek je stvoren kao individua: individualno, u svoju pojedina~nost odvojeno bi}e, istovetno sa samim sobom, a ba{ time i bi}e slobodno. Time je Savr{eni Tvorac izvr{io stvarawe ~oveka, te se ~ovek i ra|a tako: odvajawem od majke. Individualnost, kao i sloboda, je wegova Bogom dana priroda, pa je ~ovek bez Boga moè izmeniti samo smr}u. Ali, ~ovekova sre}a i spas nije u toj stvorenoj prirodi (individualnosti) nego u “izlaèwu”, blagodatnom izlaèwu iz individualnosti (i usamqenosti) ovog bi}a u duh koji je mogu} samo kao blagodat Boga Svedrìteqa (a ne samo Tvorca). Ta blagodat je ose}awe zajednice sa Bogom i qudima. To saose}awe je vera: Bogom dana vera. Priroda vere je ose}awe (kojim je du{a ~ovekova ìva i svesna), a smisao vere je “transcendencija”, to jest, prevazilaèwe, izlaèwe iz Bogom stvorenog bitija, kako to prikazuje Lu~a Mikrokozma.

U Novom veku nije vi{e sveta Crkva, nego dràva. Hegel }e tu dràvu (pomenuto) germansko “sveto carstvo”) definisati kao “otelovqewe boànstva”. Nacija je svetiwa, i “Bog je s wom” (Gott mit uns, na pre|icama opasa~a nema~kih vojnika). ... Nacija je svetiwa samo u svojoj istovetnosti sa dràvom, kao da je “pri~e{}ena” dràvom, silom zakona (krsta{kom silom jo{ od vremena Barbarose i suparni~ke borbe za investituru, protiv papske imperije). “Boànstvo” je, dakle, u dràvi, a ne u Crkvi. Zato Hri{}anstvo – odnos ~oveka prema Hristu – ostaje na zapadu privatna stvar individue (u wenoj individualnosti) najzad, kao predmet “filozofije egzistencije” jer metafizika i wena “teologija” nema ni snage, ni dometa za to pitawe odnosa li~nosti ~oveka prema li~nosti Boga. Privatno moè{ biti hri{}anin, 52

***

53

ISTORIJA

I VERA

Lu~a Vladi~ina je dejstvo Boànske energije (isihazma!), ozarenost i preobraènost ~ovekove individue tajnom Zaveta. I srpska nacija je, za vladiku Wego{a, tajna Zaveta, pa su zato otpadnici “bogomrski” (LM II, 196–200). Ovo su dva osnovna stava kojih se odlu~no, svesno i nepokolebivo moramo dràti, ukoliko èlimo – naro~ito danas – da razumemo i Zlo koje vlada svetom, i Zavet koji je spas od Zla. Dva stava: o stvorenom bitiju individualnosti ~ovekove (slobodnog bi}a individue) i o blagodatnoj veri kao prevazilaèwu toga bitija. Na te dve istine upozorava qude i vernike Hristos i u “Velikom inkvizitoru” Dostojevskog. A sam Inkvizitor goni Hrista upravo na taj na~in {to te dve istine ne odobrava i skriva ih od vernika. A brane}i misao zavetne zajednice, Pravoslavqe se oslawa upravo na te dve istine kad se suprotstavqa metafizici (metafizi~koj tradiciji zapadnog oboàvawa dràve), Inkvizitorovoj imperijalnoj i krsta{koj ideologiji. U Beogradu, marta 2000.

54

Crkva – izvor i upori{te zavetne nacije

CRKVA – IZVOR I UPORI[TE ZAVETNE NACIJE Ova tema je aktuelna zbog toga {to se kod nas u politi~kom i javnom ìvotu javqa ~itav niz nedopustivih zabluda kad je u pitawu tuma~ewe istorije Crkve i Srba kao zavetne zajednice. Vi znate {ta je zavetna zajednica. To je zajednica qudi sa Bogom. Govorilo se o „nebeskom narodu” kao naoruànom narodu, pa se govorilo i o nekoj posebnoj „pravoslavnoj policiji”, pa se govorilo i o „pravoslavno-nacionalnoj dràvi”, pa se govorilo o raznim, tako da kaèm, prili~no iskqu~ivim stavovima koji su pripisivani istoriji Crkve. Hri{}anska Crkva je nastala kao sinteza triju mediteranskih kultura: jevrejskog, rimskog i gr~kog naroda, odnosno kulture Jerusalima, Rima i Atine. Ima izvesnih filosofa (me|u kojima je, recimo, i [estov kod Rusa kojemu se pripisuje da je filosof egzistencije) koji govore o sukobu izme|u Atine i Jerusalima, tj. Grka i jevrejskog naroda. Me|utim, oni ne uzimaju u obzir da se u ovoj sintezi triju naroda ne radi o Jerusalimu, na koga je i Sâm Hri* Tekst prvobitno objavqen u: Dveri, br. 15, 2002, str. 13–15.

55

ISTORIJA

I VERA

stos bacio prokletstvo, predskazav{i mu pad (kao {to }e Jerusalim i biti osvojen i razoren 71. godine od strane rimskog cara Tita) – ve} o Nebeskom Jerusalimu, o Nebeskom Rimu i o Nebeskoj Atini. To zna~i o sintezi kultura triju kr{tenih naroda. Ta sinteza se najboqe ogleda u samom ìvotu Apostola Pavla, koji sâm za sebe jasno kaè i predstavqa se da je on Jevrej ili Judej iz plemena Venijaminova ({to zna~i potomak najmla|eg sina Jakova Izraiqeva), da je on farisej i sin farisejev (a to zna~i {kolovani teolog i poznavalac kwige, dakle koji je imao teolo{ki fakultet onog vremena), i da je on rimski gra|anin sa punopravnim statusom rimskog gra|anina, koji ima pravo da se pozove na cara kad neko ugrozi wegovo pravo, pa ~ak i samog cara da pozove, kao {to stoji u Du{anovom zakoniku, na sud i car mora da se pojavi pred sudom ako je, u ime cara, zakon bio prekr{en. To je svojevrsna strahota rimskog prava. Tu sintezu je izvr{ila jedna civilizacija koja se pogre{no naziva Vizantija, po gradu Vizantu, a koja se zvala - Carstvo pravoslavnih Rimqana. To je bio zvani~an naziv Vizantije. Tu su carevi Konstantin i Justinijan uspostavili kona~nu harmoniju izme|u rimskog prava i Crkve Hristove. Takvu harmoniju nije vi{e ostvario niko u kasnijoj istoriji Evrope i Zapada gde vladaju bilo rimokatoli~ki zapadni klerikalizam, sa u~ewem o nepogre{ivosti pape ili protestantski “cezaropapizam” - u kome na ~elu crkve stoji vladar. Dakle, tu harmoniju izme|u prava i Crkve uspostavila je Vizantija i zato se ona naziva Carstvo pravoslavnih Rimqana, tj. rimskih gra|ana. Takav rimski gra|anin bio je i Apostol Pavle. Na u~ewima Apostola Pavla i na Jevan|eqima, naro~ito Jovanovom, zasniva se celokupno u~ewe Crkve prema dràvi i prema dru{tvu. U Staroj Gr~koj bila je demokratija, ali je Sokrat isto tako demo56

Crkva – izvor i upori{te zavetne nacije

kratski osu|en na smrt, kao {to je Hristos i demokratski osu|en da bude raspet. [ta to zna~i? I u Atini, recimo, bila je demokratija, ali qudi su bili odani po{tovawu prava gra|ana, u onoj meri u kojoj su gra|ani bili odani zavi~ajnoj zajednici kojoj su pripadali, ose}awem ~asti te zajednice, ose}awem smisla ìvota, voqom za ìvot koja se zvala obi~ajnost, zavi~ajna obi~ajnost. To je bilo uskla|eno jedno s drugim, i ~ovek koji nije bio zavi~ajno vezan nije ose}ao ni neku potrebu da spasava ~ast polisa ili grada, niti je ose}ao nekakve qubavi prema sugra|anima, on jednostavno nije bio vezan za tle. A onaj koji je bio vezan za tle, ako ga za kaznu proteraju, to mu je bila ve}a kazna nego da bude osu|en na smrt. Proterivawe iz zavi~aja je, za gra|ane Atine, bila najgora kazna. Danas se postavqa pitawe demokratije i postavqa se pitawe stava Crkve u jednoj sasvim novoj situaciji. Vi imate danas demokratiju, imate svetsko trì{te, imate qude koji poslovno nemaju nikakvog zavi~aja. Zavi~aj mu je tamo gde je uloìo novac. Finansijski kapital juri {irom planete: podigni ga u Tokiju, uloì ga u Sidneju, podigni ga u Moskvi, uloì ga u Var{avi, podigni ga u Wujorku i tako daqe. Kapital uop{te nema otaxbine. Ti qudi koji nemaju zavi~aja smatraju da ih nacija ograni~ava i da ta nacionalna granica mora da bude uni{tena da bi oni mogli poslovno da imaju velikih uspeha. Oni su jako mo}ni i smatraju da treba ukinuti sve mogu}e nacionalne granice kako bi se privreda i ekonomske veze razvijali do mafija{kih razmera, koje vi{e niko ne moè da kontroli{e. Sad se postavqa pitawe: ~emu nacija? Ima li ona ikakvog smisla? Ima itekako! Od Svetog Save imate trojnu harmoniju: nacije, dràve i Crkve. To je prvi put u evropskoj istoriji i to se desilo upravo Srbima. Za{to? Za57

ISTORIJA

I VERA

{to je to va`no da znaju upravo qudi koji studiraju srpsku kwièvnost, srpsku istoriju, za{to je to va`no danas kazati? Jer je srpsku naciju izgradila Crkva, a ne dràva i to je jedina nacija u Evropi koju je samo Crkva gradila, a ne dràva. Dràva je od 1878. godine, od Berlinskog kongresa, dobila nalog da, po zapadnom principu, gradi naciju. Od kraqa Nikole pa na daqe po~ela je da se gradi crnogorska nacija koja je potpuno odstupila od principa da naciju gradi Crkva. Kaù – nacionalne mawine moraju imati prava. [ta to zna~i? To zna~i da nacija koja ima apsolutnu ve}inu u jednoj dràvi mora da obezbedi mawinama pravo da se razvijaju i to se o~ekuje od nacije ako je demokratska. Tako moè da se desi da ta nacionalna mawina postane brojno ve}a od ove nacije koja je iz po~etka ve}inska. I ko nam je onda kriv? To zna~i da se ne{to de{ava u toj naciji kada je ona potpuno izgubila crkvenost, porodi~nost, parohijski ìvot itd. Ko je nama kriv {to smo porodice bez dece? Prestali smo da ìvimo crkvenim ìvotom... Pre najnovijeg rata bili smo izloèni nasiqu marksisti~kog tuma~ewa zajednice. Marksizam je tuma~io zajednicu kao „interesnu zajednicu klasnog tipa, odre|enu oblicima i odnosima svojine”. Zajednica, u marksisti~kom tuma~ewu, zavisi od toga da li u~estvuje{ u svojini ili ne, ili, pak, pretenduje{ na to da revolucionarnim potezom, solidarno{}u proleterijata osvoji{ vlast. A sve je ovo bilo la`. Dakle, marksizam je ponudio jednu la`nu predstavu o zajednici kao interesnoj kategoriji i trebalo je dosta godina da uvidimo da je ta teorija zajednice la`na, jer ne postoji nikakva zajednica u kojoj bi qude sabrao interes. Zajednica je zajednica zato {to se qudi u wu ukqu~uju spremni da `rtvuju svoje interese za tu zajednicu, a ne da bi od zajednice naplatili svoje ~lanstvo u woj. 58

Crkva – izvor i upori{te zavetne nacije

Dakle, radi se o zajednici drugog tipa, a TO je zajednica koju je zasnovalo Hri{}anstvo. Vidite, na ~emu se zasniva hri{}anski pojam zajednice? Bog je sabrao qude u hri{}ansku zajednicu, u Crkvu, ne nekom teorijom, ne nekom mudro{}u, umom itd. (jer je Bog znao da nikakav um ne moè qudima da pomogne, po{to su oni uvereni da imaju um maltene boànski, pa u metafizici to i tvrde, da je svojim umom ~ovek ravan Bogu), nego je Bog `rtvovao Svoga Sina jer samo `rtvom se stvara zajednica. E, vidite, ~ak i Bog je Sina `rtvovao da bi stvorio zajednicu. Apsolutno nije mogu}e stvarati zajednicu bez spremnosti izabrane elite, duhovno izabrane, da se `rtvuje za tu zajednicu. Samo ta `rtva stvara tu zajednicu. Dakle, to nije interesna zajednica, nego zajednica qubavi. Jo{ pre Drugog svetskog rata, recimo, vrlo ~esto na{e sve{tenstvo nije dovoqno poznavalo Pravoslavqe, jer nije lako poznavati Pravoslavqe (posle onoliko vremena robovawa i ne{kolovawa) a naro~ito zahvaquju}i jugoslovenskoj ideologiji koja je tvrdila da je Pravoslavqe isto {to i rimokatolicizam, isto {to i jevrejstvo, isto {to i islam, isto {to i protestantizam, isto {to i paganizam, isto {to i ateizam, da tu uop{te nema nikakve razlike. (Evo, na primer, pojavila se kwiga jednoga profesora „Petokwi`je stare srpske vere”. On je tu kwigu, o~igledno, nazvao po Mojsijevih pet kwiga Starog Zaveta. On je sakupio podatke o prehri{}anskim idolima koje naziva bogovima i tvrdi da oni ~ine “duhovnu supstanciju” Srpskog naroda. Pa takvo paganstvo su zaboravili i Grci, kod kojih je paganstvo bilo vi{e ukoreweno i zabeleèno. A ovaj profesor takvo paganstvo pripisuje nama, pa se to, ~ak, i promovi{e iz najvi{ih nau~nih institucija.) Me|utim, sada kad je stvoren taj kolektivizam marksisti~kog, ili finansijskog, ili mafija{kog tipa, sad 59

ISTORIJA

I VERA

se javqaju i nove teorije raznih psihoanaliti~ara koji tvrde da ~ovek postaje ~ovek tek kad se odvoji od kolektiva i tek onda kad postane individua u sebi sama zasnovana. To se zove “individuacija”. To su Frojd, Jung i drugi koji govore o kolektivnom nesvesnom u kome se ~uva i, genima prenosi, Bog sa kolena na koleno u svakom od nas; ra|amo se sa “Bogom u genima”, pa ga onda pronalazimo negde u sebi, itd. To su magijske teorije azijskog porekla koje su “prona{li” Nemci u svom hodo~a{}u na Istok i servirali evropskoj kulturi. Me|utim, tu nema onog osnovnog hri{}anskog u~ewa o li~nosti. Tajna Hristova je tajna li~nosti i tu tajnu li~nosti do sada su uspeli da nam, na neki na~in, predstave i da nam je stalno drè pred o~ima i u svesti iskqu~ivo veliki pesnici, romanopisci. (âk i teolozi zaostaju za wima. Mislim da nema toga teologa koji moè da se uporedi sa velikim piscima kao {to su Dostojevski ili Wego{.) Tajna li~nosti, li~nost ne moè da bude predmet nikakve psihologije ili psihoanalize. Psihoanaliza moè da izu~ava individue, individualno... Individua moè da bude predmet nauke. Pona{awe ~ovekovo moè da bude predmet nauke. Nauka moè dobro da opi{e ~ak i poreme}aje, bolesti i da, kad te poreme}aje primeti, kaè: to je poreme}aj te i te vrste, ali ona apsolutno ne moè da pomogne. Meni moè da pomogne samo ako se ja iz individue uzdignem, budem uzdignut u li~nost. A li~nost je tajna. Upravo u tome je veli~ina Hrista Koji je otkrio ~ove~anstvu su{tinu ~oveka kao li~nosti, tajne koja nije dostupna nikakvoj nauci. To je tajna koja se doìvqava (ako se ~ovek pripremi) iskqu~ivo u Liturgiji. To je ona tajna za koju Wego{ kaè: „S to~ke svake pogledaj ~ovjeka”, kako ho}e{ sudi o ~oveku, “tajna ~ojku ~ovjek je najve}a. Tvar je Tvorca ~ovjek izabrana.” Ne moè psihologija tu tajnu da u~ini predmetom svog 60

Crkva – izvor i upori{te zavetne nacije

istraìvawa ili predmetom nauke. Li~nost u ~oveku je doga|aj i to prazni~ni, sve~ani doga|aj koji nam se ne doga|a svaki dan i koji mi pamtimo kao veliki momenat iz svoga ìvota, koji moè da nam se dogodi i nepredvi|eno, i koji onda ~uvamo u svojim uspomenama i ponosimo se wime - kao identitetom duhovnim, nastoje}i da ostanemo verni tom doga|aju i o~ekuju}i da nam se opet ponovi to da budemo li~nost. To se de{ava u velikim momentima qubavi, `rtve, doìvqaja, u velikim susretima. Jo{ iguman Stefan kaè: „Tajna ~ojku ~ovjek je najve}a... [ta je ~ovjek, a mora bit’ ~ovjek. Tvarca jedna koju zemqa vara, a za wega vidi nije zemqa.” Drugim re~ima, ne postoji ni{ta na zemqi {to moè da ~oveku objasni ~oveka. Mnogi su poku{avali da ~oveka objasne materijalnim uslovima u kojima ìvi, ili poreklom ili krvqu (od Starog Zaveta do Hegela, Marksa i Junga), u telu traè}i tajnu li~nosti. Qudi stalno govore {ta je ~ovek, {ta je ~ovek? Svi filosofi imaju svoje: ~ovek je bi}e razumno, ~ovek je bi}e koje govori, ~ovek je bi}e koje radi, ~ovek je bi}e koje stvara... a Liturgija kaè: ~ovek je bi}e u kome se de{ava drama uzdizawa od sebi~ne individue ka otvorenoj li~nosti, otvorenoj Nebu i svetu i radosti. Me|utim, ~oveka stvarno interesuje smisao. To ose}awe smisla je svojstveno samo ~oveku. Samo ~ovek traì smisao. Jer, ako nema smisla mojeg postojawa, kaè Kami, onda se ~ovek, kad oseti da nema smisla wegovom postojawu, ubija. Svaki samoubica poteè ruku na sebe onog momenta kada je kona~no izgubio ose}awe da wegovo postojawe ima smisla. ôvek ìvi ose}awem smisla, jedinom vitalno{}u, kao {to ìvotiwa ìvi nagonom. A to ose}awe smisla se javqa u ~oveku samo u svesti o tome ko je on, {ta je on, u samospoznaji, koja se kod Sve61

ISTORIJA

I VERA

tog Jovana zove pokajawe. On tada vidi svoju granicu i onda kaè - dobro, kad sam ja ovako nemo}an, kad sam ceo ja ovako smrtan, koji je smisao moga postojawa? Tada samo ose}awe smisla moè da izvu~e ~oveka iz o~aja tog saznawa. Smisao je jedini spas od o~aja i Hristos je otkrio smisao vere u Boga. Jer ina~e postojawe Boga nema smisla. Zaista nema nikakvog smisla bez Hrista. Hristos je otkrio smisao vere u Boga. To je su{tina Hri{}anstva. Smisao! Koji je smisao? To nijedna vera nije otkrila. Zapravo, Hristos je prevazi{ao sve religije. A Hri{}anstvo nije religija. Pravoslavqe uop{te nije religija. Pravoslavqe je duboko ose}awe smisla ~ovekovog postojawa. To ose}awe smisla dostupno je samo poetskoj usmerenosti ~oveka i zbog toga su pravoslavni u sedmom i osmom veku, branili Ikone, pojawe, Liturgiju, u vreme kad su ikonoborci, u ime islama, navalili da ukinu crkvenu umetnost, ikonu itd, kao {to su, kasnije, i protestanti to ukinuli. Dakle, zbog toga naro~ito qudi usmereni na studirawe kwièvnosti mogu danas da otkriju li~nost daleko boqe i da odbrane li~nost od agresivnih nastupa psihoanaliti~ara koji bi hteli da nas svedu na individuu. Svaki od nas jeste ro|en kao individua. Ali, ~ovek treba da postane li~nost! Ja jo{ uvek nisam li~nost, to mi se doga|a pod uslovom da vodim ra~una o tome kakva sam ja individua, koja su u meni iskustva, pod uslovom da imam svest o tom iskustvu, da spoznajem sebe, da u toj samospoznaji vidim svoje granice, da se ne gordim, da suzbijam tu sujetu kojom se oholim, ~ime razbijam svaku zajednicu. Kad sam sujetan, onda nemam zajednice ni sa kim. Ako se pregonim sa svojim unukom, da mu dokaèm da sam pametniji od wega, onda je gotovo, gubi se zajednica. Ja moram da ga po{tujem kao li~nost! 62

Crkva – izvor i upori{te zavetne nacije

Mi smo imali sve{tenika (to je bio brat od strica Jovana Du~i}a; zvao se protoprezviter Qubomir Du~i}), i mi se igramo, a kad on nai|e mi ustajemo i kaèmo - qubimruke. A on, nosio je haubcilinder, skida deci haubcilinder, ne od {ale, ve} – ozbiqno! On smatra, kao sve{tenik, da se sre}e sa tajnom li~nosti u ~ovekovoj individui. I ho}e da dete sa~uva svest o svom dostojanstvu, jer samo tako moè i da po{tuje drugog. Samo tako se u wemu de{ava sve ono {to se naziva istorija, umetnost, vera, qubav, nacija, Crkva. Dakle, {ta je zapravo nacija? Nacija je solidarnost me|u generacijama umrlim, ìvim i budu}im. Ta solidarnost se zove istorija. To je tajno zbivawe u ~oveku kada on oseti prisustvo generacija kojih vi{e nema na Zemqi i kada se ose}a posti|enim pred wima, i kada se ose}a pozvanim da plati dug koji su te prethodne generacije napravile, a nisu stigle da vrate; kada se ose}am pozvanim da dovr{i ili da ispravi ili da nadoknadi ono {to su drugi ostavili za sobom, da nastavi wihovim putem. To je ~ovekova mo} da iza|e iz granica svoje individue, svog iskustva i ta mo} se de{ava iskqu~ivo li~nosti u momentima koji se zovu prazni~ni momenti doìvqaja poetskog, liturgijskog i verskog. Dakle, mi apsolutno ne moèmo o~ekivati da demokratija bude stabilna ako wu ne podràva jedna zdrava nacija. Naciju ne moè da obnovi nikakva dràva, nikakav ustav, nikakva granica. Mi }emo se i daqe raspadati kako se raspadamo. Nastaje “crnogorska nacija”, kao {to je nastala i “makedonska nacija”. Jedini ko moè da nas sastavi, to je Crkva. Od pojave Milo{evi}a mi smo svu nadu poloìli u dràvu, da nam ona gradi zajednicu. Tog momenta mi smo ba~eni na milost i nemilost svetskih sila koje nigde nisu u stawu da grade zajednicu, pa ni u svojoj sopstvenoj 63

ISTORIJA

I VERA

zemqi. I po~eli su da nas satiru. Me|utim, to su sve bile politi~ke manifestacije, politi~ko prizemqe u kome u~estvuje i na{a sada{wa vlada, koja misli da politi~kim merama moè da spasi veru, voqu ìvotnu, radost ìvotnu, smisao... Nikakav zakon ne moè biti donet kojim }e biti opisani postupci koji }e nas da vrate u veru. Mi stvaramo dràvu, a ne dràva nas: nas kao narod stvara Crkva. Nas stvara Crkva, a mi stvaramo dràvu. Crkva stvara naciju, a nacija dràvu. Dràva mora da bude instrument u rukama crkvenog naroda, a ne da narod bude instrument u rukama dràve.

64

Crkva – izvor i upori{te zavetne nacije

NACIJA ZAPADA I NAROD ZAVETA Evropski Novi vek je obeleèn pojavom nacije. To je – posle plemenske i zavi~ajne zajednice feudalnog doba (i Papske crkve – imperije Sredweg veka) – nov tip “zajednice” (to jest, kolektiva): na Zapadu do tada nepoznat, bitno, ponekad i revolucionarno razli~it od sredwovekovne zajednice, kako verske, tako i feudalno–plemenske. Bitno razli~it kako }emo videti, i od isto~ne (mediteransko–pravoslavne) nacije, to jest, zavetne zajednice. Nacija je nov subjekt istorije, te je – sa pojavom nacije (kako isto~ne, tako i zapadne) – “istorija” isto {to i nacionalna istorija. Tako je, sa civilizacijskom i kulturnom ekspanzijom zapadno-evropskih nacija, “evropeizacija” nekih zemaqa (Amerike, Meksika, Japana, Turske itd.) zna~ila zapravo pojavu i ra|awe ameri~ke (meksi~ke, japanske, turske itd.) nacije, ~ime je i u tim zemqama po~eo Novi vek. Ali taj novi subjekt istorije na Zapadu je “kolektivni subjekt”, “metafizi~ki narod” (negacija li~nosti), metafizi~ki pojam, kakav je i dotadawi pojam same Crkve, dotadawoj (metafizi~koj) eklisiologiji Zapada. Tako je metafizika – kao teorija autoritarne “zajednice”, to jest, kolektiva, “kolektivnog iskustva”, “kolektivnog bi}a”, – sa~uvana i u Novom veku. U tome je i stalnost, kontinuitet – ne hri{}anske nego – metafizi~ke tradicije Zapada. Tako se i moglo dogodi* Tekst prvobitno objavqen u: Pravoslavqe, 1. april 2000, str. 9.

65

ISTORIJA

I VERA

ti da dràva (nacionalna dràva, poistove}ena sa nacijom) bude, kao u Hegela (u “kona~nom dovr{ewu zapadne filozofije”), “otelovqeno boànstvo”, na isti na~in kako je to i zapadna Crkva: “objektivno sveta”, bez obzira na gre{ne strasti (libido) – krsta{ke, humanisti~ke ({to zna~i: antiteisti~ke), svetovne, imperijalne pretenzije – ~lanova i glavara te Crkve. Ta metafizika (u teologiji), dakle, nije vera. Zato ta ista metafizika nikad nije mogla da podrì i obrazloì ni demokratiju (dràvni sistem podre|en i pravu i dostojanstvu li~nosti gra|anina), ni smisao demokratije, kao ni Sinn des Seins smisao samog ìvota i bitija ~oveka. (U tome i jest danas kriza metafizike, “vere” i ~oveka Zapada). Zato je, u novovekovnoj istoriji Zapada, ostao bez uspeha svaki poku{aj da se demokratija, li~nost i smisao bitija, usklade sa interesom nacije (“subjekta istorije” koji, radi svog odràvawa i kontinuiteta, prinu|en da govori jezikom metafizike). Taj neuspeh (metafizika kao poraz li~nosti) se danas na Zapadu priznaje javno i zvani~no: demokratija ima izgleda na uspeh samo ako ne pitamo za wen smisao (to jest, ako je svedena na puki liberalizam, ideologiju narcisoidnosti), ukoliko je svaka nacija (pa i na{a) spremna – po uzoru na nacije Zapada – da se odrekne svoje tradicije, svog kontinuiteta (u nas, naravno, duhovnog, svetosavskog), svoje istorije, dakle, i same sebe. A nacija je wena istorija. Wen identitet je u wenoj istoriji. A istorija je – u mogu}nosti transcedencije: izlaèwa ~oveka u susret smislu koji je isti u nama kao i u nadama i o~ekivawima predaka, pa otud – i tek otud i tako, zavetno – i u susret nadama i o~ekivawima savremenika i dece, na{e budu}nosti. No, transcedencija je, pa, dakle, i sama istorija, u pravoslavnih shva}ena sasvim druga~ije nego na Zapadu, u wegovoj metafizi~koj tradiciji “univerzalnih pojmova i principa”. 66

Nacija Zapada i narod Svetosavskog zaveta

Dakle, Zapad je odlu~io (a u toj odluci se oslawa i na svoju mo}, naravno, tehni~ku, a ne moralnu): demokratija “mora da pobedi” – a ona to moè “samo na u{trb nacije”. To je, dakle, svo|ewe demokratije na besmisleni liberalizam, ideologiju nove, posmoderne imperije. Ko nije spreman da uspeva (na svetskom trì{tu) i da ìvi ne pitaju}i za sam smisao, te da se odrekne i svoje istorije i nacije – taj nema izgleda da mu Novi svet prizna “demokrati~nost”. A taj Novi svet je Svet tehnike. To je svet u kojem individui – tehni~ki opremqenoj za wen uspeh na svetskom trì{tu robe, novca, usluga, informacija, zabave, umetnosti, sporta itd. – vi{e nisu potrebni ni pitawe o smislu, ni takav instrument kao “kolektiv” metafizi~ki, ~ak ni privid vere. Tako i na{u politi~ku javnost – pa ~ak i na{u Crkvu (majku istorije i nacije), – stavqa zvani~ni Zapad pred taj izbor: “ili–ili”, jer “nacija ne moè biti demokratska, demokratija je mogu}a samo uz odricawe od istorije”. Da li je tako? Da li je mogu} dijalog? ***

“Metafizi~ki narod”, “kolektivni subjekt istorije”, u istoriji Zapada zaista je oru|e i mehanizam mo}i, institucija koja nikako nije mogla da bude u harmoniji sa te`wom zapadnog ~oveka ka demokratiji. Jer “metafizi~ki narod” nije duhovna nego politi~ka zajednica. Kao “kolektiv-subjekt istorije”, “metafizi~ki narod” je uvek bio pogonska sila i nosilac evropskog kolonijalizma (~ak genocida mnogih naroda i plemena ameri~kog kontinenta), sila ~itavog niza krsta{kih i verskih ratova tokom istorije Zapada, a posebno dvaju ideolo{kih i svetskih ratova 20. stole}a. Najzad je taj racionalni mehanizam mo}i na{ao svoje dovr{ewe u Hladnom ratu i u Svetu mo}i kakvu ~oveku daje tek tehnika; mo}i kakvu je u svetu metafizike (bitija – mi{qewa – znawa – mo}i) Faust mogao samo da sawa! 67

ISTORIJA

I VERA

U metafizi~koj tradiciji se u ~oveku nacionalno opredeqivala (ili opredequje) “voqa za mo}”, kao agresija mo}nog “kolektiva istorije”. Zato nije ~udo {to je demokratizacija Nema~ke, posle Drugog svetskog rata, bila obavezno pra}ena suzbijawem metafizi~ke tradicije Nemaca (“metafizi~kog naroda”, kako to kaè i sam Hajdeger) i {to civilizovani qudi Zapada mogu}nost demokratije – ne samo u zapadnim zemqama, – vide iskqu~ivo u potiskivawu nacionalnog (wima jedino poznatog, zapadnog) opredelewa gra|anina. Pa kad su i neki na{i intelektualci (nekada levi, a pobornici zapadne, univerzitetske filozofije, to jest metafizike) i svoje gra|ansko i evropsko opredelewe prikazivali kao anacionalno, onda su time dokazivali samo toliko da im je strana istorija (vera i Zavet) sopstvenog naroda. ***

Zapadna metafizika je nastavak papske racionalisti~ke misli, skolastike, metafizi~ke teologije, teorije o “kolektiv-subjektu” istorije. Taj “kolektiv-subjekt” (“kolektiv-svesno”, “kolektiv-nesvesno”) je puki qudski mehanizam imperije: svejedno koje i kakve. Hegel je, u svojoj filosofiji dràve, opisao ~etiri tipa imperije, a sva ~etiri izvedena iz istog, “azijatskog” despotizma; sva ~etiri logi~ki dosledna tome despotizmu. Danas posmatramo imperiju petog, liberalizam kao ideologiju sveta tehni~ke mo}i. Zato je zapadna nacija imperijalno-dràvna, kakva je bila i Papska crkva-imperija. To je znao i Sveti Sava, te je to iskazao u svom pismu rimskom papi Honoriju III (1226–1227). Navodim to iz studije Miodraga M. Petrovi}a “Sveti Sava svome ota~astvu”u Kwièvnim novinama od 1. III 2000. godine, ali i zato da se setimo kako su Kwièvne novine, UKS i Dom omladine iz Beograda bili spremni g. 68

Nacija Zapada i narod Svetosavskog zaveta

1982. da organizuju javnu tribinu i dijalog pravoslavnih sa predstavnicima metafizike, ideologije i teologije Zapada, Istoka i Mediterana. O tome svedo~i i nedavno izi{la iz {tampe kwiga “Religija i mistika” (Hri{}anska misao, Srbiwe-Beograd-Vaqevo-Minhen, 2000.). Pa za{to su takvi dijalozi posle tzv. “politi~kog bu|ewa” Srba g. 1989–90. godine prekinuti? [ta sada treba da ~ini Udruèwe kwièvnika Srbije? Kao “Bogom ven~an neutajenom blagoda}u arhijerejstva”, Sveti Sava {aqe u Rim svog izaslanika, episkopa srpskog Metodija, sa pismom u kojem se na{ Prvi arhijerej obra}a “papi velike rimske dràve”. Dràve! Arhijerej pi{e dràvniku. Crkva se obra}a imperiji. Jer su Vizantija i pravoslavni svet ve} dobro upoznali Latinsko carstvo, oruànu imperijalnu silu krsta{a, weno nasiqe unija}ewa. Dok, naprotiv, pravoslavna nacija, zavetni narod Svetoga Save, nije nacija dràvno-imperijalna (“politi~ki narod”, definisan istorijom dràve), nego nacija Crkve Hrista, Nebeskog cara. Zato je odnos Pravoslavqa prema Papizmu bitan po tome {to je to odnos crkvene nacije prema “crkvenoj” imperiji, pa kad papisti (i metafizi~ari) govore protiv neke nacije (posebno pravoslavne), onda to ne ~ine sa stanovi{ta hri{}anskog (ili demokratskog), nego imperijalnog. A imperiju – pa bilo ona papska ili ameri~ka, – nije mogu}e braniti ni demokratski, ni teolo{ki, nego samo metafizi~ki i – jezikom ucene i sile. Apostol Pavle jasno razlikuje zakon (oru|e dràve ili imperije) od vere koja je tajna i blagodat, oru|a Boga. Zato moèmo i dostojanstvo ~ovekove li~nosti, i smisao bitija, i demokratiju, i samu istoriju odràti jedino vo|eni zavetnom mi{qu i molitvom Svetoga Save. A to je zadatak koji nam tek predstoji. U Beogradu, april 2000. 69

ISTORIJA

I VERA

Srpski Zavet

visi od toga kakav smisao }e pridavati (ose}ati) u Carstvu Nebeskom i u svom opstanku snagom Carstva Nebeskog!

SRPSKI ZAVET 1... \or|e Trifunovi}, “Srpski sredwovekovni spisi o Knezu Lazaru i Kosovskom boju” (izd. Bagdala, Kru{evac, 1968)... svedo~i o tome da je predawe o Kosovskom boju uobli~ila i sa~uvala Srpska Pravoslavna Crkva, a ne narodna poezija, koja, uostalom, nastaje tek kasnije, i to kao “Kolo oko crkve” (Gorski Vijenac, 102-103) 2... Tako je Crkva sa~uvala i narodnom pesniku (iz “Kola oko crkve”) utuvila u glavu razliku izme|u Carstva Nebeskog i Carstva zemaqskog (koje se onda jasno razlikuje i u narodnoj pesmi “Propast carstva srpskoga”, po pesniku, na Kosovu!) 3... Kad je izgubqeno Carstvo zemaqsko - po pesniku ve} na Kosovu, a istorijski i po crkvenom predawu tek padom Smedereva, 1459, tj. 70 godina posle Kosova - Srbima je tada “preostalo jo{ samo Carstvo Nebesko”, tj. da kao nacija opstanu samo u tome Carstvu, Nebeskom, dakle, kao narod Nebeski, a ne vi{e kao narod zemaqski, dràvni, politi~ki! Sve sada zavisi od toga da li }e Srpski narod opstati i bez dràve (Carstva zemaqskog), a to, opet, za* Tekst prvobitno objavqen u: Dveri, br. 10, 2001, str. 7–11.

70

4... Smisao, vrednost i silu Carstva Nebeskog, dakle, i opstanka Srba kao naroda Nebeskog (tj. u Carstvu Nebeskom) sagledava, utvr|uje i slavi Crkva: ona je to Carstvo Nebesko. Nebeski narod je narod sabranu Crkvi, svijen oko we, kao Kolo (horos) oko Crkve, kao duhovna zajednica koja se drì iskqu~ivo na snazi verskog saose}awa, kao verska zajednica! 5... Dakle, zemaqsko carstvo je dràva, tj. politi~ka, zemna i prizemna zajednica, ~iji opstanak (kao i opstanak wenih ~lanova) - dodu{e samo zemni opstanak smrtnog ~oveka, izolovanog u samoistovetnost svoje osobe, smrtnog bi}a - ... ~uvaju zakoni dràve u wenim zemnim granicama! Zakoni koji su sna`ni u za{titi, onoliko koliko je sna`na dràva: politi~ki (politi~kom slogom naroda), ekonomski (bogatstvom i valutom),teritorijalno (u granicama koje obuhvataju stanovni{tvo te dràve!). To zemaqsko carstvo je, dakle, propalo, 1389, odnosno 1459. godine. 6... Snagu Nebeskog Carstva - kao jedine preostale za{tite Srba - utvrdila je Pe}ka Patrijar{ija. To Nebesko Carstvo je sama Crkva: Srpska Pravoslavna Crkva! Narod sabran verom i Liturgijom (praznovawem i slavqewem Boga, Svete Trojice, Logosa Svete Trojice, Hrista) je u tom pogledu narod crkveni, ili, {to je isto, narod nebeski: zajednica kojoj je na ~elu Nebeski Car Hristos (a ne vi{e vladar, kao Nemawi}i itd.) 7... Pe}ka Patrijar{ija je tako ujedinila narod Srba u jednu duhovnu celinu (snagom vere kao saose}awa, 71

ISTORIJA

I VERA

identiteta Srbina s pravoslavnim Srbinom)... ujedinila od 1557. do 1766... bez pomo}i ikoje dràve, ~ak na teritoriji triju tu|ih carstava (dva rimokatoli~ka i metafizi~ka, i jednog islamskog)... 8... Kontinutet toga Carstva - Nebeskog! - polazi (ne vi{e od Nemawi}a, nego) od prvog arhiepiskopa srpske pravoslavne autokefalne (nacionalne) Crkve, od Svetoga Save... Sada Srbe - kao Nebeski narod - ujediwuje dinastija duhovna: patrijarsi duhovne loze, od Svetoga Save do... (do dana{weg patrijarha Pavla, sluge Boìjeg u svetoj slu`bi Bogu, na tronu svetom, tronu Svetoga Save!) 9... Zavet, dakle, kojem su Srbi odani i koji Srbe okupqa (kao sila Logosa, sila duhovne sabranosti u zajednicu duhovnu), okupqa ih u zajednicu nebesku, zajednicu Logosa, sa Hristom na ~elu... taj Zavet poti~e od Svetoga Save! Tim Zavetom je Srbe u duhovnu zajednicu sabrao Sveti Sava (silom Logosa), on ih je sabrao u zajednicu verskog saose}awa koje ~oveku daje Logos Duha Svetoga, saose}awa sa Logosom Hrista i Logosom Oca, Logosom Trojice. Tim Zavetom je Srbe u crkvenu zajednicu (zavetnu zajednicu) krstio Sveti Sava. Zato je taj Zavet svetosavski! Prvobitno svetosavski, a Kosovskim }e taj Zavet biti nazvan kasnije... posebno posle Velike Seobe Srba... kad je ve} spaqeno telo Svetoga Save (na Vra~aru, g. 1594. {to je u~inio Albanac - [iptar Sinan–pa{a). 10... Posle spaqivawa mo{tiju Svetoga Save, narod – sklon tome da veru usmeri na ne{to pokazivo, na mo{ti (i na ~uda, koja veri nisu potrebna!) – traì oslonac u mo{tima Svetoga Kneza, prenose}i ih iz Ra{ke u Srem, nose}i sa sobom mo{ti, da verno{}u mo{tima Svetoga 72

Srpski Zavet

Kneza potvrdi Zavet kao {to je ranije, verovatno, tu vernost Zavetu potvr|ivao verno{}u mo{tima Svetoga Save... kojih tada vi{e nije bilo! Od toga vremena Zavet - koji je prvobitno i bitno svetosavski, tj. apostolski - dobija naziv Kosovski. Ali wegova su{tina ostaje svetosavska! Crkvena! ûvar Zaveta je Crkva, posebno crkvena jerarhija Srba, a ne narodni pesnici ili narod koji vodi “Kolo oko Crkve”... ûvar Zaveta je naime Liturgija, koja i skupu oko crkve daje karakter crkvenog skupa, sabranosti naroda u Nebesku Zajednicu koja slavi i praznuje Boga i Crkvu i svoju istoriju! 11... No, od toga vremena, od naziva Kosovski za Zavet crkveni, svetosavski, postepeno se i neprimetno name}e epsko (juna~ko, vojni~ko, hajdu~ko, ustani~ko, guslarsko, “slepa~ko”) shvatawe Zaveta, pa }e tek Wego{ vratiti Zavet na wegovu svetosavsku visinu Nebeske (liturgijske) zajednice naroda sa Hristom, zajednice koju je Hristu priveo Sveti Sava, a onda to neprekidno ~ine episkopi i patrijarsi od Svetoga Save do danas: ~ine to liturgijski! 12... Wego{ vra}a Zavet (Kosovski) na wegovu nebesku visinu, svetosavsku, prvobitnu... svojom pesni~kom (sve{teno-poetskom) trilogijom: Lu~a Mikrokozma - Gorski Vijenac - [}epan Mali, molitvenim i zavetnim re~ima Vladike Danila, Igumana Stefana i Igumana Teodosija Mrkojevi}a, kao i celom svojom liturgijskom poemom Lu~a Mikrokozma, jer su Vladika Danilo i Iguman Stefan samo govornici (i glas) Lu~e mikrokozma u Gorskom vijencu, a Iguman Teodosije – glas Lu~e u [}epanu malom. 73

ISTORIJA

I VERA

Srpski Zavet

13... Bitno je, dakle, da je Zavet Srba crkveni i mona{ki (i sve{teno-poetski (liturgijski), a ne epski, narodni, guslarski! Tako da je i guslar zavetni tek kad se s nivoa epskog (koji je juna~ki, a turski koliko i srpski!)... kad se s nivoa epskog uzdigne na nivo tragedijski, liturgijski, crkveni... Jer Zavet je supstancija Srba kao crkvenog, tj. nebeskog naroda, Nebeske zajednice, dok su ustav i zakoni pravne dràve (jedine koja je u harmoniji s Crkvom pravoslavnih Rimqana, Vizantinaca, Srba, Rusa itd.)... supstancija dràve, zajednice koja nije ni nacionalna, ni antinacionalna, nego civilna, doma}inska!

s druge strane, tj. odnos koji u svakom od nas vlada izme|u pravne svesti (po{tovawa zakona dràve) i istorijske svesti (ose}awa pripadnosti narodu, svetosavskoj zavetnoj zajednici). Taj odnos je harmonija - u nas zavetna, svetosavska - harmonija Crkve, nacije, Krune i dràve (pravne ustanove), harmonija Nebeskog i zemaqskog carstva... kao i u Hristu harmonija Boànske i ~ove~anske (zemaqske) prirode u istoj Li~nosti Hristovoj! Tako i harmonija Crkve, istorije, dràve, (vere, istorijske svesti, pravne svesti) mora da - kao vera i hristolikost - ìvi u svakom od nas, da tom verom teìmo hristolikoj harmoniji ~ovekove li~nosti!

14... Naciju Srba, dakle, kao zajednicu zavetnu - koja je zajednica saose}awa, istorijske svesti, svesti (ose}awa) istorije kao kontinuiteta od Svetoga Save do danas i u budu}e, do Drugog dolaska Hristovog - tu naciju, zajednicu istorijsko-zavetnu, stvorila je, rodila je i ~uva je Crkva, ili ta~nije: Bog Koji je stvorio i tu Crkvu, kao {to u ~oveku stvara veru, versko saose}awe, ose}awe pripadnosti zajednici i (moralno) ose}awe du`nosti prema zajednici kojoj ose}amo (saose}amo) da pripadamo i u woj tako nalazimo svoj identitet.

17... To je smisao Zaveta, to je wegova tajna, tajna vere (saose}awa), blagodati koju ~oveku daje Bog - ukoliko se ~ovek du{om otvara Nebu. A to mu se i doga|a molitvom, postom, pokajawem kojim se priprema za Liturgiju... kada se nad ~ovekom otvara Nebo, ili kako kaè Wego{ : “Da mi svijetli kruna Lazareva (zavetna!) E sletio Milo{ me|u Srbe (Milo{ ktitor iz “Zidawa Ravanice”) Du{a bi mi tada mirna bila Kako mirno jutro u proqe}e.”

15... 3ajednicu Srba vodi Kruna samo zato {to i tu Krunu ~uva - i ~uvaru Krune, Kraqu, predaje - Crkva, te je i Kraq ustanova crkvena, a ne dràvna... Ili: dràvna onoliko koliko je sâm krunisani narod (pravoslavni) ~uvar te dràve i moralni nadzor nad wom i wenim ~uvarima zakona!

18... Pravne ustanove Srba se oslawaju - i u Prote Mateje! - na Stari Zavet i Rimsko pravo, na zakone, na opis (dopu{tenih, blagoslovenih i zabrawenih, gre{nih dela)... jer ~ovek u naciji, svojom voqom, ~uva naciju samo kroz svoja dela, `rtve, podvige, samosaznawa... a ose}awem pripada naciji... pripada Boìjom voqom (blagoda}u).

16... Ovim – Svetosavskim Zavetom, u Korm~iji (Zakonopravilu, Nomokanonu) Svetoga Save - utvr|en je i odnos dràve i doma}ina, s jedne strane, i Crkve i vernika,

19... Takva dela su i pona{awe kojim odolevamo isku{ewima... kao, na primer, u logoru, kad treba odoleti isku{ewu muke, te uprkos mukama koje gleda{ o~ekuje{

74

75

ISTORIJA

I VERA

ili trpi{, ostati u veri!... Mnogi od nas nisu odoleli... i onda krili ili, ~ak, napustili (kona~no ili privremeno) veru! ... A neki su toliko podlegli, da su Zlo pripisivali Samom Bogu i prema Bogu se poneli kao neprijateq prema neprijatequ, tj. satanski (neprijateqski!) ... Pred takvima su i oni u kojima je ostala vera morali da }ute o svojoj veri - kao {to je i Avram krio da mu je Sara èna, lagao da mu je ona sestra, te je prepustio faraonu!... Ili kao {to je }utao Petar, kad se tri puta odrekao Hrista! ... Ali su (smo!) }utali i zato {to se “biser ne baca pred sviwe”: ne govoriti o veri (prijateqstvu, Savezu, Zavetu sa Bogom) pred onima koji su u Bogu - pa prema tome i u verniku! - videli Zlo! Jer je u wih (kao i u Gadarinske sviwe!) u{ao |avo! 20... Ali, Sveti Vuka{in Jasenova~ki je odoleo isku{ewu svih muka, jer je u wemu bila vera ja~a nego u svima nama! Bog ga je isku{avao - kao uzornog svima nama, Srbima, narodu logora{kom - kao Jova, i jo{ ja~e! A Sveti Vuka{in je izdrào... Takvi su junaci Zaveta: Lazar, Avakum, Vuka{in, Svetiteqi srpski, Mu~enici, verni zakletvi koju su srpska gospoda 1221. dala Svetom Savi! 21... 3na~aj Svetoga Save, tj. Svetosavskog Zaveta kao ìve du{e i ìvota i opstanka Srba - otkriva Srbima neprijateq: Sidland, “Ju`noslavensko pitawe i svjetski rat” (1917, Be~, 1942, Zagreb). On pokazuje da su{tinu i snagu opstanka Srba ne ~ini ni dràva, ni vojska, ni ratne pobede, ni jezik, nego samo kult Svetoga Save, koji je su{tina Zaveta Srba! Dakle, ìva du{a srpskog naroda, istorije i slave, i morala i ~asti je kult Svetoga Save, tj. prisustvo lika Svetoga Save u du{i Srba. To kaè Sidland, koji preporu~uje samo jedan na~in uklawawa Srba iz 76

Srpski Zavet

istorije (“u korist Hrvata, tj. Trojne monarhije: Austrija Ugarska - Hrvatska na Balkanu, sa Crnom Gorom, Sanxakom i Kosovom”, tj. sa ostvarewem Pariskog mira iz 1856.) Sila Srba nije ni epska, ni vojna, ni hajdu~ka ni juna~ka – sve je to povr{no i kolebqivo, u porazu sklono prevari,unija}ewu! – nego samo zavetna... A to je sila kulta Svetoga Save, autokefalne Crkve! 22... Sidlandu, protiv opstanka srpske nacije, treba teorija koja autokefaliju Pravoslavne Crkve, nacionalnost Crkve, prikazuje i kao greh ili jeres “etnofiletizma” (u nas su i danas veoma ~esti zastupnici toga mondijalizma ovaj put ne papsko-austrougarskog-habzbur{kog, nego papsko-ameri~kog!) 23... Na{i polit-intelektualci - oni koji se ~esto kao “intelektualci” javqaju na javnoj sceni! - sa zluradom i “nadmo}nom” ironijom govore o porazu i ponièwu “Nebeskog naroda”... a zapravo o porazu koalicije SPS-JULSRS i wihovog kulta vojske, jer su ti isti polit-intelektualci prihvatili od SPS-SRS-JUL-a poistove}ewe “Nebeskog naroda” sa vojskom, sa “nacionalnim” kultom vojske-ustanaka-ratova-revolucija-demonstracija-dràvnih udara-atentata, itd. Ti polit-intelektuaclci (ôlovi}, Vida Ogwenovi} - od we sam to i ~uo! - mnogi akademici i profesori Univerziteta itd.) ne shvataju ili ne èle da shvate da “Nebeski narod” nije vojska ni kult vojske i dràve, nego Crkva, u kultu svetosavskom! 24... Tako nismo do~ekali spremni ni Pad Berlinskog zida, jer nismo, pre toga do~ekali spremni ni Vidovdan 1989, pa nam se dogodilo da je narod, okupqen na Kosovu, zanemario Gra~anicu, vidovdansku Liturgiju, do~ek mo77

ISTORIJA

I VERA

{tiju Svetoga Kneza Lazara, svenarodno Pri~e{}e (zavetno) i - umesto toga - opredelio se za miting koji je, sletev{i u helikopteru s neba, odrào Slobodan Milo{evi}, na Gazimestanu. Tako da je pojava “Nebeskog naroda” - tj. svenarodne Liturgije u i pred Gra~anicom - spre~ena mitingom u kojem su qudi i mno{tvo bili srozani na beslovesnu, manipulisanu masu... a masa nije narod, pogotovo ne nebeski! Tako je sve{tenike gra~ani~ke Liturgije potisnuo na Gazimestanu `rec prizemnog kolektivizma... 25... Mi ni 1989. godine nismo shvatili odakle nam preti opasnost po opstanak i dràvu: nismo shvatali da su nam glavno isku{ewe Hrvati, hrvatska nacionalna ideja Sidlanda (Star~evi}a)... a ne [iptari! I ne muslimani iz BiH... To nije shvatao ni Radovan Karaxi}, odnosno, wegova neposredna okolina! Jer ako izgleda da su nas pobedili [iptari i muslimani, to je otud {to smo mi na sve te sukobe gledali epski, hajdu~ki, sve{}u iz vremena Turaka i na{ih plemena, na{e plemenske, arhajske svesti! Zaboravili smo Zavet podunavski, tj. svest o Zlu papskom! Nas su pobedili Hrvati i na Kosovu, i u Bosni pomo}u Vatikana i Amerike! Vojni~ki su nas pobedili Amerikanci, u korist Hrvata... Zavet podunavski je svest o Zlu usta{tva – hrvatske (antisrpske) nacionalne ideje! 26... Mi 1989, od Gazimestana pa nadaqe, nismo shvatili crkvenu (svetosavsku) supstanciju nacije, pa nam se tako dogodilo da tu supstanciju traìmo u ratno-ustani~kim podvizima vojske i hajduka (i revolucionara-pobuwenika!): i 1912, i 1914, i 1941 (od 27. marta, ~ak i patrijarh Gavrilo Doì}!), i 1944. (Sporazum Tito-[uba78

Srpski Zavet

{i} i poziv Srbima da se stave pod vojnu komandu Tita, radi spasewa - vojnog spasewa! - Srba), pa tako i 1991-1995 i 1998-1999, pod Milo{evi}evim reìmom, u podvizima vojnog sukoba Srba sa NATO-paktom! A isto tako i u delima Dobrice ]osi}a, “Vreme smrti” i daqe! Kao i u “dobrovoqa~kim odredima” SPO–a i drugih. Sve je to tito-komunisti~ka upotreba epske svesti, epskog ose}awa (iluzije) istorije, plemenskog shvatawa sveta, arhajskih, nehri{}anskih vrednosti! 27... To epsko-vojni~ko shvatawe nacije i wene istorije primili smo ne samo pod uticajem Zapada (imperijalne ideje nacije) nego, i samih Rusa. Prvi moderni ruski istoriosofi, koji se ~ak pozivaju na Pravoslavqe, bili su âadajev, pa Homjakov, obojica oficiri kowi~ke garde, elitnog (vode}eg) roda vojske, vojnog mozga Rusije! (Ber|ajev, “Ruska ideja”)... Pod tim uticajem je i kara|or|evi}evska ideja nacije, od 1903, kad su oficiri masakrirali tela kraqa Aleksandra i Drage Obrenovi}! (29. maja, dana kad je pao i Carigrad, 1453.) 28... Nama - pored Svetoga Save i blagoslova koji su mu, za autokefalnu Crkvu i du{u nacije, dali car i patrijarh Velike Crkve! - nama ne trebaju slavjanofili, kao ni pouke ruskih teologa emigranata koji su nam - umesto Svetoga Save! - nametnuli svoju (“carsku, belogardejsku”) ideologiju imperije kao pravoslavnu misao! Taj oficirski, vojni tip tobo`weg Pravoslavqa, nacije i Zaveta - od ruskog âadajeva i Homjakova do na{eg generala Radinovi}a (iz Vojnostrate{kog instituta, u Beogradu) - taj tip poti~e od Hegela i [elinga, kao svest istorije nema~ke imperije, nema~ke vere kao ideologije nema~ke imperije, nema~kog tuma~ewa istorije, nema~kog 79

ISTORIJA

I VERA

shvatawa “izabranog nebeskog naroda”... sa kojim pomenuti na{i polit-intelektualci, metafizi~ko nema~ki {kolovani, brkaju srpsku naciju i srpski Nebeski narod, tj. Svetosavsku Crkvu! 29... Mi imamo Svetog Savu i veru koja je - od vremena Svetoga Save - uskla|ena (u harmoniji) sa pravnom dràvom, sa rimskim pravom, kao pravom doma}ina, koje (pravo) {titi pravna dràva.

30... A oficirsko vojno shvatawe istorije i nacije (kao i revolucionarno) shvatawe sile: “Kome zakon leì u topuzu”, makar i srpskom, “tragovi mu smrde ne~ovje{tvom”! Na{e shvatawe istorije - i nacije kao zajednice istorijske - nije vojno, nego crkveno!

31... Na{a vojska moè biti po{tovana samo ako je to vojska naroda koji je u zajednicu okupqen i sabran Zavetom, kao zajednica sa Hristom, kao Crkva! Nema svetosti vojske koja nije narodna, ni svetosti naroda (“Nebeskog naroda”) ako to nije Crkva! A Crkva nije vojna organizacija niti svoje ciqeve i poslawe (misiju) ostvaruje vojnom silom!

32... Pod uticajem Rusije su, ~ak, i na{i mnogi sve{tenici, bogoslovi i arhijereji primili ideologiju “Tre}eg Rima”, tj. jednu ideologiju imperije, koja (ideologija) nije Pravoslavqe, nego hegelizam. tj. metafizika u kojoj kako }e to kona~no otkriti Ni~e! - nema Boga: “Bog je (u toj metafizi~koj tradiciji Zapada, u tradiciji koja je na Zapadu zamewivala Hri{}anstvo i Crkvu, duhovnu zajednicu)... u toj ideologiji umro!” U toj ideologiji Zapada nema Boga... ({to ne zna~i da na Zapadu nema vernika, koji tu ideologiju svog Zapada odbacuju!). 80

Srpski Zavet

33... Rusija ne moè biti pravoslavna kao “Tre}i Rim”... Pravoslavqe je negacija Rima, jer je Pravoslavqe sinteza Rima-Atine-Jerusalima, sinteza koja je mogu}a samo kao blagodat Duha Svetoga! (a ne kao dràvna ili ~ak vojna tvorevina!) 34... Ako je Ruski narod, zaista, “narod bogonosac” (poput na{eg srpskog naroda kao Nebeskog) - “bogonosac” kako to tvrdi Dostojevski! - onda on to svakako nije kao “Tre}i Rim”! To mi treba da poru~imo i bra}i Rusima, iz iskustva Svetoga Save, najve}eg uma evropskog trinaestog veka (u kojem ìve i Toma Akvinski, i Fran~esko iz Asizija i drugi!) 35... Iz te ruske “ideologije imperije”, prikazivane kao Pravoslavqe, nastao je ateizam ruske inteligencije! Nastala je Revolucija: kazna koja se sru~ila na arhijereje Ruske sinodalne Crkve! Tako se ~ak i ateizam nekih na{ih savremenih pisaca - pod uticajem ruske emigracije ili ruskog revolucionarnog pokreta! - prikazuje kao srpska nacionalna istorija i svest! 36... 3avet - koji naciju sabira (Logos sabira, Logos je sabranost!) - Zavet koji qude sabira u hri{}ansku naciju, u zavetnu zajednicu, nije zakon ili zakletva, ili data re~, nego vi{e od toga: vera koja je blagodat, Boìji dar, dat ~oveku koji je svoju du{u svojim samosaznawem (o Grehu i Zlu) i pokajawem otvorio Nebu... Zavet je Srbima dala i poslala Bogorodica, u pesmi Propast carstva srpskog: izgubili smo na Kosovu carstvo, ali smo se odràli, jer smo dobili Zavet, silu ja~u od svake dràve ili imperije! Zato, Zavet ~uvaju monasi a ne vojska. 81

ISTORIJA

I VERA

37... Vera daje ~ovekovom ìvotu ose}awe smisla! Wena ìvotvorna uloga je to ose}awe smisla! Ono u ìvotu ~oveka ima ulogu koju u ìvotiwi ima nagon samoodràwa i produèwa vrste i straha! Li{en ose}awa smisla, ~ovek, kaè Alber Kami (iz iskustva zapadnog), nalazi izlaz jedino u samoubistvu: pitawe apsurda (besmisla) je pitawe samoubistva! Dakle, vitalnost ~ovekova je u wegovom ose}awu smisla, u ose}awu koje svemu {to je vredno daje tu vrednost! Bez wega je sve bezvredno, pa i sam ìvot, pa, naravno, i brak, i deca, i prijateqstvo, nacija itd...

38... Istorija je kontinuitet koji je - s obzirom na smrt koja razdvaja generaciju od generacije! - mogu} samo kao kontinuitet duhovni, tj. kontinuitet saose}awa (saìvqavawa) potomaka s precima... Duh toga saose}awa je supstancija i sila istorije!

39... U tome na{em (pravoslavnom) shvatawu istorija je kontinuitet od Svetog Save - odnosno od Jeseja, pretka Hristovog, pa do Drugog dolaska Hristovog. Istorija je ~uvawe zajednice, da u sili svoje vere i u svom identitetu opstane do Drugog Dolaska Hristovog. To je hri{}ansko, pravoslavno shvatawe istorije: ona je predukus Ve~nosti.

40... Taj predukus predose}amo na svakoj Liturgiji - ako smo za Liturgiju pripremqeni kako to ona od nas traì!

41... Nije za ~oveka va`no (hamletovsko) pitawe “biti ili ne biti”, nego ima li bitije (postojawe, ìvot) smisla ili nema! Pa i pitawe o Bogu: ako na{ ìvot nema smisla, onda ni postojawe Boga nema zna~aja. Jer pitawe Boga je pitawe smisla ~ovekova ìvota! 82

Srpski Zavet

42... Smisao je realan kad je (Bogom dan)u samo realnom (Bogom danom) bitiju! Tada je u bitiju - koje je po~etak i Alfa - istovremeno dat i smisao - koji je eshaton, svrha, smisao bitija, Omega. Ta sabranost po~etka i svrhe (iskona i smisla), Alfe i Omege je Logos... Sabranost vrhovna, nadnebesna, Boànska... sabranost Trojice u Logosu! 43... Ako u samom bitiju ne ose}amo smisao - tj. ako nemamo blagodat vere, ako podvigom samosaznawa i pokajawa (svesti o Zlu) nismo zasluìli blagodat vere, ako se du{om nismo otvorili Nebu! - onda je to na{e bitije u Grehu, u odvojenosti od Boga, bez zajednice u koju nas sve sa Bogom i u Crkvu sabira Logos!. A to je onda bitije bez smisla, bitije u padu... “Ta{tina”, kako kaè Kwiga Propovjednikova. 44... Smisao ~ovekova ìvota je “zvanije ~ovjeka pred Bogom”, kako kaè Lu~a mikrokozma, Posveta... “Dialekt” (tj. ~ovekova misao) je “veli~estvo Tvorca”... Tako Wego{ obja{wava Zavet Srba ose}awem smisla, smislom veli~awa Tvorca, tj. Liturgijom u kojoj se ~ovek uzdiè od svesti o Grehu, Zlu i smrti do slavqewa Trojice i Evharistije! 45... Pitawe ~ovekove su{tine i smisla postavqa Wego{ - u Lu~i mikrokozmi - posebno u Posveti - kao pitawe smisla. Zavet je ose}awe smisla opstanka nacije i ~ovekove li~nosti u naciji kao Crkvi! 46... Sve u ~oveka se - ako je ìva du{a, ako je @iv Bog u du{i ~oveka - sve u ~oveku se odràva snagom smisla, blagodatnom ose}awu smisla! Smisao individue je da bude li~nost. 83

ISTORIJA

I VERA

Smisao li~nosti je da - u ose}awu pripadnosti zajednici (duhovnoj) saose}awa - ose}a (moralno ose}awe) du`nosti prema zajednici... Smisao zajednice (nacije) je Crkva. Smisao Crkve je – “~aju voskresenija mertvih”, tj. ~ekawe Drugog dolaska Nebeskog Carstva, te je, u tome smislu, nacija “Nebeski narod”, tj. narod ~iji smisao je nebeski, kao {to je i sila Logosa koji nas okupqa u zajednicu – nebeska! Smisao polnog ìvota su deca... smisao dece je da streme zajednici duhovnoj. Smisao te zajednice... Drugi dolazak. To je Zavet. Srpski Zavet! Zavet koji naciju Srba ~ini zavetnom, Nebeskom. Zavet bez kojeg srpska nacija nema vrednosti, smisla opstanka, te moè mirno da se pretopi u bilo koju drugu naciju, pa i {iptarsku! [to da ne? Po ~emu moèmo biti boqi, biti uzor, imati misiju, zvanije pred Bogom - ako ne po Zavetu? 47... Bez toga Zaveta se nacija Srba raspada, te iz we, kao proizvod raspada (Greha), a ne razvoja, nastaju nove tzv. “nacije”: policijske, ideolo{ke, mafija{ka tvorevinine kao “Makedonci”, kao “Crnogorci”, kao “Bo{waci” i drugi. 48... S nestankom Crkve - kao zajednice s Logosom, logosne! - nestaje i nacija, zavetna zajednica!... Ali onda nestaje i Crkva! 49... Ne preti nama “etnofiletizam”, nego anacionalnost, bezavi~ajnost, ... a to zna~i i amoralnost... jer etos = itos, moral je zavi~ajna obi~ajnost, ako je zavi~aj svetiwa. 84

Srpski Zavet

50... Crkva nije “objektivno sveta”, odvojena od naroda, jer ona je mogu}a i postoji kao Crkva samo ukoliko se ona javi kao duhovni preobraàj (kr{tewe) naroda, preobraàj naroda, plemenske (arhajske, krvno-jezi~ke) zajednice u Crkvu, zajednicu istorijskog kontinuiteta, kao na Stablu Jesejevom (kako je predstavqena Ra{ka Nemawi}a!) 51.. Jevreji su se kao narod odràli samo zato {to su u Savezu (Zavetu) sa Bogom, zajednica zavetna! Odràli su se i bez otaxbine, i bez svoje dràve... 52... Kao {to je Srbe kona~no u nacionalnu zajednicu okupila i preobrazila Pe}ka Patrijar{ija tek posle pada srpske dràve, u tri tu|a carstva: Crkva je - kad ìvi u ~oveku - mo}nija od svake imperije, te je i dràva srpska (tj. dom naroda srpskog, mati~ni deo rasutih Srba) sna`na dok je podràva Crkva i crkvenost Srba! Ta crkvenost je Zavet, snaga srpske istorije, srpske nacije koja onda daje, kad je potrebno, snagu i vojsci! 53... Kao {to u Starom Zavetu samo jedan sin dobija blagoslov - da okupi oko sebe narodu zavetnu zajednicu, Boìji narod (tako od Adama, Noja, Avrama, Isaka, Jakova), tako u Novom Zavetu samo Crkva Hristova ima tu mo} blagoslova Zaveta, Logosa (sile sabornosti)... tj. od Jude, ~etvrtog sina Jakovqevog, pa Jeseja, Davida do Hrista Koji tajnu zajednice otkriva kao tajnu Crkve: – tajnu Crkve kao tajnu vere (a ne zakona o delima); – tajnu vere kao blagodatnog ose}awa smisla (Logosa koji je Alfa i Omega); – tajnu smisla kao tajnu istorije; – tajnu istorije kao tajnu opstanka nacije uprkos smrti generacija; 85

ISTORIJA

I VERA

– tajnu nacije kao tajnu Crkve, a ne autoriteta vladara, Izraiqa, zakona! 54... Tako se Srbi - i pored istih predaka, iste krvi, istog jezika - raspadaju u posebne (i neprijateqske) zajednice ako nemaju blagoslov Crkve, Nebeskog Carstva, kako se Crkva, od Svetoga Save i Kosovske bitke, u Srba naziva! Bez Crkve se Srbi raspadaju na tzv. nacije kakve su danas tzv. “Crnogorci” (pre toga bilo je tur~ewe, unija}ewe...) {to se zavr{ava mr`wom, ose}awem prirodnim prema Crkvi od koje je otpadnik otpao! Zato Crkva posle Kosova opomiwe: pazite, narod je Crkva, Nebeski narod, ina~e ga nema! Nestaje! 55... Istorija je ili blagoslov Crkve, sila Zaveta i Logosa, ili stalno ponavqawe otpadawa i mr`we otpadnika! 56... Hristos ukida (tj. prevazilazi) liniju rodoslova po krvi radi rodoslova po blagoslovu koji je Crkva; ukida du{u koja je bila “u krvi”, donosi du{u Evharistije, tajne vina i hleba, Krvi i Tela Hristovog! 57... Opstaju i opsta}e u istoriji - ~ak ako i nemaju svoju dràvu i vojnu za{titu (vojske, granice, policije, carina, valute, zakona) - opstaju samo oni narodi koji u svojoj du{i nose blagoslov, blagodat ose}awa smisla svog opstanka i opstanka svog potomstva... u kojih je sve vredno po tome smislu, ~ak i deca koja su smisao polnog ìvota! Opstaju i opsta}e samo oni u ~ijoj du{i je Bog, oni ~iji je hram u wihovoj du{i! A du{a postaje hram blagoslovom, kao blagodat. Blagodat se zbiva u du{i koja vrednost ne vidi u samom svetu i ìvotu, nego u vi{em, tajnom smislu ìvota i sveta! 86

Srpski Zavet

Taj vi{i tajni smisao je transcendencija, Zavet! 58... “Bog je na{a tvr|ava”, kaè Psalam 46: u toj veri, s tim psalmom je ogla{ena obnova vere u Evropi, u 16. veku, kao Reformacija. Ali isti ti narodi su ugroèni metafizikom u kojoj nema Boga, pa zato nemaju vi{e tu tvr|avu! 59... 3vanije je pred Bogom ~ovjeka... Zvanije je sve{teno (liturgijsko) poete... to peva Lu~a mikrokozma... traè}i su{tinu i silu vere u ose}awu smisla koje ~oveku moè da daruje samo Bog: nikakva filosofija. Moè poezija, ali sve{tena, koju “Svemogu}i svetom tajnom {apti” sve{tenom pesniku.

60... U~ite napamet Posvetu Lu~e mikrokozma i recitujte je po jednom svaki dan: to je neizmerno dubok podsetnik ~oveku koji èli da se osvesti, da postane svestan Srpskog Zaveta!

61... “Bog je nama svagda pomogao - Tvrda voqa i mi{ica na{a - Druge nama pomo}i ne treba. - Bog nas znade i mi sebe znamo - Drugog nama ne treba poznawa”, kaè Iguman Teodosije, u [}epanu Malom, govore}i re~ima Svetog Petra Cetiwskog i Wego{a... Bog zna na{u mo}, a i mi znamo tu mo} i nemamo ciqeve iznad tih na{ih snaga i na{e mere! 62... Istorija je kontinuitet ~uvan snagom Zaveta. A Zavet je ~uvawe Crkve! Nebeski narod (zavetna zajednica) naroda je Crkva: autokefalna, po meri naroda i samopoznawa (i dijalog onih koji u~estvuju u samopoznawu), nacionalna Crkva, tj. pravoslavna... 63... Dràva treba da bude pravna, vlast zakona. Ali se ona drì samo ako dràvnici i dràvqani imaju 87

ISTORIJA

I VERA

moral - tj. ose}awe du`nosti (ose}awe!) - da po{tuju i sprovode zakon. Ali taj moral imaju samo ako je to ose}awe koje je istovremeno i ose}awe pripadnosti zajednici (duhovnoj zajednici, zajednici saose}awa, identiteta!). To ose}awe je ìvo kao ose}awe smisla opstanka nacije. To ose}awe dolazi iz Logosa (otelovqenog u Hristu)... Harmonija (sklad, saglasnost) prava – dràve (pravne institucije) - morala - nacije - istorije - smisla je istovremeno i jedina savr{ena formula koja je formula Crkve, sama Crkva. Crkva je ta harmonija u kojoj se i ~ovek ose}a harmoni~no, tj. du{evno zdrav!

64... Ta nacionalna Crkva nije etnofiletizam, nego najvi{e dostignu}e istorije koje se, sa Neba, javilo u prostoru civilizacije Mediteranske (a ne zapadne)... To je sinteza Atine-Jerusalima-Rima, sinteza koja je mogu}a samo Bogu, a u ~oveku samo kao blagodat!

65... Ako ìvot ima smisao (koji ~oveka ~ini du{evno zdravim i jakim), onda sve u ìvotu mora da bude time i osmi{qeno... (Tolstoj je u ”Krojcerovoj sonati” i u Pogovoru imao smelosti da ukaè na taj smisao koji je bila zaboravila jerarhija Ruske Crkve, te je zato i bila ka`wena paklom Revolucije, isto onako kako je i Dante kaznio mno{tvo papa, smestiv{i ih u Pakao!) 66... Srpski Zavet je pitawe smisla koji je Srbe - i posle Kosova, i posle gubitka dràve - odrào na ìvotu kao naciju! Wego{ je shvatio da je su{tina Zaveta u ose}awu smisla: Bogom danom ose}awu! 67... Nihilizam koji postoji u zapadnoj filozofiji (tj. metafizi~koj tradiciji koja je sebe predstavqala kao 88

Srpski Zavet

re~ samog Boga!)... nihilizam koji je u toj tradiciji otkrio Wego{ jeste ose}awe besmisla, odsustvo smisla tj. odsustvo Zaveta koje Zapadu preti propa{}u! To je osnovno pitawe savremene filozofije Zapada. Na to pitawe Srbi - sre}om i Boìjim davawem! - imaju odgovor... “Ko ima u{i, neka ~uje!” 68... Ni{ta u ìvotu - pa ni umetnost (“l’art pour l’art“) - ne moè opstati kao samo sebi ciq! ... Ni ~ovek koji je narcis, individualista, “intelektualac”, sam sebi ciq, koji sluì intelektu koji nema mo} da i~emu dade smisao! Samo sebi ciq je - samo smrt! @ivot radi ìvota je - kult smrti!

69... Laj je naloìo pastirima da ubiju wegovo dete Edipa - ne iz razloga seksualnih, niti razloga vlasti, nego - kad je saznao da dete treba da bude smisao wegovog ìvota... da slede}a generacija treba da bude smisao na{e generacije! Frojd to nije shvatao, jer ne shvata ni Stari Zavet, ni Mojsija i Avrama ni Jeseja, ni Novi Zavet, ni Hrista, ni Zavet, ni smisao! Uostalom, kao ni filozofija iz koje je izi{ao (iz [openhauera, prvog mislioca zabrinutog besmislom, tj. nihilizmom). 70... Perverzije se javqaju u svemu {to je li{eno smisla, pa, naravno, i u seksu!

71... Na{ blagoslov, blagoslov Boìji su deca, slede}a generacija! Mi propadamo jer zaboravqamo taj smisao: [iptari su u tome boqi od nas, pa i Bogu bliì! Ako to shvate, shvati}e i da im protiv nas nije potrebno nikakvo nasiqe: propa{}e onaj ko zaboravqa smisao. Ko zaboravi smisao, zaboravi}e i Zavet koji mu je dat! 89

ISTORIJA

I VERA

72... I muzika - ~ak ni ona najvi{ih formi (Vivaldi, Bah, Mocart itd.) - gubi mo} i dejstvo kad je li{ena smisla! Ona deluje bude}i u nama ose}awe smisla, ili kao u “Krojcerovoj sonati” Tolstoja - bude}i u nama jasnu svest o pogubnom odsustvu smisla! Ili bude}i nostalgiju za jasnim ose}awem smisla!

73... Razvijaju}i muziku - ili ma koju umetnost, pa i poeziju! - do kraja formalnog savr{enstva, Leverkin Tomasa Mana je poludeo kad je nihilizam, dejstvo Mefista, oca laì, otkrio u mi{qewu da ne{to, bilo {ta, moè da opstane bez smisla, da opstane radi sebe samog!

74... Smisao, Zavet, istorija, zajednica, Crkva, vera, istorijska svest, vitalnost... nisu plod intelekta (ni intelektualca, narcisa, filozofa!), nego ose}awa kao saose}awa, ose}awa poistove}ewa (identiteta). Jer du{a je ìva ose}awem, a ne intelektom (koji je samo sredstvo!), te je zato du{i dat ìvot samo kad je dat kao ose}awe!

75... Na{a antropologija - svetosavska - nije filozofska, nau~na, ni sociolo{ka, intelektualna, nego teoantropologija, hristologija... Samo ona shvata ~oveka kojem je dat i kojem moè biti dat Zavet, smisao, istorija, zajednica, nacionalnost, crkvenost, poezija...

76... To iskustvo i ta svest - o superiornosti i vitalnosti ose}awa (i podre|enosti intelekta!) - je iskustvo civilizacije Mediterana (~iji i istorijski centar i vrhunac jeste Vizantija)... Mediterana, a ne Zapada! To su dve razli~ite civilizacijske formacije i epohe.

77... Samo je u duhovnom prostoru mediteranske civilizacije mogu}e shvatiti pojavu izabranog naroda, Jevrejskog naroda – majke svih nacija! 90

Srpski Zavet

A onda i preobraàj nacije iz starozavetne u hri{}ansku, {to se moglo odigrati samo u sintezi mediteranskoj, u krilu Pravoslavqa! U Rodoslovu od Jeseja, Jesejevom stablu Hristovom... kad je pleme Judino stupilo u Hristu na mesto plemena Levijevog. Po redu Melhisedekovom! (Postawe 14, 18). 78... Ve} od vremena Kara|or|evog ustanka i pojave Vuka Srbija je bila upu}ena na dijalog sa Nemcima: ne da od wih u~imo, nego da shvatimo sa ~im se u Evropi susre}emo. Oni su nam tada bili najkvalifikovaniji evropski sagovornik... Da shvatimo to danas: od Ni~ea do Hajdegera stavqena je u pitawe sama osnova zapadne, evropske kulture i civilizacije. A mi moèmo biti svesni zna~aja svog Zaveta samo u jasnom dijalogu sa Nemcima koji su nas, posle Prvog ustanka (Ranke itd.) uveli u Evropu! Oni – Nemci! 79... To treba da shvatimo zato da bismo postali svesni koliko je moderan i neprolazno vredan srpski Zavet, koji je istorijska svest - vera, Svest o Zlu, kao budnost, da ne budemo beslovesni i zbuweni! 80... U vreme kad nam name}u filosofiju istorije (istoriosofiju) nema~ku, englesku, ameri~ku ili bilo koju zapadnu, mi moramo biti svesni: – da je istorija (kao kontinuitet opstanka uprkos vremenu prolaznosti i smrti) mogu}a samo kao nacionalna, – da je nacija istinski konstruktivna i blagotvorna zajednica evropska samo kao Crkva, – da je crkveno preobraènom, oplemewenom ~ini samo Zavet! 91

ISTORIJA

I VERA

Srpski Zavet

81... Na Filolo{kom fakultetu se to ve} od 1945. (odnosno 1948.) godine videlo u (tihom, ali upornom) otporu koji je dejstvu katedara filozofije, sociologije, istorije, istorije kwièvnosti... pruàla kadetra istorije umetnosti (crkvene srpske umetnosti, ìvopisa, ikone) pokojnog profesora Svetozara Radoj~i}a († 20. 10. 1978.) U wega je studirawe srpske istorije bilo nemogu}e bez poznavawa Svetog Pisma, osnovnih crkvenih kwiga, Pravoslavqa i manastira! I to tokom svih osam semestara!

od Trsta do Skadra, od Skadra do Bitoqa i Samokova, od Samokova do Temi{vara i Arada, u tome krugu, ìve}i u tri tu|a carstva... Bila je suverena, snagom Crkve! To je smisao Zaveta! Suveren moè biti samo narod nebeski, a to zna~i: Crkva.

83... Suverenitet naroda je mogu} samo kao ose}awe suvereniteta, ali blagodatno ose}awe koje je Zavet!

87... Istorijske svesti nema bez svesti o Zlu, kao {to ni spasenija nema bez svesti o Grehu. Svest o Zlu je ose}awe straha za zajednicu koju volimo. Taj strah - ne za nas, nego za svoje! - ~ini nas budnima! A mi smo 1989. godinu do~ekali uspavani, tj. bez svesti o Zlu, pa tako i bez svesti o istoriji!

82... Suverenitet naroda ne proizlazi iz suvereniteta dràve, nego iz suvereniteta Boga. Suveren, tj. Vi{wi je samo Bog, a ostalo sve po Bogu!

84... “Suverenitet dràve” je proizvod zapadne metafizike (koja je bezbo`na, ve} u samom obogotvorewu, tj. idolizaciji dràve). Hegel smatra da je dràva suverena, jer je Bog, po wemu, otelovqen u dràvi, a ne u Crkvi, ne u naciji kao crkvenoj (zavetnoj) zajednici! Ta suverenost dràve je izrasla iz kulta heroja (~oveka kao anti~kog poluboga, tj. ~ovekoboga)... Heroj osniva~ Zapada je Karlo Veliki, prvi koji je napao na jedinstvo Hristove Crkve, inicijator cepawa, odvajawa carstva od Vizantije, a rimskog episkopata od Crkve!

85... Suverena je Crkva kao Telo Hristovo, kao zajednica kojoj je glava Sâm Hristos (a ne papa ili patrijarh, ili Sinod), Narod je suveren u svom ose}awu crkvenosti. Tu suverenost je sa~uvao i pod Turcima: tek tada, u toj suverenosti, bila je nacija Srba ujediwena: od Arada do Trsta, 92

86... Ve} u vreme Pe}ke patrijar{ije (obnovqene, 1557— 1766) “Kosovo” je bilo ime Zaveta koji tada nije bio brawen na Kosovu, nego gde god su ìveli Srbi. A tada najvi{e u Panoniji, u Podunavqu, kad se odupirao agresiji rimokatolicizma panonskog (krsta{kog) koji je opasan i bitno razli~it od latinskog (talijanskog), u kojem smo ~esto imali saveznika!

88... Mi 1989. nismo imali svest o opasnosti panonskog katolicizma. Nas je porazio na Kosovu, u Hrvatskoj i u Bosni panonski katolicizam o kojem smo govorili na po~etku.

89... Mi smo u to vreme sebe prepustili epskom shvatawu istorije, shvatawu kojim su se srpska plemena (ne narod) suprotstavqala poturicama. A ve} je Wego{ pokazao da Zavet nije epski, nego liturgijski, kaou Lu~i mikrokozma... 90... Li{eni svesti Zaveta, nismo znali odakle nam preti opasnost po opstanak. 93

ISTORIJA

I VERA

“NEBESKI NAROD” ZNAÎ – CRKVA Poku{aj – da upotrebim ustaqeni termin – satanizacije Srba, nije po~eo tek pre desetak godina. Mi toj satanizaciji prisustvujemo vi{e decenija unazad. Pa i sâm sam je doìveo, na izvestan na~in u Sarajevu, gde sam radio kao nastavnik na Univerzitetu, a, potom, i u Zagrebu, i, kao {to znate, poku{aj moga suprotstavqawa toj satanizaciji bio je smesta veoma surovo spre~en. Mislim ovde na dve stvari. Prvo, da srpsku nacionalnu ideju do sada kako je bila predstavqena pred Evropom i pred na{om javnosti, boqe da je nisu predstavqali. Ona je bila predstavqana u ki~–izdawu, na takav na~in da me je prosto stid kao Srbina. A nisam ja jedini koji se tako ose}ao. Zapravo, time je sakrivena sama su{tina srpske nacionalne ideje. Toliko smo ismevawa ~uli od strane vode}ih javnih i estradnih intelektualaca, sa tzv. "nebeskim narodom". Kaù – "Srbi su nebeski narod", a pri tome misle na razne politi~ke manifestacije Srpskog naroda, koje su vrlo prizemnog politi~kog karaktera. Ne znaju ti qudi da nebeski narod zna~i – Crkva, ne nacija, nego Crkva. Dakle, ne politi~ka organizacija. Kad je

* Tekst prvobitno objavqen u: Dveri, br. 11, 2001.

94

“Nebeski narod” zna~i — Crkva

re~eno "Srpski nebeski narod" onda to zna~i: narod okupqen u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, narod koji se sastoji od kr{tenih qudi koji ìve crkvenim ìvotom, itd. Dakle, nebeski narod nije nikakva politi~ka formacija. Nebeski narod je, u svakom slu~aju, odre|eni crkveni deo Srba. Ja ne znam koliko Srba se tako ose}a, kao {to ne znam ni danas u Crnoj Gori koliko wih se ose}aju Srbima. Na ~elu toga nebeskog naroda stoji Patrijarh Pavle, odnosno Sinod, odnosno pravoslavni manastiri, sa svojim monasima i monahiwama. S druge strane, postoji jo{ jedan pojam “nebeskog naroda”, ali on je primqen iz zapadne metafizike. U Hegelovoj filozofiji dràve, dràva se prikazuje kao pojava samog Boga, otelotvorewe Boga. Ono {to se u pravoslavnoj teologiji zna kao Crkva, kao pojava otelovqewa Hrista, u Hegela je to dràva koju defini{u zakoni, a ne dogmati. Dogmati su, zapravo, svest o Svetoj Tajni. Svest o tome da je ne{to tajna i da ne moè biti umu dostupno, kao {to je, recimo qubav. Hegelovu dràvu ne defini{u dogmati, nego zakoni koji propisuju pona{awe, kao i svi drugi zakoni, koji sankcioni{u, tj. odre|uju kaznu za nepo{tovawe zakona. Ta dràva, tako wu Hegel opisuje, jeste dostignu}e ~oveka u wegovoj slobodi, a tu slobodu Hegel predstavqa kao ~ovekovo dostignu}e sopstvene identi~nosti sa Apsolutom, kako on naziva samo Boànstvo, koji zamewuje apsolutnog Boga. Dakle, sloboda nije ~ovekova mo} da odlu~uje o svojim postupcima, nego posebno dostignu}e i tako on predstavqa zapadnu civilizaciju kao vode}u civilizaciju sveta sa prezirom prema svim ostalim civilizacijama koje su za wom zaostale. On doslovce kaè da postoje "narodi koji su dostigli do tog prestola Boànstva i drugi koji otpadaju iz istorije i prema wima se gaji prezrewe." I mi smo, kako veli iguman Teodosije Mrkojevi}, postali "bikova glava na ma~je telo" onog momenta kad smo prihvatili hegelsku predstavu o naciji, kada ju je prihvatila na{a intelgencija koja se {kolovala u zapadnoj tradiciji zapadne

95

ISTORIJA

I VERA

metafizike, a upravo ta metafizi~ka tradicija ~ini osnovu zapadne kulture: dakle ne Hri{}anstvo, nego metafizi~ka tradicija. Premalena smo mi nacija da bismo bili imperija koja namerava da celu planetu sjedini pod svojom vlasti i da, na taj na~in, stvori harmoniju koju Bog zapoveda da bude uspostavqena na zemqi. S tim da pobe|eni mora da bude u harmoniji sa pobednikom, jer mu pobune nema. Dakle, to je ta vrsta, da kaèm, "izabranog naroda", koji i danas izaziva podsmeh na Zapadu i Zapad se danas distancira od pojma nacije, zbog toga {to je nacija bila stalno shvatana kao narod pozvan na takmi~ewe me|u nacijama za prvenstvo u mo}i na planeti ili u poznatom svetu. Ta borba me|u zapadnim nacijama za prvenstvo u svetu, za nadmo}, za vode}u ulogu, za hegemoniju, upropa{tava same te zapadne nacije, kao {to je upropastila i stare Grke, pa je zato Patrijarh Carigradski u XV veku rekao: "Mi nismo Grci, mi smo pravoslavni rimski gra|ani, Rimqani (Romeji)". Danas, mnogi – ne shvataju}i {ta je to nacija – govore da ne}e naciju, jer je to, navodno, odmah ve} i nacizam. Naravno, kako to vidimo iz celokupne evropske istorije, (metafizi~ki, imperijalno shva}ena) nacija je kompromitovana zajednica koja je direktno suprotna demokratskoj funkciji dràve. Evropske nacije su, kroz istoriju, htele (metafizi~ki zasnovanu) dràvu koja }e biti instrument za postizawe imperijalnog prvenstva sopstvene nacije u svetu. U toj nacionalnoj funkciji, dràva direktno protivure~i sopstvenom demokratskom zadatku, i zbog toga je, dana{woj Evropi, u ime demokratije, nemogu}e da dràvu – koja treba da brani prava ~oveka i gra|ana (bez obzira na nacionalnost, rasu, veru, politi~ko uverewe gra|anina...) – pomiri sa svojim shvatawem nacije; i zato se Evropa distancira od nacije, i traì od nas, Srba, da to uradimo i mi, kao da je na{a nacija imperijalna, kao da je na{u naciju, poput wihovih, stvarala metafizika i dràva. Naprotiv, na{a nacija uop{te nije nacija tog tipa, a, naàlost, niko u zvani~noj Srbiji, ni srpske institucije

96

“Nebeski narod” zna~i — Crkva

nisu, danas, pred Evropom ustale da predstave {ta je to, zaista, srpska nacija. Da pokaù da je srpsku naciju stvarala Crkva, a ne dràva, i da je elita te nacije (na gr~kom jeziku “klir” zna~i upravo “elita”)– sve{tenstvo i mona{tvo Crkve, da su najmudrije glave te nacije – monasi, kao {to je iguman Stefan; vladike, kao {to je Vladika Danilo, da ih ne nabrajam daqe, i to samo iz dela Wego{evih. Niko nije uspeo do sada da predstavi da se srpska nacija odrekla sebe, da se odrekla svoje zavetne pro{losti, i to onog momenta kad je u{la u Jugoslaviju... Ni oni koji su si{li sa vlasti (2000. godine), a ni najve}i deo sada{wih u~esnika u vlasti, ili ne ume ili ne}e, makar sada, da progovori {ta je stvarno srpska nacija. Nacija u Srba je zavetno shvatana kao narod u punoj harmoniji Pravoslavqa i rimskog prava. O tome smo pisali jo{ 1980–ih godina, a o tome smo mi raspravqali u Zagrebu jo{ 1970-ih godina, i to u vreme kad su profesori Beogradskog univerziteta na praksisovskoj “Kor~ulanskoj {koli” tvrdili da staqinizam, navodno, “prirodno ni~e iz Pravoslavqa” i da se “staqinizam ne moè i{~upati iz korena sve dok se iz korena ne i{~upa Pravoslavqe”, te da je zadatak praksisovske filozofije da izvr{i to delo i da privede srpsku naciju Evropi. I dan–danas kaù da je potreba za filozofijom naro~ito jaka onda kada naciju “ugroàva ja~awe religije i mitova” i jo{ uvek se drè hegelskog stanovi{ta da je filozofija iznad religije, to jest da je ~ovekova misao o sebi iznad Boànske pojave Hrista. Evropi mora neko da kaè da mi nismo imperijalna nacija i da, pravoslavno shva}ena, nacija nije u sukobu sa demokratijom, nego je moralna podr{ka demokratiji. Ako dràvnik nema u sebi morala da sprovodi zakon koji nam svima garantuje ravnopravnost, onda je uzalud zakon, on ostaje samo mrtvo slovo na papiru. Dràvnik, dakle, mora da ima morala da bi po{tovao zakon i izdrào u svojoj re~i, a da bi imao morala, on mora da zna da moral nije neki filozofski katego-

97

ISTORIJA

I VERA

ri~ki imperativ, ve} blagodatno ose}awe du`nosti prema duhovnoj zajednici kojoj ose}a da pripada. Pravoslavna nacija je duhovna zajednica zavetnog karaktera i mi moramo da govorimo o tome kakva je su{tinska razlika izme|u Svetosavskog Zaveta, kao osnove srpske nacije, za razliku recimo, od metafizi~ke ideje nema~ke nacije. Danas se Nemci, u ime demokratije, odri~u svoje nacije, nacionalne pro{losti, posebno Hegela, svog najve}eg filozofa. Danas Nemcu da kaète da je hegelovac, on bi smesta shvatio da mu vi, zapravo, kaète da je fa{ista. Tako bi on shvatio. Vidite, Nemci su izgradili ~itavu jednu filozofiju nacije, po~ev{i od Lutera i wegovih 95 teza iz 1517. godine. Luter je u Nema~koj 1517. godine izveo svojevrsnu “Oktobarsku revoluciju”. On je uputio poziv “hri{}anskim vitezovima nema~ke narodnosti” i on je poloìo osnove za nema~ku nacionalnu crkvu, pobuniv{i se protiv Rima, ne toliko u ime Hri{}anstva, koliko u ime nacionalne nema~ke crkve i svetosti nema~kih vladara. I, zato, celokupna nema~ka filozofija po~iva upravo na tih 95 Luterovih teza, kao i na onome {to je Luter pisao protiv Erazma i Erazmovog shvatawa slobodne voqe. Na Luteru po~iva celokupna nema~ka filozofija, svi veliki nema~ki filozofi su bili istovremeno i teolozi i filozofi, i Hegel i Hlederlin i Hajdeger, i svi skupa. A mi imamo – za osniva~a na{e, srpske pravoslavne nacije – jednog od najve}ih Svetiteqa, teologa i mislilaca u 13. veku, Svetoga Savu, koji je bio savremenik Tome Akvinskog. U Beogradu je 1979. godine gostovao Toma Vere{ koji je izdao Tomu Akvinskog na srpsko–hrvatskom jeziku (on kaè na “hrvatskom”). I mi smo tada imali javnu raspravu o delu Tome Akvinskog i, posle te javne rasprave, on je otvoreno priznao da se Toma Akvinski ustvari pokajao za svu teologiju koju je pisao i da je priznao da u svemu {to je pisao nema ba{ mnogo Boga. A Ni~e je, posle ~itave te metafizi~ke tradicije Zapada, rekao da u celoj toj metafizi~koj tradiciji na kojoj po~iva nema Boga, jer je “Bog – umro". Prema tome, ono "Got mit

98

“Nebeski narod” zna~i — Crkva

uns" (Bog je sa nama) – natpis koji je stajao na opasa~u nema~kih vojnika u Drugom svetskom ratu ili ono usta{ko "Bog i Hrvati", to uop{te nije Bog iz Biblije, niti Bog iz Jevan|eqa, niti Bog Crkve. Mi se, danas, nalazimo u velikom sukobu koga moramo biti potpuno svesni. Mi, danas jo{, uvek nismo u stawu da pred svet iza|emo sa pravim likom svoje istorije i da kaèmo: srpska nacionalna ideja je u savr{enoj harmoniji Pravoslavqa sa rimskim pravom od Svetog Save od Justinijana vizantijskog cara, a to je pravo u kome se dràva defini{e kao organ, oru|e odbrane prava gra|anina. Koje je to pravo? Pravo gra|anina, Rimqanina "civis–a", a to je kod Rimqana zna~ilo – doma}ina, jeste: – pravo da bude biran, – pravo da bira, – pravo da nosi oru`je za odbranu svojih, – pravo da se udruùje u milicije (miles = borac, milicija je borbena formacija), – pravo da se ven~ava i da porodica bude pod wegovom za{titom i da sve od wega nasle|uje, – pravo da raspolaè svojom imovinom kako ho}e, daje prodaje, poklawa, po kojoj ceni ho}e, – i pravo da tuì dràvu i da mu cezar mora da iza|e na sud kad je tuèn. To je rimsko pravo. I zato u Du{anovom zakoniku to pravo stoji u odbrani prava gra|ana: ~ovek ima pravo da pozove, ~ak, i cara na sud, to jest nije va`na carska voqa, nego je, pre svega, vaàn zakon, a carska voqa je va`na samo ukoliko potvr|uje zakon. Dakle, u toj harmoniji sa rimskim pravom je i ro|eno je pravoslavna gr~ko–rimska kultura, koja je mediteranskog, a ne zapadnog karaktera. Zapad se otkinuo od Mediterana kada je za svoj osnov uzeo metafiziku umesto harmonije u dràvi koja je organ u rukama qudi, a ne boànstvo. Ne mogu ja da raspolaèm boànstvom. Dràva je oru|e za odbranu mojih prava, a ne bog

99

ISTORIJA

I VERA

koji mnome vlada. Tu je, dakle, nastao veliki rascep, i mi dana{wi Srbi deo smo jedne, danas zaboravqene, mediteranske kulture. I Balkan nije slu~ajno stalno jedna, za Zapad, sumwiva ili sporna ili problemati~na oblast, jer Zapad ~ini Balkan problemati~nim protiv na{e voqe. I 1945. godine Balkan je u~iwen problemati~nim protiv na{e voqe, kad je Crvena armija svojom silom dovela Tita na vlast u Beogradu i kad je ta nova vlast u Srbiji pobila na stotine hiqada Srba, a posebno sve vode}e pravoslavne doma}ine, i kad, potom, nije dozvolila nikome od izbeglih da se vrati u Srbiju, pa naravno ni Kara|or|evi}ima. Srpski narod od tada nije imao pravo na izbor, a sve je to ura|eno po odluci Zapada koji nas, pravoslavne Srbe, danas optuùje za svu tu prqav{tinu koju je Zapad nabacao na nas i na{u istoriju.

100

VLADIKA WEGO[ I VIZIJA SRPSKE ISTORIJE KAO NARODNO–CRKVENE SABORNOSTI

101

Wego{eva trilogija

WEGO[EVA TRILOGIJA Za ne{to mawe od dve i po godine (od marta 1845. do jeseni 1847. godine Wego{ je napisao: Lu~u Mikrokozma (obeleàva}emo je, daqe u tekstu, skra}eno sa LM), Gorski vijenac (GV) i La`ni car [}epan Mali ([M). Prva dva rukopisa je i u {tampu predao odmah, a tre}i ([M) je predao pune tri godine kasnije, 1850. godine, te se ono iz {tampe pojavilo i javnosti bilo predstavqeno tek posle Wego{eve smrti ili nekako u to vreme, 1851. godine. Za{to je Wego{ oklevao da rukopis [}epana Malog preda u {tampu – to je posebno i veoma zanimqivo pitawe. Mo`da iz onih istih razloga iz kojih je i Vuk Karaxi} oklevao i kolebao se da u {tampu dade spev mladog (devetnaestogodi{weg) Wego{a, Glas Kamen{taka: taj spev je, ba{ kao i La`ni car [}epan Mali, izraàvao duboku sumwu u namere i politiku Rusije, te ni za tadawu Srbiju ni za Crnu Goru ne bi bilo korisno da predstavnik ili, ~ak, vladar jedne ili druge od tih dveju malih dràva tako otvoreno sumwa pa ~ak i optuùje mo}nu Rusiju. Na to Wego{ nije pomi{qao kad mu je bilo devetnaest godina (kad je napisao Glas Kamen{ta-

102

* Tekst prvobitno objavqen u: Savremenik, jul 1982, str. 5-30

103

ISTORIJA

I VERA

ka), ali je pomi{qao kad su mu bile trideset i ~etiri godine, kad je napisao La`ni car [}epan Mali. Ali nas ne zanima kad su pomenuta tri dela {tampana, nego kad su napisana. Kad je napisao Lu~u mikrokozma, Wego{u su bile trideset i dve godine; kad je pisao Gorski vijenac, trideset i tri godine; kad je pisao La`ni car [}epan Mali, trideset i ~etiri godine. Tri najmisaonija dela srpske kwièvnosti napisao je, dakle, za na{a dana{wa merila jedan “mladi kwièvnik”. Za nas je zna~ajno da je Wego{ tih godina svog ìvota bio obuzet ne~im {to je u sva tri wegova pomenuta dela isto. To isto povezuje ta tri dela u jednu celinu, tako da nijedno od ta tri dela ne moèmo ni posmatrati, ni doìvqavati izdvojeno – ako... Ako èlimo da proniknemo u dubinu Wego{eve misli, do samog wenog korena! Ta celina ~ini Wego{eva tri zavr{ena dela jednom trilogijom ili, {to je isto, daje trilogijski karakter svakom od ta tri dela, to jest svako od ta tri dela je shvatqivo tek kao deo trilogije. Na taj na~in se u Wego{evom delu javqa ne{to {to je bilo karakteristi~no za anti~ke gr~ke tragedije. Ne treba zaboraviti da su anti~ki veliki pisci tragedija pisali trilogije, te da su pojedine od tih tragedija o~uvane do danas bile tada delovi trilogije. Zato bismo mogli re}i da je do nas do{la i sa~uvana neokrwena celina samo onda kad bismo imali ~itavu neku trilogiju, a ne samo jednu od tragedija iz trilogije. U ~emu konkretnom se ogleda taj trilogijski karakter svakog od tri Wego{eva zavr{ena dela? Lik iz Gorskog vijenca, Iguman Stefan, nije ni{ta drugo do prisustvo i govor Li~e Mikrokozma u Gorskom vijencu; Iguman Stefan je otelovqewe Lu~e Mikrokozma, te je na taj na~in Lu~a Mikrokozma ugra|ena u Gorski vijenac; 104

Wego{eva trilogija

Iguman Stefan se u Gorskom vijencu javqa kao lik koji sobom nosi iskustvo – naravno, pesni~ko i misterijsko iskustvo – Lu~e Mikrokozma, te tim iskustvom osvetqava sva zbivawa i sve ostale likove Gorskog vijenca; Iguman Stefan je vrhunac misli Gorskog vijenca, te on s dobrim razlozima kaè ~ak i umnom Vladici Danilu: Ti si mlad jo{ i nevje{t, vladiko! (GV, 2495) O, da znade{ {ta te jo{te ~eka! (GV, 2498) Iguman Stefan ima jedno iskustvo koje Vladika Danilo jo{ nema: mona{ko isihasti~ko iskustvo Lu~e Mikrokozma, uzdizawa u Nebesko Carstvo! Zato on, Iguman Stefan, sudi druga~ije i o svetu (o zemaqskom carstvu), jer gleda svet (zemaqsko carstvo) iskustvom koje ima o Nebeskom Carstvu. A Vladika Danilo je jo{ suvi{e mlad i “nevje{t” (“nevjeà”, koji ne zna, nije upu}en, naivan je), te ne moè o svetu suditi sa stanovi{ta vi{eg, nadsvetovnog. Vladici Danilu nedostaje dovr{eno iskustvo Lu~e Mikrokozma (o uzdizawu u Nebesko Carstvo), a Iguman Stefan je upravo to i takvo iskustvo: Lu~a Mikrokozma u Gorskom vijencu. Na taj na~in, mi tek u Igumanu Stefanu imamo i kqu~ za razumevawe i celovito zrelo doìvqavawe Gorskog vijenca. Ali, to zna~i da mi ne moèmo o~ekivati od nekog da shvati Gorski vijenac ako nije shvatio Lu~u Mikrokozma, to jest, ako u liku Igumana Stefana ne prepozna istinu Lu~e Mikrokozma. Tek sa wim mi uo~avamo tri stupwa uzdizawa (i uzdignutosti) u Gorskom vijencu: stupaw junaka, u saglasnosti s guslarima; stupaw Kola u saglasnosti s Vladikom Danilom i – stupaw Igumana Stefana. Wego{, naime, nije napisao temu uzdizawa (temu Lu~e Mikrokozma) kad je iz misli o Nebeskom Carstvu (u LM) pre{ao na misao o svetu (zemaqskom carstvu ili istoriji) u Gorskom vijencu. Tema uzdizawa (u Nebesko Carstvo) je osta105

ISTORIJA

I VERA

la najva`nija i najuzvi{enija i u Gorskom vijencu gde, na prvi pogled, Wego{ u tom “istori~eskom sobitiju”, govori samo o zbivawu u svetu ili zemaqskom carstvu. Da, ali o zbivawu istorijskom (koje nije svetovno). Ono {to je Iguman Stefan u Gorskom vijencu, to je – opet jedan iguman (iguman Cetiwskog manastira)! – Iguman Teodosije Mrkojevi} u La`ni car [}epan Mali. I on je iskustvo, prisustvo, govor i otelovqewe Lu~e Mikrokozma; on je Lu~a u drami [}epan Mali! O stupwevima je mogu}e govoriti razli~ito: jedno je kad su nam razli~iti stupwevi znawa (ili iskustva) o istom, a drugo je kad su razli~iti stupwevi stvarnosti, na primer stupaw biqni, stupaw ìvotiwski, stupaw qudski (o boànskom se vi{e ne moè govoriti kao o stupwu iste stvarnosti), tako da su razli~iti stupwevi onog o ~emu je (mogu}e ili ne) na{e znawe ili na{e iskustvo. Stepenuju se i znawa me|u Turcima, u petom ~inu (dejstviju) [}epana Malog, Kadi-askjer kaè mladom Karaman-pa{i Mahmudbegovi}u: Mlad si, pa{o Mahmudbegovi}u, Svijetom se ne poznaje{ dobro! Po{iri je no Ti misli{ svijet! (M, V, 585–587) Reklo bi se da je situacija ista kao kad u Gorskom vijencu kaè Iguman Stefan mladom Vladici Danilu da je mlad i neiskusan. Ali, nije ista situacija, jer Kadi–askjer govori o svetu iz iskustva svetovnog, a Iguman Stefan iz iskustva nadsvetovnog. Kadi–askjer kaè mladom Karaman–pa{i da jo{ nema dovoqno iskustva o svetu, a Iguman Stefan mladom Vladici Danilu da jo{ nije sposoban za to da o svetu sudi iz iskustva nadsvetovnog (iz iskustva o uzdizawu u Nebesko Carstvo, u “carstvo duha”, GV, 2255). Jer Vladika Danilo ima iskustvo o svetu, i to ogromno. To iskustvo i ~ini Vladiku Danila o~ajnim. On nije optimist kao neiskusni Karaman-pa{a kad upore|uje carstvo tursko s carstvom 106

Wego{eva trilogija

ruskim ([M, V, 572–576). Iguman Stefan ne}e da opovrgne Vladi~ina iskustva o svetu, nego da Vladici ukaè na vi{i, nadsvetovni kriterij, tako da Vladika treba da stekne i Igumanovo iskustvo o svetu (Carstvu) Nebeskom, iskustvo uzdizawa, iskustvo Lu~e Mikrokozma. Tek tim iskustvom je mogu}e izdi}i se iznad svakog optimizma i pesimizma. Isto se tako uzdiè i Iguman Teodosije Mrkojevi}. Svojim iskustvom – misterijskim iskustvom uzdizawa, iskustvom Lu~e Mikrokozma o Nebeskom Carstvu kao svetu ~ovekove Lu~e! – Iguman Teodosije Mrkojevi} prevazilazi jednako i Turke, i Ruse (rusku ~inovni~ku delegaciju sa kwazom Dolgorukovim), i svoje sunarodnike. Jer on je jedini koji u [}epanu Malom govori iskustvom i ose}awem Lu~e Mikrokozma (A to je iskustvo o Nebeskom Carstvu). Kwaz Dolgorukov o~ekuje da jedan iguman – a to je Iguman Teodosije, stare{ina Cetiwskog manastira – ima univerzitetsko obrazovawe. Kwaz Dolgorukov rasu|uje stilom koji je i u Rusiji uobi~ajen od doba Petra Velikog: na novovekovni na~in. Sva mudrost je svetovna, jer u Novom veku je ~ak i sve{teni~ko zvawe, ba{ kao i svako drugo zvawe, svetovnog karaktera. Wemu Iguman Teodosije Mrkojevi} odgovara: Veoma sam malo putovao, Samouk sam, ako {togod znadem: Po bukvici u~io sam kwigu, Po qudima u~io sam svijet, Po zvjezdama i bogoslovqu. [to mi druga trebuje nauka Kako ovdje u na{e krajeve ([M, IV, 85–91). Naravno, “zvezde” o kojima ovde govori Iguman Teodosije Mrkojevi} su one iste zvezde kojima se i Wego{ divi u Lu~i Mikrokozma, pa se ~ovekova uzdignutost (u stupaw ~iste Lu~e, stupaw Poezije kao ~ovekove sli~nosti Bogu) i sastoji upravo u tome divqewu zvezdama, nebu, beskona~nosti od koje je 107

ISTORIJA

I VERA

~ovek ina~e – kad nije uzdignut! – samo upla{en i o~ajan! “Bogoslovija”, kao divqewe Bogu i slavqewe Boga, dolazi do izraza tek u tome ~ovekovom odnosu prema smrti, Vaskrsewu, beskraju i zvezdama: ako se ni pri pogledu na wih ~ovek ne oseti malen i bezna~ajan, nego, naprotiv, slavi Boga i zahvaquje (ose}aju}i da je i ~ovek ne{to veliko, Lu~a!), onda je ~ovek postigao stupaw bogoslovske mudrosti kakva se ne postiè na univerzitetima (visokim teolo{kim {kolama)... Iguman je izu~io kwigu tek toliko da moè da ~ita, nekako kao Pop Mi}o iz Gorskog vijenca ili kao Prota Matija Nenadovi}. Zna o svetu koliko i o qudima, jer svet je i vaàn kao svet ~ovekov, a ne kao predmet stru~nih studija. Iguman Teodosije govori Kwazu Dolgorukovu, zapravo, o nauci kakva je potrebna “ovde”, u “na{im krajevima”. Ta nauka je – o Nebeskom Carstvu, dakle, nauka o Kosovskom Zavetu. Nauka o uzdizawu ~oveka “do zvezda”, kao u Lu~i Mikrokozma. Sve druge nauke i znawa – kao {to su znawa i ideologija Novog veka – nepotrebni su Kosovskom Zavetu (Nebeskom Carstvu, uzdizawu ~oveka, wegovoj lu~i), pa mo`da i opasni: Mnogo ogwa pod malijem loncem, Il’ }e prsnut il prolit mlijeko ([M, IV, 92–93). Naravno, znawe o kojem govore Kwaz Dolgorukov i onda Iguman Teodosije je znawe o svetu, svetovno znawe: ono je nepotrebno uzdizawu (Lu~i, Nebeskom Carstvu, Kosovskom Zavetu). Ono je potrebno svetu, svetovnosti, svemu {to je svetovno, pa i ~oveku koji se opredelio za svet (za carstvo zemaqsko). Tako je potrebno i Kwazu Dolgorukovu. I ruskoj dràvi. Ali nije potrebno sve{tenstvu, jer sve{tenstvo ne treba da sluì dràvi (zemaqskom carstvu). Ili ta~nije: nije potrebno sve{tenoj slu`bi ~ovekovoj. Dodu{e, Iguman Teodosije ima i ta svetovna znawa, pa ga ba{ zato i {aqu na pregovore Turcima; ba{ zato on jedini – svojim svetovnim znawima iznad znawa svih ostalih (znawima o qudima!) – zapaà prevaru [}epana Malog, zapaà politi~ke namere i 108

Wego{eva trilogija

ra~une ruskih poslanika, upozorava svoj narod na mogu}u izdaju ili prevaru ili bar ravnodu{nost ruskih saveznika itd. Ali, Iguman isto tako zna i to da sva ta svetovna znawa ne doprinose ni~im sve{tenoj slu`bi, uzdizawu, Lu~i, Nebeskom Carstvu, Kosovskom Zavetu, odràwu duhovne zajednice. Iguman Teodosije, kao ni sam Wego{, ne gaji nikakve iluzije o karakteru novovekovnih znawa: ta znawa su svetovna i ni~im ne doprinose duhovnosti. Kad se uzme u obzir kako je o{tro ustao Wego{ protiv Dositejevih dela i wegovih novovekovnih iluzija, onda je neosporno da je Wego{ u poeziji (u likovima Igumana Stefana i Igumana Teodosija) mislio isto {to i u ìvotu, to jest, da su za Wego{a poezija i ~ovekov ìvot razli~iti dokazi iste istine. U Igumanu Teodosiju Mrkojevi}u ne samo da je otelovqena, da govori, nego se i suprotstavila Lu~a Mikrokozma svim ostalim likovima drame La`ni car [}epan Mali. Dodu{e, nije se suprotstavila jedino Vladici Savi, jer ovde je Vladika Sava neka vrste duhovne sene i duhovnog pratioca Igumana Teodosija. Ili jasnije: Iguman Teodosije brani na~elo koje bi ina~e, istorijski i u realnom ìvotu, trebalo da brani sam Vladika Sava – na~elo vladi~anstva i crkvene autokefalije (pravoslavne). Da li }e se neko uzdi}i u Nebesko Carstvo, posti}i ~istotu Lu~e i onda imati iskustvo o tome uzdizawu – to ne zavisi od wegovog mesta u hijerarhiji crkvenoj, jer to uzdizawe Wego{ opisuje kao Poeziju, i to sve{tenu. Sve{tena je u vladike poezija (i Liturgija), a ne sam wegov ~in i odora! Iguman ima iskustvo Lu~e Mikrokozma, a Vladika Sava nema. Isto tako i u Gorskom vijencu: Iguman (Stefan) ima, a vladika (Vladika Danilo) nema! Dakle, u drami La`ni car [}epan Mali se Iguman Teodosije a u wemu i Lu~a Mikrokozma suprotstavila svim likovima te drame! Ali svima: i [}epanu Malom, i Turcima, i Rusima (ruskim poslanicima, Kwazu Dolgorukovu), i 109

ISTORIJA

I VERA

Patrijarhu Vasiliju Jovanovi}u Brki}u, i Patrijarhu vaseqenskom Esperiju (i fanariotima, Fanaru carigradskom), i doma}em Popu Andriji \ura{kovi}u, i onome monahu koji [}epanu donosi tajnu poruku i pismo, i mleta~kim poslanicima, i “patriotima” iz Primorja (Debeqi, biskupu Srbinu), i serdarima, vojvodama i glavarima Crne Gore i Brda, pa ~ak i samom narodu i narodnom Kolu! To isto Kolo koje je onako dostojanstveno i uzneseno u Gorskom vijencu – gde je u saglasnosti s Vladikom Danilom i gde teì uzdizawu kao i Vladika Danilo – ovde u drami [}epan Mali to narodno Kolo postaje karikatura i parodija Kola. Sam Wego{ ovde sada parodira to Kolo, jer je ono u sukobu sa Lu~om Mikrokozma, sa Igumanom Teodosijem Mrkojevi}em, a u saglasnost je sa [}epanom Malim! Koja je onda to ideja i koje shvatawe Igumanovo (Igumana Teodosija) kad ga Wego{ stavqa iznad, pa ako treba i protiv svih ostalih, ~ak i protiv naroda i Kola? To je ideja Lu~e Mikrokozma. Ona je u sukobu sa ~itavom empirijskom istorijskom stvarno{}u, to jest sa pojavom Novog veka u Crnoj Gori, pojavom nove epohe, sa onim {to se – u Kosovskom Zavetu i u monologu Igumana Stefana u Gorskom vijencu – naziva “svijet”, “sostav paklene nesloge” suprotnosti. Lu~a Mikrokozma – to jest Iguman Teodosije Mrkojevi} nije u sukobu jedino sa Vladikom Savom i Cetiwskim manastirom! Jedina sredina koja re~ Lu~e Mikrokozma i weno otelovqewe, Igumana Teodosija Mrkojevi}a, prima kao svoje je sredina mona{ka, u [}epanu Malom Cetiwski manastir. Ali o tome kasnije. ***

Otelovqewe Lu~e Mikrokozma u Gorskom vijencu, Iguman Stefan, javqa se tek u posledwoj ~etvrtini toga 110

Wego{eva trilogija

“istori~eskog sobitija”: od stiha 2220-og. (Gorski vijenac ima ukupno 2819 stihova). Dakle, pro{lo je vi{e od tri ~etvrtine teksta pre nego {to }e se pojaviti kqu~ za razre{ewe zapleta i tajne, Iguman Stefan U Gorskom vijencu se ne radi ni o kakvoj “istrazi poturica”, nego o dogovoru. To je drama dogovora, a ne drama ili slika neke “oslobodila~ke borbe”. U dogovor spadaju i poku{aji sporazumevawa s poturicama. A dogovor je dramati~an upravo zato {to je – sa stanovi{ta razli~itih vera – nemogu}. U samim osnovama vere je nemogu}nost dogovarawa i sporazumevawa, jer se do iste vere ne dolazi dogovorom ili sporazumevawem. Qudi mogu da se sporazumeju o postupcima, jer svaki ~ovek odlu~uje o svom postupku, ali u tome sporazumevawu se napu{ta podru~je vere, jer u tome sporazumevawu, kao i u postupcima samim, ~ovek izlazi iz one svoje unutra{wosti u kojoj nastaje i ~uva se vera. Za igumana Stefana nema ni mesta u one prve tri ~etvrtine Gorskog vijenca kad se zbiva drama (nemogu}eg i uzaludnog) dogovarawa oko vere! Dogovarawe oko mogu}eg – a to su postupci (pa tako i postupci da se uzajamno ne ubijaju ili ne tla~e zbog vere!) – jesu dogovarawe oko onog {to spada u “svijet” (zemaqsko carstvo). Oko Nebeskog Carstva, kao ni ({to je isto) oko vere, nema dogovarawa, jer se u Nebesko Carstvo, kao ni u veru, ne dospeva postupcima o kojim ~ovek odlu~uje. Tako je Iguman Stefan dvostruko izdvojen. Time je jasno ozna~eno mesto Lu~e Mikrokozma u Gorskom vijencu i mesto Nebeskog Carstva u “svijetu” (ili, {to je isto, u zemaqskom carstvu, u postupcima qudi, gesta hominum). Ako neko, po navici ukqu~uju}i Wego{a u “folklor”, tvrdi da se u Gorskom vijencu (radi o istrazi poturica, onda Wego{evo delo svrstava u isto (u istu vrstu ili rod) sa pesmom Srpsko Badwe ve~e koju je Wego{ ukqu~io (pod br. 3) u zbirku narodnih pesama Ogledalo srpsko. Jer tu, 111

ISTORIJA

I VERA

u toj narodnoj pesmi, zaista se radi o “istrazi poturica”, pa su i tok radwe i re{ewe u toj pesmi (“folklornoj”) sasvim druga~iji nego u Gorskom vijencu. Prvo, u pesmi Srpsko Badwe ve~e nema ni Igumana Stefana, ni pomena o nekom takvom liku. Ako Gorski vijenac uporedimo ba{ sa tom pesmom, Srpsko Badwe ve~e, u kojoj se zaista radi o “istrazi poturica”, onda }e nam se pruìti najpogodnija mogu}a prilika da sagledamo svo rastojawe izme|u Wego{a i “folklora”. A to rastojawe je silno: kao izme|u zemqe i Neba (na koje se Wego{ uzdigao sa Lu~om Mikrokozma). Ako se pa`qivo odnosimo prema tekstu Gorskog vijenca, zapazi}emo da glavna muka Vladike nisu Turci ni poturice, nego to {to je nad wim “Nebo zatvoreno”! [to se ne ukazuje Nebesko Carstvo koje je osnova i smisao Kosovskog Zaveta! Dileme Vladike Danila se ~esto upore|uju sa Hamletovim. No, Hamletu se Nebesko Carstvo ukazalo (u pojavi mrtvog oca, duha o~evog) samo zato da bi Hamleta navelo na pravednu osvetu zlo~ina: otprilike kao {to se, na svoj anti~ki na~in, ukazalo “nebesko carstvo” Orestu, da ovaj osveti smrt svog oca, a onda da (to “nebesko carstvo”, anti~ko) kona~no i pravda Orestovo delo. Ali se Vladici Danilu pravo Nebesko Carstvo, koje on doziva, ne ukazuje. I u tome je razlika izme|u mladog Vladike Danila i (isto tako mladih) Oresta i Hamleta. Vladika Danilo je nesretan {to mu se Nebesko Carstvo ne ukazuje, a Orest i Hamlet su nesretni tek kad im se Nebesko Carstvo ukazalo. Razlika izme|u Vladike Danila, s jedne strane, i Oresta i Hamleta, s druge, je razlika izme|u nebeskih carstva svakog od wih. Mi ne moèmo o~ekivati da }e Hamleta, ili Oresta, ili Vladiku Danila shvatiti neko koga nikako ne interesuje Nebesko Carstvo – jedini (unutra{wi) pokreta~ svakog od tih likova. Nebesko Carstvo je onaj “Nepokretni pokreta~” kad se radi o zbivawima i pona{awu zna~ajnih likova kao {to 112

Wego{eva trilogija

su Orest, Hamlet, Vladika Danilo, Aqo{a Karamazov, Starac Zosima... Ose}aju}i svu teìnu u tome {to je nad wim “Nebo zatvoreno”, Vladika Danilo }e osetiti olak{awe – a “istori~esko sobitije” Gorski vijenac svoje re{ewe – tek kad se Nebo (Nebo Lu~e mikrokozma!) “otvori” i kad se Nebesko Carstvo pojavi. Pri tome nije va`no da li je ~ovek svestan samog konkretnog otvarawa Neba, kako se ono otvorilo, u kojem trenutku se otvorilo i u kakvoj konkretnoj pojavi se Nebesko Carstvo javilo. Treba znati da Hristos nije bio ni{ta drugo do – konkretna pojava Nebeskog Carstva; da se ~ak Nebesko Carstvo nije ni moglo pojaviti druga~ije nego ba{ u liku: u konkretnom liku Hrista. Mi ovde govorimo o Nebeskom Carstvu, o tome kako je ono shva}eno, te {ta se i misli pod tim pojmom Nebeskog Carstva. Vladika Danilo nije morao – ba{ kao ni deca – biti svestan u ~emu se konkretno javilo Nebesko Carstvo, pa mu se moglo u~initi da se ono javilo u obliku vesnika koji donose vesti o pobedi i uspe{no zavr{enom pohodu na Turke i poturice. ôvek ne moè znati i pokazati u ~emu se ba{ konkretnom sastoji wegova sre}a. Naj~e{}e ~ovek ne ume ta~no da kaè zbog ~ega je sre}an i koji mu je najva`niji ~inilac ili “element” sre}e. A sre}u nije ni mogu}e analizirati, to jest razlagati na “elemente”, pa onda izdvojiti najzna~ajnije “elemente” sre}e! Ali drama Gorskog vijenca jasno pokazuje re{ewe koje je i za Vladiku Danila re{ewe, a kojeg Vladika Danilo ne mora biti svestan. To re{ewe je Iguman Stefan! U liku Igumana Stefana govori Nebesko Carstvo, to jest iskustvo i lik ~oveka koji se uzdizao u Nebesko Carstvo. Tim iskustvom i tim re~ima Iguman Stefan je u Gorskom vijencu otelovqewe Lu~e Mikrokozma. 113

ISTORIJA

I VERA

Moramo se ovde osloniti na jedno pore|ewe: U ~itavom Starom Zavetu jevrejski narod i proroci i sve{tenici teè za Nebeskim Carstvom i ~eznu za Pomazanikom (Mesijom, Hristom). Kad se Pomazanik pojavio, oni ga nisu prepoznali, jer nisu znali da su Nebesko Carstvo i Pomazanik (Hristos) jedno isto, to jest da se Nebesko Carstvo javqa kao lik: kao naro~it lik (druga~iji, nebeski identitet) ~oveka... Mada je teìo Nebeskom Carstvu, da se Nebo “otvori” nad wim, Vladika Danilo nije bi osvestan da mu se Nebo pokazuje upravo u re~ima i iskustvu Igumana Stefana. Vladika je “mlad i nevje{t” (neiskusan). Ali on ose}a da se Nebo otvorilo. Kad bi ga neko pitao gde i kako se otvorilo, on to ne bi znao re}i. Uostalom, ni Iguman Stefan toga nije svestan. On samo govori o “svijetu” (o zemaqskom carstvu) kako se moè govoriti jedino iz Lu~e Mikrokozma, iz iskustva o Nebeskom Carstvu i uzdizawu u to Carstvo. Wego{ je osetio da re{ewe dilema Vladike Danila moè do}i samo sa pojavom jednog takvog lika kakav je Iguman Stefan. To je i re{ewe Gorskog vijenca. Prema tome, Gorski vijenac nije drama “o istrazi poturica” (kao folklorna pesma Srpsko Badwe ve~e), nego drama o zatvorenom Nebu, o vapaju za otvarawem Neba, o otvarawu Neba kako je to jedino mogu}e: sa pojavom lika koji }e biti otelovqewe Lu~e Mikrokozma. *** I Wego{evo “Istori~eskoe zbitije Osamnajestoga vijeka – La`ni car [}epan Mali” ima svoj model u narodnoj pesmi [}epan Mali. Tu pesmu je Wego{ uvrstio u Ogledalo srpsko (pesma br. 24), a pre toga je objavqena u Milutinovi}a Sime “Istoriji Crne Gore” i u “Pjevaniji”, sa ~udnim naslovom Bogovawe (jer je u vreme [}epana Malog ukin114

Wego{eva trilogija

uta Pe}ka patrijar{ija, a [}epan Mali donosi novu, svoju “teologiju”). Povr{no gledaju}i, tema ili motiv su isti u Wego{evoj drami kao i u istoimenoj “folklornoj” pesmi, te bi se onda – opet povr{no gledaju}i – moglo zakqu~iti da je i Wego{eva poezija “folklor”. Mi ovde namerno kaèmo “folklor”, a ne narodna ili juna~ka, epska, guslarska itd. pesma ili tvorevina. Naime, u posledwe vreme govore o Wego{evom delu upravo kao “folklornom”. Povodom predstave Gorskog vijenca u Narodnom pozori{tu, u Beogradu, Jovan Hristi}, u ~asopisu Kwièvnost (br. 3, god. 1981.) naziva Wego{evo delo “mudrovawem u narodnom stilu, poku{aj jednog teokratskog (!) vladara sa pesni~kim ambicijama (!) i pesni~kim talentom da izrazi Volksseele svoga plemena i da se identifikuje (?!) s wom... Wego{evi junaci se za svaku, ma i najmawu sitnicu bacaju u najvi{e metafizike, {to ne moè, a da dana{wem uhu ne zazvu~i pomalo prazwikavo. Wego{ev spev je, svakako, vrh, ali i zavr{etak na{e patrijarhalne (?!) mudrosti, patetike i retorike koja se sa wim zauvek iscrpla (!) imao je Mati} pravo kada je jednom rekao kako bi ga trebalo zakopati i pustiti na miru jedno stotinak godina”. Svi upitnici i uskli~nici u zagradama, kao i krupna slova i podvla~ewa su moja (@.V.), a ciq je da se ukaè na neumesnost tih re~i koju Jovan Hristi} i ne prime}uje. Sam citat je uzet iz “Politike” od 4. jula 1981, str. 10. Me|utim, razlika izme|u Wego{a i “folklora” (patrijarhalne mudrosti) – ~ak i onog najvi{eg “folklora” kakav je u Filipa Vi{wi}a ili u Starca Milije – je ogromna. Nesposobnost ili nesklonost da te razlike uo~imo poti~e od Prosvetiteqstva, ima dugu “tradiciju” (jo{ od Dositeja) i, vide}emo, tragi~ne posledice po na{u kulturu. Ta prosvetiteqska nesklonost ~itavog jednog doba ili ~ak epohe u~inila je da Wego{ ostane usamqen i, kako Ivo An115

ISTORIJA

I VERA

dri} kaè, “tragi~an junak Kosovske misli”. No, o tome kasnije. Wego{evo delo je od “na{e patrijarhalne mudrosti” odvojeno ~itavom jednom provalijom. A na{a sklonost da laskamo narodnom stvarala{tvu (“folkloru”) ~ini da tu provaliju ne vidimo i ne èlimo da vidimo. Me|u onima koji Wego{evo delo poistove}uju sa “folklorom” (dodu{e sa “vrhom patrijarhalne mudrosti”) ima ih dve vrste: jedni koji misle da }e time Wego{evo delo u~initi nama razumqivijim, a Wego{u polaskati jednako kao i narodu, i drugi koji misle da Wego{ spada u pro{lost, i to ba{ zato {to je “folkloran”. Recimo da me|u prve spadaju oni koji Wego{u prilaze guslarski, pa ga i u pozori{tu vide guslarski ili epski, mada je od guslara do Wego{a rastojawe ve}e nego od Homera do trageda gr~kih. A me|u druge spada niz kriti~ara, pa ~ak i pisaca od vremena Dositeja do danas. Ni jedni ni drugi ne vide provaliju koja Wego{a razdvaja od “folklora”, dubqu nego {to je provalija koja je razdvajala gr~ke tragede od Homera. Ta provalija je naro~ito uo~iva kad se u trageda javqa ista tema (isti mit, motiv) koji i u Homera ili kad se u Wego{a javi ista tema kao i u “folklornoj” pesmi. Provaliju ne zapaàju ni oni koji, u poistove}ewu nacionalno–istorijskog Wego{a sa plemenskim “folklorom” (“patrijarhalnom mudro{}u, itd.), vide pohvalu, ni oni koji u tome poistove}ewu vide razlog da se Wego{ zakopa u pro{lost zajedno s “folklorom”. Mi time ne èlimo re}i da je Wego{evo delo (ili ma kojeg pesnika, pisca, trageda) iznad “folklora”, da je, recimo, Tolstojevo delo iznad Slova o polku Igorovu, a Sofoklovo iznad Homera. mi samo èlimo da naglasimo razliku: dva dela (“folklor” i Wego{) su na dvema stranama, jedno s jedne, drugo s druge strane provalije, rastavqena onako kako su rastavqene dve epohe i jezik (zna~ewska sadrìna) jedne 116

Wego{eva trilogija

epohe od jezika druge epohe. Najve}a zabluda i najve}a smetwa da Wego{a shvatimo je zabluda da je Wego{ blizak i razumqiv narodu! Da je on “narodni” pesnik, maltene, guslar, “slijepac”. On je, naàlost, nerazumqiv narodu srpskom (koji se srozava na nivo plemena), kao {to je i Platon bio nerazumqiv Grcima (koji su zato poraèni!). Tu provaliju izme}u “folklora” (patrijarhalne, plemenske “narodne mudrosti”) i nacionalno–istorijskog Wego{a mogu}e je pre}i samo na krilima Lu~e Mikrokozma, iskustvom uzdizawa koje se – kao duhovno uzdizawe – zbiva u Lu~i Mikrokozma. Tema toga uzdizawa – kao uzdizawa u Nebesko Carstvo ili kao kretawe po “Onom svetu” – obra|ivana je i u narodnoj, “folklornoj” poeziji (pa i tu najvi{e u Crnoj Gori). Neke od tih pesama stigao je, pre wihovog kona~nog nestanka, da zabeleì i Vuk Karaxi}: Sveci blago dijele, Opet to ali druk~ije (iz Crne Gore), Ogwena Marija u paklu (iz Crne Gore), Zmija mladoèwa i, pored te pesme, jo{ jedna prozna varijanta istog mita, kao pripovetka Zmija mladoèwa, zatim opet to ali druk~ije (iz Crne Gore), Car Duklijan i Krstiteq Jovan (iz Crne Gore), sve u drugoj kwizi “u kojoj su pjesme juna~ke najstarije”, Srpske narodne pjesme. No, kolika je god razlika izme|u tih pesama i Lu~e Mikrokozma, izme|u Nebeskog Carstva kako je ono shva}eno u tim pesmama i Nebeskog Carstva kako je ono shva}eno u Lu~i Mikrokozma, izme|u na~ina kako se ulazi u “Onaj svet” tih pesama i na~ina kako se ulazi u “Onaj svet” Lu~e Mikrokozma, tolika je i razlika izme|u “narodnih pjesama” (ovde nazivanih “folklor”) i Wego{evih dela Gorski vijenac i [}epan Mali. Ako na{a pa`wa nije dovoqno usmerena i zaokupqena Lu~om Mikrokozma, onda ne}emo ni zapaziti ni svesni postati razlike izme|u dela Wego{evih, s jedne strane, i “narodnih pjesama”, s druge. Spevom Lu~a Mikrokozma je odre|ena ~itava Wego{eva trilogija, pa i delo [}epan Mali u toj 117

ISTORIJA

I VERA

trilogiji, te }emo i razliku izme|u “narodne pjesme” (“folklorne”) [}epan Mali i istoimene drame Wego{eve odrediti pomo}u Lu~e Mikrokozma veoma lako. Odmah nam pada u o~i da u “folklornoj” pesmi [}epan Mali (u Ogledalu srpskom, pesma br. 24) nema Igumana Teodosija Mrkojevi}a. Nema niti ijednog lika, na primer nekog monaha, koji bi i po ~emu bio sli~an Igumanu Teodosiju Mrkojevi}u. I ne samo to: nema nijedne narodne pesme (“folklorne”) u kojoj bi se javio neki lik sli~an Igumanu Teodosiju Mrkojevi}u. Ba{ kao {to ni u “folklornoj” pesmi o “istazi poturica” Srpsko Badwe ve~e (Ogledalo srpsko, pesma br. 3) nema ni pomena o Igumanu Stefanu, te se usled toga i sam Vladika Danilo iz Gorskog vijenca i svi junaci i ~itava struktura toga dela bitno razlikuju od vladike Danila i junaka i strukture narodne pesme (“folklorne”) Srpsko Badwe ve~e. Jasno je da onda nije mogu}e tvrditi da se u narodnoj pesmi [}epan Mali radi o istom kao i u Wego{evoj drami [}epan Mali ili da se u narodnoj pesmi Srpsko Badwe ve~e (“istraga poturica” u Crnoj Gori) radi o istom kao i u Wego{evoj drami Gorski vijenac. Nije mogu}e tvrditi, ~ak, ni to da su te pomenute narodne pesme bile model Wego{evim delima. Pre bi se moglo re}i da Wego{ svojim delima o istom “istori~eskom sobitiju” pobija i suzbija onaj prikaz i ono tuma~ewe koji su o istom (epskom, “ne–istori~eskom”!) “sobitiju” dati u narodnim pesmama Srpsko Badwe ve~e i [}epan Mali. Tako u narodnoj pesmi [}epan Mali samo Mle~ani govore da je [}epan uzurpator, la`qivac i budala, da je za wim narod Crne Gore poludio klawaju}i se svemu {to je rusko, pa tako i [}epanu koji se predstavqa kao ruski car. Ali, u Wego{evoj drami [}epan Mali to mleta~ko mi{qewe o [}epanu i narodu Crne Gore izri~e Iguman Teodosije Mrkojevi}! Dakle, to mi{qewe izri~e, ~ak ga mnogo dubqe, jasnije i o{trije obrazlaè, pa i la` dokazuje mnogo efikasnije Iguman koji govori – ne sa stanovi{ta mleta~kih interesa, nego – sa stanovi{ta Lu~e Mikrokozma, tj. Nebe118

Wego{eva trilogija

skog Carstva i Kosovskog Zaveta! A kad ga izri~e Iguman, onda je to i sam Wego{. Do stanovi{ta i lika jednog Igumana Teodosija Mrkojevi}a nije Wego{ stigao iz “folklora” (narodne pesme i “patrijarhalne narodne mudrosti”), nego iz Lu~e Mikrokozma (a do Lu~e iz mona{kog isihazma Svetog Petra Cetiwskog). ***

Kad tvrdimo da je Wego{eva trilogija sjediwena (trilogijskim karakterom LM, GV, [M) u jedinstvo, – da je kqu~ toga jedinstva u Lu~i Mikrokozma, – da Iguman Stefan u Gorskom vijencu i Iguman Teodosije Mrkojevi} u [}epanu Malom predstavqaju misao i otelovqewe Lu~e Mikrokozma, tako da se iskustvo Lu~e Mikrokozma javqa kao lik, dva puta, u Gorskom vijencu kao lik Igumana Stefana i u [}epanu Malom kao lik Igumana Teodosija Mrkojevi}a; – i onda nam se Lu~a Mikrokozma prikazuje sa svojom posebnom ulogom u ~itavoj istoriji srpske kwièvnosti! U pomenutim narodnim pesmama – o zbivawima na “Onom svetu” ili o borbi koje sa Zlom vode Nebeske sile (ili Nebesko Carstvo), o svecima koji “blago dijele”, o Zmiji koja se pretvara u mladoèwu, o Ogwenoj Mariji, o borbi izme|u svetog Jovana Krstiteqa sa Satanom (carem Duklijanom, u Crnoj Gori!) – u tim pesmama se ne pomiwe nikakav preobraàj qudske prirode. Naime, da bi ~ovek dospeo u Nebesko Carstvo, nu`no je da se dogodi bitan preobraàj wegove prirode, da se wegova priroda preobrazi iz qudske u boànsku (ili po Hristu, u bogo~ove~ansku), iz gre{ne u o~i{}enu, iz telesne u svetlosnu (kao Wego{eva Lu~a), iz du{e telesne u du{u duhovnu (po gr~kim misterijama i po Platonu). O tome preobraàju nema u narodnim pesmama ni pomena, kao da se “Onaj svet” nalazi negde u ravni zemaqskog 119

ISTORIJA

I VERA

telesnog sveta, pa je potreban samo poseban paso{ (posebna magijska re~, propusnica) da ~ovek pre|e granicu i u|e u to carstvo – carstvo prostorne prirode kao i carstvo zemaqsko, nastaweno bi}ima prostornog i telesnog karaktera (dakle, trodimenzionalnog) koja i misle samo o iskustvu trodimenzionalnog. U tome pogledu se, dodu{e, narodne pesme – kad pevaju o “Onom svetu” – ne razlikuju od Danteove vizije “Onog sveta” i bi}a nastawenih u wemu kao u nekoj Boìjoj “dràvi”, ure|enoj po zakonim prava, ali boànskog. Velika je razlika izme|u Lu~e Mikrokozma i toga (zaista paganskog ili magijskog) shvatawa “Onog sveta” u narodnim pesmama. Ali se Lu~a Mikrokozma bitno razlikuje – po tome shvatawu “Onog sveta”, Nebeskog Carstva! – ne samo od na{e “narodne pjesme” (od “folklora”) nego i od dela evropske kwièvnosti, na primer od Danteove Komedije, od Miltonovog Raja (kako Izgubqenog tako i Opet na|enog), od Geteovog Fausta... Za razliku od svih wih – kao i za razliku od narodne (juna~ke, “folklorne”) pesme, pa i paganizma, kako anti~kog, tako i novovekovnog (renesansnog) – uzdizawe i boravak u Nebeskom Carstvu su mogu}i samo pod uslovom bitnog preobraàja qudske prirode. Tim preobraàjem qudska priroda postiè to da istinu o preobraènom, Nebeskom Carstvu, nalazi potvr|enu u i svojoj sopstvenoj (naravno, preobraènoj, nebeskoj) prirodi: tek tada se slika ~oveka o sebi, slika ~oveka o gledanom svetu (nebeskom) i sam taj svet Nebeskog Carstva podudaraju kao istina. Tek tada ~ovek postavqa pravo pitawe i o svom identitetu! Kad govorimo o ovome, onda nastojimo da odgovorimo i zahtevu za promenom same prirode “mi{qewa”, da dospemo do onoga {to Hajdeger naslu}uje kao “bitno mi{qewe”. @an Gebzer (Jean Gebser) se, u “Poreklu i prisustvu” (Ursprung und Gegenwart), latio da posle Hajdegera, uz pomo} novih termina nauke i filozofije, opi{e tu izmewenu strukturu i woj svojstveno “mi{qewe”. Tako on go120

Wego{eva trilogija

vori (Poreklo i prisustvo, vi|eni kao pro{lost i sada{wost) o integralnoj strukturi. To je ona struktura – to jest ono “bi}e” – koje je “~etverodimenzionalno”, “aperspektivno”, oslobo|eno i vremena i prostora, pa tako i trodimenzionalnosti ovog (zemaqskog, telesnog, trodimenzionalnog) sveta. To je struktura (“bi}e”, struktura bi}a) koja vidi duh, duhovnost i duhovan svet – samom sopstvenom duhovno{}u. To nikako nije se}awe ili nada koja predvi|a, nego prisustvo duha sada. Ne}emo se daqe upu{tati u pore|ewa. Dovoqno je da istaknemo koliko je savremena misao o krizi zapadne filozofije u~inila aktuelnom Wego{evu Lu~u Mikrokozma. Te`wa, da se kriza, filozofije prevazi|e i da dospemo u novo, “bitno mi{qewe” ne nalazi svoj odziv u Dantea, Miltona ili Getea, nego ba{ u Wego{a, jer samo Lu~a Mikrokozma misli o Nebeskom Carstvu – ne kao samom Nebeskom Carstvu, nego – kao o druga~ijem “mi{qewu” ~oveka ~ija “struktura” (to jest priroda du{evna) sama treba da se za to izmeni, preobrazi ({to je mogu}e samo kao moment Poezije, u Wego{a – “sve{tene poezije”, LMP 161–200). Mi }emo prikaz same Lu~e Mikrokozma ostaviti za kasnije; pa i odgovor na eventualno pitawe kako je to bilo mogu}e da se ba{ ovde i ba{ Wego{ javi sa vi|ewem preobraène qudske prirode (tj. sa liturgijskim i pesni~kim momentom preobraàja) – ostavqamo za kasnije. Sada govorimo o trilogiji, dakle, o prisustvu Lu~e Mikrokozma u Gorskom vijencu (u liku Igumana Stefana) i u drami [}epan Mali (i u liku Igumana Teodosija Mrkojevi}a). Naravno, iguman Stefan i iguman Teodosije se tu ne uzdiù – kao Wego{eva Lu~a u Lu~i Mikrokozma – nego borave (ali istorijski preobraèno borave) u zemaqskom carstvu, u vremenu, u trodimenzionalnom svetu ili, kako Iguman Stefan kaè, u “svijetu” koji je “sostav paklene nesloge”, jer se i u Gorskom vijencu i u drami [}epan Mali opi121

ISTORIJA

I VERA

suje, kako Wego{ u podnaslovima tih dela sam kaè, “istori~esko sobitije”, jedno pri kraju XVII veka (GV), a drugo u XVIII veku ([M). Lu~a Mikrokozma se, naprotiv, ne zbiva ni u vremenu ni u prostoru, te je tako i mogu}e da Wego{ kao pesnik bude svedok Pada Satane i Adama i stvarawa zemaqskog sveta, da bude savremenik – ne samo Hristov, kako to traì Kirkegard, nego i – stvarawa sveta i praroditeqskog greha. Pa kako je onda mogu}e da Iguman Stefan i Iguman Teodosije, u~estvuju}i u vremenu i u trodimenzionalnom svetu (u prostoru), prikazani kao u~esnici istorije ~oveka u svetu, budu otelovqewe Lu~e Mikrokozma? I jedan i drugi nose u sebi iskustvo o Nebeskom Carstvu. Ali onako kako je, po Lu~i Mikrokozma, jedino i mogu}e ste}i iskustvo o Nebeskom Carstvu: kao se}awe na sopstveno uzdizawe (se}awe koje je u Platona – ne razum, razlagawe, nego – um, celina, no¡V). Iguman Stefan kaè: Ja sam vi{e u carstvu duhova, (to jest u Nebeskom Carstvu) Iako mi jo{ tijelo du{u Zadràje i krije u sebi Kao plamen podzemna pe{tera (to jest pe}ina) (GV, 2255–2258). Iguman Stefan se ne bi se}ao toga “carstva duhova” (to jest imao iskustvo o wemu) kad se ne bi se}ao (sa~uvao iskustvo) i o tome kako je sam on bio prilikom toga boravka u “carstvu duhova” preobraèn. Dakle, imati iskustvo o Nebeskom Carstvu isto je {to i imati iskustvo o sopstvenoj (poetskoj, liturgijskoj, misti~noj) preobraènosti, o nekakvoj druga~ijoj (~istoj i punoj) svojoj prirodi. Dodu{e, wegova priroda ne mora da je takva sada, ali zato on sada ima se}awe na tu preobraènost, iskustvo o woj. To iskustvo ostaje trajno i onda kad je moment te preobraènosti pro{ao, kad same preobraènosti nema! Jer mi u sebi ~uva122

Wego{eva trilogija

mo se}awe i o onome ~ega vi{e nema. O pro{losti ne~eg mi znamo i moèmo znati samo iz trajne i stalne sada{wosti iskustva (se}awa) o tome ne~emu. To “ne{to” je pro{lo, ali je iskustvo ostalo prisutno. Nije te{ko}a u tome da li }e iskustvo ostati trajno, jer ono ostaje trajno, nego je te{ko}a u tome da li }e prisutno iskustvo biti potvr|eno i ponovnim prisustvom onog ~ega se se}amo! Mi se se}amo i pokojnih, iskustvo o wima je u nama prisutno, ali istina toga iskustva ne moè da se potvrdi ponovnim prisustvom onih kojih se se}amo. Dva Wego{eva Igumana – Stefan i Teodosije – ~uvaju u sebi iskustvo o Nebeskom Carstvu. Ali bi to iskustvo bilo bezvredno, besmisleno, ne bi se ticalo ~oveka kad to ne bi istovremeno bilo i iskustvo o ~ovekovoj sopstvenoj preobraènosti. Me|utim, Nebesko Carstvo – ni u gr~kim misterijama, ni u Platona i Plotina, ni u autenti~nom Hri{}anstvu i wegovoj liturgiji (na poseban na~in, upe~atqivije nego u misterijama i u Platona) – nije mogu}e posti}i ni dosti}i bez istovremenog sopstvenog preobraàja, te se na taj na~in se}awe (iskustvo) na Nebesko Carstvo i ~uva samo kao se}awe na sopstvenu preobraènost. Zbog toga svedo~anstvo (iskustvo) o Nebeskom Carstvu nalazi ~ovek samo u sebi. Kako apostol Pavle kaè: “Hram u kojem se javqa Bog je – u ~oveku; hram je ~ovek”. Zbog toga je platonsko (i misterijsko, i liturgijsko, i Wego{evo) mi{qewe o ~oveku mogu}e samo kao “unutra{we”, kao usmerenost ~oveka u sopstvenu prisnu unutra{wost! U druga~iju prirodu i zvanije (smisao) ~oveka! Lu~a Mikrokozma je prisutna, otelovqena u Gorskom vijencu kao iskustvo Igumana Stefana (o Nebeskom Carstvu i o sebi u Nebeskom Carstvu) i kao iskustvo Igumana Teodosija Mrkojevi}a (o Nebeskom Carstvu i o sebi u Nebeskom Carstvu). Dakle, misao o Nebeskom Carstvu (to jest o se}awu na Nebesko Carstvo) je mogu}a samo kao misao o sopstvenoj preobraènosti koja je (preobraènost) neop123

ISTORIJA

I VERA

hodna za boravak u Nebeskom Carstvu, pa i istovremena sa pojavom Nebeskog Carstva. [tavi{e – kad govorimo o “Nebeskom Carstvu”, mi zapravo govorimo o toj sopstvenoj preobraènosti, a ona je utoliko sigurnija i istinitija {to mi nismo svesni we, nego smo svesni Nebeskog Carstva. Jedna mala ispravka i dopuna: mi ne mislimo o svojoj preobraènosti, nego o se}awu na svoju preobraènost, jer je mi{qewe mogu}e samo kao mi{qewe o (sopstvenom) se}awu na ne{to, o sopstvenom iskustvu. Ovde o duhovnom iskustvu. Nikad i nikoje mi{qewe ne misli o ne~emu drugom sem o iskustvu. Ne mislimo mi “o svetu”, nego o svom iskustvu o svetu! Usmerenost pa`we na Nebesko Carstvo ~uva devi~ansku (detiwu, otro~esku, “naivnu”, prvobitnu) ~istotu na{eg iskustva o sopstvenom preobraàju. A ~uva je od svesti mi{qewa! Jer mi{qewe je agresivno: ono uvek pristupa iskustvu (pa i iskustvu o na{oj preobraènosti) sa nekom namerom. Mi{qewe, naime, kao “raz–um” razlaè (“analizuje”) na{e iskustvo, pa ga tako i ~ini upotrebqivim za ne{to drugo. A sâmo iskustvo boravi u na{em se}awu (pam}ewu) nesvesno! Stoga se vernik, nevin ~ovek radije se}a Nebeskog Carstva nego sopstvene preobraènosti, to jest onog zbog ~ega Nebesko Carstvo i jest zna~ajno. Se}aju}i se Nebeskog Carstva, vernik ~ak odbija da se se}a (da se svesno se}a, da u svesti odràva) iskustvo o sopstvenoj preobraènosti (oboènosti). On radije kaè: “gre{an sam!”, to jest nisam preobraèn i ne se}am se da sam bio preobraèn. Upravo na taj na~in on duboko u sebi ~uva, pa ~ak i od sopstvenog mi{qewa (razuma) skriva svoje iskustvo o sopstvenoj preobraènosti, o momentima te preobraènosti. Jer da nije bilo tih momenata, on ne bi mogao ni videti Nebesko Carstvo ni onda se se}ati toga vi|ewa (~uvati to se}awe kao svoje duhovno iskustvo). 124

Wego{eva trilogija

*** ôveku nije potrebno da wegovo iskustvo duhovnosti bude svesno: on to iskustvo ima i kad je ono nesvesno, to jest kad nije svestan svog se}awa na momente sopstvene duhovnosti. “Duhovnost” o kojoj govorimo je upravo ona preobraènost o kojoj govori Platon, a peva Wego{ kad Nebesko Carstvo i vi|ewe toga Carstva i sposobnost vi|ewa pripisuje Lu~i. “Duhovnost” je, dakle, Lu~a Mikrokozma. To je ono {to Platon naziva “idejom”, a tako povremeno i Wego{, u samoj Lu~i Mikrokozma, naziva Lu~u; ona je: ~as “du{a plamena poete” (LM, P, 170). ~as “lu~a svijetla” (LM, II, 179), ~as “zraka sjajna ogwa besmrtnoga” (LM, I, 34), “iskra u smrtnu pra{inu” (LM, P, 139), “lu~a tamom obuzeta” (LM, II, 140), “iskra boènstvena” (LM, I, 61), “svijetla ideja” koja sama za se kaè da je ona pesnikova, “iskra besamrtna” (LM, I, 91–92), “k}i nebeska” (LM, I, 147), itd., a stalno je re~ o onoj preobraènosti ~oveka (wegove du{e, wegova iskustva, wegovih opaàja) koja je istovremena sa pojavom Nebeskog Carstva i gledawem toga Carstva. Wego{ ~ak tu preobraènost du{e, osposobqene da boravi i vidi Nebesko Carstvo, naziva”krilatim me~tawem” (krilatom ma{tom, LM, I, 311), a u Posveti je naziva i “poezijom” (LM, P, 161–200). Napomiwem: mi ovde ne govorimo o samoj duhovnosti (preobraènosti, Lu~i, ideji itd.), nego o se}awu na duhovnost (na preobraènost, Lu~u, ideju itd.). A to se}awe je iskustvo: posebno, duhovno iskustvo. To iskustvo je, kao i sva druga iskustva ~ovekova, pohraweno u wemu kao nesvesno isku125

ISTORIJA

I VERA

stvo, nesvesno se}awe! Kad se ~ovek onda ne~eg “seti” ili “doseti”, ili kad ga ne{to “podseti” – onda je iskustvo izronilo iz nesvesnog i pojavilo se ili iskrslo u svest. Ali nesvesno (ne-svest, “pod–svest”) je – ne protivnik pam}ewa, nego – najsigurniji ~uvar iskustva (se}awa), mada je nama naporno, te{ko, a ponekad (“bez golema jada” i smrtne opasnosti) i nemogu}e da to (duhovno) iskustvo izmamimo iz nesvesnog u svest. Takvo izmamqivawe je podvig kojim je ~ovek znao i ìvot da stavi na kocku ili da se izloì raznim opasnostima od kojih je ona da ispadne lud – najmawa opasnost. Wego{ ne zaboravqa ni na tu opasnost, kad kaè: Budalama kad bi vjerovali, Poete su pokolewe ludo! (LM, P, 161–162) Tim izmamqivawem duhovnog iskustva (se}awa na preobraènost) u svest nastoji ~ovek da posvedo~i istinu toga iskustva, mada je to svedo~ewe (gr~ki: “martirion”!) ravno mu~ewu, pa je ta re~ (gr~ka re~ “martirion”) dobila tokom vremena i zna~ewe muke ili mu~eni{tva za veru. Nije to slu~ajno: u oboga}ivawu zna~ewa te re~i tokom istorije ogleda se i sudbina ~oveka koji nastoji da duhovno iskustvo izmami iz nesvesnog u svest. Nije lako i bezopasno podse}ati qude na wihovo duhovno iskustvo: zbog toga su stradali i Sokrat i Hristos, a onda svi hri{}anski martiri (to jest mu~enici-svedoci). Upravo zato {to je duhovnom iskustvu najugodnije kad je ~uvano i skriveno u nesvesnom, ~oveku nije potrebno da ima i svest o duhovnom iskustvu, to jest da mu to iskustvo bude svesno: ono deluje i kad je nesvesno, te se ~ovek i pona{a no{en pobudama kojih nije svestan. Tada on u svetu (u ovom, zemaqskom carstvu, u vremenu, u trodimenzionalnom) traì istoriju, tj. preobraènost zemaqskog sveta; traì Nebesko Carstvo na zemqi, ali se pona{a kao da je ve} sada me|u samim nebeskim (rajskim) likovima, ili je – kao Iguman Stefan u svom ~uvenom monologu o svetu (“Ja sam pro{â 126

Wego{eva trilogija

sito i re{eto... Sv’jet je ovaj tiran tiraninu”, ~ak i tiraninu, “a kamoli du{i blagorodnoj!” GV, 2486–2520) – svestan razlike izme|u sveta i Nebeskog Carstva upravo zato {to je svestan Nebeskog Carstva! Ali ~ovek moè biti svestan svog se}awa na Nebesko Carstvo (svog iskustva o Nebeskom Carstvu) – a ne biti svestan svog se}awa (iskustva) o onoj svojoj preobraènosti ili Lu~i bez koje ne bi video Nebesko Carstvo i bez koje, {tavi{e, Nebeskog Carstva ne bi ni bilo! Upravo zato {to wegovo iskustvo o sopstvenoj preobraènosti nije svesno, ~ovek govori o Nebeskom Carstvu, a istovremeno sebe – ~ak i onog sebe iz toga momenta kad je gledao Nebesko Carstvo (kao Wego{ u LM)! – naziva i smatra gre{nim, to jest nepreobraènim! Mi sad ovde govorimo o ne~emu {to su jo{ Parmenid, Platon i Plotin ozna~ili ~uvenom formulom u kojoj su “no¡V” – “nus” (to jest duh, ~ovekova preobraènost, ideja), i “noiton” jedno isto; “noiton” je, naime, ono {to ~ovek vidi kad je duh (no¡V); “noiton” je “vi|eno”, ali duhom vi|eno, a to je: Nebesko Carstvo. Nebesko Carstvo – kao duhovni svet (“noiton”) – moè biti predmet vi|ewa (duhovnog) samo onome ko je duh ili duhovan. Ili kako Wego{ kaè: Svemogu}stvo svetom tajnom {apti (to jest otkriva Nebesko Carstvo) Samo du{i plamena poete! (LM, P, 169–170) Sveta tajna, ili Nebesko Carstvo, ili duhovni svet, svet vi|en duhom, s jedne strane, i Poezija ili sam duh kao ~ovekova preobraènost, ili duhovnost, ideja, Lu~a, s druge strane, su jedno isto. Ba{ onako kako Parmenid, Platon i Plotin u~e da su isto i istovremni “no¡V” (duh) i “noiton” (duhom vi|en svet). U ovome je sama su{tina platonizma. ôvek se, dakle se}a kako “noitona” (Nebeskog Carstva), tako i “no¡V-a” (svoje sopstvene preobraènosti bez 127

ISTORIJA

I VERA

koje ne bi video “noiton”). Ali, wegovo se}awe na “no¡V” (na svoju preobraènost) ne mora da bude svesno; otud on i ne govori u svojoj sopstvenoj preobraènosti (“no¡V”, ideji, Lu~i, Poeziji) nego samo o Nebeskom Carstvu (o “noiton”). Upravo zato – zbog te nepotrebnosti da duhovno iskustvo bude svesno, zbog nepotrebnosti da svesno bude iskustvo ~oveka o svojoj sopstvenoj preobraènosti! – javqaju se u moderno doba teorije koje u potpunosti negiraju samu osnovu (duhovnu osnovu) qudske li~nosti. Ta osnova je: se}awe na sopstvenu preobraènost, se}awe koje se u ~oveku ~uva kao nesvesno iskustvo. Wego{, me|utim, u Lu~i Mikrokozma odmah po~iwe sa tom osnovom li~nosti, sa tim se}awem ~oveka (sa duhovnim iskustvom): ôvjek, izgnat za vrata ~udestvah, On sam sobom ~udo so~iwava: (tj. sam sobom je on ~udo) ôvjek, ba~en na burnu breìnu... On se sje}a svoje prve slave, On snijeva presretwe blaènstvo, Al, wegovi snovi i sje}awa kriju mu se jako od pogleda... Te se trza badava iz lanca, Da za sobom pronikne mra~nosti (LM, P, 5–20). Osnova ~ovekova postojawa (bitija) nije Nebesko Carstvo. To bi, uostalom, zna~ilo poniziti Nebesko Carstvo na funkciju, na puku osnovu postojawa (bitija) ~oveka. Osnova postojawa (bitija) nije ~ak ni ~ovekovo se}awe na Nebesko Carstvo (~ovekovo duhovno iskustvo). Osnova bitija ~oveka kao li~nosti je se}awe na svoju sopstvenu “staru slavu”, na sopstvenu preobraènost, na ideju (koja je Lu~a ~ovekova). To se}awe je nesvesno (“krije se od pogleda”), a osnova je se}awu na Nebesko Carstvo. Se}awe na Nebesko Carstvo nije ugroèno ateisti~kim napadima i nastojawima da se slika Nebeskog Carstva zbri{e, nije ugroèno napadima 128

Wego{eva trilogija

na samo Nebesko Carstvo (na Boga!), nego tek napadima na osnovu ~ovekove li~nosti: na onu preobraènost koja je “korelativna” i istovetna sa Nebeskim Carstvom (duhovnim svetom, “noitonom”). Osnova ~ovekove li~nosti i ~ovekova bitija je to se}awe na sopstvenu preobraènost. U tome je su{tina poruke i Lu~e Mikrokozma i celog mediteranskog (“isto~nog”) Hri{}anstva (za razliku od Zapada). Tu je i sredi{te svih traèwa u delima Dostojevskog. I kod wega tu svest ~oveka, svest o iskustvu ili se}awu na preobraènost, nose monasi, a ne svetovna (“gra|anska”) lica. Ba{ kao i igumani u Wego{a. Vidi u Dostojevskog, Bra}a Karamazovi, kwiga {esta, Ruski monah. Nebesko Carstvo nije mogu}e uni{titi (ni se}awe na w uni{titi) napadom na samo to Carstvo, nego tek duhovnim samoubistvom: napadom na onu preobraènost (na iskustvo preobraènosti, na se}awe) bez koje (preobraènosti) ne bi bilo Nebeskog Carstva i bez kojeg iskustva (o sopstvenoj preobraènosti) ne bi bilo ni se}awa na Nebesko Carstvo. “Prostor” duhovnog sveta, dakle, nije “trodimenzionalan”, nego ~etvorodimenzionalan, jer “~etvrta” i odlu~uju}a “dimenzija” Nebeskog Carstva je istovremeno i kqu~ toga Carstva: ~ovekova preobraènost o kojoj moè da svedo~i samo nadvremena Poezija, i to da verodostojan svedok bude samo “sve{tena poezija” (LM, P, 177, a u strofi 171–180), dok “smrtne poete” (svedoci vremena, tj. prolaznosti svega postoje}eg), ~ak i kad su najsjajniji, kad dospevaju do samih nebeskih vrata – padaju odatle “u propast” (LM, I, 341–350). A u sve{tenu poeziju dospeva “ideja, iskra besamrtna” (LM, II, 11) tek kad se pri~esti, kad se napije s Nebeskog izvora (LM, II, 301–310 i 316–320) nadvremenosti. Koriste}i, dakle, ~iwenicu da ~ovekovom iskustvu o sopstvenoj preobraènosti (ideji platonskoj) nije potrebna svest, te da to iskustvo deluje najsigurnije upravo kad je nesvesno, novovekovne teorije o li~nosti “uska~u” u tu prazni129

ISTORIJA

I VERA

nu u svesti, zauzimaju u svesti mesto koje bi pripadalo iskustvu ~oveka o sopstvenoj preobraènosti (kad bi tome iskustvu bilo potrebno da bude svesno). Novovekovne teorije zloupotrebqavaju to odsustvo ~ovekove potrebe za sve{}u iskustva o duhu (o sopstvenoj preobraènosti) ~oveka! Mi govorimo – kao {to se i prstima pri pisawu ili pri svirawu sluìmo – bez svesti o tome. Nije nam potrebna svest o iskustvu koje imamo, a to iskustvo je iskustvo o govornim organima i o wihovom radu. To iskustvo je savr{eno. Ono deluje savr{eno kad je nesvesno. Tada ~ovek izgovara re~i bez gre{ke u izgovoru, svira bez gre{ke, jer mu nije potrebno da iskustvo o radu prstiju bude svesno! Svest za to vreme moè biti usmerena na ne{to drugo: na ono o ~emu govorimo ili, kad je ve} re~ o duhu, na “noiton”, na “predmet” duha! jer ni radu govornih organa, tj. pravilnom izgovarawu re~i nije potrebna svest (o tome radu)! Iskustvu nije potrebna svest: ono je efikasno i kad je nesvesno. [to se ti~e samog iskustva o duhu, wemu nikad ta svest ne bi ni bila potrebna, da nije posebnih, agresivnih – u isto~nom hri{}ansku se kaè: gre{nih, ~ak satanskih (mefistovskih, novovekovnih) – filozofskih teorija i ideologija koje se vi{e ne zadovoqavaju time da negiraju iskustvo o “noitonu” (o Nebeskom Carstvu), nego napadaju samu osnovu: duh, “nous”, ~ovekovu preobraènost, to jest se}awe na tu preobraènost (~ovekovu) bez koje ne bi bilo ni “noitona” (Nebeskog Carstva). Lu~om Mikrokozma se Wego{ – pre Dostojevskog i dubqe od wega! – suprotstavqa upravo tome novovekovnom napadu na samu osnovu, na samo bitije ~ovekove li~nosti. To negirawe osnove je naslu}eno kako u Wego{evoj Lu~i Mikrokozma, tako i u Dostojevskog, Bra}a Karamazovi, (Kwiga peta, posebno poglavqa Pobuna i Veliki inkvizitor). Pobuna je protiv Boga, ali Ivanova pobuna protiv Bo130

Wego{eva trilogija

ga je efikasna tek kao pobuna protiv osnove ~ovekove li~nosti, protiv toga iskustva o sopstvenoj preobraènosti ~oveka... Upravo na tu pobunu odgovara slede}a, {esta kwiga: Ruski monah. Me|utim, Wego{ vidi jasnije od Dostojevskog. Dostojevskom se ~ini da je sama sr` u ~ovekovoj slobodi i da Satana negira slobodu. Ali ne, nego samu preobraènost, to jest ~ovekovo iskustvo o sopstvenoj preobraènosti. U Wego{a se Satana se}a te preobraènosti i ba{ zato moè da je negira, da je svesno negira. ôvek se ne se}a (svesno) svoje preobraènosti, nego se (svesno) se}a onog {to je video kad je bio preobraèn... Ne ugroàva ~oveka nauka. Ona ispituje svet i dokazuje da Nebeskog Carstva nema – ne samo da ga nema u svetu, nego da ga nema ni za ~oveka u stawu iskustva (pukog se}awa). No tim svojim ispitivawima i stavovima nauka ne ugroàva ~oveka. ôvek je ugroèn tek kad mu se oduzima kqu~ Nebeskog Carstva, “~etvrta dimenzija”, li~nost – to jest, se}awe na sopstvenu preobraènost ~oveka. Platonska misao (o istovetnosti “noiton” sa “nous”) se javqa i biva aktuelna tek kad oìvi agresija na sam kqu~. Tu agresiju vodi filozofija. Wego{ je tako karakteri{e ve} u Posveti Lu~e Mikrokozma: ona je “èdno tumarawe” filozofa (“zemaqskih”, to jest svetovnih, ne nebesnih mudraca), a oni tumaraju “kroz mrak” (LM, P, 61–70). Pitagora i Epikur – to jest filozofi – su opasni time {to negiraju besmrtnu du{u “i zvanije ~ovjeka pred Bogom” (LM, P, 156), to jest li~nost, poloàj i mesto ~oveka u Carstvu Nebeskom. Tako je ~ovek u pogledima “zemaqskih mudraca” (filozofa, svetovne mudrosti) isto {to i “beslovesnost” (LM, P, 157) i “skotsko mrtvilo” (LM, P, 160), jer u filozofiji je nemogu}e – u samoj filozofiji nemogu}e – na}i ijedan razlog vere u ~ovekovo dostojanstvo, u “slovesnost” (logos/nost) wegove li~nosti (se}awa uma). 131

ISTORIJA

I VERA

Re~ o ~ovekovom dostojanstvu ili ~asti je re~ o ~ovekovom mestu (~asti, ~esti, delu, udelu, u~e{}u, pri~e{}u) u Carstvu nebeskom. To je ono isto {to se u filozofiji podrazumeva ili pretpostavqa kad je re~ o transcendenciji, to jest nadsvetovnosti. Ako filozofija (“zemaqska mudrost”, svetovna mudrost, mudrost “ovog sveta”) negira samu osnovu ~ovekovog se}awa na Nebesko Carstvo – a ta osnova je ~ovekovo se}awe na sopstvenu prvobitnu slavu, na sopstveni sjaj samog sebe kao Lu~e (LM, P, 1–20), “On se sje}a prve svoje slave”) – onda se ne moè o~ekivati da svest o Nebeskom Carstvu (pa ni Kosovski Zavet) odrì ili, ~ak, izazove u ~oveku filozofija. Tu svest – ali kao fenomen ose}awa, ma{te! – moè u ~oveku da odrì samo pesnik, te se Wego{ zato obra}a pesniku, to jest pesni~kom ose}awu (a ne apstraktnom mi{qewu): Divni pjev~e srpske narodnosti... Ja od tebe jo{te mnogo i{tem... (LM, P, 181–200), jer zanos i preobraènost – ona preobraènost koja je osnova i kqu~ Nebeskog Carstva – istovetna je sa poezijom. A Poezija je vi{e od iskustva: iskustvo je puko se}awe na preobraènosti; Poezija je ose}awe (~uvstvo) same te preobraènosti. Filozofija je mi{qewe. Mi{qewe moè da misli samo o iskustvu. Da bi ono mislilo, potrebno je da se pre toga javi iskustvo kao “predmet” mi{qewa. Najvi{i mogu}i predmet mi{qewa (filozofskog ili filosofskog) javqa se kao plod Poezije, te mi{qewe moè da nastupi tek po{to je Poezija ve} obavila “svoj posao” stvarawa. (Poezija je stvarawe. Mi{qewe je mi{qewe o stvorenom!). *** Ako je Wego{ zaista “tragi~ni junak Kosovske misli” – kako je Wego{a definisao Ivo Andri} – onda je u Wego{evoj trilogiji prisutna trilogija Kosovskog Zaveta. 132

Wego{eva trilogija

Ali, to onda zna~i da likovi Wego{evih igumana predstavqaju re{ewe tajne Kosovskog Zaveta? U Kosovskom Zavetu se javqa dilema: ili Carstvo Nebesko, ili carstvo zemaqsko! “Svijet” o kojem govori Iguman Stefan u Gorskom vijencu (stihovi 2486–2520) je upravo “carstvo zemaqsko”. Ono je “grdni svijet” i sva zla {to su “pod nebom” – zemaqska su. To carstvo zemaqsko ili svet je tiran ~ak i tiraninu, a kamoli du{i blagorodnoj. Ono – to zemaqsko carstvo, svet – je rat svega protiv svega, sviju protiv svih, a iznad svega je to rat izme|u ~ovekove du{e i tela, rat u samoj ~ovekovoj unutra{woj prirodi. Tako je “pod nebom”. To “podnebesno”, zemaqsko carstvo ili svet je, ujedno vreme, “vremeno” ili “burno” ìli{te (mesto ìvqewa, LM, P, 91). U Lu~i Mikrokozma je slika zemaqskog carstva oboga}ena i osvetqena mnogim sinonimima; to carstvo je: “burna breìna” (LM, P, 7), nasuprot Nebeskom Carstvu kao ~ovekovoj “prvoj slavi” (LM, P, 11); to je svet “pod obla~nom sferom” (LM, P, 21) ili prosto zemqa (LM, P, 24); vremena pitatelnica (vremenom ograni~ena hraniteqka) koja je Priroda, stvorena, stvoreni svet (LM, P, 31–50); mra~no carstvo tvrdog sna, te{kog sna i snovi|ewa (LM, P, 71–80); besmisleni zemaqski sajam (mete`, va{ar), kao u LM, P, 83; “vremeno i burno ìli{te” gde je ~oveku “sre}a nepoznata”, jer “prava sre}a” je Nebesko Carstvo koje ~ovek ne poznaje (ne zna mu mere n igranice), u LM, P, 91–100; Ko se opredequje za carstvo zemaqsko – za svet kao prostor ~ovekovog identiteta i samopotvr|ivawa – taj se opredequje i za “zemaqsku mudrost”, a ona je isto {to i filozofija. Ili obratno: filozofija je puka “zemaqska mu133

ISTORIJA

I VERA

drost”. Ona je svetovna, o svetu, o zemaqskom carstvu, o vremenu. Kad je re~ o ~ovekovom “samopotvr|ivawu” ili “dovr{ewu ~oveka” ili ostvarewu “pune ~ove~nosti” ili ~ovekovom samoprevazilaèwu, onda su to samo razli~iti termini u kojima se danas govori o ~ovekovom spasewu. Podrazumevana ili traèna, potvr|ivana ili odlu~no negirana, a u svakom slu~aju ciqana sadrìna svih tih termina je ista kao i sadrìna termina spasewe. A spasewe je ~ovekov boravak u Nebeskom Carstvu, ~ovekova upisanost u Nebesko Carstvo ili ~ovekova opredeqenost za Nebesno Carstvo. Hegel, govori o “racionalnom” koje je “istovetno sa realno{}u” sveta vremena. Ta istovetnost je filozofija ili “zemaqska mudrost”. Tako je opredeqewe za filozofiju isto {to i napu{tawe Kosovskog Zaveta: vrhuncem ili najvi{im dostignu}em ~ovekovim se od vremena prosvetiteqstva (posebno od Dositeja) u srpskoj kulturi smatra upravo ta “zemaqska mudrost” koja duhovno poistove}uje sa racionalnim (sa mi{qewem), a racionalno sa realnim, sa svetom vremena (prolaznosti, smrti). Tako ~ovek ima da sebe “dovr{i” i “prevazi|e” u tome svetu vremena, u svetu koji je tiranin, ~ak, i tiraninu, “a kamoli du{i blagorodnoj”. Wego{, naravno, ne da re}i da je to ~ovekovo samoprevazilaèwe u svetu mogu}e, jer dok je sveta i dok je u svetu, ~ovek je nesretan, “metafizi~ki” nesretan (~ak i onda kad u svojoj beslovesnosti svoju nesre}u ne prime}uje); svet je takav, da u wemu, u zemaqskom carstvu ratuju dusi protiv nebesa (protiv Nebeskog Carstva)... Tijelo stewe pod silom du{evnom, Koleba se du{a u tijelu... Niko sre}an, a niko dovoqan, (niko dovr{en, zadovoqen, pun...) Niko miran i niko spokojan; Sve se ~ovjek bruka sa ~ovjekom – Gleda majmun sebe u zrcalo! 134

Wego{eva trilogija

Jer, gledaju}i sebe i svoje mesto u svetu, svetovni ~ovek ne moè kao ni majmun, da se uzdigne iznad sveta. U zemaqskom carstvu nema one ~ovekove “prve slave”, prvobitne slave koje se on se}a kad se se}a carstva Nebeskog (LM, P, 11). Naprotiv, ~ovek se tu, u zemaqskom carstvu, samo bruka, jer ne moè svoju Lu~u (sebe, u zvaniju li~nosti) da vidi u svetu, nego samo u Nebu. Traè}i sebe i svoju su{tinu tu, u zemaqskom carstvu, na}i }e – ne ~oveka, nego samo – majmuna! jer ~ovek, wegov koren, wegova su{tina, wegova Lu~a su nebeski, te samo u Nebeskom Carstvu moè ~ovek da na|e zrcalo (ogledalo) u kojem }e videti i sebe i svoju slavu! Ko se opredequje za Nebesko Carstvo to jest, ostaje, uprkos Prosvetiteqstvu, veran Kosovskom Zavetu – on za svedoka poziva Poeziju: samo “wom se sje}a {ta je izgubio” (LM, I, 36), pa se tako se}a i svoje “prve slave” (LM, P, 11); samo wome moè biti sli~an Bogu (biti “ikona Hristova” ili hristolik), jer su{tina Boga je Poezija (radost stvarawa iz Qubavi), pa tako i Wego{ slavi Boga kao Poetu (LM, P, 171–180): [ta je skupa ovo svekoliko Do Op{teg Oca poezija? (LM, P, 175–176) Po Aristotelu, Bog je najvi{e mogu}e znawe i ~ovek se sa Bogom poistove}uje kad misli, mi{qewem, onom posebnom “vrlinom” koju Aristotel u Nikomahovoj etici opisuje kao “dia–noiti~ku”, to jest raz–umsku! ôvek svoju su{tinu dovr{ava i potvr|uje, dakle mi{qewem, a ujedno se i poistove}uje sa boànstvom kao mi{qewem. To, po Aristotelu, postiù upravo “zemaqski mudraci”, koje Sokrat ismeva kao sofiste, a Wego{ prokliwe ve} u Posveti Lu~e Mikrokozma. Kosovski Zavet, dakle, nije mogu} kao vernost filozofiji, “zemaqskoj mudrosti”, nego samo kao Poezija, kojom se ~ovek uzdiè (kao Wego{ u Lu~i Mikrokozma) u Carstvo 135

ISTORIJA

I VERA

Nebesko, do istovetnosti ~oveka sa boànstvenim. Ta istovetnost nije, kao u Aristotela, u mo}i mi{qewa, nego (po Platonu) u mo}i poetskog ose}awa. Duhovno iskustvo je iskustvo Lu~e Mikrokozma: iskustvo o uzdizawu, se}awu na Poeziju. Bez toga iskustva ~ovek u sebi ne nalazi nikakvu osnovu za svoje – ~oveku neophodno! – ose}awe qudskog dostojanstva. Ne moè tu osnovu na}i mi{qewem o svetu, nego samo mi{qewem o Nebeskom Carstvu! *** Wego{evi igumani – Stefan u Gorskom vijencu i Teodosije u drami (tragikomediji) La`ni car [}epan Mali – govore iz toga duhovnog iskustva: liturgijskog, poetskog, zavetnog kosovskog. Tim iskustvom oni posmatraju svet i tako tuma~e istoriju (kao nadvreme). To iskustvo im je merilo za procewivawe sveg {to qudi ~ine i treba da ~ine da bi bili u istoriji. Tim iskustvom znaju smisao koji se ne gubi, ~ak, ni u (ina~e besmislenom) svetu. Po tome iskustvu i postupaju. Dodu{e, to iskustvo ima i Vladika Danilo: kako bi ina~e mogao da izrazi sumwu u vrednost i smisao sveta? Ako odbacuje svet kakav on (taj svet) jest – a odbacuje ga! –, onda mora da mu je poznato ne{to boqe od sveta? Mora da o tome boqem ima nekakvo, ako i nesvesno (u zaborav zatureno) iskustvo, onakvo kakvo ~oveka mami na uzdizawe. To je ono iskustvo koje se ~oveku “krije od pogleda” (ne vidi ga potvr|enog u svetu!): On snijeva presretwe blaènstvo, Al wegovi snovi i sje}awa Kriju mu se jako od pogleda, Bjeè hitro, u mra~nim vrstama (redovima, stihovima) 136

Wego{eva trilogija

U qetopis op{irni vje~nosti; Samo {to mu tamnijem prolaskom Trag àlosti na du{u ostave, Te se trza badava iz lanca, Da za sobom pronikne mra~nosti. (LM, P, 11–20) Dakle, i mladi Vladika Danilo mora da odnekud nosi u sebi iskustvo o ne~em {to jest vredno, a od sveta (zemaqskog carstva) razli~ito. On toga nije svestan, te to iskustvo – o Nebeskom Carstvu, iz Kosovskog Zaveta! – deluje taman toliko koliko je potrebno da se negira i odbaci zemaqsko i svet. Tako mladi Vladika zna – iz mutnog se}awa i slutwe o Nebeskom – samo toliko da svet nije ono {to on èli i ho}e! A {ta ho}e – to on jo{ ne dostiè i ne sagledava. Zato mu Iguman Stefan i kaè: “tek }e{ saznati...!” Ali, to znaju igumani Stefan i Teodosije. Oni su svesni. Wihovo iskustvo o Nebeskom Carstvu je svesno i budno. Jer ono se stalno obnavqa: u mona{kom podvigu uzdizawa do Nebeske Liturgije. Kad Iguman Stefan kaè: Ja sam vi{e u carstvu duhova, (u Nebeskom Carstvu) Iako mi jo{ tijelo du{u Zadràje i krije u sebi Kako plamen podzemna pe{tera (GV, 2255–2258). Onda govori kao Platon o Pe{teri (Pe}ini), u Sedmoj kwizi dialoga Politeia. Iguman zna {ta govori, a i Wego{ zna da mu je za takve re~i potreban lik Igumana Stefana (i nedovoqan lik mladog Vladike Danila). Igumani su, dakle, osve{}ewe i, samim tim, re{ewe u Wego{evoj trilogiji. Lik Igumana Stefana je re{ewe sukoba u Gorskom vijencu, a lik Igumana Teodosija Mrkojevi}a je re{ewe sukoba u drami (tragikomediji) La`ni car [}epan Mali. 137

ISTORIJA

***

I VERA

No, da bismo to shvatili, moramo kona~no odbaciti onu inertnu predrasudu da se u Gorskom vijencu radi o nekakvoj “istrazi poturica” ili o drami oslobodila~ke borbe! Kakva je prava sadrìna i smisao sukoba u Gorskom vijencu, to je i Wego{ – nasuprot svim juna~kim i guslarskim vi|ewima – video tek kad je sagledao lik Igumana Stefana i mesto toga lika u “istori~eskom sobitiju” Gorski vijenac. Ako je re{ewe sukoba mogu}e tek sa pojavom takvog lika kakav je Iguman Stefan, onda se moramo najzad zapitati i o pravom karakteru sukoba u Gorskom vijencu. Zaista je dosta tih folkloristi~kih tuma~ewa po kojima je Gorski vijenac delo folklorne “patrijarhalne mudrosti”. Wego{ev “folklor”, je dosadio onome ko u wegovom delu ne vidi ni{ta sem “folklor”, ko se ni sam nije uzdigao iznad “folklora” i ko je gluv za sve ono {to i wemu i svima nama govore dva Wego{eva igumana. Tako i pravog sukoba – i prave sadrìne i smisla – drame (tragikomedije) La`ni car [}epan Mali moèmo postati svesni tek kad doìvimo lik Igumana Teodosija, i to kad ga doìvimo kao re{ewe sukoba u drami (tragikomediji) La`ni car [}epan Mali. Moramo kona~no odbaciti onu inertnu (uspavanu, blesavu) predrasudu po kojoj se u drami La`ni car [}epan Mali radi prosto o odbrani nekakve crnogorske “dràvne samostalnosti”! Taj svetovni sadràj bi bio isuvi{e uzak, te mu pojava takvog lika kakav je Iguman Teodosije ne bi bila ni potrebna. Kad bi bila re~ o nekakvom juna~kom sukobu – kad bi istorija bila nekakvo svetovno, zemaqsko “sobitije”, zbivawe, ba{ kao u Maùrani}evom Smrt Smail-age êngi}a – onda ne bi bili potrebni igumani iz kojih govori iskustvo Nebeskog Carstva i Lu~e Mikrokozma. Dovoqan bi bio sve138

Wego{eva trilogija

{tenik koji se javqa u pevawu êta, tre}em pevawu Maùrani}evog epa Smrt Smail-age êngi}a. Ali, sukob u Wego{evoj trilogiji ima karakter “istori~eskog” zbivawa, jer je to pojava Nebeskog u zemaqskom, sukob “duhova s nebesima”. Maùrani}u za wegov ep Smrt Smail age-êngi}a nije bila potrebna Lu~a Mikrokozma (ni Kosovski Zavet), a Wego{ svoja dela Gorski vijenac i La`ni car [}epan Mali ne bi mogao ni zamisliti bez iskustva o prethodnom uzdizawu opevanom u Lu~i Mikrokozma. Od svih likova sve{tenika – a posebno od Maùrani}evog – Wego{evi likovi se razlikuju i sve ostale nadvisuju tim svojim iskustvom Lu~e Mikrokozma. *** Sukob u svetu i istoriji ose}amo dramski (ili tragedijski) tek onda kad ose}amo da taj sukob moè svoje re{ewe na}i jedino u ideji–liku. U liku je kqu~ tzv. tragedijskog (ili dramskog) ose}awa sveta i istorije. Filozofija tragedije – o kojoj se ina~e mnogo govori, posebno povodom Ni~ea, Dostojevskog, de Unamuwa – je misao o tome da svet (zemaqsko carstvo) odre|uje ~ovekov ìvot kao tragediju. Tako je sukob u svetu dramati~an (dramski i tragi~an) – ne po tome {to svetom vlada na~elo rata svih protiv svih, nego – po tome {to sukob (u svetu i istoriji) moè biti shva}en i razre{en samo likom. Samo lik (“egzistencija”) otkriva sadrìnu i smisao sukoba. Zato je “filosofija tragedije” neodvojiva od misli o liku (o na{em iskustvu ~oveka kao lika), te se i pojam tragedije gubi ~im se izgubi pojam lika: tada ta filosofija vi{e ne moè ra~unati na to da je smatramo filosofijom tragedije. Drama nije sukob nekih “koncepcija” (shvatawa, predstava, pojmova, pogleda na svet i sl.), jer kad bi ona bila 139

ISTORIJA

I VERA

to, onda bi to bila – ne drama, nego – puka logi~ka tvorevina. Weno najprirodnije re{ewe bi tada bilo matemati~ka formula, najidealniji mogu}i rezultat mi{qewa. Uostalom, “koncepcije” ne nalaze svoje re{ewe u nekom sukobu (svejedno da li dramskom ili misaonom), nego u logici koja problem re{ava izri~u}i ono {to je u wemu neizre~eno, a podrazumevano. A drama je nekakvo posebno zbivawe koje svoj kraj, re{ewe i dovr{ewe moè na}i samo u liku (naravno, qudskom liku, ili u, {to je isto, o~ove~ewu ne~eg nequdskog). Kad kaèmo re{ewe, kraj ili dovr{ewe, onda time mislimo na ono {to se jo{ od Platonova vremena naziva o~i{}ewem (ili katarsom, na gr~kom). î{}ewe je ovde – ~i{}ewe od greha. Sukob je, naime, ono {to svet ~ini ne~istim, gre{nim. To je ambijent Pada. Svet je ne{to u {ta je ~ovek pao ili u {ta je ba~en. A ponikao je iz ne~eg drugog {to nije svet. Drama je sukob u koji je ~ovek ba~en svojim padom, a istorijsko re{ewe toga sukoba – ili katarsa, o~i{}ewe od sukoba, od drame sveta – je lik. Ne neki drugi svet. Ne ni neko shvatawe sveta. Nego samo lik. Ko to shvati, shvatio je samu su{tinu misli platonske, a onda i isto~ne hri{}anske, i Wego{eve, pa i one koju je nazirao i woj teìo Dostojevski! Lik je re{ewe ili katarsa. Lik je, istovremeno, i dovr{ewe ili ispuwewe. On je puno}a. Lik je uzdizawe ili te`wa uzdizawu, pa on moè biti i jedino re{ewe, jer samo on – iz iskustva Ne~eg Drugog – ima ono rastojawe prema svetu koje (rastojawe) je potrebno i radi smislenog suda o svetu i radi traèwa re{ewa. Na{e doba je, kaù, “izgubilo smisao za tragediju”. Ako je to ta~no, onda zna~i da je izgubilo smisao za lik, za ~oveka kao lik. (Ne kao funkciju, kao pojam ili “ostvarewe pojma”, nego kao lik!). Dakle, katarsa (re{ewe, o~i{}ewe, osve{}ewe) sukoba u Wego{evim delima su likovi. 140

Wego{eva trilogija

Tako je Wego{ shvatio ve} onaj prvi sukob kojim su onda odre|eni svi daqi sukobi: sukob Satane sa Nebeskim Carstvom, kad je – u Lu~i Mikrokozma – Satana objavio rat Nebeskom Carstvu. To je onaj sukob kad je prekr{en Zavet Nebeskom Carstvu i ~ovek }e onda ostati dosledan u tome kr{ewu Zaveta kad god se (kao velika ve}ina na{ih prikaziva~a Lu~e Mikrokozma) bude divio Satani ili se, kao Faust, opredelio za Satanu (Mefista). Jedino mogu}e “re{ewe” toga sukoba je lik, a ne pojam, filozofij! Katarsa je lik. Ta katarsa je nagove{tena u posledwih dvadeset stihova Lu~e Mikrokozma: Gle divnoga sada videnija: ...Sin dostojni Oca Prevje~noga Obukâ se u ~elovje~estvo... Dobrodjeteq u hram osve{tava. (Sredstvom spasewa i dovr{ewa, puno}e ~ovekove ~ini vrlinu, a ne “voqu za mo}”! Ne ni “um, to jest raz–um!)... O, preblagi, tihi U~itequ! Slatka li je sveta bistra voda S isto~nika Tvoga besmrtnoga! (To je onaj isti isto~nik o kojem pevaju i stihovi LM, II, 301–320)... Upla{ene mrake i{~eznule; (kad je Logos-Lu~a razbio Vrata Ada, “Hada”, to jest Nevida!) ...Voskresewem smrt si porazio, Nebo Tvojom hvalom odjekuje, Zemqa slavi svoga Spasiteqa! (LM, VI, 261–280). Lu~a Mikrokozma je drama nadsvetovna. Po{to je to drama, weno re{ewe mora i moè biti jedino nadsvetovni lik! A kako je ta drama nadsvetovna, mora u tome liku biti oli~en (o~ove~en, ovaplo}en) sam Logos kosmotvorni. Svet moè biti shva}en dramski (tragedijski) samo ako je i wegovo poreklo dramati~no, tragi~no, sukob. Taj su141

ISTORIJA

I VERA

kob mora biti nadsvetovan, kao {to je i poreklo sveta nadsvetovno. Wego{ je, dakle, dosledan. Misao je doslednost i ona je zajedni~ka svakom mi{qewu. Mi{qewe se od mi{qewa razlikuje po sadrìni, po onome od ~ega polazi i ~emu sluì da se ono polazno do kraja izre~e. U toj doslednosti Wego{eva misao je dosledna (logi~na) tragedijskom shvatawu sveta. ***

Platonska filosofija je misao izvedena iz tragedijskog iskustva gr~ke kulture, dakle, iz najvi{eg mogu}eg iskustva. To je ono iskustvo u kojem se lik ne gubi u bogatstvu znawa o svetu i wegovim suprotnostima (sukobima). Jasan pojam i svest o liku–ideji odràli su se uprkos bogatom iskustvu o svetu. A to je isto tako te{ko kao {to je te{ko da ~ovek posle svih iskustava sa~uva ~istotu i naivnost “prve slave”, prvobitnog zanosa. Kaù da je genijalnost upravo u tome: sa~uvati naivnost uprkos iskustvima; ne beàti od iskustava, a sa~uvati dar naivnosti! u modernim znawima nestala je, naprotiv, svest o ~oveku kao Lu~i, liku–ideji. U tome je ono {to se obi~no naziva “otu|ewem”. Svojom trilogijom Wego{ na{u kulturu vra}a u iskonsku situaciju u kojoj su se zajedno na{li tragi~ari (koji su pisali trilogije) i Platon. To je ona situacija iz koje ~ovek traì i nalazi re{ewe svih sukoba u liku–ideji, u Lu~i. Ali, to re{ewe je uo~eno tek kad je uo~en i dramski karakter sukoba. “Folklorno” shvatawe Wego{a – kao da je on toboè vrhunac na{eg “folklornog”, juna~kog, “slodarskog” guslarskog pesni{tva – ne dozvoqava nam uvid u dramski karakter sukoba i re{ewa u Wego{evoj trilogiji. [ta se zbiva u Wego{evoj trilogiji – Zbiva se to da on sve jasnije uvi|a i sve se odlu~nije opredequje za lik kao su{tinu zbivawa i re{ewe zbivawa. 142

Wego{eva trilogija

U drami nadsvetovnog zbivawa, Lu~a mikrokozma, lik koji je re{ewe sukoba (a to je Sam Hristos) javqa se tek u posledwih dvadeset stihova posledweg, {estog pevawa, kao “Sin dostojni Oca Prevje~noga”, “obu~en u ~elovje~estvo”. To je i razumqivo: drama je nadsvetovna, te u woj nema ni sveta (kao sveta sukoba) kojem je potrebno dramsko re{ewe. Zato se Hristos javqa tek posle ba~enosti ~oveka u svet, u {estom pevawu. Gorski vijenac je “istori~esko sobitije” koje nije moglo biti re{eno bez pojave Igumana Stefana, jer je sam Vladika Danilo lik koji je vapaj za takvim re{ewem, za likom Igumana. Iguman Stefan se, me|utim, javqa tek u posledwoj petini drame, u posledwih {est stotina (od ukupno 2820) stihova. Od Lu~e Mikrokozma (od svega dvadeset stihova u posledwem. VI-om pevawu) ka Gorskom vijencu (sa {est stotina stihova u kojima je re{ewe sam lik) ve} je na~iwen skok. Ali u drami La`ni car [}epan Mali se lik – koji je re{ewe dramskog sukoba – javqa od samog po~etka, od prvog “javlenija” (prizora). To je Iguman Teodosije! Kao govornik Nebeskog Carstva on od samog po~etka pokazuje da je Nebesko Carstvo od samog po~etka u sukobu sa zemaqskim carstvom, to jest da je stalno i od samog po~etka i svakom dramskom sukobu dovedeno u pitawe prisustvo Nebeskog Carstva ili, {to je isto, dostojanstvo ~oveka! Drama La`ni car [}epan Mali je, dakle, dovr{ewe trilogije. Ali da sukob u drami La`ni car [}epan Mali nije svetovnog karaktera, na “folklornom” nivou juna{tva u “borbi za slobodu” i “dràvnu nezavisnost”, nego da je to duhovni sukob sa svetovno{}u – to Wego{ pokazuje ne samo likom Igumana Teodosija (kojeg nema ni u jednoj narodnoj pesmi), nego i petim ~inom (“dejstvijem”) drame [}epan Mali. U wemu se lepo vidi da sukob nije re{en juna{tvom Srba, nego time {to su Turci i Mle~ani odustali od napada. I onda se vidi da Turci nisu skloni borbi, te da su poraèni – 143

ISTORIJA

I VERA

ne juna{tvom Srba, nego – gubitkom vere. Turci vi{e ne veruju ni u sebe, ni u svoju istorijsku misiju, ni u to da je Bog na wihovoj strani. Poraz Turaka je wihov sopstveni unutra{wi: oni se ne boje Srba, nego sumwaju u sebe, u sultana, u Boìju naklonost, u smisao svojih akcija. Toga je svestan samo Iguman Teodosije, te se u petom ~inu (“dejstviju”) samo potvr|uje ono {to je i sam Iguman ranije slutio. Dakle, Iguman ne veli~a srpsko juna{tvo niti se uzda u kult srpskog juna{tva – kako su to skloni da ~ine dana{wi tuma~i Wego{a (kriti~ari, profesori, reìseri pozori{ni i filmski, glumci i sl.) – nego stalno ukazuje na sukob koji se re{ava samo kad se ~ovek uzdiè... A uzdiè se u Nebesko Carstvo. Moèmo re}i i u “transcendenciju”, ali nam ni ta re~ ne pomaè ako smo ogrezli u banalnost. U petom ~inu (“dejstviju”) [}epana Malog Kadi–askjer superiorno sudi o zastarelom (i “folklornom”) shvatawu istorije i sveta, jer Karaman–pa{a (“mladi pa{a, Mahmudbegovi}u”, [M, V, 585) je isto tako neiskusan i naivan kao i narodni muslimanski peva~i. Pesma tih peva~a (u petom ~inu) je isto tako neumesna kao i crnogorsko narodno Kolo (osmera~ko! u tre}em ~inu) koje u [}epanu Malom slavi srpsko juna{tvo i smisao toga juna{tva. Sukob je daleko iznad onog {to o svetu i drami mogu da naslute narodni peva~i, kako srpski, tako i turski. Tako ose}a i pokazuje Wego{. ***

I Kosovski Zavet govori o nekakvom sukobu i, svakako, upu}uje na nekakvo re{ewe. Osnovno je, rekli smo, da filozofija nikako nije podobna za ~uvara Kosovskog Zaveta. Kosovski Zavet nije ne{to ~ega bismo mogli postati svesni pomo}u filozofije. Metod osve{}ivawa Zaveta nije filozofija. Naprotiv, ona 144

Wego{eva trilogija

je negator Zaveta i vodi svesnoj negaciji Zaveta. Osve{}ewe Zaveta se postiè poezijom: “Pesma nas je odràla – wojzi hvala!” Naravno, odràla je zajednicu, kao zavetnu zajednicu. Koliko pesme, toliko Zaveta i toliko i zajednice! Kakva pesma, takva zajednica! Ali je Wego{ svestan da ta poezija mora biti naro~ita, te obra}aju}i se pesniku (“Divni pjev~e srpske narodnosti”, LM, P, 181), Wego{ od wega “i{te” ne samo stihove, nego u tim stihovima (u tim “plamte}im vrstama”) on traì od srpskog pesnika likove. Re{ewe Kosovskog sukoba – sukoba oko Zaveta – nije ni u pojmovima, ni u znawima, ni u dràvi ili nekim istorijskim “realitetima”, nego u likovima: Milo{a Obili}a, Kara|or|a, cara Du{ana i “jo{ neki srpski heroji”, s jedne strane, i Vujice, Vuka, Vuka{ina (Vuli}evi}a, Brankovi}a, Mrwav~evi}a), kao likova otpadnika, s druge strane (LM, P, 191–200). Naime, nacionalna zajednica (ili nacija) nije ni{ta drugo do okupqenost oko likova, ne toliko istorijski realnih – kad je re~ o Kosovskom Zavetu! – koliko poetskih. Qude ukqu~uje u nacionalnu zajednicu ose}awe koje gaje prema poetskim likovima, te tako naciju kao zajednicu odràva Poezija. Nacija je, dakle, duhovna zajednica (zajednica ose}awa) okupqenih ili zdruènih ose}awem divqewa prema jednima i prezira prema drugima (ne prema neprijatequ, nego prezira prema otpadniku)! Sve se, dakle, re{ava likom, i to poetskim. No ako je ovde, u zavr{nim stihovima posvete Lu~e Mikrokozma, izrekao samo slutwu – slutwu o Zavetu, o su{tini Zaveta i zajednice (da je zajednica zavetna), o su{tini drame (da je weno re{ewe lik) – on je, ponesen dinamikom pisawa zavetne poezije, sam ispunio taj zahtev koji je uputio celoj srpskoj poeziji, “srpskom pjevcu”. Zapravo je tek on i, mo`da, samo on i ispunio taj zahtev: dao nam je likove igumana (kao re{ewe dramskog sukoba Kosovskog Zaveta) i, jo{ vi{e, dao nam je i 145

ISTORIJA

I VERA

lik Vladike Danila. Taj lik je, naime, ovaplo}eni vapaj za re{ewem dramskog sukoba Kosovskog Zaveta. Time je doprineo osve{}ewu onako kako tome doprinosi poezija, jer koliko je na{ lik Vladike Danila, toliko je na{a i svest o dramskom sukobu Kosovskog Zaveta i na{ vapaj za re{ewem toga sukoba. Tajna Kosovskog Zaveta ne ispituje se i ne doìvqava “arheologijom” koja istraùje paganske prethri{}anske mitove Srba; ne ispituje se ni filozofskim istraìvawima “strukture mi{qewa”. Tajna se doìvqava onako kako je to dato u Wego{evoj trilogiji – kad se Lu~a Mikrokozma pojavi u Gorskom vijencu i u [}epanu Malom kao lik igumana koji je dramsko re{ewe dramskog sukoba, same su{tine “istori~eskog sobitija”. A da Wego{a zanima samo “istori~esko sobitije”, su{tina toga “istori~eskog sobitija”, ono najzna~ajnije u tome “sobitiju” borbe protiv turske sile i protiv pojave la`nog cara – dokaz je, opet, samo re{ewe toga sukoba. Naime, igumani Stefan i Teodosije nisu bili potrebni samoj borbi protiv Turaka, te da je sadrìna bila zaista u samoj toj borbi, igumani se, kao ni u narodnim pesmama (~ak ni u jednog Filipa Vi{wi}a), ne bi javili. Igumani su potrebni smislu, osmi{qewu te borbe, jer su potrebni istoriji kao osmi{qewu ìvota. Oni su re{ewe pitawa o smislu! A Wego{eva trilogija je drama smisla i sukoba oko smisla!

Vladika–Pesnik i vizija istorije kao narodno–crkvene sabornosti

VLADIKA–PESNIK I VIZIJA ISTORIJE KAO NARODNO–CRKVENE SABORNOSTI Nedavno je u Beogradu otvorena izlo`ba “Prevlaka Svetog arhangela Mihaila... 780 godina Zetske episkopije, Mihoqski zbor (sabor) – ~uvar kontinuiteta”. “Kontinuitet”?! – Pa to je istorija! A “~uvar kontinuiteta” je istorijska svest episkopa, monaha i sve{tenstva eparhije, svest koja u narodu moè da bude ìva samo kao vera. Istorija je sveta tajna duhovnog ìvota naroda kao prazni~ne zajednice. Nije ona “vreme”, nego prisustvo Boga, liturgijsko doga|awe kojim je vreme prevazi|eno i preobraèno u istoriju. Jer istorija je ìvot i opstanak zajednice, a vreme je prolaznost i smrtnost svega postoje}eg i svetovnog. ***

Svoje so~iwenije Gorski vijenac veliki vladika srpski Wego{ – pogledom iz svoje, “Nebom osijane” (LM II, 2) Lu~a Mikrokozma – legitimi{e kao istori~esko sobitije (u podnaslovu). A takvo sobitije (zbivawe) nije istori~esko

146

* Tekst prvobitno objavqen u: Pravoslavqe, 1. februar 2000, str. 9.

147

ISTORIJA

I VERA

po tome {to bi se uklopilo u nekakvu, “objektivno ve} datu” “svetsku” istoriju, u kojoj bi onda ~oveku preostalo jo{ samo to da u woj na|e neko “svoje mesto”. Ne, nego je sobitije (o kojem govori Gorski vijenac) istori~esko po tome {to se tek u wemu javila istorija, a onda i zajednica, zavetna, mogu}a samo u istoriji. Istorija se, kao ìvot duhovne zajednice (zavetne), otkriva ne samo pesniku kome “Svemogu}i svetom tajnom {apti” (LM II, 169), nego i svakom ko u~e{}em na tome Saboru postaje (ili se potvr|uje) kao Srbin, ~lan zavetne zajednice sa Hristom. A dok “Moje pleme snom mrvijem spava” (GV, 37) – nema istorije: ni pesniku, ni episkopu, ni plemenu. A ako we nema, onda je ~ovek usamqen, “siroma{an bez nadzirateqa”, bez Boga (LM II, 1–10), pa makar bio i Mojsije: sam je i pust dok se wegov narod, pod Sinajem, klawa Zlatnom teletu. Nema zajednice i zato ni “Suza moja nema roditeqa... U ad mi se svijet pretvorio... O, kukavno Srpstvo uga{eno... Crni dane, a crna sudbino!”, jer i Nebo je nad ~ovekom zatvoreno kad je sam (kad mu nema Crkve, zajednice). Jer tada je ~ak i episkopu, a kamoli obi~nom verniku (ili neverniku) svet isto {to i pakao. Stra{ne su re~i vladike Wego{a, “sve{tenog poete” (LM II, 177), Liturga srpskog. Da smo poraèni, i to te{ko, strahovito – to je jasno vladici Danilu, vladici Wego{u, kao i nama danas. Ali strahota nije u porazu (vojnom, politi~kom i diplomatskom); nije ni u gubitku teritorije (samog Kosova); ni u nemo}i vojne sile, a u nadmo}i svetske sile (i tehnike) koja nas poniàva (svejedno da li je turska, nema~ka ili NATO-ameri~ka). Strahota je ako u tome porazu gubimo i veru koja je sila same Istorije, jer nas vera – uprkos na{oj svetovnoj nemo}i i porazu – sabira u Nebeski narod (nadsvetovni), to jest u Crkvu, zajednicu sa Hristom, Nebeskim carem. I zato Wego{ev vladika Danilo ne traì re{ewe – zajednicu, moral, ~ojstvo i duhovnu snagu – u na{oj “oruànoj sili”, nego u iskonskoj sili istorije (bez 148

Vladika–Pesnik i vizija istorije kao narodno–crkvene sabornosti

koje je svaka “oruàna sila” sme{na i besmislena rabota beslovesnih praznoslovaca). Pagansko je i epsko verovawe u istorijsku mo} vojne sile, u istorijsku (makar i biv{u, nekada{wu istorijsku) ulogu ustanka, “srpske revolucije”, oruànog otpora – u wihovu mo} da stvaraju zajednicu kao da je zajednica magijska ili epska. To verovawe, ~ak i profesorsko, univerzitetsko i akademijsko, danas je srozano (sasvim logi~no) na tito-komunisti~ku mitomaniju i ~ak se pona{a kao ideolo{ka definicija istorije i nacije: “sna`no jedinstvo naroda, oruànih (vojno-policijskih) snaga i rukovodstva zemqe... sa vrhovnim komandantom... u (tobo`woj) odbrani slobode i nezavisnosti zemqe”. To nam “Politika”, za Boì} 2000. godine, nudi kao ~estitku, umesto sna`ne vere i jedinstva i zajednice sa Hristom. “Vrhovni” je prevarom namamio politi~ki nevinog monaha da mu ukrasi partijski praznik revolucije, a ne moè da savlada neprijateqstvo prema Boì}u, prazniku naroda ~iji je “vrhovni komandant”. To je gore od tur~ewa iz vremena vladike Danila. Jer ovde se aparat dràve – koja po svojoj prirodi moè da bude samo instrument u rukama svesnog istorijskog subjekta – pona{a kao tvorac i subjekt istorije, to jest, kao boànstvo. U tome je i smisao – paganski, metafizi~ki, tito-komunisti~ki, ideolo{ki smisao – poistove}ewa nacije sa dràvom (svejedno da li srpskom ili turskom). Od takvog “tur~ewa” moè i na{u inteligenciju (univerzitetsku i akademijsku) da oslobodi samo Hristova vera, istorijska svest Wego{eva. ***

Gorski vijenac je dramska slika narodno-crkvenog sabora: o Troji~nu dne, o Maloj Gospojini (Ro`destvu Bogorodi~inu, slava Cetiwskog manastira), i o Boì}u; epilog je o Novom qetu, kad vladika Danilo odlikuje juno{u Vuka 149

ISTORIJA

I VERA

Mandu{i}a, umiruje ga kao dete, poklawaju}i mu svoj xeferdar. Sabor je nadahnuta re~ zajednice, re~ vere o veri: kao {to je bila re~ Svetog Save na @i~kom saboru, kad je duhovno ro|ena srpska nacija kao zavetna (svetosavska) zajednica. Sabor se odvija liturgijski: po~iwe suo~ewem vladike sa istinom i zlom, {to i narod (kolo, Hor Bogorodi~in) prihvata svojim re~ima pokajawa (“Bog se dragi na Srbe razquti..., Za wihova smrtna sagrje{ewa”)... da se daqim ispovedawem vere jasno razgrani~i vera Hristova od dualizma, to jest la`nog monoteizma (vere u “boga” koji ima zlo lice, jer odbija Hrista). A to je mogu}e samo u veri koja je istovremeno i istorijska svest. Sabor je, dakle, liturgijska sila istorije, sila koja krsti, obnavqa i prepora|a naciju kao zavetnu zajednicu: kako u doba Svetog Save, na @i~kom saboru, tako i u doba vladike Danila. U isto vreme i jedan potomak Crnojevi}a, patrijarh Arsenije III, odràva sabor u Beogradu, u seobi, da se jasno odredi stav Crkve i wenog naroda prema krsta{ko-latinskoj jeresi katoli~kih sila u Be~kom ratu protiv Turske (pa i Pravoslavqa!). Srbi traè svoja prava od saveznika, be~kog cara. Kao {to se i od Sabora na{eg vremena o~ekuje da utvrdi stav Crkve i naroda prema misli metafizike, revolucije i mondijalizma. ***

Istorija je ne{to veliko, jer je tajna. Nema~ki (danas i previ{e pomiwani, a neshva}eni filosof kaè (Uvod u metafiziku): ono {to je veliko, to je u samom po~etku veliko, te se i javqa odmah u svojoj veli~ini. Nije to, dakle, klica koja bi se javila (boqe re}i, krila) kao nevidqiv za~etak, da bi se onda, tokom vremena kao tobo`we sile “razvoja” bitija, najzad pojavila u svojoj (iz nerazumqivih razlo150

Vladika–Pesnik i vizija istorije kao narodno–crkvene sabornosti

ga o~ekivanoj i obe}anoj) veli~ini – koju neki narod nosi u sebi kao “klicu veli~ine”, ili kao “arhetip” (posebna, azijska izmi{qotina uba~ena u evropsku metafiziku). To veliko, me|utim, moè tokom vremena (vremena koje nije istorija) biti samo zaboravqeno, pa kad se – u svesti koja se istrgla iz vlasti zaborava (Wego{ kaè: iz vlasti Satane, vladara zaborava)... – pojavi, onda metafizi~ka tradicija (ideologija o Bogu kao vremenu i “razvoju”) tuma~i da je to veliko, bilo ne{to malo i neugledno, pa zato nije bilo prime}eno sve dok se nije “razvilo”. Ali veliko je uvek, veliko, bez obzira na “uslove mesta i vremena”. Ono je Ungrund, praosnov, Nebeski koren mi{qewa, vere, Crkve, zajednice, istorije i svesti. Hajdeger (poga|ate o kome je re~) govori o “zaboravu bitija”, jer – kao i ~itava zapadna metafizika – ne vidi u gr~koj misli ni{ta posle Aristotela (koga izjedna~uju sa Platonom). On ni ne sluti razvoj i osvetlewe platonizma u liturgijskoj (sve{teno-poetskoj, poetsko-filosofskoj, misterijskoj, isihasti~koj) misli gr~kih crkvenih otaca. Zato ne vidi da se iza tzv. “zaborava bitija” krije zapravo evropski zaborav transcedencije, to jest, blagodati Duha Svetoga. A ta transcedencija nije bitije, nego nadbitije (nedostupno mi{qewu). Iz isihasti~kog predawa Pravoslavqa (zavetne misli svetog Petra Cetiwskog) vladika Wego{ zna da je taj zaborav, zaborav praosnove naroda, zaborav Sile Logosa u Saboru, zaborav istorije i, zato, zaborav i vere. Jer vera je istorijska svest, sveta tajna. Veli~ina istorije je Logos. Ali ne “logos-polemos-fizis” iz magijskog iskustva Hajdegerovog Heraklita, nego Logos koji saborna sila Trojice, u veri kao istorijskoj svesti Crkve. Istorija je ìvot zajednice (duhovne). Ona je tajna, jer je duhovna (crkvena, istorijska) zajednica tajna. Zaborav Logosa je gubitak istorijske svesti, zajednice i vere. Kaè vladi~ina Lu~a: 151

ISTORIJA

Ja sam du{e Tvoje pomra~ene Zraka sjajna ogwa besmrtnoga: Miom se sje}a{ {ta si izgubio, Badava ti vatrene poete Satvaraju i kli~u bogiwe: Ja jedina mrake pronicavam I dopirem na nebesna vrata. .......................................................... Ah stra{noga tvoga padenija, Ah uàsa {to smrtne postiè! .......................................................... Zaborava san te obuzeo, Te si prvo, blaèno bitije @ivotvorni pogled Stvoriteqa Zaboravu nesretnom predala! Istrgni se, iskro boànstvena (Lu~o pravoslavna) Iz naru~ja mra~noga vladara, (zaborava) Raspali se plamom besmrtnosti!”

I VERA

PO[TUJMO SVETIWU

(LM I, 33–64)

Sveti Savo, Ti pomozi. Da nam se dogodi tajna Sabora narodno–crkvenog, da nam se ikona Sabora iz Gorskog vijenca dogodi kao pojava same istorije, kao na{a zavetna zajednica. U Beogradu, februara 2000.

152

Po{tujmo svetiwu

On sam predvi|a{e da }e skoro umrijeti, pa }e izre}i ove rije~i: “Ja umirem, Crnogorci, ali mi nije à’ {to }u umrijeti, no mi je à’ {to ne poìvih barem jo{ dvije godine, pa biste vidjeli na ~emu bih vas ostavio. – ja sam ìvio me|u vama, ali me nijeste poznali; a do}i }e vrijeme kad }ete me se sje}ati i govoriti da je vladika dobar bio prema drugijeh gorkijeh isku{ewa koja vi predstoje”. Zatijem se obrati svojemu bratu Peru i bratu~edu \or|iju i re~e: “Ja ho}u da me saranite u onu crkvu na Lov}enu.” Oni mu odgovore da oni to ne mogu u~initi i: “Ko }e da Te nosi na Lov}en?! Nego da Te saranimo o|e u crkvu i blizu nas. A na Lov}enu, Ti zna{, kakvizi su Turci: mogu poslat koga da Ti glavu posijeku, pa kud onda na{a bruka i grdilo?” Vladika se promijeni u licu, pa }e sa àlo{}u progovoriti: “To je moja potowa èqa, koju u vas i{tem da je ispunite; ako mi ne zadate Bo`ju vjeru da }ete tako u~iwet’ kako ja ho}u, onda }u vas ostaviti pod prokletstvom, a moj posledwi ~as bi}e mi najàlosniji i tu moju àlost stavqam vama na du{u”. * Tekst prvobitno objavqen u: Vapaj Lov}ena, Pobjeda, 1991, str. 64-65.

153

ISTORIJA

I VERA

Na ove rije~i dadu mu Bo`ju vjeru da }e ga saraniti na Lov}enu. Onda se vladika umiri i naredi: da do|e sve{tenik sa Svetom tainom, da uzme Pri~e{}e, a re~e da svi iza|u”. Ovo svjedo~anstvo je ostavio V. M. G. Medakovi}. Da re~emo: ovu pjesmu. Jer Wego{ je srpska pjesma i sve {to se o wemu kaè ta~no kako je bilo, prosto, ni{ta ne dodaju}i ni ukra{avaju}i – pjesma je. Tom Vladi~inom èqom jednom je zauvijek rije{eno pitawe Wego{eva groba i spomenika. Svako druga~ije rje{ewe prokleto je. Samo je ^minta mogla da ru{i ili premje{ta crkvicu Svetog Petra (Cetiwskog), da pomjera prah Vladi~in, da podiè ono ~udo i nakazu od mauzoleja. âsopis “Umetnost” br. 27/28 (Beograd) je prije dvadeset godina (1971) dao dokumentovan prikaz duhovne bitke koja je vo|ena oko Lov}ena. Oko pedeset imena se svrstalo iza Me{trovi}a i tadawe crnogorske (i srbijanske tadawe!) vlade brane}i Me{trovi}ev projekat, a skrivaju}i onaj osnovni razlog koji su otvoreno iznijeli g. 1916. okupatorske novine u Beogradu i Cetiwu, zatim list “Hrvatska”, glasilo stranke prava za sve hrvatske zemqe” (ukqu~iv i Crnu Goru kao “Crvenu Hrvatsku”), zagreba~ki “Obzor” Prava Crvena Hrvatska” (Dubrovnik) i be~ke novine: da se na Lov}enu podigne spomenik “na{emu caru Frawu Josipu I”, da se ukloni lov}enski “spomen Pravoslavqa”, da se obiqeì “dan osvojewa Lov}ena od na{e nepobjedive vojske” i da Lov}en bude straà nekakve druga~ije istorije Crnogoraca. Oko dvije stotine imena srpske kulture – a wima se pridruìla i tri Hrvata (Krleà, Cvito Fiskovi}, M. Glavurti}) – osu|uju}i ru{ewe “kapele” (crkve Svetog Petra Cetiwskog). Kad danas ~itamo te razloge protiv – arhitektonske, skulptorske, estetske, politi~ke, 154

Po{tujmo svetiwu

istorijske itd. – ipak je me|u svim tim razlozima najja~i i sam sebi dovoqan onaj jedan koji smo po~eli ovaj napis: Wego{eva èqa! Ne radi se ni o ~emu do da skinemo prokletstvo s nas: Bjeì, grdna kletvo, s roda – zavjet Srbi ispuni{e! [ta jo{ ima da mi raspravqamo o razlozima za vra}awe crkve, groba i praha jednog od duhovnih otaca Srbije – kad je sam on rekao sve {to treba. Te{ko narodu koji ne po{tuje svoje svetiwe, koji nije sretan {to ih ima nad sobom! Te{ko onome ko ne zna ni{ta ve}e od sebe. Nije zasluìo takav narod ni da opstane. Da nas ne pogodi prokletstvo, vra}ajmo svetiwe na wihovo mjesto. Kod nas, Wego{evih sunarodnika, u Bosni se o praznicima i kad je krsna slava neizostavno pjeva i ova pjesma: Na Lov}enu Wego{ spava, Najmudrija srpska glava. 1991.

155

ISTORIJA

I VERA

ME[TROVI]EV MRAK NA LOV]ENU Da je Me{trovi} velik vajar – to je bilo, ostaje, a verovatno }e i ostati van svakog spora. Ali od Me{trovi}a, naàlost, nisu poru~ili (ni za spomenik Wego{u prihvatili) vajarsko delo, nego delo jedne sasvim druga~ije umetnosti i tehnike, za koju Me{trovi} nikad nije pokazivao ni smisao ni ose}awe: delo arhitektonsko! Vajarska ruka (tehnika) ne gre{i samo onda kad sluì vajarskom ose}awu sveta, a arhitektonskom tehnikom se nepogre{ivo moè sluìti samo arhitektonsko ose}awe sveta. Vajarskim ose}awem ~ovek stvara oblike ili oblikuje volumene, a arhitektonskim ose}awem organizuje prostor. Da svaka umetnost ima svoj jezik i da je taj jezik samo wen, neupotrebiv i nemo}an za izraàvawe ideja neke druge umetnosti – to je bio i ostaje nepovrediv zakon umetnosti. Prostor koji ose}a arhitekt i volumen koji ose}a vajar isto su samo za onoga ko umetnost zamewuje geometrijom. A Me{trovi} je to ~inio isuvi{e ~esto, upravo zato {to je u istom delu nastojao da postigne i skulptorski i arhitektonski efekt odjednom. Pri tome se neizbe`no doga|a – jer pomenu* Tekst prvobitno objavqen u: Sumrak Lov}ena, 1971, str. 191-194.

156

Me{trovi}ev mrak na Lov}enu

ti zakon umetnosti se ne moè kr{iti neka`weno – da delo ispadne proma{eno, ~ak nakazno, kao oni monstrumi koje je svaka mitologija (s pravom) tuma~ila kao plodove nekog gadnog sagre{ewa. Vajarske ruke ostaju ~iste samo kad sluè vajarskom ose}awu sveta. A Me{trovi}eve su isuvi{e ~esto sluìle idejama zbog kojih je wegovo vajarsko delo bivalo unapred osu|ivano na neuspeh. Bile su to ideje politi~ke, ideje nacionalne (velikosrpske, pa jugoslovenske, pa velikohrvatske), ideje verske (prvo o hramu svih vera i proroka, pa onda o rimskoj crkvi), ideje esteti~ke (prvo secesionisti~ke, romanti~arske ideje o bujnim organskim oblicima, pa onda ideje konstruktivisti~ke i inèwerske o geometrizaciji svih oblika), ideje arhitektonske itd. – a uvek ideje pseudointelektualne ve} samim tim {to je zami{qao da mogu biti izraène skulptorski i da se vajarskom tehnikom sluì jezik i kad sve te razli~ite ideje reprodukuje. Interesantno je i, ve} na prvi pogled, jasno da su svi ti pseudointelektualni proizvodi wegove ruke (upravo proizvodi, a ne skulpture!) redovno otkrivali Me{trovi}evu arhitektonsku ambiciju uop{te i posebno arhitektonsku pretenziju i tendenciju u skulpturi. Skulptorske proma{aje u izraàvawu neskulptorskih ideja Me{trovi} je redovno prikrivao arhitektonskim zahvatima. Tu povezanost skulptorskog proma{aja sa arhitektonskim pretenzijama zapazili su kriti~ari u Jugoslaviji od 1918. do 1941. Razlo`nih sudova protiv Me{trovi}evih spomenika bilo je veoma mnogo, naro~ito iz Hrvatske. Me|u tim kriti~arima su bili i Mato{, Ujevi}, Krleà, a da ne pomiwemo konzervatore, urbaniste, arhitekte. Poznat je i stav Mo{e Pijade (ne kao politi~ara i revolucionara, nego kao slikara). Zahvaquju}i svojevremenom otporu nije izveden ~itav niz Me{trovi}evih spomenika, pa ~ak ni onda kad je on, svojim projektima kakav je “Kosovski hram”, laskao velikosrpskoj ideji i nastojao da 157

ISTORIJA

I VERA

tim laskawem, s jedne strane, podjari samozadovqstvo i uspava kriti~ku svest srpskih intelektualaca i, s druge strane, obezbedi sebi milionske poslove i apsolutni monopol na umetnost i patriotizam u predratnoj Jugoslaviji. Tako je “Kosovski hram”, sre}om, ostao samo projekt. “Pobjednik srpski” nije postavqen na Terazijama, kako je to hteo Me{trovi}, a ni u onom ansamblu kako ga je zamislio Me{trovi}. Kowi~ke skulpture “êtvorice jugoslovenskih kraqeva” (kraqa Tomislava, cara Du{ana, kraqa Tvrtka i kraqa Petra I), ogromne skulpture na visokim postamentima, nisu postavqene na zemunski most. Ukus je bio iznad nacionalne euforije. (Najodlu~nije se protivio list “Politika”, sa nekom vrstom svoje ankete me|u arhitektima.) Nije prihva}ena ni skulptura za spomenik Wego{u u Beogradu. Podizawe spomenika Neznanom junaku, na Avali, javno mwewe je oàlilo ne zato {to je to bilo veoma skupo (mada mnogo mawe skupo od radova za “mauzolej” na Lov}enu), nego zato {to je upravo na tome mestu i radi Me{trovi}evog spomenika – a opet na Me{trovi}ev zahtev (koji je podrào i sam dvor) – sru{en zna~ajan sredwovekovni spomenik, grad @rnov, zamak ili utvr|ewe “Por~e od Avale” poznatog iz na{ih narodnih epskih pesama. No Me{trovi}ev projekt za “Neznanog junaka” na Avali okomio se upravo na @rnov. Ali se Me{trovi} nije s mnogo vi{e po{tovawa odnosio ni prema istorijskim ambijentima sa tla Hrvatske. Primer je “Grgur Ninski”, spomenik koji je Me{trovi} bio postavio u anti~ki Peristil Dioklecijanove palate u Splitu. Tome mestu za “Grgura Ninskog” opiralo se splitsko kulturno javno mwewe (poznat je i spis arhitekte P. Sewanovi}a), dokazuju}i da “veliki skulptor Me{trovi} nema nikakvo ose}awe za prostor”, to jest, nikakvo arhitektonsko ose}awe. Ti argumenti, izre~eni pre vi{e od ~etrde158

Me{trovi}ev mrak na Lov}enu

set godina, a stalno ponavqani godinama do 1941, vaè i danas. Spomenik je ipak postavqen. Ali on zato danas vi{e nije na tome mestu. Mada postavqawe “Grgura Ninskog” u anti~kom prostoru splitskog Peristila, u Dioklecijanovoj palati, nije zahtevalo nikakva ru{ewa, kvalifikovano javno mwewe Splita protivilo se i samom postavqawu spomenika. Qubav Spli}ana za anti~ki prostor svog Peristila bila je ve}a od po{tovawa prema sugra|aninu Me{trovi}u. Spli}ani su lako ispravili gre{ku nastalu diktatom mo}nog dvorskog skulptora Me{trovi}a: jednostavno su premestili spomenik, ne diraju}i ni{ta ostalo, to jest oslobodili anti~ki prostor jednog neprikladnog Me{trovi}evog dodatka. Ali kako da se ispravi gre{ka na Avali ili na Lov}enu, gde je bilo ru{eno i gde treba da bude ru{eno radi gradwe ne~eg drugog? No kao da su nakon rata zaboravqeni svi razlozi protiv Me{trovi}eve arhitekture, Me{trovi} i wegovi zastupnici poku{avaju da sve te otpore pripi{u nekakvom “bizantskom” duhu. U monografiji o Me{trovi}u (na engl. jeziku, ameri~ko izdawe, 1949. god., citirano i u kwizi “Me{trovi} i savremeni sukob skulptora sa arhitektom”, str. 250) kaè se za sam “mauzolej” izme|u ostalog i slede}e: “Na frontu Mauzoleja Wego{u (projektovanog za vrh Lov}ena) su veliki ovnovi, simboli~ni za ovaj kraj. Oni treba da ~uvaju straù, a u samoj gra|evini trebalo je da sjedi i upola leì figura pjesnika sa orlom nad glavom koji simbolizuje kako se pjesnik vinuo nad svoje planine. Taj projekt, me|utim, nije izveden, jer nije bio u vizantijskom stilu...” (podvukao @. V.). Do tada (to jest do god. 1955, kad sam i ja dovr{io i predao rukopis svoje kwige i komisiji i Me{trovi}u) bio je poznat samo taj prvobitni projekt “mauzoleja” Wego{u. Po dimenzijama ni{ta ve}i od cavtatskog mauzoleja ili mauzoleja koji je Me{trovi} podigao samom sebi i svojoj porodici u 159

ISTORIJA

I VERA

Otavicama kod Drni{a, gde sad po~ivaju wegove kosti. Taj “mauzolej”, secesionisti~ko-inèwerski, moderno goti~ki, trebalo je da bude zamena za Wego{evu “bizantsku” kapelu, a simboli (ovnovi, sfinge, karijatide, orao) trebali su da otrgnu Wego{a iz sveta helenisti~kog vizantijskog duha, ~iji simboli su sasvim druga~iji. Jezik kojim je Me{trovi} trebalo da izvr{i tu demonstraciju je jezik simbola, ograni~en na simbole, sasvim dovoqne za nekog kad ho}e da demonstrira. Skulptorske razloge Me{trovi} nije na{ao. Nije na{ao ni arhitektonske. Ose}aju}i vaqda da su mu razlozi slabi, Me{trovi} je nakon toga na{ao za potrebno da te simbole i wihovu demonstraciju poja~a i pove}a do abnormalnih razmera, do pomamne agresije. Prvo o samoj skulpturi “Wego{“. Jo{ godine 1954. imao sam prilike da vidim kako majstor Krstulovi} u Splitu, na Mejama, u Me{trovi}evoj radionici, prenosi gipsanu figuru “Wego{“ u kamen. To je sasvim mehani~ki posao, jer su, punktirawem gipsane figure, data sva uputstva kojih se klesar mora strogo pridràvati. Kad bi, naime, bilo mogu}e gipsanu figuru odliti u kamenu onako kako se ona odliva u bronzi, klesar bi bio sasvim suvi{an. Kao ni livac kad odliva figuru u bronzi, tako ni klesar kad klesawem prenosi figuru iz gipsa u kamen ne sme ni poku{ati da klesanoj figuri doda ne{to od svog sopstvenog duha ili nerva. Bez skulptorskog ose}awa, to klesawe u kamenu nije stvarala~ki rad “neposredno u materijalu”, “neposredni skulptorski rad u materijalu”. Zato skulptura “Wego{“ nije kamen, nego – la`ni kamen. (Ona je zapravo gips!) No ta la` je ve} predodre|ena, jer ni Me{trovi} nije pravio skulpturu, nego samo projekt za skulpturu, da tim projektom po~asti Wego{a. Da bi se, naime, klesar uop{te mogao pridràvati gipsanog originala i ni{ta na wemu ne izmeniti prilikom preno{ewa u kamen, Me{trovi} je ve} u samom projektu morao da se odrekne sva160

Me{trovi}ev mrak na Lov}enu

kog nerva i duha, jer zna da je to mehani~ki neprenosivo. Tako se Me{trovi}, ne udostojiv{i Wego{a svojim neposrednim radom u materijalu, odrekao i svog skulptorskog ose}awa. Pa kojim je onda ose}awem i iz kojih pobuda pristupio tome poslu? Prema tome Wego{u Me{trovi} se nije poneo kao umetnik, nego kao moderni preduzima~. Naime, kad neko skulpturu zameni mehani~kom tehnikom, onda moè prizvoditi u serijama, zapo{qavaju}i tehni~are ~ije delo }e potpisivati svojim imenom afirmisanim na drugoj strani. Me{trovi} nije sebi dozvolio taj mehani~ki postupak kad je radio “Pieta” za Vatikan, kad je vajao bistu pape Pija XII, bistu Stepinca, “Pieta” za crkvu Svetog Marka u Zagrebu, reqef “Sveti Jeronim”, ili reqef “Papa Sikst V”. Naprotiv, to su ~iste skulpture, umetni~ka dela po kojima }e Me{trovi}evo ime ostati trajno. Ali mu zato ni poru~ioci na toj strani nisu nikad dozvolili da iìvqava svoje arhitektonske ideje, bilo u spomeniku, bilo u postavci spomenika, bilo u “arhitektonskom” shvatawu skulpture. S druge strane, sam “mauzolej”, namewen Wego{u na Lov}enu je podzemni casino na vrhu Lov}ena! Tim projektom Me{trovi} èli da nama nametne jedno kretawe o kakvom sawaju totalitaristi, poklonici svemo}i diktatora. To je smisao “skulptorske” pretenzije u arhitekturi i to je razlog {to je ta pretenzija – nevino nazvana “skulptorskom” – tako odlu~no osu|ena u svim traèwima humane arhitekture danas. Spomenik na Lov}enu nije spomenik Wego{u, nego Me{trovi}evoj iracionalnoj i neutoqivoj voqi za mo}i, ali i spomenik svima onima kojima on, sa tom svojom iracionalnom voqom za mo}i, imponuje. Koliko su demokratija, humanizam, ukus i qudska mera daleko od onih koji vr{e nasiqe nad na{im ukusom i nad na{om verom, a koliko je wihovoj du{i i intimi blisko nasiqe, in161

ISTORIJA

I VERA

triga i obmana javnosti – o tome }e ostati da svedo~i upravo ovaj spomenik. I treba da ostane. I ni budu}e generacije ne treba da ga ru{e. On treba da ostane i kao svedo~anstvo o nama: o na{om apatiji, ravnodu{nosti. Neka to ostane i kao spomenik skorojevi}a na{eg vremena koji bahato{}u skriva svoju nesigurnost, svoje odsustvo kriterija i svoju duhovnu izgubqenost. P. S.

Moram ovde podsetiti kako se iz jedne sli~ne situacije izi{lo u Beogradu godine 1956. Trebalo je da tada bude podignut spomenik Marksu i Engelsu u Beogradu, na dana{wem istoimenom trgu, prekrivenom automobilima i okruènom, kao kasarnsko dvori{te, visokim zgradama sindikata i nekada{weg CK KPJ. @iri, na ~ijem ~elu je bio glavom Mo{a Pijade, raspisao je konkurs, odredio uslove konkursa, okvire u kojim treba da se kre}u re{ewa. Radovi su pristigli. Prire|ena je izlo`ba radova. @iri je dodelio prvu nagradu, prvonagra|enog isplatio, projekt i spomenik otkupio. Vi{e ni{ta nije stajalo na putu da se spomenik podigne. A tada su se ~ule prve kritike. To ni izdaleka nisu bile tako glasne kritike kao ove dana{we protiv “mauzoleja” na Lov}enu. Pa ipak je pokojni Mo{a Pijade odustao od gradwe spomenika i stvar bacio ad acta. Tako je odustao od svoje sopstvene odluke i sopstvene inicijative. To mu sluì na ~ast, utoliko vi{e {to je bio apsolutno i neizmerno premo}an nad svojim kriti~arima.

NACIJA, MONARHIJA, DEMOKRATIJA

1971.

162

163

Nacija, monarhija i demokratija

NACIJA, MONARHIJA I DEMOKRATIJA ( Izme|u Karla Velikog i Svetog Save )

Ovih dana (februara 1992.) smo obave{teni da je princ Aleksandar Kara|or|evi} formirao “Krunski savet” i “Krunsko ve}e” (tj. wihov za~etak). Zna~i, prve ustanove monarhije (ili “Krune”). Pa se postavqaju pitawa: ~ije monarhije? Srpske, srpsko-hrvatske (ili ~ak i slovena~ke), jugoslovenske, krwe-jugoslovenske, srpsko-muslimanske? A onda i pitawe o tome da li }e i kako biti uvaène istorijske razlike izme|u monarhija (da ih nabrajamo onim redom kako su, posle Hrista, nastajale): pravoslavne, islamske, ikonobora~ke, papsko-katoli~ke, “sveto-rimske” germanske, protestantske, prosvetiteqske (“prosve}ene”), ateisti~ke, “masonske” itd. itd.? I pre svega: {ta je monarhija, a posebno {ta je ona od onog momenta kad je prestala da bude ustanova vlasti (oblik dràve) i postala “institucija ~asti”, odvojena od dràve? A onda i {ta je – me|u svim tim oblicima monarhije – pravoslavna, a posebno srpska monarhija? (Jer }e, verujemo, za~etnici poraditi na tome da se obnovi srpska monarhija, a ne ma koji oblik monarhije!) To je ozbiqno istorijsko pitawe koje se ne re{ava u prin~evskom Salonu monarhista (zvanom “Krunski savet”), jer je obnova srpske monarhije zibawe mogu}e samo pri punoj

164

* Tekst prvobitno objavqen u: Osmica, br. 622, od 10. marta 1992.

165

ISTORIJA

I VERA

istorijskoj svesti. Treba znati i kakvo je to zbivawe, kako je ono mogu}e. A pogotovo danas, posle revolucije i komunizma koji zna~e isto {to i odsustvo istorijske svesti! Monarhija je Drvo ìvota koje moè da nikne samo iz semena ~uvanog u plodnom tlu istorijskog iskustva, pod toplim zracima sunca istorijske svesti. Ta istorijska svest u Srba je Svetosavski Zavet, posebno oblikovan u Kosovskom Zavetu. Da li }e monarhija umeti da bude ~uvar tog Zaveta ako neki (mnogi) o~ekuju da ona moè da se obnovi izvan Srpske Pravoslavne Crkve i bez pune saglasnosti sa Srpskom Pravoslavnom Crkvom? Revolucija je nastupila silovito izraènom te`wom da se izmeni sama qudska istorija: tako je pre Oktobarske revolucije kod Rusa (a pre jugoslovenstva kao revolucije u Srba) nastupala ve} Francuska revolucija. Istorija je ìvot jedne zajednice koja u kontinuitetu, kroz vekove, ~uva svoj identitet... kao da nema smrti ni vremena smrti! Qudi umiru, ali duhovna zajednica ìvi: Da “seoba ima, ali smrti nema!” (kako Crwanski zavr{ava Seobe)... to je zakon istorije kao ìvotne zajednice, a ne zakon ~oveka pojedinca. Jer ~ovek je smrtan, a istorija je besmrtnost (ili bar trajnost) istorijske zajednice. U istoriji, kao svom postojawu, zajednica (nacija, istorijska zajednica, Crkva) je mogu}a samo kao realnost stalnog obnavqawa istorijske svesti kao praznika. Da bi se revolucionarna te`wa (te`wa za promenom istorije) domogla nekih izgleda na uspeh, bilo je potrebno da se ugu{i istorijska svest, da se onemogu}i svaka pojava ili obnova istorijske svesti. A kako ta svest nije ni{ta drugo do osve{}eno duhovno iskustvo, tj. iskustvo istorije (osve{}eno zbivawem mita, legende, poezije, tragedije, Liturgije, jednom re~i: Predawa), tako je revolucija izraz te`we – te`we svojstvene revolucionarnoj (i postrevolucionarnoj!) inteligenciji – da, sa kona~no onemogu}enom istorijskom sve{}u, duhovno iskustvo (istorijsko iskustvo zajednice), ostane zauvek 166

Nacija, monarhija i demokratija

“u mraku zaborava” (kako kaè Wego{, u Lu~i mikrokozma). Ne izlaze}i iz toga mraka “nesvesnog znawa i pam}ewa”, duhovno iskustvo kona~no i odumire, umiru}i zajedno sa ~ovekom. Zna~aj istorijske svesti je u tome {to se pojavom te svesti (u predawu mita, legende, poezije, tragedije, Liturgije) jedna generacija poistove}uje sa prethodnom, “nalazi svoj identitet” u prethodnim, pa i davno izumrlim generacijama. To zna~i da se onda prethodne generacije, u tom identitetu na{e generacije, javqaju kao ìve pred o~ima na{e generacije. Ba{ onako kako peva anti~ki hor (“Kolo”) u Gorskom vijencu (GV, 2632-2638): Boè dragi, svijetla praznika! Kako su se du{e pra|edovske Nad Cetiwem danas uzvijale! Kako jata divnih labudovih Kad se nebom vedrijem igraju Nad obrazom svijetla jezera. (Ili kad Vladika Danilo kaè (u GV, 781-787): Oh da mi je o~ima vi|eti Crna Gora izgub da namiri: Tad bi mi se upravo ~inilo Da mi svijetli kruna Lazareva (Lazareva!!!) E sletio Milo{ me|u Srbe; Du{a bi mi tada bila mirna Kako mirno jutro u proqe}e... Ili kad Iguman Stefan drì pomen velikim li~nostima istorije (tj. poetskim likovima srpskog predawa, istorijskog iskustva) i tako ih ~ini prisutnima (GV, 26482665). Istorijska svest je, naime, jedno ZBIVAWE duhovno. U tome zbivawu ili doga|aju (Ereignis) vreme biva “prisvojeno”, na taj na~in {to se pro{lost i budu}nost sabiraju u sada{wosti. Tom sabrano{}u sada{wost vi{e nije prola167

ISTORIJA

I VERA

znost (vreme), nego prisutnost, suo~ewe, samo bitije (postojawe), tj. prisutnost pro{losti i budu}nosti u sada{wosti. Ta stalna prisutnost – umesto vremena (prolaznosti) – je bitije zajednice (istorijske zajednice), duhovna pojava toga bitija u prazniku istorijske svesti! Jer istorijska svest je zaista praznik, “svijetli praznik” naroda! Istorija je duhovni (mitski, poetski, tragedijski, liturgijski) ìvot zajednice no{en i ostvaren iskqu~ivo istorijskom sve{}u. Na taj na~in postoji zajednica, tj. zbiva se kontinuitet jedne iste zajednice, kontinuitet koji je sama istorija. Subjekt istorije se, dakle, ne mewa, te se samo na taj na~in i zbiva ono {to nazivamo istorijom. Nas su u decenijama komunizma – a pre toga u nastavi intoniranoj metafizi~ki–dijalekti~ki – u~ili da je istorija proces promena. Na taj na~in smo zaboravili ono {to u istoriji ostaje isto: zajednicu koja je subjekt istorije. Taj zaborav je gubitak istorijske svesti. Republikanske nacije Kontinuitet zajednice (nacije ili Crkve) u wenom identitetu odràva se uprkos svim materijalnim uslovima, svejedno da li povoqnim ili nepovoqnim, jer se kontinuitet odràva zahvaquju}i duhu, posebnoj mo}i ~ovekovoj koja je blagodatna mo} poistove}ewa; ta mo} preobraàva u ma{ti ~ovekovoj i same materijalne uslove ìvota, svejedno da li su oni povoqni ili ne. Ta mo} duha se odràva u veri Liturgijom, u ìvotu naroda istorijskom sve{}u (koja se u Wego{a pokazuje, opet, kao Liturgija). Istorijska svest je zato Preobraèwe, praznik du{e ~ovekove: “Boè dragi, svijetla praznika!” U Francuskoj revoluciji su mislioci revolucije bili uvereni da je monarhija ~uvar onog kontinuiteta (istorije) koji su oni hteli da revolucijom uni{te. Revolucija je zaista prekid kontinuiteta. Hteli su da prekinu istoriju 168

Nacija, monarhija i demokratija

kao kontinuitet koji je u Crkvi (rimokatoli~koj) ~uvao crkveni apsolutni monarh, papa, prauzor svakog apsolutisti~kog monarha, a u dràvi svetovni apsolutni monarh, kraq. No, èle}i da uni{te monarhiju (kao crkvenu, tako i svetovnu, “lai~ku”), revolucionarna inteligencija je zapravo èlela da uni{ti zajednicu obi~ajnosti u kojoj su svoj identitet (optimizam, voqu za ìvot i ekspanziju) nalazila samo dva staleà, vode}i staleì dru{tva: plemstvo (zapravo samo birokratsko plemstvo) i vi{i rimokatoli~ki kler. Time je revolucionarna inteligencija verovala da }e tu stale{ku zajednicu “Starog reìma” (apsolutne monarhije) zameniti {ira zajednica koja }e biti nazvana (po prvi put u istoriji) nacijom: “francuska nacija!” Ona obuhvata i Tre}i stale`, kako buròaski (posedni~ki) deo toga staleà, tako i proletarijat (siroma{ni deo), dakle, sve “sankilote” (sve one koji nisu mogli da nose pantalone, uniforme birokratskih aristokrata apsolutizma). Tako je revolucionarna inteligencija o~ekivala nastanak nove zajednice, nacije, u kojoj }e “sankiloti” ~ak voditi glavnu re~. @ele}i nastanak i potvrdu nacije, kao i wene vere (istorijske svesti), revolucionarna inteligencija Francuske ukida monarhiju, zavodi republiku, kao novu, izrazito nacionalnu (kako bismo mi danas rekli” svenacionalnu, svenarodnu, nadstale{ku) zajednicu... i ubija kraqa! Time je mislila da je ukinula “predistoriju”, rodila naciju i za~ela istoriju (“novu istoriju”); tako se ra|a francuska, tipi~no novovekovna zajednica nacije: odvajawem zajednice od Crkve (naravno, papske, rimokatoli~ke), tj. kako kaè Kami, ubistvom kraqa koje je istovremeno i “ubistvo Boga”. Tako se i nema~ka nacija (u misli od Hegela do Ni~ea) ra|a i obnavqa “ubistvom Boga”! Nacija Zapada, dakle, nije zajednica sa Bogom; ~ovek je “pred Bogom” (li~nost) kad je sam, izvan nacije (ili Crkve)! Zato je u zajednici tek kad se ostvari filozofija koja (Hegel!) “nadrasta religiju”! 169

ISTORIJA

I VERA

Tu se, dakle nacija i wena istorija po prvi put (prvi put u istoriji Zapada) javqaju u sukobu s pojmom monarhije: ba{ kao i u Ameri~koj revoluciji, u SAD... Tu se, naime, prvi put pojam monarhije odvaja od pojma istorijske svesti i pojma (nacionalne) zajednice: nacija je sna`na i vitalna kad nije monarhijska, nego naprotiv, republikanska! Ali zato istorija vi{e nije predawe, nego poziv naciji u rat: “Allons, enfants...” Bez Crkve nema re{ewa

Hegel }e zato imati muke da – u svom shvatawu duha (istorijske svesti) – pomiri naciju i monarhiju, a to zna~i: da posle revolucije defini{e monarhiju tako kako bi ona mogla da se odrì i posle revolucije, i pored nove dru{tvene pojave, revolucionarnog mentaliteta. To je bio tako teàk zadatak – a neophodan ukoliko se posle revolucije htelo misliti o monarhiji – da je Hegel taj zadatak (obnove i rehabilitovawa monarhije) smatrao jedinim i najteìm mogu}im zadatkom filozofije! (Ne treba zato ni pomi{qati da smo mi, posle revolucije i komunizma, pred mawe te{kim zadatkom. Naprotiv, danas }e monarhistima biti teè nego {to je to bilo Hegelu! Celokupna srpska inteligencija, ali samo u Crkvi i pre svih Crkva treba da re{ava taj zadatak!). Kako, dakle, pomiriti naciju, dràvu, gra|ansko dru{tvo (upravo buròasko, ne situajensko!) i tre}estale{ki materijalisti~ki mentalitet revolucije sa monarhijom...? Hegel to ~ini (naizgled novim) shvatawem dràve, a zapravo izricawem jednog shvatawa koje je u ranijoj zapadnoj metafizici-teologiji bilo prisutno i podrazumevano (mada nesvesno, neizricano) kad se govorilo o boànskom autoritetu pape, “svetog monarha”. Zato u Hegela filozofija nije pojava novine, nego samo izricawe neizre~enog starog (filozofija je prosto jezi~ki fenomen, izricawe)! 170

Nacija, monarhija i demokratija

Dràva je u Hegela kontinuitet Svetog rimskog carstva germanske narodnosti od Karla Velikog. U tome carstvu su nacija, vera, dràva i dru{tvo identi~ni, a otelovqewe te identi~nosti je monarh, vladar (Fürst ili princeps, koje u nas pogre{no prevode sa “knez”, a to zapravo zna~i onaj koji je predstavnik vlasti aristokratije, zato {to je “prvi me|u jednakim” aristokratima!) “Duh” (duh istorijske svesti u zajednici) u Hegela nije ~ovekova mo} poistove}ewa (sa onim kojih vi{e nema ili kojih jo{ nema, sa onim ko je razli~it i drugi), mego mu je “duh” ne{to “objektivno”{to se kona~no izraàva kao filozofski “um”. “Duh”, dakle, nije poetski (kao {to se to vidi u Wego{a i u na{oj istorijskoj svesti), nego je “intelektualni”, pripada inteligenciji, svejedno da li dràvotvornoj ili revolucionarnoj. Tako je istorija fenomen inteligencije ili filozofije (gajen u staleù nema~kih profesora filozofije). “Kontinuitet” ne pripada zajednici – naravno, imaginarnoj (poetskoj, tragedijskoj, liturgijskoj) zajednici na{e generacije sa generacijama kojih vi{e nema! – nego razumu filozofa. Glavni zadatak filozofije, u wenom nastojawu da shvati istoriju i da bude nosilac istorijske svesti, je da shvati monarha i sam pojam monarha! Jer u “monarhu je i suverenitet (dràvni suverenitet) nacije, i prisustvo (stalno prisustvo iste) istorije, i kontinuitet, identitet, dakle, postojawe zajednice. Tajna istorije, tajna nacije, tajna dràvnog suvereniteta, tajna ~ovekove dru{tvenosti... sve te tajne koje stole}ima mu~e filozofiju (a ona ne moè da ih re{i!)... sve te tajne su podrazumevane i sadràne u samoj obi~ajnosti, u obi~ajnoj (naviknutoj) tajni monarha (pojma monarha)! Zato Hegel kaè: Pojam monarha je stoga najteì pojam za rezonovawe... dostojanstvo monarha (vladara) nije izvedeno iz dostojanstva ne~eg {to bi bilo iznad monarha... naprotiv, pojam monarha je u tome da on nije izveden ni iz ~ega drugog (vi{eg), nego je on ne{to {to iz samog sebe po~iwe, u samom sebi se zasni171

ISTORIJA

I VERA

va”... dakle, isto onako kao bespo~etni tj. Sam Bog (koji nema kraja, jer nema ni po~etka). Tako je vera u dràvu isto {to i vera u monarha... a vera u monarha isto {to i vera u samog Boga: “Sveto rimsko carstvo” je dràva kao sama svetiwa, Bog! I daqe Hegel nastavqa: “Stoga se s pojmom monarha najbliè slaè predstava da je pravo monarha... zasnovano na Boànskom autoritetu, jer je upravo u tome (boànskom) sadràno ono {to je u monarha bezuslovno, {to monarha stavqa iznad i izvan svih uslova... zato je zadatak filozofije upravo u tome da se pojmi ovo {to je u monarhu boànsko” (Hegel, “Osnovne crte filozofije prava”, paragraf 279). Hegel ovde razvija pojam dràve i monarha koji je u sukobu (vekovnom sukobu) sa Rimokatoli~kom crkvom, jer Hegel ovde za monarha traì ono {to je Rimokatoli~ka crkva pripisivala samo papi, crkvenom monarhu. Za Hegela boànsko nije u papi; nije ~ak ni u samoj Crkvi (zajednici hri{}ana sa Hristom, glavom Crkve, nadsvetovne zajednice), nego je u dràvi, posebno u monarhu kao telesnoj pojavi dràve i (pomenutog) identiteta. Monarh je u Hegela ~ak i vi{e od onog {to je za sebe traìlo papstvo (ne usu|uju}i se da to javno izri~e): Monarh je u Hegela ono {to u Hri{}anstvu moè da bude samo Glava Crkve, sam Hristos, boànski Logos. Tako je monarh (Hegel) ostao u sferi “religijskoj”, a dràva je (u jedinstvu i svojoj istovetnosti s nacijom i verskom zajednicom), preuzela ulogu Crkve. U Francuskoj revoluciji se, dakle, “ubistvo Boga” dogodilo kao ponovqen Pragreh (Praroditeqski greh u Bibliji): kona~na zamena jednog shvatawa boànstva drugim shvatawem! a novo boànstvo (novo shvatawe boànstva) je navika na “Razum”. Sam monarh je u Hegela otelovqeni Razum. A Razum nije “puka mo} mi{qewa”, nego odre|ena konkretna sadrìna: pojmovna identi~nost zajednice, dru{tva, nacije, dràve, vere. 172

Nacija, monarhija i demokratija

Ateisti obnavqaju monarhiju I A. Kami }e – u “Pobuni ~oveka” – utvrditi da je u samom revolucionarnom ubistvu monarha (francuskog kraqa) on poistove}en sa Bogom: ubijaju}i kraqa, Revolucija je htela da ubije Boga, jer je upravo u kraqu i videla Boga ili: ubistvom Boga ra|a se (tipi~no zapadna!) nacija. Kraq je `rtva prineta “ra|awu nacije”. Zato Hegel ima prvo kad i samoj revoluciji pripisuje apsolutizam, tj. “oboàvawe” kraqa – izraèno ubistvom! (To }e se dogoditi i u Ruskoj revoluciji, Oktobarskoj! Zato je “oboàvani” Staqin zna~io upravo zadovoqewe revolucionarnog mentaliteta, kao i u nas Broz!). Tako za Hegela revolucija nije zna~ila negaciju monarhije. (U naciji se javqa “dialekti~ka negacija negacije” monarhije. Da bi izrazio svoje htewe, metafizi~ar mora tako da unakaradi re~nik!) I upravo zato za Hegela religija ima {ansu da preìvi samo ako se religijski kult Boga zameni filozofskim kultom monarha: “Bog je umro, ìvelo... ostvarewe filozofije!). Zbog toga se ne treba ~uditi {to danas monarhija i u Srba nalazi svoje najistaknutije {ampione u predstavnicima nereligiozne, “emancipovane” inteligencije. Sam kult filozofa i filozofije (“antropologije”, “dubinske psihologije” itd.) otkriva nereligioznost. Za osnovu monarhije (posle revolucije), za pojavu monarhizma i srpskog monarhisti~kog “pokreta obnove” nije, dakle, potrebno me{ati monarhizam (neomonarhizam) sa verom, jer se ovde ne javqa srpski (zavetni) monarhizam, nego zapadni metafizi~ki (hegelski), te zato nije ni za~etnicima toga pokreta potrebna nikakva vera: ona je “preìvela” (filozofijom, nezavisne, emancipovane” inteligencije “prevazi|ena”), a monarhija treba da se obnovi upravo iz tog intelektualnog ose}awa da je “vera svoje preìvela, mada wene obrede tre173

ISTORIJA

I VERA

ba upra`wavati”: kao neku vrstu monarhisti~kog protokola, kao uspomenu na (preìvelu!) tradiciju, kao neki znak obi~ajnosti, po{tovawa sopstvenog “pedigre”–a. Taj neomonarhisti~ki odnos prema veri nije vi{e ni ono staro, bolno ~ovekovo ose}awe li{enosti, ose}awe teskobe ~oveka kad je li{en vere, nego je to upravo ose}awe da je “Bog mrtav”, te da se za “mrtvaca” nije ni ugodno vezivati. A mrtvac (mrtav) je svaki pojam, kao i pojam Boga... kao {to ni zajedni~ki imeniteq (koji Hegel traì) me|u raznim verama Nema~ke – nije ìva vera, nego pojam vere, filozofija (koja ukida veru). Time nipo{to ne èlim re}i da me|u intelektualcima (i monarhistima) nema vernika: nipo{to! Naprotiv, ima ih, ~ak iskrenijih od priprostih vernika (~esto optere}enih praznoverjem i formalizmom). Ali intelektualcima (monarhistima i neomonarhistima), za samu obnovu monarhije (posle revolucije, u postrevoluciji), po svemu sude}i, nije potrebna vera. Ona je potrebna kao spasewe ~oveka od usamqenosti, a ne za obnovu monarhije. Ni srpskom modernom “pokretu za obnovu” monarhije nije potrebna vera, te oni tako i ose}aju. Weno mesto (mesta vere) zauzela je “autenti~na vera” koja je – filozofska! Dakle, nije prosta, hri{}anska. U toj veri “Bog je mrtav! @iveo ~ovek!” No i to je jedna vera. Ipak vera. Ali, dualisti~ka: upravo ona koja je svojom pojavom ozna~ila Pragreh (Praroditeqski greh), raskid zajednice ~oveka (Adama) sa Bogom. To je vera u kojoj je Bog shva}en dualisti~ki (da je u istom Bogu i Dobro i Zlo): – na na~in kako je Satana prikazao prirodu (su{tinu) Boga Adamu i Evi kad su oni, podlegav{i tome isku{ewu (da Boga shvate kao zemaqsku mo}!), postali dualisti i tako raskinuli zajednicu sa Bogom; – na na~in u delima Hermana Hesea; 174

Nacija, monarhija i demokratija

– na na~in i u Jungovom shvatawu Boga (u “Odgovoru Jovu”), itd. To je potreba intelektualca da svoju “autenti~nu veru” prikaè kao “vi{i, umniji i dubqi vid Hri{}anstva”, kao poruku koju bi i sam Hristos danas izricao kad bi se pojavio u dru{tvu intelektualaca postrevolucije. Taj “dubqi, umniji” vid vere boqe odgovara ~ovekovoj du{i onakvoj kakvu je prikazuje moderna (i postmoderna) “dubinska psihologija”. Zamka neizmewenog mentaliteta Mi imamo jake razloge da ukaèmo ba{ na Hegela: on je otac nema~ke misli i danas! Komunizam je poraèn i oboren. Ali mentalitet (kako bi rekao Hegel: obi~ajnost) komunizma je ìv mentalitet i posle poraza komunizma. Otac nema~ke misli, a istovremeno i zavr{na re~ zapadne metafizike neobi~no prija ba{ tome mentalitetu, kako je prijao i Marksu, i Lewinu, i teoreti~arima ruskog carskog apsolutizma... i, kona~no, dana{wem intelektualizmu, narcisoidnosti intelektualaca (onih koji su narcisoidni!). Ukazuju}i na Hegela, mi, hteli ili ne, ukazujemo na ~itavu duhovnu istoriju Zapada, od vremena kad se Karlo Veliki, na sam Boì} godine 800. krunisao za cara “Svetog rimskog carstva”, svete dràve. A taj Karlo Veliki je danas idol Evropske zajednice, oli~ewe te`we za stvarawem jedinstvene i mo}ne (planetarno mo}ne) Evrope, kao velike sile! U tome idolu se danas usagla{avaju evropski mo}nici i sam rimski papa! Karlo Veliki je vode}a evropska “svetiteqska figura” kao {to je Sveti Sava srpska! Hegel ni{ta ne izmi{qa: on samo izri~e ono {to je u ~itavoj duhovnoj istoriji Zapada, u ~itavoj istoriji zapadne metafizike (zapadnog tuma~ewa duha!) i zapadne teologije bilo podrazumevano i kad nije bilo izricano! Hegel jednostavno kaè “car je go!”. On izri~e ono o ~emu se u ~itavoj 175

ISTORIJA

I VERA

istoriji zapadne teologije i metafizike najra|e }utalo. U tome izricawu je Hegelova i poslovi~na “”nema~ka ~estitost”! Wu onda potvr|uje i nema~ka kwièvnost i filozofija (i filozofska psihologija), od Ni~ea do Hajdegera, Tomasa Mana, Hermana Hesea, K. G. Junga idr. Hegel tako otkriva da se u prirodi mi{qewa (zapadnog i svakog) ne krije istina, nego samo priroda govora (jezika). I obratno. Tako je otkrio i da je ve} sve re~eno, a da mi to nismo razabrali, jer nismo umeli da slu{amo!

176

Monarhija i nacija

MONARHIJA I NACIJA Na{i neomonarhisti se danas zalaù za ne{to opet potpuno strano srpskoj istoriji, opet ne{to izvan Zaveta, Svetosavskog i Kosovskog. U na{em neomonarhisti~kom pokretu stalno se govori o “parlamentarnoj monarhiji”, kakvu bi, razume se, trebalo uspostaviti u Srbiji. ûdno je da to govore srpski intelektualci zalaù}i se za ne{to sasvim nesrpsko, ~ak – nepostoje}e. Re~ je, zapravo, o zapadnom tipu monarhije koja je odvajawem monarhije od dràve, nastala iz protestantske monarhije. Takve su monarhije u Velikoj Britaniji, skandinavskim zemqama, kao i u Holandiji. Svojstva takve monarhije najboqe je prikazao nema~ki filozof i Marksov u~iteq Hegel. Srpska monarhija ne bi smela da bude odvojena od srpske istorije i Kosovskog i Svetosavskog Zaveta, dok je protestantskoj monarhiji – kako je to Hegel dokazao – nepotrebna vera u Hrista. Na{i neomonarhisti bi morali da uvaè ~iwenicu da srpska monarhija u Novom veku nikad nije ni obnovqena. Dinastija Obrenovi}a je to poku{ala, najvi{e knez Milo{, a jo{ vi{e kwaz Nikola Petrovi}, slede}i velike crnogorske vladike. Me|utim, sa Kara|or|evi}ima je usvojen zapadni (protestantski) tip monarhije. Ta i takva je bila Kraqevina Jugoslavija, kojoj je – da bi bila monarhija * Tekst prvobitno objavqen u: Osmica, br. 623 od 25. marta 1992.

177

ISTORIJA

I VERA

zapadnog tipa – nedostajalo jo{ samo to da se monarhija odvoji od dràve! Pre nego {to to bliè objasnim, vaqa re}i da se na{i neomonarhisti danas zalaù za ne{to opet potpuno strano srpskoj istoriji. Bez vere nema kraqa U svojoj filozofiji istorije i prava Hegel prikazuje “germansko carstvo” kao najvi{i oblik civilizacije i dràve; i ne samo to, nego i kao najsavr{eniji oblik dru{tvenosti (dakle, neotu|enosti i slobode ~oveka); ono {to se smatralo da }e posti}i samo Jevreji, kao Izabrani narod Boìji, u Boìjoj (teokratskoj) dràvi, dato je – sada ne vi{e kao verska zajednica ili crkva, sjediwena s dràvom, nego – kao filozofija (metafizika, sam Apsolutni um) u filozofskoj (metafizi~koj) monarhiji (koja se stabilizuje kao obi~aj). To je “nordijski princip germanskih naroda”. U tom principu je filozofija (metafizika) “prevladala veru” i tako je pomirila sa nacijom – poistovetila naciju sa dràvom! Vera je intimno ose}awe ~oveka da stoji pred samim Bogom i ose}awe da tom verom pripada nekoj zajednici. Nacija u ~itavoj wenoj istoriji, jo{ od paganskih predhri{}anskih vremena – u istoriji kao stalnom identitetu. Dràva je zakon kojem ~ovek mora da se pokorava pa ma koje vere bio, ma kojoj verskoj zajednici pripadao, ma iz koje druge nacije poticao, jer dràva nije nacija. Ali je filozofiji (metafizici) najzad “uspelo” da tu veru, naciju i dràvu poistoveti u “nordijskom principu” metafizi~ke dràve. Danas mi nastojawe neke vere, nacije ili ideologije da budu dràvne (poistove}ene s dràvom) nazivamo etatizmom. Ali u Hegelovo vreme i u wegovoj misli to je bila “umna (metafizi~ka) dràva”, nordijski princip germanskog carstva”. U 178

Monarhija i nacija

tome principu nema vi{e sukoba izme|u “intimne vere” i zakonske obaveze: prosto zato {to tu nema intimne vere! ôvek vi{e ne moè biti “kao Hristos razapet” izme|u qubavi i du`nosti, li~ne sklonosti i dràvne obaveze: prosto zato {to tu nema qubavi! Ne moè zato {to je u pomirewu vere i dràve, Boga i monarha, “pomiren Bog sa ~ovekom”, te je tako “~ovek spasen”: ne Hristom, nego “nordijskim principom germanskog carstva”. Princip toga “spasewa” (filozofskog pomirewa) je u “boànskom autoritetu monarha”; ako toga nema, bi}e u svakom ~oveku i podaniku neizbeàn sukob izme|u intimne li~ne vere (dakle, same wegove li~nosti) i wegove du`nosti, javne obaveze. Sukob }e, me|utim, biti izbegnut ako ~ovek – ne}emo re}i: veruje, nego – iskazuje, uobi~ajenim, “protokolarnim” pona{awem svoje verovawe u boànski autoritet monarha. (A besmisleno je i zami{qati monarha bez toga autoriteta: bez toga autoriteta vladar ne moè biti monarh!) To filozofsko, umno (a zapravo obi~ajno) iskazivawe verovawa u boànski autoritet monarha je jedini na~in da postane ne samo monarhija, nego dràva koja ne}e zapadati u krize sukoba sa dru{tvom. “Navika – druga priroda” Takva mora da bude hegelska (metafizi~ka, umna, “intelektualna”) monarhija. Takvu je podràva i sva intelektualna elita nema~kih univerziteta. (Adorno upore|uje elitu profesora sa ~vrstom i neprobojnom zajednicom vi{eg rimokatoli~kog klera, samo {to su u protestantizmu, posle raskida s papstvom, tu klerikalnu zajednicu zamenili nema~ki profesori filozofije). Taj “nordijski princip germanskih naroda” po~iva na jednom posebnom mentalitetu dràvqana (tj. podanika). A taj mentalitet Hegel opisuje kao “obi~ajnost” (“objektiv179

ISTORIJA

I VERA

ni duh” obi~ajnosti): ona je zapravo sistem navika ste~enih ve`bom, u~ewem, {kolovawem pod kontrolom pomenute zajednice profesora. Taj sistem navika deluje u ~oveku i iz ~oveka onako kako navike jedino i mogu da deluju: u pona{awu za koje ~oveku nije ni potrebna svest (kontrola toga pona{awa), jer je to pona{awe ve} nesvesno zato {to je uve`bano, naviknuto! ôvek, naravno, ne moè da uve`ba veru niti da u~ewem i uve`bavawem postane vernik. Ali moè da uve`ba iskazivawe vere ili uverewa; da to iskazivawe stekne kao govornu naviku, naviku govornih telesnih organa koji se ne pokoravaju na{im ose}awima, nego pre svega na{oj odluci da deluju, da govore, da ve`baju. Vera tu nije potrebna, jer se obi~ajnost (Hegelov “objektivni duh”) ni ne oslawa na veru. To je Hegel mogao da nau~i jo{ od Ignasija Lojole, od wegovih “Duhovnih ve`bi” (toboè duhovnih, a zapravo telesnih, telesno–govornih!). Pona{awe obi~ajnosti je tako uve`bano, da je ve} nepogre{ivo, te mu vi{e nije ni potrebna svest (koja bi kontrolisala pona{awe). Hegel i kaè (u paragrafu 151, Osnovne crte filozofije prava) da se obi~ajnost i javqa kao op{ti “na~in postupawa”, kao uobi~ajenost, kao navika koja je “~ovekova druga priroda”: samo u toj “drugoj prirodi”, u navici, moè da bude “prevazi|en” (tj. zanemaren) moral li~nog stava i da se povu~e pred obi~ajno{}u, “vi{im oblikom duha”. Tu se, dakle, ne radi o duhu (o onome {to mi pravoslavni uvek nazivamo duhom), nego o pona{awu, o kojem ~ovek odlu~uje, pa tako odlu~uje i da ga uve`bava sve dotle dok ne u~ini suvi{nom svest koja bi to pona{awe kontrolisala ili dirigovala. To je navikno pona{awe; a ono je automatsko, rutinsko... I govor moè da bude takvo pona{awe: uve`bano ili naviknuto, rutinsko (svake duhovne sadrìne li{eno) “verbalno pona{awe”. ôvek koji tako govori nikad ne gre{i! Mi ih ovde znamo kao ideologe, politi~are, ili esteti~are likovne ili kwièvne kriti~are; ili ~ak kao teologe klerikalce. Oni lako usvajaju metafiziku Hegela. 180

Monarhija i nacija

Tajna ~ovekove li~nosti Taj Hegelov “objektivni duh” – metafizi~ko “pomirewe” intimnih li~nih pobuda sa prirodnim, dràvnim i dru{tvenim obavezama – ipak se nije ostvario kao “nordijski princip germanskog carstva”, nego tek kao svet tehnike, u onome {to se danas naziva ili ve} ocrtava kao Novi svetski poredak. To je obi~ajnost koja je sistem govornih, radnih, poslovnih i potro{a~kih navika; poreme}aj tih navika bi zna~io katastrofu ve}u nego {to bi bila propast “germanskog carstva”. Pa ipak, Hegelova misao je izrazila te`wu zapadne metafizike (u ~itavoj wenoj istoriji) da se ostvari kao monarhija, i to upravo kao “nordijski princip” o kojem govori Hegel. Te`wa metafizike (zapadne metafizi~ko-teolo{ke misli) nije nikad bila da objasni prirodu ~oveka kao li~nosti, jer se nikad nije mogla ni pomiriti ni suo~iti sa onim {to se u Pravoslavqu naziva tajnom ~ovekove li~nosti. Wego{ kaè, u Lu~i Mikrokozma, Posveta, da “tajna ~ovjeku ~ovjek je najvi{a”, i to upravo zato {to je ~ovjek “izabrana tvar Tvor~eva”. Realnost i istina ~ovekova je u tome {to on nije odre|en nekim odnosom prema drugim qudima, prirodi, svetu; kosmosu, nego je Boìja voqa, stvaraju}i ~oveka, htela da ~ovek bude odre|en ve} u samom sebi, “unutra”, skriveno, skrovito, kao tajna! Istina ~ovekova je upravo sama tajna wegove li~nosti (a ne u nekom “op{tem pojmu ~oveka”, tj. odnosu). No metafizika je tu tajnu prezrela. A prezirala zato {to se uvek pona{ala ideolo{ki, te se zato ograni~avala na to kako da smisli dru{tvo ili zajednicu kao odnose koji bi i “odgovarali samoj prirodi ~oveka”, dakle, prirodi koja bi bila ~ovekova odre|enost odnosima. To bi onda bili odnosi u kojima ~ovek ne bi bio u sukobu u samom sebi sa sobom. Hegel je to re{io svojom “obi~ajno{}u”, tj. obi~ajno181

ISTORIJA

I VERA

snim uvaàvawem “boànskog autoriteta monarha” koji je istovremeno i glava “duhovne” vlasti (“crkve”) i glava svetovne vlasti (dràve) – ukoliko se tu (gde je odsutna sama tajna ~ovekove li~nosti) moè govoriti o crkvi ili nekakvoj verskoj zajednici kao naciji. U zapadnoj metafizici ~ovek je, za pomenute potrebe metafizike, samo odnos, tj. mesto ~oveka u strukturi sveta i dru{tva, sli~no mestu pojma u svetskoj piramidi pojmova. (U stavu da je ~ovek “kompleks dru{tvenih odnosa” Marks iskqu~uje sukob li~nosti s tim odnosima, jer su li~nosti i odnosi isto: u potpunosti nastavqa zapadnu metafiziku). I kao li~nost “~ovek je, dakle, odnos!” Ali odnos, koji se u metafizi~koj teologiji protestantizma naziva ~ovekovom li~no{}u, mogu} je samo kao neposredni odnos ~oveka sa Bogom. Taj odnos nije dru{tveni. U dru{tvenom odnosu nema li~nosti (pa su zato razumqivi i obi~ajnost, i svet tehnike, i Novi svetski poredak). ôvek moè da bude li~nost jedino kada je – bez obzira na wegov odnos u dru{tvu! – pred Bogom, i to “sam pred Bogom”, od samog Boga pozvan! Dakle, iluzoran je i moralitet (koji mi o~ekujemo od “nordijskog principa”, ili od sveta tehnike ili, pak, od aktera Novog svetskog poretka). Na taj na~in nije mogu}a ni Crkva – kao zajednica li~nosti – nego samo sistem navika (naviknutih obreda) koji se naziva crkvom. Izme|u vere i mo}i Suo~eni smo, dakle, sa organizacijama ~iji smisao nije da budu qudske zajednice (za qude!), nego samo da qudi budu pripremqeni za u~e{}e u organizacijama mo}i: sem agresivne mo}i, drugi smisao te organizacije (grupe, “zajednice”) ne mogu imati. Sve to proizilazi istorijski iz ratova i borbi “za investituru” koji su stole}ima razdirali Zapad i Crkvu na Zapadu. 182

Monarhija i nacija

“Investitura” je bila (i ostala) pravo monarha (ili pape) da postavqa biskupe: da li }e biskupe postavqati papa (monarh svetske crkvene dràve), ili }e ih postavqati car (svetog rimskog carstva). Jer onaj ko ih postavqa, on ih i smewuje, wemu odgovaraju, pla}aju poreze i davawa itd. Bile su to zapravo borbe oko toga da li }e na ~elu jedinstvene (opet anacionalne) evropske monarhije biti car, pa da to bude “Sveto rimsko carstvo” (opet sveto!) kojem }e na ~elu biti isto tako “boànski” autoritet cara (kajzera, cezara). Borba nije bila oko svetosti, nego je bila oko svetovnosti, toga da li }e Evropom i svetom vladati na~elo papocezarizma ili, obratno, cezaropapizma. U tu borbu se onda ukqu~uju i nacionalni kraqevi, da – nasuprot i rimskom papi, i svetom rimskom caru (germanske narodnosti) – zasnuju dràvnu crkvu nacionalne monarhije (tako re}i protestantski tip “autokefalije”, kad bi to zaista bila crkva!) Taj vekovni ciklus zapadnih borbi “za investituru” (za prevlast papske, carske ili neke od kraqevskih monarhija), uz istovremene krsta{ke ratove Zapada, po~iwe onog trenutka kad se Karlo Veliki, na sam Boì} g. 800. krunisao u Rimu za cara i osnovao “Sveto rimsko carstvo”, nasuprot vizantijskom Carstvu pravoslavnih Rimqana (Romeja); ali nasuprot i papskim pretenzijama, jer je Karlo, posve}ewem svog carstva, posvetio svetovnu vlast i stavio je iznad vlasti “duhovne” monarhije, papske. U tim borbama su se i Papska crkva, i Sveto rimsko carstvo, i nacionalne kraqevine Zapada borili za svetovnu premo} svog (svaki svoj jedinog) “boànskog autoriteta”; niko od wih nije traìo od svojih vojnika i sledbenika veru, nego samo ono {to }e Hegel ta~no opisati kao “obi~ajnost”, kao “objektivni duh”, koji ne podrazumeva ni~iju li~nu veru, nego samo disciplinu, pokornost. To, dakle, nije bilo doba vere, nego doba “metafizi~ke è|i” da se upravqa svetom kao “celinom”, tj. iz samog “centra” te “celine”, znawem toga centra, {to ukazuje na (magijske) potrebe za 183

ISTORIJA

I VERA

dru{tvenim mehanizmima mo}i (“svete mo}i” mo}i, koja }e biti “posve}ena”). To je metafizi~ka tradicija koja je u Zapadu imala ulogu (!) vere: “filozofska vera”. Revolucija – kazna za burbonsku izdaju galikanizma (francuske nacionalne crkve) Te vekovne zapadne borbe “za investituru” se kona~no zavr{avaju cepawem papske evropske monarhije (Rimokatoli~ke crkve) i stvarawem nacionalnih protestantskih monarhija. Kao “boànski autoritet”, protestantski monarh sjediwuje u sebi (u sebi kao instituciji) i crkvu (“po milosti Boìjoj”) i dràvu (“po voqi narodnoj”). On je, kao poglavar dràve, istovremeno i poglavar Crkve (tj. verske zajednice). On je “nacionalni papa”, cezaro–papa! To na~elo cezaropapizma protestantskih monarhija ostvaruje se u Engleskoj, Holandiji, Nema~koj, skandinavskim zemqama (a na poseban na~in u [vajcarskoj). Dakle, u nordijskim zemqama. Zato Hegel s razlogom taj protestantski cezaropapizam karakteri{e kao “nordijski princip”. On je zna~io istorijsko pomirewe dveju vlasti evropskih zemaqa: svetovne i “duhovne”, ali samo u “filozofskoj veri” (metafizi~kog podre|ivawa “vere u Boga” ~ovekovoj voqi za mo}). U toj filozofskoj “veri” nema~ke monarhijske obi~ajnosti (Sittlichkeit) Hegel je o~ekivao da }e biti prevladana i podeqenost Nema~ke na katolike i protestante (katoli~ke i protestantske kneèvine), te da }e tako filozofskom “verom” (“umom”) biti uklowene ne samo religijske razlike, nego i sama religija, i sve mogu}e druge prepreke nema~kom ujediwewu. Sve te vere i sekte treba da se ujedine u po{tovawu razuma kao “boànskog autoriteta nema~kog monarha”. To isto se, uostalom, zbivalo i u ostalim protestantskim zemqama, pa i u Engleskoj. Malo je nedostajalo da jak pokret protentatizma pobedi i u Francuskoj. (Spre~ili su to 1589. 184

Monarhija i nacija

godine “najkatoli~kiji kraqevi” Burboni, ka`weni zato, dve stotine godina kasnije, 1789. godine revolucijom!) Odvajawe nacije od dràve Hegelsko i protestantsko ujediwewe nije bilo ujediwewe u veri nego u oboàvawu nacionalne monarhije i boànskog autoriteta monarha: prazni~ni karakter i sve~anost monarhijskih obreda (ceremonijala i protokola) su intenzivnije i ozbiqnije obra|eni nego sva bogosluèwa u Crkvi. Snaga vere se oslawala na snagu dràve i proisticala je i iz snage dràve. Bio je tu kult dràvne mo}i, barokni patriotizam. Dràvna obaveza je (kao i dràva) bila verska. Povreda monarha je bila i “povreda vere”. Zato je demokratija mogla da napreduje i kona~no pobedi samo na taj na~in {to bi i nacija i nacionalna crkva (verska zajednica) bile li{ene dràvne vlasti. Trebalo je zato odvojiti od dràve i Crkvu i naciju. Kako je, me|utim, monarh bio glava i Crkve i nacije, kao i dràve (ostvaruju}i tako “nordijski princip”), to je odvajawe Crkve i nacije od dràve (i dràvne obaveze) bilo mogu}e samo na taj na~in... Da i sama monarhija, kao ìvo na~elo jedinstva podanika u nacionalnom i verskom ose}awu, bude odvojena od dràve! To u prvi mah izgleda kao revolucija (tj. ukidawe tradicije), jer tradiciju – a to zna~i: kontinuitet, istoriju identitet zajednice kroz vekove – ~uvaju upravo nacija i crkva. Monarh je bio glava i jedne i druge zajednice. Ali je bio i glava dràve! Oduzeto mu je samo ovo tre}e zvawe, dràvno. Monarhija vi{e nije mogla (niti u demokratiji moè) da bude dràva. Ona sada ostaje da bude samo nacija i crkva, tj. da bude institucionalno pojavqivawe nacije i (u protestantizmu, nikako u Pravoslavqu) institucionalno pojavqivawe crkve. (O Rusiji }e biti govora kasnije!) 185

ISTORIJA

I VERA

Li{ena vlasti, monarhija ostaje samo institucija ~asti (tj. nacionalne, ~ak himni~no slavqene sujete), tradicije, istorije, nacije i, eventualno (u protestanata) crkve. U tim ulogama ona vi{e nema nikakve mo}i (ili bi, u demokratiji, trebalo da bude li{ena svake mo}i) da silom dràvnih zakona vr{i pritisak na gra|ane i da ih primorava na crkveno, versko ili nacionalno opredeqewe. Tako je nastalo ono {to se u re~niku zapadne demokratije naziva gra|aninovom “slobodom savesti”. Dràva nema vi{e ni{ta od “milosti Boìje”, nego je iskqu~ivo i u potpunosti zavisna “od voqe naroda”. Ona je lai~ka (svetovna). Oslobo|ena ideologije (teorije o vlasti duhovne ili magijske zajednice) dràva je postala ~isto pravna ustanova. (Zna~i: nije vi{e nacionalna, ni verska ni ideolo{ka). Sve {to se ti~e ideologije pa ~ak i nacije, vere ili li~nog ose}awa sveta – ostaje gra|aninova “privatna stvar”, dok je ranije, u protestantskoj dràvi-monarhiji, vera bila ~ovekova dràvna obaveza, isto onako kao i vojna ili poreska obaveza, zbog ~ega ~ovek nije mogao ni biti gra|anin–sugra|anin (civis, citouyen), nego samo podanik. Duhovno iskustvo Pravoslavqa

Dràvna obaveza mora biti regulisana zakonom. Zakon je opis postupka (dopu{tenih ili pak zabrawenih i ka`wivih). To su postupci koje ~ovek, tako pisane, moè uvek da ponovi ili da ih izbegne. ôvek, dakle, o wima odlu~uje. Zato je i odgovoran. Po tome se zakon (kao i pravna dràva) ograni~ava samo na ono {to je u ~ovekovoj mo}i odlu~ivawa, tj. na ono u ~emu se ogleda ~ovekova sloboda. Utoliko je Hegel, teè}i da u “veri” na|e oslonac dràve, imao pravo {to je “veru” sveo na postupke (obrede ili postupke obi~ajnosti), koji, uve`bavawem, mogu da se nau~e, da se navikom prisvoje kao qudska priroda obi~ajnosti. 186

Monarhija i nacija

Ali ti postupci nisu vera, jer vera je ose}awe, duh. Zato je odvajawem monarhije (kao verske ili nacionalne institucije) od dràve (vlasti zakona) povu~ena odlu~na razlika izme|u vere i nacionalnog ose}awa, s jedne strane, i postupaka vere, manifestacija kojima ~ovek iskazuje svoju nacionalnu pripadnost, s druge strane. To razlikovawe je uo~ila tek filozofija egzistencije. Ali je to u woj ostalo nedovr{eno, neoblikovano, protivure~no, tako da se jasno razlikovawe izme|u duha (ose}awe vere ili nacije) i postupaka obi~ajnosti moè o~ekivati tek onda kada se u evropskoj filosofiji (ovde nagla{avam “S”: filosofiji) pojavi jasna svest o duhovnom iskustvu Pravoslavqa! Jer da u pojavi vere nema one slobode (~ovekove mo}i odlu~ivawa), to su zapazili i Luter i pokreta~i Reformacije, kad su ustali protiv papskog (kasnije i hegelskog) izjedna~avawa vere sa postupcima slobode (postupcima o kojima ~ovek odlu~uje i koji zato mogu da budu zakonom opisani i normirani). Ali od toga Luterovog zapaàwa – da vera nastaje u ~oveku samo od Boga, a ne iz razloga koje bi ~oveku saop{tili drugi qudi; da vera nastaje samo kad je u ~oveku stvori sam Bog... – od toga Luterovog zapaàwa nije mogao daqe da ode ni najdubqi mislilac evropske protestantske tradicije, Hajdeger! Krajwi ishod odvajawa monarhije od dràve je, dakle, dat u samoj pojavi nezaobilaznih i nere{enih pitawa: prvo – {ta je vera? (kao ose}awe!); drugo – {ta je nacija? (kao ose}awe i svest istorije!); tre}e – {ta je duh? (za razliku od onog {to se u Hegela javqa kao “Apsolutni duh”, “objektivni duh” i kao predmet fenomenologije koja prikazuje tobo`wi “razvoj duha”); ~etvrto – {ta je egzistencija? (kao osmi{qen ìvot individue i povremeno doga|awe li~nosti, koje je mogu}e samo u transcendenciji, samo pred Bogom, u religiji); 187

ISTORIJA

I VERA

peto – kako je mogu}e da ne{to postoji, tj. da postoji kao bi}e u samom sebi (van svakog i pre svakog odnosa)? [ta zna~i biti, postojati? {esto – kako je mogu}a qudska zajednica? (kad se zna da dràva, kao vlast zakona, i jezik, kao sporazumevawe – to nisu). Svetska misija Pravoslavqa Pred svim tim pitawima su se kulture zapadnih demokratskih nacija na{le tek posle odvajawa monarhije od dràve. Jer tek tada se ~oveku pruìla i prilika da sagleda samu snagu i ìvotnost nacije ili Crkve; tek tada su one iskrsle kao pitawe i sudbina same ~ovekove li~nosti i wegovog identiteta (tj. da se, izvan svakog mehanizma mo}i, poistoveti sa pokolewima sunarodnika). Ali na ova pitawa evropska kultura ne}e mo}i da odgovori bez aktivne pomo}i Pravoslavqa, ukoliko Pravoslavqe oìvi istovremeno kad i svest Evrope o krizi! Ona }e ~ak morati da traì pomo} od Pravoslavqa, svesna da je do{lo vreme pokajawa za ono {to je zapadna monarhija, jo{ od vremena Karla Velikog, u~inila na cepawu hri{}anskog sveta. A da bi tu svoju ulogu Pravoslavqe u evropskoj i svetskoj civilizaciji moglo da odigra, ono se ne moè pojaviti pred svetom kao institucija monarhije (zamena za pravoslavnu crkvenu autokefaliju, monarh kao “glava Crkve”, institucija dovoqna protestantizmu) nego samo kao institucija Hristove Crkve! A u woj svojom duhovnom snagom deluju monasi i crkveni sabori, a ne kraq i wegova intelektualna elita zapadnog tipa (svejedno da li rimokatoli~kog ili protestantskog). A sad o jo{ nekim zna~ajnim sklonostima i osobinama protestantizma, jer nam – posle vekovnih sukoba ovde sa papizmom, rimokatolicizmom i unija}ewem – predstoji neizbe`ni susret i sa protestantizmom i wihovom kulturom (demokratskom, diplomatskom i verski ravnodu{nom, ~ak 188

Monarhija i nacija

zbuwenom). Taj susret }e nam biti i neizbeàn i potreban: kad nam Evropska zajednica dopusti da se, posle decenija tito-komunisti~ke vlasti i nekoliko godina sukoba sa Evropskom ekonomskom zajednicom, kona~no vratimo u Evropu. Opasna protestantska tradicija Razvijaju}i pojam monarhijske dràve (a razvijaju}i ga iz tradicija evropske metafizike i metafizi~ke teologije), Hegel izvodi taj “nordijski princip germanskog carstva”. A to je jedinstvo vere, lepote, istine i podani~ke odanosti dràvi uz obi~ajno po{tovawe “boànskog autoriteta monarha”, koji je, ipak, izveden iz “orijentalne despotije”, jer iz te despotije po~iwe razvoj koji }e se logi~no i neizbe`no zavr{iti u kona~nom stupwu toga razvoja u “nordijskom principu” i obi~ajnosti “boànskog autoriteta monarha” kao dràvne vlasti. U istoriji je, naime, za Hegela, isto kao i u logici: zakqu~ni i po~etni stav (ili stupaw razvoja) se podudaraju zato {to su u zavr{nom stavu samo izri~e ono {to je bilo sadràno (ali samo podrazumevano, neizre~eno) ve} i u po~etnom stavu. Tako je Hegel izjedna~io “hod istorije” sa “hodom mi{qewa”, pri ~emu se – da bi to izjedna~ewe bilo mogu}e i ubedqivo – morao ograni~iti samo na one pojave u kojima se ogleda istovetnost “realnog sa racionalnim”: recimo, u poistove}ewu realnosti obreda (jezika, iskaza i manifestacije verovawa) sa samom “racionalnom” tajnom vere (koju Hegel prikazuje kao ne{to racionalno; ba{ kao {to i metafizika prikazuje Boga kao mi{qewe–znawe!) No, da li je ovde samo logika navela Hegela da poreklo i “plemeniti pedigre” germanskog carstva potraì na Orijentu, na Istoku, pa i u samoj “orijentalnoj despotiji? Za{to ba{ u despotiji? Pa zato {to je ono jedinstvo na kojem Hegel i metafizi~ka teologija toliko insistiraju – je189

ISTORIJA

I VERA

dinstvo vere, ose}awa, lepote, istine, obaveze, dràvne prinude, ose}awa pripadnosti – mogu}e samo verom (metafizi~ki obrazloènom, logi~ki neoborivom verom) i odano{}u “boànskom autoritetu” i sveznawu orijentalnog despota. Razvoj do germanske obi~ajnosti je samo u tome {to se ~ovek vi{e ne raspiwe “izme|u qubavi i du`nosti” (kao u Grka i Rimqana). A ne raspiwe se zato {to pitawa intime i li~nosti smatra “prevazi|enima”. On je “napredovao” toliko, da se vi{e tim “fantazijama sentimentalnih du{a” ne bavi! On je racionalan, logi~an u veri kao bazi dràve. Uostalom, u nema~koj kulturi su uvek bili prisutni egzoti~ni tonovi simpatije za mehanizme mo}i u islamskoj pro{losti i kulturi: to jo{ od vremena svetog rimskog germanskog cara Fridriha Barbarosa (1152–1190) do Getea! O sukobu Barbarose s papstvom (u borbi “za investituru”), o wegovim simpatijama za islam i o te`wama da izvr{i neku sintezu islama, katolicizma i principa rimskog carstva (ali svetog, a ne rimskog vizantijskog) pi{e – tako|e sa simpatijama – i Bertran Rasel, u svojoj “Istoriji zapadne filozofije” u glavi XII (Dvanaesti vek zapadne evropske misli i filozofije, kwiga II, gl. XII, XIII vek). Te simpatije se onda odràvaju kroz celi Sredwi vek, pa onda i u Novom veku: Gete je imao velike simpatije za islam; nije mu smetala “orijentalna despotija” Turske, kao {to nije smetala ni protestantskim kraqevima. Najzad, Herman Hese (u Sidarti, u Hodo~a{}u na Istok itd.) upu}uje nema~ku misao na weno izvori{te, na Istok, gde ona treba da se obnovi i oja~a za nove napore i podvige, kako bi bila u stawu da ujedini Evropu i svet pod svojim vodstvom! (Setimo se i [openhauera, pa i Ni~ea i wegovog dualiste “Zaratustre”!). Nema~ka kultura (kao celina, ne govorim o izuzetnim pojedincima) ne razume Pravoslavqe i sklona je da se zainteresuje samo ukoliko ga poistove}uje s islamom, ba{ kao i [pengler: za wega su Vizantija i Arapi isto! 190

Monarhija i nacija

Pravoslavqe i metafizi~ka tradicija Zapada Malo je wih koji su skloni da Rimsko pravo – tu osnovu svega {to je na Zapadu civilizacija! – sagledaju kao vizantijsku pravoslavnu tvorevinu! (Dante je to znao, pa je V, VI i VII pevawe Raja posvetio caru i svetitequ pravde, Justinijanu). U Rimskom pravu je potvr|ena li~nost ~oveka pojedinca: pravo sluì za pojavu li~nosti, a ne za oboèwe dràve. Dràva je u Rimskom pravu samo instrument za{tite prava ~oveka. A instrument ne moè biti svetiwa. Zato se Vizantija ne naziva “svetim rimskim carstvom” (svetom dràvom), nego Carstvom pravoslavnih Rimqana (rimskih gra|ana!). Sveta moè da bude samo Crkva: odvojena od dràve, jer je svetiwa ~ovek, tajna wegove li~nosti, a ne dràva! Karakteristi~no je, me|utim, da Hegel prikazuje “nordijski princip” germanskog carstva kao princip koji nastaje negacijom (“preìvele”) moralnosti i svetiwe li~nosti! Zato nije ~udo {to protestantske monarhije (tada jo{ kao monarhijske dràve), tokom ~itave na{e istorije, brane na Balkanu “status kvo”: smatraju da su legitimitet, red i civilizacija na Balkanu zajam~eni samo ~uvawem turskog carstva, protiv te`wi “necivilizovanih pravoslavnih naroda” da se oslobode! Protestantske dràvne monarhije su se lako sporazumevale sa “orijentalnom despotijom” Osmanlija, ali nikad nisu pokazivale razumevawe za oslobodila~ke te`we pravoslavnih balkanskih naroda. Pa i danas je ta tradicija ìva: ~ak i u demokratiji! Uostalom, protestantske zemqe ne odre|uju svoj odnos prema drugim nacijama (pa i nama) po na~elima demokratije, nego po na~elima imperije, nacije i tradicije. A demokratijom se odre|uju samo unutra{wi odnosi gra|ana protestantske zemqe. Wihova demokratija nije za druge! 191

ISTORIJA

I VERA

NI DEMOKRATIJA BEZ NACIJE, NI NACIJA BEZ DEMOKRATIJE Revolucija je spre~ila ne toliko samu pojavu demokratije, koliko obnovu nacije u demokratskom poretku. Sama demokratija ne moè da stvori zajednicu (naciju)u kojoj se smisao ìvota ne}e iscrpqivati u materijalnom blagostawu. A nacija bez demokratije je bolest dru{tva. Stoga je osnovni problem moderne civilizacije: kako ostvariti wihov spoj, pa tako i pravu qudsku zajednicu? [ta bi monarhija – da bi bila osmi{qena – trebalo i mogla da nam vrati od svega onog {to nam je komunizam oduzeo ili od svega onog ~ega nas je li{ila revolucija? To su nacija i demokratija. Ili prosto: nacija u demokratskom poretku, u demokratiji kao demokratskoj dràvi. Jer revolucija je spre~ila ne toliko samu pojavu demokratije, nego obnovu nacije u demokratskom poretku. Demokratija je dràva, a nacija je dru{tvo. Demokratija i nacija ne mogu biti isto zato {to – kako nam je poznato (a u sociologiji davno utvr|eno) – dràva i dru{tvo nisu isto. Isti~u}i tu razliku, sociolozi (ne samo marksisti) ukazuju na dràvu kao instituciju ili “oblik ~ovekove otu|enosti” a otu|enost je odsustvo dru{tvenosti (zajednice): u demokratiji o~igledno odsustvo. * Tekst se prvobitno pojavio u: Osmica, br. 627, od 20. maja 1992.

192

Ni demokratija bez nacije, ni nacija bez demokratije

Nacija je poseban oblik dru{tvenosti (dakle, “neotu|enosti”) ~ovekove; poseban oblik neke prisnosti me|u qudima, ~ak prazni~no i sve~ano doìvqene prisnosti (zajednice). Mi jo{ uvek ne znamo (ili nemamo sklonosti da saznamo) {ta je nacija i kakva je to zajednica, ali znamo da je ona ipak zajednica i da je zato ~ovek u woj oslobo|en od one mu~ne “otu|enosti” i usamqenosti. Problem moderne civilizacije (pogotovo Novog svetskog poretka) nije kako da se domognemo demokratije (u woj nema nikakve tajne), nego kako da se u toj demokratiji sa~uva zajednica, kako da se dospe u spoj (sad ve} tajanstveni spoj) nacije i demokratske dràve (zajednice i demokratske dràve)? Jer kad Hajdeger govori da je “demokratija prekratka”, on time ukazuje na nemo} demokratije (same demokratije!) da postigne zajednicu, da se iz wenog (demokratskog) “horizonta” pojavi bi}e (bitije) zajednice, nacije. Lako }emo za demokratiju: ona, kao liberalizam, moè i bez zajednice! Ali {ta je sa bitijem zajednice? Revoluciju i komunizam ne ugroàva demokratija ve} nacija Mi sad o~ekujemo da nam monarhija donese demokratiju. No da li }e nam doneti zajednicu, bitije zajednice?! Ili, jo{ bliè, spoj nacije (bitija zajednice) i demokratske dràve?! Jer je mogu}e da u demokratiji nacija ostane potpuno razbijena ili da je nema. Smisao demokratije moè da bude tada samo boga}ewe (trì{te kao realna osnova i okvir demokratije), ili samo pove}awe ìvotnog standarda, dru{tva blagostawa i potro{we – ukoliko se i taj smisao ostvari. Ta demokratija sasvim dobro i efikasno funkcioni{e i bez monarhije, pa i bez nacije. No, u ~emu bi bila istorijska uloga monarhije i kakav bi bio smisao monarhije? (Mi danas ne traìmo monarhiju radi monarhije). 193

ISTORIJA

I VERA

Svakako u tome da bude institucija nacije: da nacija, koja nije institucija, dobije u monarhiji i svoju instituciju. Svrha i smisao monarhije bi, po slutwama nacionalista i patriota, morala da bude nacija, jer samo ona moè da monarhiji daruje nekakvo dostojanstvo. Ve} smo rekli da je Hegel u monarhiji naslu}ivao neku “boànsku tajnu” (tj. “boànski autoritet”). Ali taj autoritet ne dolazi monarhiji od we same, nego od nacije (od “objektivnog duha” nacionalne obi~ajnosti ili dru{tvenosti) koja monarhiju ustanovquje. Jer tajna (tajna monarhije) nije u monarhiji, nego u naciji: kao {to tajna episkopa ili tajna papskog autoriteta ne moè biti u papi (monarhu nad monarsima Zapada), nego samo i tek u Crkvi – ako tu tajnu uop{te naslu}uju! Mi se opet vra}amo na osnovni problem savremene civilizacije: kako demokratiju spojiti s nacijom, kako da se u demokratiji pojavi ona spontana ~ovekova dru{tvenost koju nazivamo “bi}em” nacije (bitije nacije) ili, ta~nije (a mawe pretenciozno od onog “kako spojiti”): kako je mogu} i kako se zbiva i ra|a spoj nacije i demokratije (nacionalnog dru{tva i demokratske dràve)? Kako se pojavquje nacija ako znamo da iz te pojave mora da se iskqu~i svaka prinuda? Su{tina Marksovih zahteva (kao i dana{weg Novog svetskog poretka!) nije u tome {to bi on bio protiv demokratije, nego u tome {to je bio protiv nacije: za demokratiju bez nacije i protiv nacije! Pa i danas se revolucionarno–marksisti~ko poreklo demokratske inteligencije (u poznatim “NVO”) jasno otkriva u demokratizmu bez dru{tvenosti, tj. bez nacionalnog stava i bez nacionalne solidarnosti. Nesumwivo je da su revolucionarni pokreti (i u svetu, i u Rusiji i u nas!) osvajali inteligenciju demokratijom (radikalno demokratskim zahtevima), jer revoluciju ne ugroàva demokratija, nego tek nacija. Revolucionarno-marksisti~ka inteligencija je zato lako prihvatila demokratiju – pa i u wenom evropskom, trì{nom izdawu, demokratiju 194

Ni demokratija bez nacije, ni nacija bez demokratije

“buròasku”, onu bez ikakvog duhovnog smisla – jer tu demokratiju lako usmerava protiv nacije i protiv spoja demokratije s nacijom (~ime je demokratiji oduzeta ìvotnost). I obratno: nacija bez demokratije! Autoritarna ili, ~ak, totalitarno usmerena nacija, koja se danas javqa kao bolest dru{tva, ima dugu tradiciju u monarhiji koju smo ve} prikazali kao hegelsku: arhajsku, azijsku, despotsku, apsolutisti~ku, “germansku” (takva monarhija je bila i ruska). Marks, s jedne strane, i apsolutna monarhija, s druge, podjednako iskqu~uju spoj nacije i demokratske dràve. Tako Ber|ajev – u kwizi “Ruski izvori komunizma” – nalazi ono {to je zajedni~ko u ruskom apsolutizmu i ruskom revolucionarnom pokretu: demokratija revolucionara je bezsadràjna i zato besmislena i beìvotna, te lako nestaje ili “odumire”, nesposobna da se odupre totalitarizmu! A prinudna nacija poniàvaju}a i lako izaziva ~oveka na revolt. Opiru}i se naciji (“naciji”, autoritarnoj zajednici) koja ga li{ava prava, ~ovek spontano nalazi izlaz u iracionalnom gnevnom i strasnom revolucionarnom pokretu. Kad kaèmo “spontano”, mislimo ba{ to: iracionalno, bez nekog intelektualnog napora i bez intimne duhovnosti. O tome svedo~i sva ruska kwièvnost 19. veka: najizrazitije likove kwièvnosti ~ine upravo likovi takve ruske inteligencije, “Nihilisti” koji su to po svom neverovawu u mogu}nosti qudske zajednice, tj. u mogu}u pojavu “bitija” zajednice. Wihov nihilizam se izraàva i u wihovom cinizmu: mogu}nost qudske zajednice vide samo u “materijalnim interesima” (tzv. klasnim, stale{kim), pa tako “obja{wavaju” ne samo rod, pleme i naciju, nego i samu Crkvu: vera je “izraz materijalnih”, svetovnih interesa! Za nihiliste je nacija (kao i Crkva) svetovni fenomen. A to zna~i da zajednice nema! (Svetovnost je otu|enost). 195

ISTORIJA

Oktobarska revolucija – negativni nastavak carskog apsolutizma

I VERA

U prikazu kulturne istorije Rusije Ber|ajev potvr|uje nalaze najistaknutijih ruskih istoriografa, me|u wima i takvih kakav je bio Plehanov: najve}a smetwa obnovi, preporodu, ja~awu, optimizmu i poletu ruskog ~oveka, u ruskoj naciji, bila je u odsustvu demokratije. Koliko god nacija, uostalom, kao i Crkva – samim dostojanstvom li~nosti ~oveka ukqu~enog u naciju ili u Crkvu – ose}a potrebu za demokratijom, kao zdravqe za ~istim vazduhom, toj potrebi se protivila ruska monarhija. Ona je podràvala nacionalnu ideju, ali bez demokratije, dok je revolucionarna (zapadwa~ka) inteligencija traìla demokratiju odbacuju}i naciju. Rusija je u svojoj kulturnoj istoriji bila raspeta izme|u dva suprotna pola koja su podjednako bila protivna spoju nacije i demokratije. Zato je Oktobar (Oktobarska revolucija) samo nastavak onog istog {to se zbivalo i u carizmu: suprotstavqawa nacije i demokratije! Ili, {to je isto, suprotstavqawe Crkve (hri{}anstva, vere) i demokratije. îtava ruska istorija, od vremena kad Moskva, posle pada Carigrada (g. 1453), postaje “Tre}i Rim”, obeleèna je jednim grehom koji je nastao time {to je pogaèno osnovno na~elo Justinijanovog prava i Carstva pravoslavnih Rimqana (Vizantije): harmonija (ili simfonija) Crkve i dràve (dogmata i zakona, vere i pravne svesti, mona{tva i dràvne sile). Javqaju}i se kao govor ili znaci same su{tine i dostojanstva ~ovekove li~nosti, verska ili nacionalna ose}awa (a ona su ti znaci su{tine) stalno su izloèna prinudi dràvnog birokratsko–carskog zakona i tako li~nost ~ovekova, ono {to je u Hri{}anstvu najsvetije, biva unièna. A prema toj uniènosti ~ovek ima samo dva izbora: ili da bude apati~an, podani~ko–birokratska “mrtva du{a” (koja se odrekla svesti o slobodi i dostojanstvu ~ove196

Ni demokratija bez nacije, ni nacija bez demokratije

ka), ili da svoju du{u “oìvqava” i “spasava” gnevom, o~ajem, revoltom, pa i zlo~inom; da se koleba izme|u likova Gogoqa i Dostojevskog. ôvek se tako odri~e zajednice sa “Bogom Koji ~oveka poniàva” i, u svom prkosu postaje humanist, tj. progla{ava sebe (~oveka) za boànstveno i “meru svega”. Humanizam je, nasuprot teizmu, nastao iz vekovnog odbijawa Crkve da bude u harmoniji sa demokratskom dràvom. Tako A. Kami, pozivaju}i se na ruske istoriografe (pa i na N. Ber|ajeva), kaè u svojoj “Pobuni ~oveka” (u zavr{nom pasusu poglavqa “Individualni terorizam”) slede}e. Prihvatawe ìvota bez vrline “Ruska inteligencija se”, kaè Kami, istih 30–ih godina 19. veka kad i francuskim autorima, zanosi [elingom, pa 40–ih godina Hegelom, a u drugoj polovini 19. veka nema~kim socijalizmom proizi{lim iz Hegela (pogotovo posle 1872. kad je na ruski preveden Marksov “Kapital”). Ruska omladina preta~e tada u apstraktne nema~ke misli neumerenu, prekomernu silu svojih sopstvenih strasti i tako svojim ìvotom oìvqava te ina~e mrtve nema~ke ideje. Humanizam, religija ~oveka (kao “~oveko–boga”) koju su u odgovaraju}im formulama ve} bili iskonstruisali nema~ki doktori filozofije, bila je nemo}na sve dok nije na{la i svoje apostole i mu~enike. A to su bili ruski hri{}ani (poniène i uvre|ene du{e ruskih hri{}ana) koji su se odrekli svoje prvobitne, izvorne hri{}anske misije (Pravoslavqa). Da bi bili apostoli i mu~enici filozofskih ideja nema~kog humanizma (tj. anti–teizma), oni su morali prihvatiti pre svega to da ìve ”bez transcendencije i bez vrline”... A “bez transcendencije” zna~i: bez vere u ne{to iznad ~oveka, u Nebesko Carstvo, u tajnu koja daje dostojanstvo i samoj su{tini ~oveka. To zna~i: bez duhovnosti ili, kako 197

ISTORIJA

I VERA

se u nas Srba kaè, bez Zaveta. Kako je i zajednica me|u qudima mogu}a samo kao zavetna (po transcendenciji, iznad svakog “materijalnog”, svetovnog ili zemaqsko–telesnog interesa), to je mlada i gnevna ruska inteligencija, odri~u}i se cara i “jedine”, carske crkve i nacije, odrekla i svaku mogu}nost qudske zajednice. U tome se, me|utim, od cara i carske ideologije razlikovala samo time {to je iskreno odricala mogu}nost zajednice koju je carska ideologija neiskreno propovedala, a iskreno prezirala. (A to licemerstvo carske ideologije }e Ber|ajev prikazati u liku Pobjedonosceva). Istoriju ruske monarhije i treba, kao Ber|ajev, prikazivati istovremeno i uporedo sa istorijom ruske inteligencije koju je, za svoje potrebe, a onda i protiv sebe, odnegovao ruski carizam. U toj istoriji je sama hri{}anska vera, ~isto Pravoslavqe, u neprekidnom (nekad skrivenom, nekad otvorenom) sukobu i sa carizmom i sa inteligencijom nastalom u tome carizmu, posebno sa tzv. “~inovni~kom inteligencijom” i tzv. “razno~incima”. Vera i dràva su u sukobu, te zato dobar ~inovnik ne moè biti dobar vernik: mora da bude “mrtva du{a” (koja }e biti model i za Lewinove boq{evi~ke kadrove). U toj istoriji se javqa pokret obnove vere: u pravoslavnom slavjanofilstvu (koje je pokazalo silnu simpatiju i razumevawe upravo i samo za Srbe me|u slovenskim narodima). Taj pokret obnove vere je prividno u sukobu s pokretom ruskih “zapadwaka”. Kaèmo “u prividnom”, jer }e se najzad pokazati da su ruski “zapadwaci” otkrili vrednost i dubinu Pravoslavqa tek kad su traìli da se vera i nacija spoje s demokratijom i demokratskom dràvom. Sukob slavjanofila i “zapadwaka” ruske inteligencije zavr{en je tako obostranom sve{}u da problem Rusije i wene nacionalne i verske obnove moè biti re{en samo spojem nacije i demokratije. Taj spoj }e poku{ati da ostvari Ruska Februarska Konstitucija, 1917. godine. 198

Ni demokratija bez nacije, ni nacija bez demokratije

Revolucija je rezultat prezira i prema ~ovekovoj li~nosti i prema naciji U toj istoriji Ber|ajev i ruski istoriografi (a po wima i Alber Kami) pokazuju da je ruski revolucionarni socijalizam nastao iz nihilizma i da se u tome socijalizmu krije nihilizam, nihilisti~ka, antireligiozna religija (metafizi~kog prezira ~ovekove li~nosti). Ruska inteligencija nije bila svesna da svojom mr`wom na Boga poga|a zapravo samo Satanu, jer ~ovek u svom Grehu, u svom o~aju (tj. neverovawu!) ne razlikuje Boga od Satane, An|ela od Zmije. A za tu zabunu je kriva bila monarhija koja je odbijala da bude ~uvar harmonije izme|u nacije i demokratije, Crkve i dràve. U toj istoriji se i populizam javqa iskqu~ivo kao anarhija, kao pokret “ulice”, bez predstave o tome da je demokratija mogu}a samo kao demokratska dràva. To se u na{oj srpskoj istoriji moglo videti nedavno: u pokretu [ezdesetosma{a koji i danas dominiraju opozicionom javnom scenom (pa i vladaju}om), kao i Gazimestan i U{}e (1989)! U toj istoriji nacionalnu svest i naciju kao vrednosti i kao qudsku zajednicu ~uvaju samo ruska kwièvnost (i ruski monasi). Nacionalna nije ni dràva, ni monarhija, pa ~ak ni “Sinodalna” carska crkvena jerarhija (kler, “belo duhovni{tvo”). Nacionalni su samo kwièvnost, poezija – i mona{ki podvig. Ne inteligencija – koja ìvi po apstrakcijama filozofije (metafizike) – nego ba{ samo kwièvnost, poezija, pozori{te (i mona{tvo). Jer inteligencija je pojava i otelotvorewe metafizike (ideologije nihilizma i racionalnog projekta nemogu}e zajednice), a kwièvnost, umetnost, pozori{te (i mona{tvo) su pojava duha, ose}awa. Jer inteligencija, u svojoj metafizici, traì vrlinu u “o~i{}enosti uma od svakog ose}awa”, dakle, i od saose}awa, sau~e{}a, Pri~e{}a i solidarnosti, zajednice qudi sa Bogom. 199

ISTORIJA

I VERA

Tako se nacija, kao duhovna zajednica, javqa samo u ruskoj kwièvnosti, i to kao proro{tvo, dakle, kao budu}nost, kao Crkva ili Sveta Rusija koja tek treba da do|e! Nacionalna ustanova – u spoju nacije s demokratijom – nije, dakle, monarhija, nego kwièvnost, poezija, Pu{kin, Gogoq, Turgewev, Tolstoj, Dostojevski (i mona{ki likovi), te je naciji potrebna demokratija u pravo onako kako je potrebna stvarala{tvu (veri, zanosu, sabranosti ~ovekovoj, kwièvnosti, umetnosti, poeziji)... Smisao demokratije se, na taj na~in otkriva ne u trì{tu (kao danas u Novom svetskom poretku), nego kao duhovni: u kwièvnosti, u poeziji, u molitvi, u duhovnosti, u smirenosti, u bestra{}u, u praznovawu i slavqewu bitija, u zajednici: u Crkvi! A na trì{tu se otkriva samo ekonomski smisao demokratije, zapadni smisao demokratije, koji je nedovoqan za obnovu vere i nacije. Ber|ajev tako otkriva su{tinu ruskog marksizma, za razliku od klasi~nog: tek ruski marksizam je otkrio su{tinsku te`wu Marksove misli i wegovog intelektualizma (oboàvawa ideologije). Ta te`wa je usmerena protiv nacije (i to ruske i, uop{te, pravoslavne!), te je komunizam protiv demokratije samo kad je to nu`no da se spre~i obnova vere i nacije. A kad je “opasnost” pojave nacije i vere kona~no otklowena, kad je mogu}nost nacionalne i verske obnove svedena na minimum, marksisti i svi ostali metafizi~ari lako pristaju na to da budu korifeji i {ampioni demokratije (naravno, samo u wenom trì{no–ekonomskom, zapadnom smislu). Haos je najve}a {ansa svake revolucije I kad je, istorijom carizma i wegove inteligencije, kona~no postignuta protivure~nost carske nacionalnosti i anacionalne demokratije, onda se pokazala i nemogu}nost istinske zajednice. U toj nemogu}nosti narod se javqa samo kao “pu~ina, stoka jedna grdna”, kao gomila bez fizionomije, 200

Ni demokratija bez nacije, ni nacija bez demokratije

gomila koja je masa. Pojava takve gomile je haos. A haos je najve}a {ansa svake revolucije, svakog totalitarizma... Taj haos je dovoqan da se pojavi ono {to se i pojavilo ruskog Oktobra 1917; Lewin nije ro|en iz ruske duhovne istorije, nego iz haosa: kao Titani, podzemna boànstva Zla, sinovi Zmije (Aspide). Ocem toga haosa smatra me|utim, Ber|ajev rusku apsolutnu monarhiju. To kaè Ber|ajev, hri{}anin! Prototip Lewina nalazi Ber|ajev u li~nosti Konstantina Petrovi~a Pobjedonosceva (Moskva 1827. – SanktPetersburg 1907.). To je li~nost u ~ijem ìvotu, stilu i politici se najreqefnije otkriva kakav je bio poloàj nacije i Pravoslavqa u apsolutnoj monarhiji Rusije. Po{to je, po samoj pravoslavnoj harmoniji Crkve i dràve, monarh duàn da bude ~uvar te harmonije, za {ta ima blagoslov Crkve, to je razumqivo da je institucija patrijarha, u pravoslavnoj monarhiji, starija i zna~ajnija od kraqa, odnosno cara. To, me|utim, ne podnosi monarh samodràc (“samovladac”, kako kaè Wego{, u “Lu~i Mikrokozma”). Zato je Petar Veliki ukinuo instituciju patrijarha i propisao da na ~elu Crkve stoji carsko ~inovni~ko telo koje se u Rusiji nazivalo “Svjatej{i Sinod”, a na ~elu toga sinoda (~ije ~lanove je imenovao car) bio je “General–ober–prokuror”: izrazito nema~ka protestantska, apsolutisti~ka (cezaropapisti~ka) funkcija. Uzor toga “general–ober–prokurora” bio je pomenuti Pobjednoscev o kojem Ber|ajev govori u svojoj kwizi “Izvori i smisao ruskog komunizma”; a na samom zavr{etku VI poglavqa, “Ruski komunizam i revolucija”, upore|uje Pobjedonosceva s Lewinom. Naziva ga Lewinom Ruske sinodalne carske Crkve i nacije. Opisuje ga kao velikog intelektualca, ali mizantropa i, zaista, mrtvu du{u; kao ~oveka koji je zapravo bio nevernik, a postavqen da upravqa Crkvom Pravoslavqa! Pobjedonoscev je – nihilist: ne veruje u ~oveka i smatra ~ovekovu prirodu stupidnom i bezvrednom”, dakle, nikako bogolikom ili hristolikom (~ak ni kad je o~i{}ena 201

ISTORIJA

I VERA

od strasti i pri~e{}ena). Ne veruje u mo} Svetih Tajni. Ne veruje, zato, u Crkvu, kao ni u naciju, zavetnu zajednicu. Prototip Velikog Inkvizitora Dostojevskog nije bio u Seviqi, ili u Vatikanu, nego tu, u Sankt–Petersburgu: odatle se mogla ~uti najodlu~nija osuda one svesti o ~ovekovoj slobodi na koju ~oveka upozorava i poziva sam Hristos. Pobjedonoscev je Hristomrzac, kao i bilo koji ruski revolucionar-intelektualac (inteligent). On je `rec religije inteligencije. A bio je najistaknutiji ~lan Krunskog saveta. Teoreti~ar monarhizma, po tome tada najpoznatiji u Evropi; profesor prava (dràvnog i crkvenog), koji je verovao u Boga nehri{}anski, pod uslovom da tom verom poja~ava svoj prezir prema ~oveku (Crkvi, naciji i demokratiji). Smatrao je, dakle, veru i naciju nespojivom sa demokratijom. Zato Ber|ajev kaè: “Komunisti~ka dràva Lewina bila je isto tako autoritarna i autokratska kao i carska imperija s Pobjedonoscevom na ~elu Sinoda... Tako su dva ruska ekstrema, ekstrem reakcije monarhizma i ekstrem revolucije inteligencije, bila saglasna u istoj formuli”, tj. u istom preziru prema tajni, su{tini i dostojanstvu ~ovekove li~nosti! Zato je ruski monarhizam (u spoju sa episkopalizmom, pravoslavnim “papizmom”) onemogu}avao i samo pojavu autenti~ne pravoslavne nacionalne elite, autenti~nog aristokratizma pravoslavne sabornosti, parohijske liturgijske zajednice. A monarhija bi – to je wen smisao! – morala da bude institucionalizovani izraz, ~uvar i zastupnik pravoslavne (parohijske) sabornosti nacije, autenti~nog elitizma i aristokratizma, te se zato pitawe monarhije, pravoslavnog ~uvara harmonije izme|u nacije i demokratije (zajednice i li~nosti), mora pre svega postaviti kao pitawe: kakva da bude ta elita koja }e ~uvati i zastupati pravoslavnu monarhiju? Elita na koju }e se monarhija, u ~uvawu pomenute harmonije, oslawati? 202

Ni demokratija bez nacije, ni nacija bez demokratije

Povratak Konstituciji, pravoslavnoj monarhiji Komunizam i revolucija presecaju istoriju (predawe i kontinuitet) nacije i, ~ak, izbacuju naciju iz istorije. Otkloniti komunizam i revoluciju zna~ilo bi, prema tome, vratiti se u istoriju. Na {ta i ~emu bi trebalo da se vrati Rusija? Svakako na ono mesto gde je bila zate~ena Lewinom i revolucijom! Da li je to bila monarhija? Ne, nego Konstitucija (harmonija demokratije i pravoslavne parohijske sabornosti)! Rusku apsolutisti~ku monarhiju nije sru{ila Lewinova revolucija (Oktobarska), nego Ruska Februarska Konstitucija g. 1917, dakle bez Lewina i boq{evika, i pre Oktobra! To je Konstitucija koja je naknadno – a pogre{no, ideolo{ki i komunisti~ki tendenciozno – nazvana “buròasko-demokratskom” (februarskom) revolucijom. Ali, to nije bila ni revolucija (su{tinski nespojiva s Konstitucijom), niti je bila buròaska (“buròaskodemokratska”), nego je, naprotiv, zna~ila uspostavqawe pravne dràve koja je trebalo da bude spoj nacije (nacionalne obnove) i demokratije. Inspirator i nosilac Konstitucije bila je aristokratska elita koja je, uprkos apsolutisti~kom carizmu, bila verna svojoj tradiciji od vremena Pu{kina i dekabrista (demokratskih aristokrata), pa pravoslavnih slavjanofila, i tako sve do Kadeta (pravoslavnih Konstitucionalnih demokrata). Konstitucija je zna~ila – ili je trebalo da zna~i (da se odràla) – obnovu nacije, obnovu vere, obnovu Crkve, podsticaj za stvarawe nove elite, obnovu patrijar{ije i patrijar{ijskog dostojanstva (koje je – odvojeno od dràve – ipak, iznad carskog, odnosno kraqevskog dostojanstva). Lewinova revolucija nije sru{ila apsolutizam i apsolutnu monarhiju, nego tu Februarsku konstituciju koja 203

ISTORIJA

I VERA

je sru{ila apsolutnu monarhiju (i zatraìla ustavnu monarhiju). Za stvarawe nove, pravoslavne ruske monarhije bilo je potrebno da se prethodno konstitui{e narodna elita Rusije, nova mona{ko narodna elita, koja bi bila u stawu i da obnovi pravoslavnu rusku nacionalnu monarhiju i da tek tada Moskva bude ono {to joj je predskazano padom Carigrada (Drugog Rima), g. 1453, a {to nikad nije uspela da bude: “Tre}i Rim”! Za stvarawe te elite bilo je potrebno ukloniti zablude koje je o eliti i aristokratiji Rusije izgradila Evropa na osnovu la`ne elite ukaznih (dekretnih), carskih ~inovni~kih) aristokrata–birokrata, “mrtvih du{a”. Za obnovu nacije i stvarawe elite bilo je potrebno i Veliko pokajawe, i Veliko du{evno o~i{}ewe, kako cara, tako i aristokratije i inteligencije. (Posledwi ruski car, Nikolaj II je nameravao da se zamona{i, {to je prilikom abdikacije i izjavio! Kao na{ Nemawa!). Ali, Lewin je spre~io upravo to: nije se on bojao demokratije (naprotiv, na wu se u po~etku oslawao i za wu je dobijao podsticaje i odobravawa ~itave tada{we intelektualne Evrope! Da se to ne zaboravi!)... Lewin se bojao nacionalne obnove u spoju nacije i demokratije! I demokratiju je ukinuo kad je spoj demokratije i nacije (u Februarskoj Konstituciji) zapretio Revoluciji.

204

Demokratija i nacija

DEMOKRATIJA I NACIJA Drugi svetski rat Drugi svetski rat zavr{en je vojnom kapitulacijom i razoruàwem vode}ih zemaqa Trojnog pakta: Italije, Nema~ke i Japana. Ta kapitulacija je podrazumevala i potpunu demilitarizaciju tih zemaqa: ukidawe svake vojne ustanove i vojne obaveze gra|ana tih triju zemaqa, osim obaveze da izdràvaju okupacione trupe pobednika. Na taj na~in je, u samom korenu, sase~en svaki mogu}i kult vojne sile, vojnog ìvota i vojne organizacije. Kako je bez toga kulta, kao svoje osnove, nemogu} bilo kakav oblik fa{izma, nacizma, nacional-etatizma, to je, uni{tewem tog kulta, omogu}ena i efikasna kontrola denacifikacije. Nije, dakle, bilo dovoqno pobediti Hitlera i wegove saveznike, nego je uz to trebalo iskoristiti tu pobedu, te nasuprot Hitlerovoj “novoj Evropi”, ali isto tako i nasuprot svetskom komunizmu i wegovom poretku stvoriti novi svetski poredak. To je poredak kojem bi mogao da se suprotstavi ili da ga remeti i ometa samo ja~i, a isto tako svetski (sveobuhvatni, planetarni) poredak. On je ve} takva re* Prvobitno objavqeno, u vi{e nastavaka, u: NIN, 1. i 8. mart 1991; Duga, 10. maj 1991, Osmica 25. mart 1992, Osmica 8. april 1992, Osmica 20. maj 1992.

205

ISTORIJA

I VERA

alnost da nam, za na{ izlazak iz krize, vi{e nije dovoqno da se “vratimo u Evropu”, nego da eventualno od “Evrope” u~imo kako se i ona sama ukqu~uje u taj novi svetski poredak. Jer dok mi teìmo da “u|emo u Evropu”, Evropa teì da iza|e iz same sebe i da se kona~no i bezbedno smesti u novi svetski poredak. Zato nas ni sama Evropa ne razume {ta mi ho}emo kad traìmo da ,”u|emo u Evropu”, gde ni ona sama ne}e da bude. Pojam Evrope danas je izmewen i podre|en pojmu novog svetskog poretka, planetarnog. Pitawe toga poretka danas je tako (hamletovski) zao{treno da se postavqa kao, “biti ili ne biti”: ,”biti” je isto {to i biti ukqu~en u taj poredak, a ne ukqu~iti se isto je {to i ne biti. Pitawe ukqu~ewa je, dakle, pitawe opstanka! Svet je postao nedeqiva celina, te je mogu}e opstati samo kao deo te celine. Iz tih razloga je i Hajdeger – traè}i mogu}e bi}e zajednice i ~oveka u woj – zauzeo stav da je demokratija ”prekratka” da nas izvede iz krize starog sveta i da nas uvede u novi svet (”svet tehnike”): ona pojedinca, usamqenog i li{enog zajednice (zajednice kakvu Hajdeger zna iz nema~ke tradicije), stalno drì u strahu i neizvesnosti. Demokratija jeste neophodna, ali je nedovoqna za opstanak pojedinca, a nespojiva s pojavom zajednice kakvu zna evropska metafizika (i iz we izvedena ,”misao revolucije”). îwenica je da Isto~na Evropa – radi samog opstanka ~oveka i mogu}e (ali nepredvidive i nezajam~ene) pojave zajednice u woj – mora da se demokratizuje. Ali ako ostane samo na tome, ako ne ode daqe od uvo|ewa demokratije (i vi{epartijskog sistema), to ne}e biti dovoqno za opstanak: izbi}e ona ”spasavaj se ko moè” anarhija, koja bi mogla da bude bezizlazna, kona~na i nesavladiva, katastrofalna, i to anarhija koja nastaje (ili se otkriva) tek s demokratizacijom. To su pitawa na koja nije mogu} odgovor ni u stilu akademske kabinetske inteligencije (wene “teorijske” ili filozofske misli) ni u me|ustrana~kom takmi~ewu za uticaj na ,”mase”. 206

Demokratija i nacija

Tajna uspeha Italije, Nema~ke i Japana nije u tome {to su posle rata i kapitulacije dobile pomo} SAD: dobila je i Titova Jugoslavija relativno mnogo vi{e (mada samo titovci znaju gde je taj novac). Tajna uspeha Italije, Nema~ke i Japana je u tome {to su oni prvi, ~ak i pre SAD, shvatili fenomen “novog sveta” (o kojem su Hajdeger i Japanci vodili dialoge jo{ pre rata) i shvatili nu`nost da se, radi opstanka, zaloè za Novi svetski poredak. Poraz im je u tome shvatawu i svesti pomogao vi{e nego pomo} SAD i saveznika. Italija, Nema~ka i Japan su, zahvaquju}i mo`da ba{ porazu, shvatili da ni sa ~im iz svoje (metafizi~ke!) tradicije ne mogu u}i u Novi svetski poredak, dakle, ni opstati, jer je vojni poraz bio i poraz wihove tradicije. Totalan rat i totalan poraz. Naravno da se ne moè opstati bez zajednice (nacionalne, verske, duhovne, moralne): ni u Novom svetskom poretku ni van wega. Ali, Italija, Nema~ka i Japan nose iz svoje tradicije predstavu samo o metafizi~koj zajednici, a ona je autoritarna, nacional-etatisti~ka, bilo da je politi~ka bilo da je verska, bilo da je nacionalna! S takvom zajednicom ne moè niko u}i u Novi svetski poredak. Ciq demokratije, kako je ona shva}ena u Novom svetskom poretku, upravo je u tome da onemogu}i pojavu i opstanak takve zajednice: ona se, kao dràvna, otelovqena u dràvi kao boànstvu (ili Hegelovom “objektivnom umu”), direktno protivi principima Ujediwenih nacija i Deklaraciji o pravima ~oveka i gra|anina (civis–a), te kako je po{tovawe tih principa uslov za ukqu~ewe u Novi svetski poredak, dakle i za opstanak u “novom svetu”, to je za ukqu~ewe u taj poredak neophodno odbaciti sve predstave o tradicionalnoj, tj. metafizi~koj zajednici. Italiju, Nema~ku i Japan su sam poraz i kapitulacija primorali da se odreknu te tradicije. A {to se u nas te tradicije nisu odrekli Hrvati, Albanci, Makedonci, pa i, dobrim delom, Muslimani, to je otud {to ti na{i doma}i Hi207

ISTORIJA

I VERA

tlerovi saveznici nisu doìveli spasonosni i blagotvorni poraz koji su doìvele Italija, Nema~ka i Japan. Za{to nije sklopqen mir sa tim nema~kim saveznicima? Isti onakav kakav je sklopqen s trima vode}im zemqama Trojnog fa{isti~kog pakta? Poku{a}emo da navedemo elemente za mogu}i odgovor na to pitawe, jer bez tog odgovora ne}e biti jasno ni srpsko pitawe u Jugoslaviji, u Evropi, u Novom svetskom poretku. Srpsko pitawe postavqa se sada i pred najistaknutijim svetskim forumima upravo u onoj meri u kojoj ti forumi sada pokazuju posebno interesovawe za Jugoslaviju i za biv{e nacisti~ke saveznike u woj, za Albance i Hrvate u prvom redu. Naime, izbegavawem da se sklopi mir s nema~kim saveznicima u Jugoslaviji i oko we, srpski narod i Srbija dovedeni su u izuzetan poloàj u kojem danas nije nijedan drugi evropski narod. Srbiju ne}emo spasiti iz toga wenog izuzetnog i opasnog poloàja ako ne odgovorimo na to pitawe odnosa s Hitlerovim ratnim saveznicima. Jer, zapadni svet (a i Rusija s wima) ima danas izuzetan nepravni neistorijski stav prema nema~kim saveznicima i prema pitawu mira s wima. Samo iz toga stava proizlazi i izuzetan stav prema srpskom narodu i Srbiji, jednoj istinskoj i te{koj `rtvi pomenutih nema~kih saveznika. Zato je Srbija dovedena u ratno stawe s istim narodima s kojima je bila u ratu i 1941-1945: usamqena me|u wima tada (u ratu) kao i danas (u miru)! Jer, nema~ki saveznici zadràli su ne samo isti vojni potencijal, nego i isti stav prema Srbima kao i onda kad su bili Hitlerovi saveznici. (Taj stav je wihova istorija, wihov identitet!) Wihov neprijateqski stav je pod komunizmom i crvenom zastavom samo mirovao, da se sada probudi kao “demokratska”agresija prema Srbima. Srbi su, naime, danas (u “Hladnom ratu”) za nema~ke saveznike isto {to su bili i za vreme II svetskog rata: “srbokomunisti”. Pitawe komunizma ili demokratije u 208

Demokratija i nacija

Jugoslaviji iskristalisalo se kao srpsko pitawe zato {to se ovde ne vodi neka borba izme|u komunista i antikomunista, nego izme|u srpskog naroda kao `rtve genocida i ratne agresije, s jedne strane, i genocidnih nema~kih saveznika, s druge strane. Pitawe demokratije se na ovom tlu ne re{ava prosto izborima ili plebiscitom, nego pre toga otklawawem bitnih posledica rata, dakle, pravednim mirovnim ugovorom. Da je pravna dràva na ovom tlu bila uni{tena revolucijom ili uvo|ewem bilo kojeg oblika diktature, kao, recimo, u îleu, onda bi se pravna dràva (s wom i demokratija) mogla i morala uspostaviti i obnoviti samo slobodnim izborima i ponovnim uspostavqawem vi{estrana~ke parlamentarne demokratije. Ali, pravna dràva je na ovom tlu sru{ena 1941. Hitlerovom agresijom, u~e{}em nema~kih saveznika u okupaciji Jugoslavije i genocidom nad Srbima. Ako je pravna dràva u jednoj zemqi tako uni{tena, onda nije mogu}e tu pravnu dràvu obnoviti prosto izborima; potreban je pre toga mirovni ugovor `rtve (srpskog naroda) s agresorima i genocidnim saveznicima Hitlerove Nema~ke; ugovor s pobe|enim agresorima. Danas je jasno, a kona~no se to sme i re}i: bez ulaska Crvene armije u Jugoslaviju a pri tome samo u Srbiju, i to ve} tada “uù” (ne i na Kosovo) ne bi nikako bilo mogu}e da nema~ki saveznici budu po{te|eni i preobra}eni u ~lanice antifa{isti~ke koalicije; ne bi nikad bilo mogu}e da se uspostavi mit revolucije (da se taj mit dovede na vlast, kao vlast mita) i da se tim mitom sakrije istina rata. Ako je pravni sistem Jugoslavije uni{ten ratom i agresijom (a to jo{ poja~ano dejstvom genocida, smawewem broja Srba kao glasa~a u eventualnim budu}im izborima), onda demokratija i pravni sistem mogu biti obnovqeni samo mirovnim ugovorom (u kojem je jasno odre|ena kazna agresoru), a ne nekim “slobodnim izborima” u kojima bi imao pravo u~e{}a (i pravo glasa) i narod agresora. 209

ISTORIJA

I VERA

Ustavi pravnih dràva posleratne Evrope jesu ustavi koji demokratiju ne osnivaju nego je samo obnavqaju posle rata koji je demokratiju (i pravnu dràvu) razorio. U samoj osnovi tih ustava ne leè slobodni izbori nego poraz agresora i mirovni ugovor, jer su tek taj poraz i kazna agresora, kao i mirovni ugovor, omogu}ili slobodne izbore i obnovu demokratije. Zato zapadna demokratija (i svaka demokratija obnovqena posle rata) po~iva pre svega na mirovnom ugovoru. Uostalom, na tome istom mirovnom ugovoru po~iva i demokratija u zemqama poraènih agresora, Italiji, Nema~koj i Japanu. Posle rata Demokratija je mogu}a samo ako se mirovnim ugovorom uobli~i pravni zavr{etak rata. Pravna dràva moè se posle rata obnoviti samo pravnim zavr{etkom rata; nikako revolucijom (kao u Isto~noj Evropi i u Jugoslaviji). O kakvoj pravnoj dràvi i demokratiji (o “antikomunizmu”) moè biti govora u zemqama kao {to su Ma|arska, Bugarska, Albanija, ND Hrvatska koje u demokratiju mogu biti uvedene samo mirovnim ugovorom Revolucija (Crvena armija i Tito) dala im je pravo da se u svojoj “suverenosti” pozivaju na revoluciju koja je negacija prava, negacija ratne istine, skrivawe genocida i prikazivawe genocidnih tekovina kao tekovina “narodnooslobodila~kog rata” u kojem su te “suverenice” revolucije ponikle. Ili ta~nije: dogovori velike ~etvorice (SAD, Engleska, Francuska i SSSR) u Teheranu, na Jalti, u Potsdamu, i primena tih dogovora na Visu, u razgovorima Tito-[uba{i}, dali su mogu}nost nema~kim saveznicima da se sklone posle rata pod za{titu SSSR-a i Titove KPJ i da svoju “suverenost” i “ratni antifa{izam” brane pozivaju}i se na revoluciju. Revolucija je bila na~in da se izbegnu mirovni ugovor, obe{te}ewe `rtava i pravni zavr{etak rata (koji je ovde u Jugoslaviji bio vo|en iskqu~ivo protiv Srba). 210

Demokratija i nacija

Nema~ka je iz rata iza{la na pravni na~in: ka`wena je za agresiju i tu kaznu je priznala; u tom priznawu je po~etak obnove demokratije i demokratskog mentaliteta u Nema~koj. Kazna je bila u tome {to je Nema~ka morala da napusti ne samo teritorije koje je u ratu osvojila nego i one koje su joj se na slobodnim izborima pre rata prikqu~ile (Sarska oblast, Austrija), pa ~ak i one koje su oduvek bile naseqene iskqu~ivo Nemcima; tako su [leziju i Dancig (velike delove dana{we zapadne Poqske, a pre rata Isto~ne Nema~ke) Nemci ustupili Poqacima; to je bila svojevrsna kazna agresorima i obe{te}ewe Poqacima. Uz to je i Isto~na Pruska ustupqena SSSR–u (s glavnim gradom Kenigzbergom, Kantovim gradom, koji se sad zove Kaliwingrad). Po{to je agresor nameravao da osvoji tu|e teritorije i da ih naseli Nemcima ili da ih postepeno asimiluje, ka`wen je da napusti ~ak i one teritorije koje su pre rata (i oduvek) bile wegove! Tako se agresor ka`wava za rat, kao {to se i ubica ka`wava za zlo~in: on nema pravo glasa kad se u sudskom ve}u odlu~uje o wegovoj sudbini. Takav postupak prema agresoru, kao i prema ubici, traè pravni poredak, pravna dràva i sistem pravnih dràva Evrope. To isto traì i demokratija, jer je demokratija mogu}a samo kao pravna dràva. Kad je Albanija iza{la iz rata ne moè se ta~no utvrditi; ona je Kosovo i Metohiju okupirala i prikqu~ila ih velikoj Albaniji, fa{isti~koj, ve} 1941; ona je Srbe po~ela da progoni s Kosova i Metohije ve} tada i do kraja rata, a posle rata to ~ine albanski separatisti pod za{titom Tita i, kona~no, Ustava od 1974. Da bi ta za{tita albanskim fa{istima, dana{wim separatistima, bila efikasno pruèna, Tito je spre~io Crvenu armiju da prodre i na Kosovo i da tamo uni{ti fa{isti~ko–balisti~ku vlast. Tako je za{tita wihovih genocidnih tekovina bila u tome {to je Titova vlast zabranila Srbima povratak na Kosovo. Ali je fa{isti~ku pro{lost dana{weg {iptarskog separatizma na Ko211

ISTORIJA

I VERA

sovu Titova vlast za{titila i na taj na~in {to se zapravo ne zna kad su Albanci iza{li iz Drugog svetskog rata. Za Hrvate se zna: na dan kapitulacije Berlina kapitulirao je i Zagreb. A kad su i da li su ikad kapitulirali Albanci to se ne zna! To je skriveno mitom revolucije, mitom o “zajedni~koj borbi i bratskoj zdruènosti naroda i narodnosti Jugoslavije”! Agresoru, me|utim, nikako ne moè biti priznata suverenost; ne moè sve dok ne obe{teti `rtvu i ne bude ka`wen (oduzimawem teritorija) za svoju agresiju. Ako neko ho}e pravnu dràvu, onda treba da zna da se takva dràva uspostavqa takvim mirovnim ugovorom, pravnim zavr{etkom rata. Ovde ne govorimo {ta danas treba da se ~ini, nego na {ta koji narod u ovoj zemqi ima pravo. Poloàj Srba danas nije posledica revolucije ili srpskog opredeqewa za revoluciju, nego posledica sporazuma u Teheranu, na Jalti, na Visu (Tito-[uba{i}) i u Potsdamu. Po tim sporazumima sklopqen je i sporazum izme|u Tita i [uba{i}a. Treba znati da je na jednoj strani u tim pregovorima bio ban Banovine Hrvatske, dr [uba{i}, koji je na Vis do{ao kao tobo`wi predsednik kraqevske vlade u Londonu, kao kraqev zastupnik, a da su na drugoj strani u tim pregovorima, kao “zastupnici jugoslovenskog pokreta otpora” bili Tito, Kardeq, Bakari}, Smodlaka. Ti pregovori odlu~ivali su sudbinu Srba; tu je doneta odluka da u Jugoslaviju u|e Crvena armija i da pri tom pro|e samo kroz Srbiju (~ije su granice ve} tada pregovara~i na Visu imali pred sobom utvr|ene); da ne ulazi u Nezavisnu Dràvu Hrvatsku, ni preko Drine i Save u Bosnu, da ne ide na Kosovo. Samo u Srbiju! U tim pregovorima na Visu, gde se odlu~uje sudbina Srba, ne prisustvuje nijedan Srbin. Ni komunista Srbin, kod tolikih “generala” Srba u Titovoj vojsci! Jer, nije ni postojala KP Srbije. Te pregovore vode predstavnici KP Slovenije (Kardeq) i KP Hrvatske, s jedne strane, i predstavnik Banovine 212

Demokratija i nacija

Hrvatske, s druge. Kao da nije bilo Nezavisne Dràve Hrvatske, koja je i nastala odvajawem Banovine (i Ma~eka) od Jugoslavije i prikqu~ewem Trojnom paktu. U tim pregovorima je sporazumom Tito–[uba{i} obnovqen sporazum Cvetkovi}-Ma~ek i Jugoslavija prosto vra}ena na stawe pre rata, kao da su ratom bili jednako pogo|eni Hrvati (i ostali) koji su ratovali protiv Srba. Tako je stvorena “Tito-[uba{i} Jugoslavija” koju nam i dan-danas prikazuju kao “avnojsku”. Antifa{isti~ka koalicija u Jugoslaviji izigrana je isto onako kako je izigrana i u celini Evrope podelom na Evropu Isto~nu (revolucionarnu) i Zapadnu (demokratsku). Pregovori na Visu, dakle, pokazuju da je Britanija versajskoj Jugoslaviji (`rtvi Hitlerove agresije) odredila sudbinu poraènog agresora (dakle, kao i Hitleru), a da je ulogu `rtve i pobednika dobio Tito koji je u pobednike (i `rtve) svrstao NDH i Albaniju! To je apsurd zavr{etka Drugog svetskog rata. Tito–komunisti~ka revolucija i demokratija

Ako rat zna~i ru{ewe jednog pravnog stawa, onda se ratno stawe otklawa ponovnim uspostavqawem toga istog pravnog stawa. Pa, kako i demokratija posle rata moè da po~ne samo obnovom dràve koju je agresor razorio – mirovnim ugovorom koji afirmi{e pravo napadnute `rtve – onako kako je posle rata obnovqena u svim zapadnoevropskim dràvama, to je razumqivo {to srpska demokratija nailazi na tolike prepreke: i ona moè da se obnovi samo kao demokratska dràva pred kojom su kapitulirali svi biv{i nema~ki saveznici u Jugoslaviji i oko we. Ali, to je bilo spre~avano revolucijom. Revolucija je u nas, kao i u ~itavoj Isto~noj Evropi, ponikla iz rata (a ne iz nekih “prirodnih dru{tvenih procesa” u tim narodima), te se i odràla samo kao produèno ratno stawe. 213

ISTORIJA

I VERA

Revoluciju je ~itavoj Isto~noj Evropi, pa i Jugoslaviji (posebno Srbiji) donela Crvena armija: umesto oslobo|ewa donela je produèwe ratnog stawa (komunizma kao ratnog stawa). Uostalom, sav evropski komunizam, i onaj u Rusiji 1917, nastao je iz rata, a ne iz nekakvog “zakonomernog ili istorijskog razvoja dru{tva”. Da nije bilo dvaju svetskih ratova, ne bi bilo komunizma ni revolucije. I Lewin je ve} jasno uo~io i u svojim kwigama ozna~io rat kao jedinu {ansu revolucije: {ansu “u doba imperijalizma i wegovih neizbe`nih ratova”. Demokratija je pravni pojam dràve i ostvaruje se samo kao pravna dràva i pravno stawe dràvqana, pa ako rat ozna~ava prekid pravnog stawa i pravnog poretka, revolucija je jo{ opasniji protivnik demokratije; ona je su{tinski protivna i samoj pojavi pravne svesti, a nespojiva je s pojavom pravne dràve. Revolucija, naime, i trpi pojavu demokratije ako ona nema u sebi te`wu da se ostvari kao demokratska dràva, nego ako ostaje samo “pokret” (kao {to je to bilo i u nas [ezdeset osme). Misao revolucije oslawa se na “pokret masa” (na “demos” kao “puk, pu~inu”, masu) naro~ito onda kad treba da spre~i pojavu pravne svesti. Ta misao revolucije (tj. ideologije) za proteklih pedeset godina dala je Jugoslaviji ~etiri reìma, ~etiri na~ina koja su produàvala (i skrivala!) ratno stawe i spre~avala pojavu demokratske dràve: 1. antifa{izam, 2. antiboq{evizam, 3. antiunitarizam i 4. demokratski antipravni pokret anacionalnog intelektualizma u Srba (moderni intelektualizam u srpskoj inteligenciji, posebno u Beogradu i u Ba~koj). Zanimqivo je da je u sve te ~etiri uzastopne pojave revolucija bila obnavqana uz podr{ku demokratskog “pokreta masa”. Ali, taj pokret postepeno je nestajao, umirao bez daha i vazduha, jer nije bio no{en pravnom sve{}u koja traì demokratiju kao pravnu dràvu. Kad se mase razi|u i kad se sve 214

Demokratija i nacija

slegne, na sceni je ostajala mafija revolucije i wena misao revolucije kao “uteha”. *** Prvo, antifa{izam kao zamena za demokratiju. Antifa{izam je doneo pobedu antifa{isti~ke koalicije, ali je tu pobedu Srbima najavilo savezni~ko bombardovawe Beograda i srpskih gradova, po~ev od Uskrsa 1944: kao da je zapadnim saveznicima stalo do toga da oslobo|ewe i kraj rata najave samo nema~kim saveznicima na Balkanu i u Jugoslaviji, a Srbima kaznu! Za {ta? Kazna i dolazi: umesto savezni~kih armija iz Italije (kako je to Srbija pre bombardovawa Beograda 1944. i o~ekivala), u Srbiju dolazi kao “oslobodilac” najmawe o~ekivani ~lan antifa{isti~ke koalicije: Crvena armija. Dvadesetog oktobra 1944. u Srbiji i u Beogradu, u ime antifa{izma, uspostavqena je komunisti~ka vlast. Antifa{izam i zauzimawe Beograda bili su samo maska za dràvni udar revolucije, uz saglasnost zapadnih saveznika! Iz Beograda i Srbije, protivno voqi srpskog naroda, Jugoslavijom je, u ime antifa{izma, zavladao boq{evi~ki teror, naro~ito surov u provinciji, po srpskim selima i malim varo{ima. Koga god je htela da likvidira, Titova vlast proglasila je fa{istom! *** Druga prevara i zamena za demokratiju jeste antiboq{evizam, objavqen Rezolucijom IB-a i Titovim “ne” Staqinu. Taj antiboq{evizam vratio je nadu posebno srpskom narodu. Ali, sumwivo u tome obra~unu bilo je to {to je sva politi~ka inicijativa bila monopol UDB-e, prepu{tena samo woj i wenim metodama. (Narod koji se radovao prekidu sa SSSR-om dugo nije imao pojma o Golom otoku i drugim mu~ili{tima; zato danas, ipak, moè da bude jasno za{to biv{i 215

ISTORIJA

I VERA

ibeovci i boq{evici danas izraàvaju “ga|ewe na srpski patriotizam” kao na neku perverziju.) Inicijativa antiboq{evizma je, dakle, bila iskqu~ivo policijska zato {to SKJ nije sebi smeo dopustiti da antiboq{evizam preraste u demokratski pokret srpske inteligencije (ostatka, ina~e, uni{tene inteligencije) i srpskog naroda. Svaki demokratski pogled, re~ ili stav morali su da se ograni~e na antiboq{evizam i da se odmah prikaù iskqu~ivo kao antiboq{evi~ki: ina~e bi bili opasni i sumwivi do te mere da je na Golom otoku (ili u nekom od mu~ili{ta) mogao da zavr{i i ~ovek koji nije imao ni traga neke sklonosti komunizmu. Tito je, naime, i daqe koristio priliku kao i u periodu antifa{izma: da likvidira i demokratske snage, ovaj put kao “saveznike boq{evika”. To je bilo vreme kad je i u {tampi bio stavqen znak jednakosti izme|u ibeovaca, ~etnika i gra|anskih demokrata (onih “koji ~ekaju ne{to tre}e”, mimo Tita). *** “Tre}a prevara i tre}a revolucijska zamena za demokratiju jeste antiunitarizam. Pojava demokratske dràve spre~ava se isticawem nekakve opasnosti od “unitaristi~ke Jugoslavije”, s jedne strane, i podjarivawem republi~kih dràvnosti (suvereniteta) i nacional-etatizama u tim republikama. U toj fazi revolucije (gu{ewa istorijske i demokratske svesti srpskog naroda) SKJ demokratiju prikazuje kao politiku “ravnopravnosti naroda i narodnosti”. Tajnu formulu te politike otkriva tek aprila 1981. Lazar Koli{evski, na sednici Predsedni{tva, sazvanoj povodom {iptarske pobune na Kosovu. Formula Titove (Tito–[uba{i}) Jugoslavije, po re~ima Koli{evskog, glasi: “[to slabija Srbija, ja~a Jugoslavija”. Koli{evski smatra da }e Jugoslavija propasti ako se ne oslobodi te formule: naprotiv Jugoslavija moè biti sna`na, kaè Koli{evski, samo ako je sna`na i Srbija! 216

Demokratija i nacija

*** êtvrtu prevaru i ~etvrti udar revolucije na demokratiju, na demokratsku svest i na poku{aje uspostavqawa demokratske dràve predstavqaju marksizam Praxisa, protivan istorijskoj svesti Srba, spontani “demokratski pokret studenata i intelektualaca”, [ezdeset osma! Taj udar je antipravni, ali jo{ vi{e antiistorijski i amoralni udar. Revolucija kona~no pokazuje samu svoju su{tinu i svoje posledwe pribeì{te: negaciju istorije i prava. Upravo tu negaciju znao je da iskoristi Tito: sve jugoslovenske nacije traìle su svoju dràvu, ali nacional–etatisti~ku (a ne pravnu), i dobile su! Srpska studentska i intelektualna omladina “traì demokratiju”, a ne}e dràvu, pa je Srbija “zadovoqena” time {to je pocepana na tri dela i li{ena dràve. Tako dolazi 1974; “svi su zadovoqeni”! Revolucija ulazi u svoju ~etvrtu, posledwu fazu antipravne demokratije: demokratiji je preostalo da se pojavi jo{ samo kao “pokret masa”, kao “demonstracije”. Srpska inteligencija je, po~ev od 1967, s poznatim “Predlogom za razmi{qawe” (odgovorom na hrvatsku Deklaraciju), bila, dodu{e, krenula dobrim putem da kona~no oblikuje demokratski odgovor na taj antiunitarizam hrvatske Deklaracije i na ostale nacional-etatizme SKJ. Ali, to nastojawe srpskih intelektualaca – zapravo samo kwièvnika i pesnika, ne filozofa! – nastojawe da 1967. probude demokratsku svest o demokratiji kao demokratskoj dràvi ubrzo je zasuto lavinom [ezdeset osme, tako da, ~ak, i ta srpska inteligencija, koja je 1967. ispoqila prve javne znake demokratske svesti, pristaje uz taj pokret [ezdeset osme, podràva ga, laska mu, polaè nekakve nade u wega. (Poznata intelektualisti~ka demagogija laskawa studentima!) (@eleo bih ovde da skrenem pa`wu na esej “Demokratija {ta je to?”, objavqen u Kwièvnim novinama od 2. jula 1967). Taj esej bio je polemi~ki odgovor na prethodno objavqeni esej (u Kwièvnim novinama) jednog profesora praksi217

ISTORIJA

I VERA

sovca, koji je izlagao svoje marksisti~ko shvatawe dràve (kao organa klasne vladavine) i demokratije (kao pokreta masa). Pomenuti polemi~ki esej uzima u odbranu civilno (gra|ansko) dru{tvo i wegovu pravnu dràvu kao jedini mogu}i i jedini realni oblik demokratije, pa ~ak i jedini mogu}i oblik istinskog socijalizma, evropskog: demokratija to je ne{to {to je mogu}e jedino kao stabilna demokratska dràva; a ona je vlast zakona o pravima gra|anina i ~oveka pojedinca. Taj esej bio je direktno uperen protiv “misli revolucije” koja }e uskoro biti manifestovana u “junskim studentskim nemirima” [ezdeset osme, na Beogradskom univerzitetu, gde }e ~ak i zadu`bina Kapetan Mi{e Anastasijevi}a biti preimenovana u Crveni univerzitet “Karl Marks”: “demokratski”, u “druèwu studenata (i profesora) sa slobodom”! Da li se demokratija i patriotizam iskqu~uju?

U sva ~etiri pomenuta privida demokratije, u svim tim revolucijskim prikazima od demokratije se traì da bude li{ena nacionalnog ose}awa i saose}awa, a od nacionalnog ose}awa da bude li{eno demokratije. Spoj patriotizma (nacionalnog saose}awa) s demokratijom je iskqu~en. Povratak na demokratiju je, me|utim, povratak na zdravo privre|ivawe, na trì{te, na takmi~ewe, konkurenciju, seobe, itd. U bedu }e biti ba~eni sunarodnici koji nisu krivi i koji ne treba da snose tolike `rtve pri (neizbe`nom) povratku u demokratiju. Da li u tom povratku treba da se oslonimo samo na li~ni interes i dobit, a da se li{imo patriotizma, saose}awa s qudima koji treba da podnesu ve}e `rtve nego drugi? Ako je spoj patriotizma (saose}awa) s demokratijom iskqu~en, onda je to nekakva bolest (kriza). Ona predstavqa i jednu posebnu filozofiju koja je danas ve} zauzela svoje mesto (u Novom svetskom poretku), kao {to je marksizam imao svoje mesto u revoluciji. Ta posebna filozofija Novog svetskog poretka ima i svoje ime i naziva se upravo “krizom fi218

Demokratija i nacija

lozofije”: filozofija, dakle, koja je “bolest filozofije”, isto onako kako je Platon “vlast naroda ili demosa” bez zakona (“demokratiju” u tome wenom anti~kom zna~ewu) nazvao “bole{}u dràve”. Izlaz iz te anti~ke bolesti (krize) bi}e na|en tek u rimskom pravu: ono je, i tek ono, demokratija shva}ena kao vlast zakona o pravu gra|anina, a ne vlast nekakve neodre|ene mase koju nazivamo narodom. Ovde smo poku{ali da ozna~imo pojavu te krize (tj. bolesti) za ovih pedeset godina u Jugoslaviji. A da bi se na{ao lek za tu bolest, neophodna je prethodna dijagnoza, kao i precizna istorija bolesti. Ta istorija i dijagnoza predstavqene su u ~etiri pomenuta privida demokratije. Nema demokratije ako se ne oslobodimo od sva ~etiri na{a jugoslovenska revolucijska privida demokratije; ina~e ne}emo znati ni {ta je demokratija i da li je ona i kako (u Novom svetskom poretku) spojiva s patriotizmom, s pripadno{}u ~oveka nekakvoj duhovnoj zajednici. Dijagnozu ne moèmo o~ekivati od ~oveka (intelektualca) koji je i sam zahva}en “krizom filozofije” do te mere da se ~ak bahato razme}e tom zahva}eno{}u: kako smo svi “mi intelektualci” du`ni da ~uvamo “integritet intelektualaca”: a to zna~i da na{e mi{qewe i na{a znawa moraju biti “li{eni svake emocije”! Pa zar je onda mogu}e biti ~ovek, a biti intelektualac, “li{en emocije”, bez ose}awa, bez strahovawa za qude i narod u kojem smo ponikli? [ta je onda s egzistencijalnim strahom koji se javqa kao bitni qudski fenomen u demokratiji? Demokratija nije problem. Ali je problem: kako da je uspostavimo i ~uvamo, a da pri tom ne budemo “apatridi”, qudi li{eni zavi~aja, li{eni korena, li{eni saose}awa, solidarnosti? Problem Novog svetskog poretka jeste problem kako da se stvori harmonija izme|u nacije (patriotskog ose}awa) i demokratije. Da li je to u Novom poretku isto ono {to se u sferi Pravoslavqa i Rimskog prava postavqalo nekad kao pitawe harmonije izme|u Crkve (Hristovog naroda) i dràve (pravne ustanove vlasti zakona)? 219

ISTORIJA

I VERA

Luter je krenuo u Novi vek s devizom “sam pred Bogom”. Ta deviza izraàvala je odlu~nost i snagu individue za demokratiju. Ali, jedna pri~a kaè da je Bog Lutera, kad se pojavio sam pred Wim, zapitao: “Zar ti nema{ prijateqa? Zar ti nikog nisi voleo? Je li mogu}e da si sam?” Na to je Luter odgovorio da je voleo (kao {to i jeste) nema~ki narod. A Bog mu je rekao: “Dakle, nisi sam preda mnom.” Nikog ne prima Bog samog. Samo u zajednici! Iluzija demokratije u Novom svetskom poretku

I demokratija u Novom svetskom poretku ima posebno zna~ewe: sasvim druga~ije zna~ewe i druga~iji smisao nego {to ga je imala klasi~na evropska demokratija (gde je we bilo). I Evropa, u svojoj ideologiji, nastupa danas s tim novim, druga~ijim smislom demokratije: ona predstavqa samo najpogodniju i najefikasniju mogu}u organizaciju nacije u wenoj borbi za nadmo} i za, da tako kaèmo, najpovoqnije mogu}e mesto na svetskoj (planetarnoj) tabeli, u ekonomsko–politi~koj hijerarhiji planete. To treba znati (ali, po evropskom pravilu, o tome ne govoriti narodima koji jo{ gaje nekakve iluzije). Smisao demokratije je, dakle, ekonomski: nesmetana li~na inicijativa (ali samo “uspelih individua”!) u svim akcijama i poslovima. Zato se ona i pokazuje prvenstveno na trì{tu, kao baza trì{ne ekonomije. U tome svom (ekonomskom) zna~ewu i smislu demokratija je odnela pobedu i nad komunizmom, nad SSSRom. Demokratija je, dakle, samo strategija premo}i u Hladnom (neoruànom, ekonomskom) ratu, u planetarnoj konkurenciji preduzimqivih qudi. Zablude o evro–kulturi

Evropske dràve stupile su u zajednicu samo zato da bi na minimum svele neizbe`ni rizik u~e{}a u planetarnom ekonomskom takmi~ewu (ratu), te izborile nadmo} solidarno, kao 220

Demokratija i nacija

evropsku nadmo}; ne vi{e nadmo} samo englesku ili samo francusku, samo nema~ku... jer nastup usamqene nacije na planetarnom trì{tu (trì{tu brzih promena u tehnologiji) vi{e je nego riskantan. Najpoznatiji francuski intelektualac na javnoj sceni, decenijama vode}a li~nost najpoznatijeg intelektualnog ~asopisa Esprit (“Duh”!), u posledwe vreme mnogo citiran, @an Mari Domenak, kaè u svojoj najnovijoj kwizi Evropa kulturni izazov: da Evropska zajednica nije kulturna zajednica; da Evropa kao celina nema neku svoju evropsku (nema nikakvu evropsku) kulturu; da evropske nacije zato nisu ujediwene nekom kulturom (kulturnim vrednostima); da se kultura pred ujediwenom Evropom javqa za sada jo{ samo kao izazov, kao poziv Evropi da tek traì to ~ega je kao celina li{ena; da tek traì i da poku{a da formuli{e neku svoju kulturu, neku duhovnu osnovu Evropske zajednice. Evropa, dakle, nije duhovno–istorijska zajednica ni kulturni fenomen; pa kad se to zna, onda je ~udno, neprirodno (~ak i nekulturno) kad se intelektualci – kao intelektualci! – pozivaju na Evropu kao autoritet koji bi obavezivao ~ak i wih, intelektualce, a kamoli nas obi~ne qude (qude koji u ne{to veruju). Nastupaju}i prema nama kao celina, Evropa, dakle, ne nastupa prema nama nekom “vi{om kulturom”; ne nastupa ~ak nikakvom kulturom! Ona kulturu `rtvuje interesima; demokratija ima samo ekonomski (materijalni) smisao; ona je nacionalna strategija u borbi nacije za mesto u Evropi, u toj zajednici mo}i. “Planetarni intelektualci” – luftbaloni

Time nije re~eno, kaè Domenak, da evropske nacije nemaju svoju kulturu. Naprotiv, imaju je; svaka od wih ima svo221

ISTORIJA

I VERA

ju nacionalnu kulturu, impozantnu, veliku, zavidnu. Ali nijedna od wih ne unosi tu (svoju nacionalnu) kulturu u evropsku zajednicu; nijedna ne ulazi svojom kulturom u tu zajednicu, niti se pred nama (tako i prema nama, na Balkanu) pojavquje s tom svojom (nacionalnom) kulturom. Da bi u{le u Evropsku zajednicu, svaka od wih pred ulazom u Evropu ostavqa tu svoju kulturu kod ku}e, za doma}u, eventualno turisti~ku (opet trì{nu) upotrebu. Evropskoj zajednici, za weno mesto u novom svetskom poretku, kao ekonomskoj (ili, {to je isto, ekonomskopoliti~koj) zajednici nije potrebna kultura, nego tehnika, tehnologija, tehnika primena nauke, informatika, a sve to u ekonomiji, jedinom realnom obliku mo}i i nadmo}i. Jer samo o mo}i je re~. Voqa za mo}. Agresija, hladna, sra~unata, racionalna, ekonomska. Na planeti, u planetarnom ìvotu i takmi~ewu nepotrebna je kultura (klasi~no shva}ena kultura, kao i klasi~no shva}ena demokratija). Kultura je zavi~ajna, danas ve} provincijelna, a planetarna je samo tehnika, ekonomija vo|ena tehnikom. Zato Hajdeger i kaè: ìvimo u svetu tehnike, a kultura, shva}ena humanisti~ki (klasi~no), doìvela je svoj kraj u onoj meri u kojoj je zavi~ajnost doìvela kraj. Planetarni ~ovek nema zavi~aja. On je bezzavi~ajan, ~ovek iz stripova i animiranih filmova, kosmonaut, “odlepqen” od zavi~aja, jer se “odlepio i od zemqe”. Od zavi~aja ga je odvojila i s korenom istrgla ambicija, koja ima izgleda na uspeh i smisla samo ako je planetarna. Kad Hajdeger govori o pesnicima, onda o wima govori kao fenomenima zavi~ajnosti i nostalgije. Medijski rat

Nema sumwe da su i Evropska zajednica i sve wene ~lanice izrazile javno (tj. politi~ko) mnewe svojih zemaqa kad su osudile Jugoslaviju i Srbiju (pa i Krajinu), a priznale Hrvatsku i Sloveniju. Kad vlada postupa u skladu s javnim mnewem, s jasno izraènom voqom ili raspoloèwem javnog mnewa, onda 222

Demokratija i nacija

se taj postupak i ta vlada smatraju demokratskim: po jednom, danas preovla|uju}em javnom i politi~kom shvatawu demokratije. U tome pogledu zemqe Evropske zajednice zaista su demokratske. Ne treba da imamo iluzija: Srbija, Krajina (Republika Srpska Krajina), srpski narod i Jugoslavija, ~ak i ona suèna, “krwa”, imaju protiv sebe ne samo vlade nego i javno mnewe Evrope. Vlada jedne zemqe moè da bude u skladu sa svojim javnim (politi~kim) mnewem, dakle demokratska, i onda kad ta politi~ka javnost ima pogre{ne, sasvim pogre{ne, pa ~ak i la`ne predstave. Ako javno mnewe Evrope ima o Srbima predstavu da su Srbi agresivni, da su fa{isti, da su to bili i u pro{lom ratu, da je Jasenovac srpska izmi{qotina, da Srbi i “wihova JNA” jedva ~ekaju da sru{e Dubrovnik, da su ugwetavali Hrvate (i Slovence) itd., onda vlade tih zemaqa postupaju sasvim demokratski protiv Srba. Uslov demokrati~nosti je: biti u skladu s javnim mnewem ~ak i kad je ono pogre{no ili la`no. Jer demokratija nije “sistem vrednosti” (istinoqubivost, pravednost itd.) nego “protokol” ili sistem pravila igre! Idemo i daqe: sama vlada moè – sluè}i se mo}nim sredstvima objavqivawa ({tampa, radio, televizija) – da obradi javno mwewe tako da ono stekne one predstave koje su vladi potrebne da bi dobila (demokratski!) podr{ku javnog mnewa za svoju politiku. Evropska zajednica je demokratska ~ak i u svojoj agresiji na nevinu Srbiju, jer je u toj agresiji saglasna sa svojim javnim mnewem; pri tome je ne samo skrivena nego ~ak i neva`na ~iwenica da je sama ta vlada stvorila u javnom mnewu la`nu (vladinoj politici potrebnu) predstavu o tome da je Srbija kriva. Takva obrada sopstvenog javnog mnewa, a u svrhu agresije, zove se medijski rat: kad mediji ({tampa, radio, televizija) nisu sredstva istine i informacije nego sredstva rata! Za razliku od oruànog rata (koji ne mora da bude prqav, ni 223

ISTORIJA

I VERA

da se zasniva na la`noj propagandi), medijski rat je neizbe`no prqav: “prqav rat” je drugo ime (sinonim) za medijski rat. Na takav rat je, obaveznom saglasno{}u vlade i javnog mwewa, upu}ena demokratija... ako demokratska zemqa (ili zajednica) zami{qa i èli da ostvari me|unarodne odnose samo kao odnose bezuslovne nadmo}i. Medijski rat najzna~ajniji je oblik borbe koju demokratske dràve Evropske zajednice vode za planetarnu nadmo}. Ako protivnik izgubi medijski rat on je pobe|en, jer su mu medijskim ratom onemogu}ene i podr{ka javnog mnewa i odbrana zemqe. A to zna~i da je svrstan u nedemokratske, totalitarne (boq{evi~ke ili fa{isti~ke agresorske) reìme koje svetska zajednica stavqa van zakona. Nomokratija i rat

Demokratija o kojoj ovde govorimo, demokratija kakva se, dodu{e, pokazuje samo u svojoj borbi za planetarnu nadmo}, shva}ena je jednostavno kao vlast ve}ine. To je ona demokratija koja je i Sokrata “demokratski”, voqom ve}ine (mimo ikakvih zakona, tj. sasvim relativisti~ki, sofisti~ki) osudila na smrt. Upravo tu i takvu demokratiju osudi}e Platon brane}i Sokrata. To nije demokratija u klasi~nom zna~ewu te re~i, kao nomokratija, vlast zakona o pravima gra|ana (u rimskom pravu), odbrana gra|anina od nasiqa ve}ine i naroda, pa ni dràva koja ka`wava agresiju i agresora. Kad smo u decenijama komunizma (ta~nije: titokomunizma) polagali svoje nade u Evropu, o~ekivali smo da }e se ona pojaviti najzad kao za{titnica i vesnica ove druge nomokratske demokratije. O~ekivali smo da }e ona kazniti sve one koji su 1941. godine izvr{ili ratnu agresiju na srpski narod, da }e poni{titi sve one ratne tekovine (pa i granice) koje je nema~kim saveznicima Albancima na Kosovu i Metohiji, Hrvatima u Krajini, Bugaro-Makedoncima u Makedoniji, Ma|arima u Vojvodini priznao i sam Tito (svojim AVNOJ–em i “Ustavom” iz 1974. godine). No, o~ekuju}i sve to, doìveli smo 224

Demokratija i nacija

{ok: evropski {ok Jugoslavije i Srba i Jugoslovena u woj! Evropa se okrenula protiv prava naroda (srpskog) koji je u Jugoslaviji bio jedina `rtva agresije u dva svetska (evropska) rata; Evropa je stala na stranu onih koji su u ta dva rata ne samo ratovali protiv Srba (i evropske demokratske civilizacije) nego u oba ta rata po~inili i ratne zlo~ine kakvi se mogu uporediti samo sa zlo~inima prema Jevrejima u Drugom svetskom ratu. Odnos me|u narodima nije stvar prava ili demokratije (reìma u svakom od naroda obuhva}enih tim odnosom), nego stvar rata ili mira. (Ovde se misli na mir kao zavr{etak i definiciju proteklog rata.) Demokratija je odnos me|u sugra|anima (ili sunarodnicima); a odnos me|u narodima ure|uje se ratom ili mirom. U tom pogledu evropska teorija dràve, od Makijavelija do Hegela i daqe, ne gre{i. Rimska dràva je kao odnos me|u gra|anima jednog naroda bila civitas (civitas romana), a kao odnos me|u narodima (ili plemenima) ona je bila rimski mir, pax romana, zato {to su wome i u woj odnosi me|u narodima bili utvr|eni mirom posle rata (ili mogu}eg, prete}eg rata): pax je smirenost ili umirenost nekog ko je pre toga bio uznemiren ili ratoboran. Ruska revolucija je zaista posledica ratne katastrofe iz Prvog svetskog rata, a revolucije u Isto~noj Evropi (pa i u Jugoslaviji) posledice su katastrofe Drugog svetskog rata: osnovna sila i faktor revolucije bio je rat, bio je Hitler, samim tim {to je u poraènim narodima sru{io dràvu. Jer bitna prepreka revoluciji je dràva. Zato je marksisti~ka i lewinska teorija nastojala da svojim u~ewem o “odumirawu dràve” obezvredi dràvu, da opravda revolucionarno ru{ewe dràve kao “buròaske” institucije. Pa ako je revolucija izbila iz rata, kao zlo rata, onda i jedini mogu}i i pravi lek od te revolucije, izlaz iz we, treba traìti u sistemu mirovnih ugovora (u svo|ewu bilansa rata, u pozivawu agresora na odgovornost, u ka`wavawu agresora i obe{te}ewu napadnutih naroda, i u novom odre|ivawu 225

ISTORIJA

I VERA

granica), pa tek onda dobijaju smisao i slobodni izbori, u pravnoj dràvi, koja je obnovqena sistemom mirovnih ugovora. Ako pravnu dràvu ru{i rat, onda se izlaz iz komunizma i obnova pravne dràve moraju zasnivati na sistemu mirovnih ugovora. (U tome je i smisao KEBS–a, posleratnog osnova evropske demokratije.) Pax yugoslavica umesto mirovnog ugovora

Ako imamo na umu ratno poreklo boq{evizma (i titokomunizma, mada je razli~it od boq{evizma), onda je jasno da kriza i sve te{ko}e na uspostavi civilnog dru{tva (pravne dràve, demokratskog mentaliteta i duhovne obnove naroda) poti~u otud {to je titokomunisti~ka revolucija u Jugoslaviji spre~ila Srbe i Srbiju, kao narod ratnu `rtvu, da sklope pravedan mirovni ugovor s onim narodima koji su u Drugom svetskom ratu, kao saveznici Hitlera, ratovali protiv Srba i Srbije (u prvom redu Hrvati, pa Albanci, Bugari, Ma|ari, a onda i Nemci, Italijani). Komunizam nije, kako nas to ube|uje marksisti~ka teorija, plod “razvoja samog dru{tva jedne nacije u wenoj istoriji klasne borbe”, nego je on unet spoqa, ratom naneseno zlo. Pa ako je tako, onda se iz komunizma izlazi najpre onim (pravednim i pravnim) merama kojima se izlazi iz rata, kojima je i Zapad izi{ao iz rata. Za{to da iz rata Srbi izlaze druga~ije nego {to su iza{li Norve{ka, Danska, Velika Britanija, Belgija, Holandija, Luksemburg, Francuska i Gr~ka? Za{to da nema~ki saveznici (Hrvatska, Albanija, Bugarska, Ma|arska, Austrija) iza|u iz rata druga~ije nego {to su (posle kapitulacije) iza{le Italija i Nema~ka? Druga~ije, mada su ti saveznici, ovde u Jugoslaviji, po~inili zlo~ine ve}e nego {to ih je po~inila nema~ka okupaciona sila. Pitawe revolucije i boq{evizma (posebno titokomunizma) nije ovde pitawe samo politi~kog reìma i promene toga reìma (recimo, slobodnim izborima) nego je to pitawe rata i mira, odnosa me|u narodima. Sami slobodni izbori ne mogu doneti ono {to (kao i granice 226

Demokratija i nacija

dràve) jedino mirovnim ugovorima, pravedno zavr{enim ratom moè biti postignuto. Ako je Lewin otkrio tajnu revolucije (wenu ratnu {ansu), onda je i antikomunizam efikasan tek ako se osloni na odgovaraju}e mirovne ugovore. Jer samo oni mogu da poni{te ratne tekovine i osvajawa (Hrvatske u Jugoslaviji, a posebno u krajinama, Albanije na Kosovu i Metohiji, Ma|arske u Ba~koj, Bugarske u Makedoniji), da uni{te i {anse koje je revoluciji (boq{evizmu i titokomunizmu) dao rat. Re~ je o Jugoslaviji koja je stvarana bez saveta i u~e{}a Srba, a stvarana je dva puta kao pax jugoslavica, jugoslavijski mir”: wime su u jednu dràvu ujediweni sa Srbima narodi koji su u proteklim ratovima bili quti i najsuroviji (neuporedivo suroviji od Nemaca) protivnici Srba. ”Jugoslavijski mir”, tj. dràva Jugoslavija predstavqala je takav primer pra{tawa i pomirewa kakvog nema u evropskoj istoriji. Francuzi su nam (kad su u prole}e 1991. gostovali u Beogradu, u Francuskom kulturnom centru, @. M. Domenak i drugi), govorili da mi Srbi treba da se pomirimo s Hrvatima (Albancima, Bugaro-Makedoncima) kao {to su se oni, Francuzi, pomirili s Nemcima! Srbi su se, me|utim, bili pomirili. Bili su zaboravili i zlo~ine kakve nikad Nemci nisu ~inili Francuzima niti ijednom zapadnoevropskom narodu. Stvorena je mir-dràva koja je ~ak odbacila i sve mogu}e zahteve da se pokriju ili bar donekle nadoknade ratne {tete u~iwene Srbima. Pa za{to je Evropa tako odlu~no pristupila razarawu Jugoslavije? I za{to se tako odlu~no protivi stvarawu i suène Jugoslavije (u kojoj bi, umesto ranijih pet ili {est, ìvela dva konstitutivna naroda, Srbi i Jugosloveni, Srbo-Muslimani)? I za{to nasuprot svojim, evropskim na~elima Evropa podràva nacional–etatizme i nacije kao pravne subjekte samo ovde na Balkanu? Ostaje ~iwenica da kraqevinu i dràvu Jugoslaviju nije sru{ila revolucija (“narodnooslobodila~ka”, voqa Srba i 227

ISTORIJA

I VERA

drugih naroda Jugoslavije), nego rat, vojna sila Nema~ke i wenih saveznika (Italije, Albanije, Bugarske, Ma|arske, Austrije i Hrvatske), te da u tome ru{ewu dràve nisu imali niti mogli imati nikakvog u~e{}a Srbi “revolucionari”, jer se wihova “revolucionarnost” svodi na obi~nu saradwu s novim okupatorom (Crvenom armijom) koji je zauzeo Beograd i Srbiju. Obnova nacije – kako?

Trebalo je gotovo pet decenija da nam se otkrije su{tina titokomunizma: wegov glavni ciq bio je da Srbe ili preteàn deo Srba li{i dràve. U tome su se slagali svi koji su osu|ivali “versajsku Jugoslaviju” kao “velikosrpsku”: i Hitler, i wegovi saveznici kojima je okruèna (biv{a) Jugoslavija, i fa{izmi u Jugoslaviji (hrvatski, bugaro–makedonski, kroato–muslimanski, zelena{ki u Crnoj Gori, “reformisti~ki”, itd.), i Kominterna, a, danas to jasno vidimo, i Vatikan, i Britanija, i – “Evropa”! Titokomunizam je, dakle, izrastao kao specijalna – sa britanskim strate{kim razlozima Hladnog rata uskla|ena – verzija komunizma za Srbe, ali, ipak, i iz jednog tradicionalnog antisrpskog kompleksa koji je mnogo stariji od komunizma, te nam je zato sam komunizam nedovoqan da shvatimo su{tinu titokomunizma. Titokomunizam je “specifi~an jugoslovenski socijalizam”, tajni, a i javni rat protiv dràve srpskog naroda. A ako je taj komunizam bio sastavni deo, kako se to donedavno govorilo, “komunizma kao svetskog, planetarnog pokreta i procesa”, onda zato {to je planetarnoj viziji i onima koji se zanose planetarnom vizijom odgovaralo nepostojawe srpske dràve: odbranu srpske dràve oni su prepu{tali “provincijalnim duhovima i filozofiji srpske palanke”. Zar je tako malo otporne snage imala srpska nacionalna ideja pred naletom nove, planetarne vizije sveta, Novog svetskog poretka? 228

Demokratija i nacija

Pa na koji to na~in moè da se odrì srpska nacionalna ideja i srpska nacionalna zajednica ako bude li{ena dràve? Zajednica nastaje, drì se i obnavqa iz vere. Vera je uzajamno poverewe qudi, dubinski zasnovano na poverewu u Boga. Ako toga poverewa u ~oveka i nemamo, potrebno je da se pona{amo s poverewem (a to moèmo), pa }e iz toga pona{awa, iz tzv. dela (~ina, postupka) vere, da se rodi i sama vera, ose}awe. Vera je, dakle, ose}awe poverewa koje moè da se javi iz hrabrog pona{awa. Svedoci smo, me|utim, sumwi~ewa, optuìvawa i nepoverewa koje uzajamno iskazuju u~esnici javne politi~ke scene, a u tome nepoverewu i stvarawu nepoverewa nimalo ne zaostaju politi~ari koji sebe predstavqaju kao zato~nike “duhovne obnove”, obnove vere. To nepoverewe treba, po mnogima, ~ak i da se {iri kao pojava “svakodnevne” politi~ke budnosti i svesti, kao pojava same “duhovne obnove”. Nepoverewe tako prikazuju kao “demokratsku vrlinu”, kao neophodni stav “kriti~nosti”, kao “razum” koji iskqu~uje ose}awa, ne veruje ose}awima, pa ni veri, ni Bogu, ni ~oveku. To nepoverewe ve} je izobli~ilo lica na{ih dobrih poznanika koje znamo iz vremena pre ove politi~ke eksplozije. To nepoverewe je “nezavisnost intelektualca”, “nezavisnost samog intelekta”. A od ~ega je on to nezavisan? Pa od ose}awa i od poverewa koje je vera, ose}awe vere, po{tovawe dostojanstva ~ovekove li~nosti. Paskal je govorio da je vera u Boga isto {to i poverewe u Boga kao prijateqa. To poverewe nije gubio Jov ni u trenutku kad je sve ukazivalo na to da se sam Bog okrenuo protiv Jova, protiv pravde i Jova. I vera u ~oveka isto je {to i poverewe u ~oveka: ako nas iskustvo u~i da ne verujemo, onda se vera, neophodna zajednici (nacije i Crkve) obnavqa samo ako smo u stawu da prevladamo to iskustvo, {to zna~i da se pona{amo protivno porukama toga iskustva. A to moèmo, jer je ~ovek slobodan da se pona{a kako odlu~i, a ne kako mu iskustvo diktira. Ta mo} odlu229

ISTORIJA

I VERA

ke, sloboda, potrebna je radi obnove zajednice, “srpske obnove”. Jer nema zajednice bez vere. Obnovi zajednice prethodi obnova vere, a obnovu vere kao ose}awa omogu}ava pona{awe (odlu~no pona{awe) poverewa. O tome pona{awu odlu~ujemo uprkos lukavom isku{ewu nepoverewa kojim zlo rasta~e du{u ~ovekovu. Vera je ~ovekova egzistencija, jer vera daje ose}awe smisla svakom na{em ~inu i ìvotu, a ose}awe smisla u ~oveku isto je {to i ìvotni nagon u ìvotiwi. Kad izgubi nagon, ìvotiwa ugine, propada. Kad izgubi ose}awe smisla, ~ovek je spreman jo{ samo na ubistvo i samoubistvo, kako to kaè Kami: zahvata ga euforija zla, poziva na juri{ i smisao vidi samo u borbi za nadmo}, do uni{tewa. Kako je mogu}e prevladati nepoverewe i tako doprineti stvarawu zajednice, obnovi nacije? Za to je potrebna hrabrost: da rizikujemo poverewe, da se usudimo verovati ~oveku na re~, kao u ona vremena kad je ~ovek ~oveku davao zajam bez svedoka i bez priznanice i menice, ne pitaju}i ~ak ni za razloge pozajmice. Kao u vreme kad se time iskazivalo po{tovawe i samoj èqi ~ovekovoj da svoju tajnu i svoje razloge sa~uva skrivene, za sebe. Ali kako da rizikujemo, kako da se usudimo verovati ~oveku na re~? Da odbacimo lukavstvo nepoverqivog, uvek nepoverqivog iskustva i razuma i da se predamo “ludosti vere”? “Prevari}e nas, izigra}e na{e poverewe?” Mo`da }e, ali treba rizikovati, jer druga~ije obnove nema. I ko nije spreman na taj rizik, ne moè ni~im doprineti obnovi. Herojstvo duhovne obnove je herojstvo rizika vere. ”Treba se kladiti”, kaè Paskal, kladiti se na ono {to ni~im ne dokazuje svoje postojawe i svoju mogu}u pobedu. A “zihera{i” samo ra~unaju, idu samo “nasigurno”, nemaju smisla za rizik, jer strahuju samo za sebe i za svoje interese. Oni ne}e graditi zajednicu, jer su u svom cini~nom pragmatizmu uvereni da je ona mogu}a samo kao zajednica zajem~enih interesa, interesna zajednica. “Nema tu emocija, samo interesi su od zna~aja.” Zajednice ne}e biti ako javnom scenom dominira re~ tih “zihera{a”, cinika. Zajednicu zato ne gradi nijedna politi~ka stranka, nijedan “pokret” bez vere, pa ma se on zvao i “pokret obnove”. 230

Demokratija i nacija

A ba{ na javnoj sceni potrebno je rizikovati poverewe, prepustiti se veri i poverewu, pa nek bude {ta }e biti! Takav je bio i pokret poznat u istoriji evropske kulture – kojim se hri{}ansko vite{tvo reformatora, vitezova vere u evropskom XVI veku suprotstavilo papskoj skolastici i metafizici, onom razumu koji je u~io kriti~nosti, nepoverqivosti i nepoverewu. Pokret hri{}anskih vitezova vere bio je, naprotiv, pokret Don Kihota “koji danas” (govorio je Unamuno u doba klerikalizma, fa{izma, mentaliteta optu`be i sumwi~ewa) “nedostaje [paniji”. To je bila atmosfera stvarala~kih (retkih) trenutaka istorije. I tek iz tako obnovqene zajednice moè da se javi i demokratski mentalitet u woj: tolerancija i po{tovawe suparnika ili ~ak protivnika politi~kog! Tada je mogu}e odati po{tovawe i onome ko nas je pobedio u takmi~ewu ili na izborima, do slede}eg puta, jer demokratski mentalitet nije tek neka etika ili u~tivost, nego je to ìva i obnovqena nacionalna zajednica koja je iznad politi~ke podeqenosti, iznad svakog prizemqa, pa i politi~kog. Treba po~eti s rizikom. Su{tina, duhovna su{tina krize dru{tva ili nacije jeste u op{tem politi~kom nepoverewu. Samo nam hrabrost moè pomo}i da iz te krize iza|emo. Hrabrost za rizik. U obnovi zajednice i u odnosu ~oveka prema zajednici ta hrabrost je isto {to i juna{tvo kao odnos prema smrti. Ina~e ne}e biti ni nacije, ni duhovne zajednice, pa ni demokratskog mentaliteta u woj. Nama ne preti diktatura ili komunizam, nego odsustvo zajednice i u tome odsustvu haos! A to je gore od svakog zla. Ko ho}e diktaturu, izaziva haos. Ko ho}e haos, taj ra~una samo na te{ko}e, a u ratu samo na ratni poraz, moralni i materijalni poraz nacije (ili bar politi~kog protivnika).

231

ISTORIJA

I VERA

To je bila ideolo{ka, a ne pravna Jugoslavija Imali smo Jugoslaviju ideolo{ku, a ne pravnu. Ideolo{ka Jugoslavija bila je ostvarewe i vlast ideologije, a ne prava. Ta ideologija traè}i »zajedni~ki imeniteq” Srba s ostalim nacijama i pravoslavne s ostalim veroispovestima, pa i s ateistima, efikasno je radila na suzbijawu i ga{ewu srpske istorijske i pravne svesti, zajednice i duhovnosti samog Zaveta. A kad se otkrilo lukavstvo ideolo{ke Jugoslavije i kad se pojavila mogu}nost Jugoslavije kao pravne dràve (pravne federacije), tada je titokomunizam objavio rat Jugoslaviji: da onemogu}i ne samo pojavu srpske dràve nego i pojavu pravne sigurnosti Srba u slu~aju raspada Jugoslavije. Tako je tek s obnovom ili pojavom pravne svesti Srba titokomunizam pokazao svoje pravo lice. Bojim se da na{ demokratski pokret (opozicione i vladaju}e politi~ke frakcije), usmeren na podelu politi~ke stvarnosti kao podelu na komunizam i antikomunizam, ne poga|a ni su{tinu istorijske situacije Srba i Jugoslavije. Na{i politi~ari, javni politi~ki delatnici – pogotovo profesionalni (lideri, agitatori, propagatori, strana~ki spikeri, “idoli” itd.) – pro{li su gotovo svi “{kolu [ezdeset osme” (“junskih studentsko–nastavni~kih” zbivawa 1968. na Univerzitetu u Beogradu). S navikama i predstavama ste~enim {ezdeset osme oni su danas prisutni na javnoj politi~koj sceni Srbije, pa i Jugoslavije, Evrope i SAD. A [ezdeset osma nije verovala u smisao i ulogu dràve: shvatala je dràvu marksisti~ki, kao oblik “otu|ewa ~oveka”, svaku dràvu, pa i pravnu dràvu, ne razlikuju}i je su{tinski od diktature. Za {ezdesetosma{e je ne samo dràva nego svaka institucija “oblik otu|ewa” ~oveka, jer je protivna “slobodi” koju {ezdesetosma{i i danas tuma~e kao spontanost, slobodu nagona. (“Eros politike i seksa su isto”, kaù oni.) Za mentalitet {ezdesetosma{a demokratija nije mogu}a kao dràva (demokratska) nego samo kao spontani dru{tveni 232

Demokratija i nacija

pokret. Demokratija je za wih stihija shva}ena kao fenomen trga, ulice, mitinga, demonstracije. [ezdesetosma{ki politi~ar zadovoqava tako kriterijum ulice, jer ne podnosi institucije, tj. same bitne elemente civilizacije. Institucije su za {ezdesetosma{e inertna stalnost koja ~oveka “sputava pravilima”, jer traè od ~oveka sistematski rad i strpqewe; institucije ra~unaju na pravilnost, na po{tovawe rokova, ugovora, obe}awa, date re~i; ra~unaju, dakle, na civilno dru{tvo, na demokratski mentalitet koji traì duè vreme za sazrevawe i za nastajawe demokratskih navika. Legalitet Jugoslavije

Samo srpsko pitawe nije svetsko. Nisu prava Srba ni{ta zna~ajnija od prava bilo koje druge male ili velike nacije. Ali je svetsko pitawe legaliteta Jugoslavije, pa je i srpsko pitawe svetsko samo zbog svoje povezanosti s pitawem legaliteta Jugoslavije. Zato neki lideri na{ih politi~kih stranaka smatraju da bi se bitno olak{awe re{avawa toga pitawa postiglo kad bi se Srbija kona~no odvojila od Jugoslavije, a srpsko pitawe re{avalo bez ikakve veze s pitawem legaliteta “versajske Jugoslavije”. Za{to bi pitawe legaliteta Jugoslavije bilo svetsko? Za{to se pitawe legaliteta bilo koje druge evropske dràve ne postavqa kao svetsko? Zato {to je posle Drugog svetskog rata pitawe legaliteta svih evropskih dràva bilo re{avano i re{eno svetskim sistemom mirovnih ugovora. Po tim ugovorima legalne su granice Poqske i u tim granicama oblasti koje su pre rata bile nema~ke i naseqene nema~kim stanovni{tvom (milionima Nemaca). Isto tako legalne su granice kojima je obuhva}ena i Sovjetskom Savezu prikqu~ena isto~na Pruska. Kao {to bi morale prema Hrvatskoj da budu legalne granice Srbije i u tim granicama sve oblasti u kojima je Hrvatska za vreme rata vr{ila genocid nad srpskim stanovni{tvom: oblasti 233

ISTORIJA

I VERA

dana{we Republike Srpske Krajine u Barawi, Sremu, Slavoniji, Kordunu, Baniji, Kninskoj oblasti... Legalitet tih granica nije, niti bi smeo biti, odre|en nekakvim plebiscitom, nego mirovnim ugovorima posle kapitulacije Hitlerove Nema~ke, kao {to bi morao da bude odre|en i legalitet srpskih granica prema Italiji, Albaniji, Bugarskoj, Ma|arskoj i pogotovo Hrvatskoj. Narodi koji su u Drugom svetskom ratu bili agresori ili ~ak vr{ili genocid li{eni su (mirovnim ugovorom treba da budu li{eni) prava da plebiscitom odlu~uju o granicama ~ak i svoje teritorije ako su tu vr{ili genocid ili “etni~ko ~i{}ewe” teritorije. Za{to je svetsko samo pitawe legaliteta versajske Jugoslavije, a ne drugih evropskih dràva? Zato {to samo pitawe legaliteta Jugoslavije nije ni re{eno ni re{avano onako kako je moralo: sistemom mirovnih ugovora koje je versajska Jugoslavija, u svetskom sistemu mirovnih ugovora morala da sklapa s agresorima, s nema~kim saveznicima, posebno s Albanijom, Bugarskom, Ma|arskom i Hrvatskom. Od svih evropskih naroda samo je versajskoj Jugoslaviji, i Srbima u woj, uskra}eno pravo da u~estvuju u sklapawu ugovora s agresorima, posebno s nema~kim saveznicima na Balkanu. Time je prekr{en jedan svetski princip. Ta~no je da je tim prekr{ajem pogo|ena samo jedna nacija, srpska, a istovremeno i legalitet samo jedne dràve, versajske Jugoslavije. Ali je kr{ewe svetskog na~ela u~inilo svetskim i pitawe legaliteta Jugoslavije i pitawe Srba u woj. Pa ako tu ima neke “neugodnosti” zbog kr{ewa i neugodnog izlaèwa na svetsku scenu, onda tu neugodnost treba da ose}a onaj ko je prekr{io na~elo, a ne versajska Jugoslavija, `rtva toga kr{ewa. Istorijska svest

Revolucija je nastupila silovito izraènom te`wom da se izmeni sama qudska istorija: tako je pre Oktobarske re234

Demokratija i nacija

volucije kod Rusa (a pre jugoslovenstva kao revolucije u Srba) nastupala ve} Francuska revolucija. Istorija je ìvot jedne zajednice koja u kontinuitetu, kroz vekove, ~uva svoj identitet... kao da nema smrti ni vremena smrti! Qudi umiru, ali zajednica ìvi. Da “seoba ima, ali smrti nema!” (kako Crwanski zavr{ava Seobe), to je zakon istorije kao ìvotne zajednice, a ne zakon ~oveka pojedinca. Jer ~ovek je smrtan, a istorija je besmrtnost (ili bar trajnost) istorijske zajednice. U istoriji, kao svom postojawu, zajednica (nacija, istorijska zajednica, Crkva) mogu}a je samo kao realnost stalnog obnavqawa istorijske svesti kao nacionalne religije. Da bi se revolucionarna te`wa (te`wa za promenom istorije) domogla nekih izgleda na uspeh, bilo je potrebno da se ugu{i istorijska svest, da se onemogu}i svaka pojava ili obnova istorijske svesti. A kako ta svest nije ni{ta drugo do osve}eno duhovno iskustvo, tj. iskustvo istorije (osve{}eno zbivawem mita, legende, poezije, tragedije, Liturgije, jednom re~i: predawa), to je, onda, revolucija izraz te`we te`we svojstvene revolucionarnoj (i postrevolucionarnoj) inteligenciji da, sa kona~no onemogu}enom istorijskom sve{}u, duhovno iskustvo (tj. istorijsko iskustvo zajednice), ostane zauvek u “mraku zaborava” (kako i kaè Wego{, u Lu~i mikrokozma). Ne izlaze}i iz toga mraka “nesvesnog znawa i pam}ewa”, duhovno iskustvo kona~no i odumire, umiru}i zajedno sa ~ovekom. Zna~aj istorijske svesti je u tome {to se pojavom te svesti (u predawu mita, legende, poezije, tragedije, Liturgije) jedna generacija poistove}uje s prethodnom, “nalazi svoj identitet” u prethodnim, pa i davno izumrlim generacijama. To zna~i da se onda prethodne generacije, u toj identifikaciji, u tom identitetu na{e generacije javqaju kao ìve pred o~ima na{e generacije. Ba{ onako kako peva anti~ki hor (Kolo) u Gorskom vijencu (GV, 26322638): “Boè dragi, svijetla praznika! Kako su se du{e pra|edovske 235

ISTORIJA

nova!)

I VERA

Nad Cetiwem danas uzvijale! Kako jata divnih labudovah Kad se nebom vedrijem igraju Nad obrazom svijetla jezera”. Ili kad vladika Danilo kaè (u GV, 781787): “Oh da mi je o~ima vi|eti Crna Gora izgub da namiri: Tad bi mi se upravo ~inilo Da mi svijetli kruna Lazareva (Lazareva! ne – Du{a-

E sletio Milo{ me|u Srbe; Du{a bi mi tada mirna bila Kako mirno jutro u proqe}e...” Ili kad Iguman Stefan drì pomen velikim li~nostima istorije (tj. poetskim likovima srpskog predawa, istorijskog iskustva) i tako ih ~ini prisutnim (GV, 2648-2665). Istorijska svest je, naime, jedno zbivawe duhovno. U tome zbivawu ili doga|aju (Ereignis) vreme biva “prisvojeno” na taj na~in {to se pro{lost i budu}nost sabiraju u sada{wosti. Tom sabrano{}u sada{wost vi{e nije prolaznost (vreme), nego prisutnost, suo~ewe, samo bitije (postojawe), tj. prisutnost pro{losti i budu}nosti u sada{wosti. Ta stalna prisutnost umesto vremena (prolaznosti) jeste bitije zajednice (istorijske zajednice), duhovna pojava toga bitija u prazniku istorijske svesti. Jer, istorijska svest je zaista praznik, “svijetli praznik” naroda. Istorija je duhovni (mitski, poetski, tragedijski, liturgijski) ìvot zajednice no{en i ostvaren iskqu~ivo istorijskom sve{}u. Na taj na~in postoji zajednica, tj. zbiva se kontinuitet jedne iste zajednice, kontinuitet koji je sama istorija. Subjekt istorije se, dakle, ne mewa, te se samo na taj na~in i zbiva ono {to nazivamo istorijom. Samo na taj na~in je mogu}a i moralna obnova naroda i gra|ana! U decenijama komunizma – a pre toga u nastavi intoniranoj metafizi~ki–dijalekti~ki – u~ili su nas da je isto236

Demokratija i nacija

rija proces promena. Na taj na~in zaboravili smo ono {to u istoriji ostaje isto: zajednicu koja je subjekt istorije. Taj zaborav je gubitak istorijske svesti, a s wom i patriotizma i morala. *** Ali, na{a, zavetna srpska istorijska svest je druga~ija od zapadne, francuske, revolucionarne! @ele}i nastavak i potvrdu nacije, kao i wene vere (istorijske svesti), revolucionarna inteligencija Francuske ukida monarhiju, zavodi republiku, kao novu, “izrazito nacionalnu” (kako bismo mi danas rekli: svenacionalnu, svenarodnu, nadstale{ku) zajednicu ... i ubija kraqa! Time je mislila da je ukinula “predistoriju”, rodila naciju i za~ela istoriju (“novu istoriju”). Tu se, dakle, nacija i wena istorija po prvi put (prvi put u istoriji Zapada) javqaju u sukobu s pojmom monarhije: ba{ kao i u ameri~koj revoluciji, u SAD. Tu se, naime, prvi put pojam monarhije odvaja od pojma istorijske svesti i pojma (nacionalne) zajednice: nacija je sna`na i vitalna kad nije monarhijska, nego naprotiv, republikanska. Taj sukob nacije (i nacionalne istorije) s Bogom, crkvom i monarhijom karakteristi~an je, me|utim, samo za Zapad, jer u papskoj teologiji (metafizi~koj) mogu}a je samo svetska (vavilonska, planetarna) imperijalna (napoleonska) zajednica, a nacionalna je nemogu}a i osu|ena kao {izma. Nacionalist moè zato da bude samo pravoslavni {izmatik! Jer, na Zapadu je nacija imperijalna, antihri{}anska kategorija, dok se u Pravoslavqu hri{}anska vera javqa kao vera nacije; a ona je crkveni sabor naroda. I Kami }e, u Pobuni ~oveka utvrditi da je i samom revolucionarnom ubistvu monarha (francuskog kraqa) on poistove}en s Bogom: ubijaju}i kraqa, revolucija je htela da ubije Boga, jer je upravo u kraqu i videla Boga: papskog (metafizi~kog–teolo{kog) Boga koji je apsolutni gospodar 237

ISTORIJA

I VERA

vaseqene i koji odbacuje svaku nacionalnu posebnost ili istoriju. “âst monarhije, moral nacije”, a vera Crkve?

Monarhiji ostaje da bude samo nacija i crkva, tj. da bude pojavqivawe nacije i (u protestantizmu, nikako u Pravoslavqu) institucionalno pojavqivawe crkve. Li{ena vlasti, monarhija ostaje samo institucija ~asti, tradicije, istorije, nacije i, eventualno (u protestanata), crkve. Dakle, elitna ustanova obnove nacije kao obnove moralne. A u tim ulogama ona vi{e nema nikakve mo}i (ili bi, u demokratiji, trebalo da bude li{ena svake mo}i) da silom dràvnih zakona vr{i pritisak na gra|ane i da ih primorava na crkveno, versko ili nacionalno opredeqewe. Tako je nastalo ono {to se u re~niku zapadne demokratije naziva gra|aninovom “slobodom savesti”. Dràva nema vi{e ni{ta od “milosti Boìje”, nego je iskqu~ivo i u potpunosti zavisna “od voqe narodne”. Ona je lai~ka (svetovna). Oslobo|ena ideologije (teorije o vlasti duhovne ili magijske zajednice) dràva je postala ~isto pravna ustanova. Zna~i: nije vi{e nacionalna, ni verska (ni ideolo{ka). Krajwi ishod odvajawa monarhije od dràve dat je, dakle, u samoj pojavi nezaobilaznih i nere{enih pitawa: – prvo: {ta je vera (kao ose}awe)? – drugo: {ta je nacija (kao ose}awe i svest istorije)? – tre}e: {ta je duh (za razliku od onog {to se u Hegela javqa kao “apsolutni duh”, “objektivni duh” i kao predmet fenomenologije koja prikazuje tobo`wi “razvoj duha”)? – ~etvrto: {ta je egzistencija (kao javqawe li~nosti, mogu}e samo pred Bogom, u religiji)? – peto: kako je mogu}e da ne{to postoji u samom sebi kao individua, bi}e (van svakog i pre svakog odnosa), {to zna~i biti, postojati? 238

Demokratija i nacija

– {esto: kako je mogu}a qudska zajednica (kad se zna da dràva, kao vlast zakona, i jezik, kao sporazumevawe, to nisu)? Na ova pitawa evropska kultura ne}e mo}i da odgovori bez aktivne pomo}i Pravoslavqa. Ona }e ~ak morati da traì pomo} od Pravoslavqa, svesna da je do{lo vreme pla}awa duga za ono {to je zapadna (imperijalna) monarhija, jo{ od vremena Karla Velikog, u~inila na cepawu hri{}anskog sveta. A da bi tu svoju ulogu Pravoslavqe u evropskoj i svetskoj civilizaciji moglo da odigra, ono se ne moè pojaviti pred svetom kao institucija monarhije (institucija dovoqna protestantizmu), nego samo kao institucija Hristove Crkve. A u woj svojom duhovnom snagom deluju parohijske zajednice i monasi, a ne kraq i wegova intelektualna elita zapadnog tipa (svejedno da li rimokatoli~kog ili protestantskog). Razvijaju}i pojam monarhijske dràve (iz tradicija evropske metafizike i metafizi~ke teologije), Hegel izvodi taj “nordijski princip germanskog carstva” (jedinstva vere, lepote, istine i podani~ke odanosti dràvi) i obi~ajno po{tovawe “boànskog autoriteta monarha”... iz “orijentalne despotije”: wome po~iwe razvoj koji }e se logi~no i neizbe`no zavr{iti u kona~nom stupwu toga razvoja, u “nordijskom principu” i u obi~ajnosti “boànskog autoriteta monarha” kao dràvne vlasti. Nema~ka kultura (kao celina, a ne izuzetni pojedinci), ne razume Pravoslavqe i sklona je da se zainteresuje samo ukoliko ga poistove}uje s islamom, ba{ kao i [pengler: za wega su Vizantija i Arapi isto. Malo je wih koji su skloni da rimsko pravo, tu osnovu svega {to je na Zapadu civilizacija sagledaju kao vizantijsku pravoslavnu tvorevinu. Zato nije ~udo {to protestantske monarhije (tada jo{ kao monarhijske dràve), tokom ~itave na{e istorije, brane na Balkanu status quo: smatraju da su legitimitet, red i civilizacija na Balkanu zajam~eni samo ~uvawem turskog carstva, protiv te`wi “necivilizovanih pravoslavnih naroda” da se oslobode. Protestantske dràvne monarhije lako su se sporazumevale s “orijentalnom despotijom” Osmanlija, ali nikad 239

ISTORIJA

I VERA

nisu pokazivale razumevawe za oslobodila~ke te`we pravoslavnih balkanskih naroda. Pa i danas je ta tradicija ìva: ~ak i u demokratiji. Smisao demokratije

Marta 1992. umro je nobelovac August fon Hajek, Be~lija i ameri~ki profesor ekonomije, poznat po tome {to je jo{ 1930. (sve do 1974, kad je dobio Nobelovu nagradu) dokazivao da komunizam mora propasti upravo zato {to zanemaruje i odri~e trì{te, proizvodwu za trì{te, trì{nu ekonomiju. Slabost komunizma, po wegovom mi{qewu, nije u tome {to gra|anima uskra}uje politi~ke i kulturne slobode (po tome bi se on i odrào) nego u tome {to onemogu}ava takmi~ewe (konkurenciju) robe, usluga i kapitala na trì{tu. Pomalo cini~no, ali istinito su|ewe o qudskoj prirodi; bar o masi, o odlu~uju}oj ve}ini qudi: da je demokratija qudima potrebna zato {to je samo u demokratiji mogu}e boga}ewe qudi. Za{to smo u demokratiji? Zato {to demokratija nije ni{ta drugo do sistem zakona i pravila po kojima se odvija takmi~ewe (konkurencija, suparni{tvo, sorevnovanije, surevwivost), i to upravo na trì{tu. To je takmi~ewe u kome, po tim pravilima (demokratije), svaki gra|anin ima podjednako pravo u~e{}a. U privredi se to takmi~ewe odvija na trì{tu. U~esnici mogu da se pravno pojavquju na trì{tu, naravno, samo kao vlasnici koji nude svoju robu, svoje usluge, svoj kapital. Boga}ewe je mogu}e samo na trì{tu i samo trì{te daje smisao radu, proizvodwi i naporima, pa i samoj demokratiji. Smisao i vitalnost demokratije je, dakle, trì{te. Ako nema trì{ta, demokratija je besmislena. êmu sloboda re~i, govora, mi{qewa, umetni~kog stvarawa, ako nema trì{ta? Ono daje hranu i snagu demokratiji; samo ono demokratiju ~ini nadmo}nom, te komunizam, u Hladnom ratu koji je ekonomski rat, na trì{tu gubi taj rat zato {to nema trì{ta na kojem bi se potvr|ivalo demokratsko pravo “gra|ana” 240

Demokratija i nacija

(podanika) komunisti~kih dràva. Na trì{tu se sti~e bogatstvo, ekonomska mo} i nadmo}, a ìvi i potvr|uje se demokratija. No, koji je smisao boga}ewa? “Ali on je” (on, vi{egradski kajmakam, Alibeg u Anikinim vremenima Ive Andri}a) “od svoje majke, koja je bila Sokolovi}ka, nasledio veliku i gospodsku ravnodu{nost za stvari, naro~ito za ra~un i sticawe.” Plemstvo je oduvek bilo ravnodu{no prema trì{tu, te i preziralo buròaziju (i ~itav tre}i stale`, jednako buròaziju kao i proletarijat) upravo zato {to je buròaziji svojstveno da smisao demokratije nalazi samo na trì{tu, tj. u boga}ewu (a ne u monarhiji ili u crkvi, u veri). “Osmi{qavawe” demokratije

Demokratija, dakle, u samoj sebi nema nikakvog smisla, pa ako je su{tina zapadne civilizacije u samoj demokratiji, onda je ta civilizacija besmislena (apsurdna, kako kaè Kami), te je wu mogu}e braniti i u woj ìveti samo ukoliko smo se svesno opredelili za apsurd. A kako ~ovek ipak ne moè ìveti bez smisla (li{en ose}awa smisla, tj. qudske vitalnosti), to je smisao ipak negde izvan, iznad same demokratije. Naravno, ne u negaciji demokratije, nego u wenom prevazilaèwu i dopuni, u osmi{qewu demokratije. Ne ìvi se da bi se ìvelo, nego da bi ~ovek ìvotom sluìo ne~em vi{em od sebe, nekom smislu, da bi ìvot obogatio nekim ose}awem smisla. Harmonija, dakle, moè da nastane samo u Crkvi, kao sveta tajna Crkve: isto onako kako je ~ovek kr{ten ili kako se pri~e{}uje. Samo u tome smislu je, od Svetog Duha, monarh “po milosti Boìjoj”. A “po voqi narodnoj” monarh moè da bude ta harmonija samo ukoliko se i sam narod javqa kao Crkva, tj. kao sabor koji je Crkva. Tako se narod javqa u Vladimirovom kr{tavawu Rusije. Tako se javqa na saborima Stevana Nemawe. Tako na @i~kom saboru Svetog Save, narodno–crkve241

ISTORIJA

I VERA

nom saboru. Kako bi mogao da izgleda takav sabor (koji je crkvenost naroda) to je mogu}e predstaviti samo u dramskim slikama. Tako je Wego{ev Gorski vijenac upravo takva slika narodno–crkvenog sabora, kao dijalog narodnog hora (Kola) i sve{tenika glavara sabora, koji se vodi povodom neizbe`nog sukoba s Turcima i poturicama. Gorski vijenac nije “ni{ta drugo” do slika upravo te istorijski izvorne situacije, zbivawa u kojem se ne de{ava nikakva “istraga poturica”, nego se konstitui{e srpski narod kao saborni narod, zavetni narod. Vladika Danilo je drama uzdizawa vladara u blagodatnu harmoniju, a Iguman Stefan je re~ i tuma~ te harmonije, glas Nebeskog Carstva, oli~ewe Lu~e mikrokozme (liturgijske poeme uzdizawa), govor i pojava Lu~e u Gorskom vijencu. Obnova monarhije bi, dakle, bila mogu}a tek kao vaskrs Srbije, koja vaskrsava u pojavi srpskog sabornog naroda, u misteriji narodnocrkvenog sabora; narod se javqa kao Kolo (liturgijski hor vi{i od gr~kog tragedijskog), a tuma~ monarhije morao bi biti lik patrijarha koji bi nas podse}ao na igumana Stefana. To je Nebesko Carstvo do kojeg nije u stawu da se uzdigne dana{wa racionalisti~ka inteligencija u svom (danas vulgarnom, prizemnom) shvatawu monarhije kao politi~ke ustanove. U opredelewu Srba za monarhiju odlu~uju}a li~nost srpske istorije jeste Sveti Sava: on se opredelio za “vizantijski”, tj. pravoslavni tip monarhije. Ta monarhija mora (tj. morala bi) da bude otelotvorewe harmonije izme|u Crkve i dràve ili, {to je isto, izme|u misterije (svete tajne, res mystica, koja je Crkva) i svetovnosti, javnosti (javne stvari, res publica, koja je dràva). To se nazivalo i harmonijom izme|u Nebeskog Carstva i zemaqskog carstva. To Nebesko Carstvo nije zagrobni ìvot (nagrada za juna~ko ili dobro delo), nego Crkva u wenom liturgijskom ìvotu ovde na zemqi. Tako je odnos Crkve i dràve (Nebeskog i zemaqskog carstva na{e narodne pesme) odre|en, kao harmonija, u samom konstitutivnom dokumentu Vizantije, u rimskom pravu Justinijanovog zakonika. Tako je Sveti Sava u ì~koj besedi O pravoslavnoj 242

Demokratija i nacija

veri, na @i~kom narodnocrkvenom saboru 1221, ali i u ~itavom svom Nomokanonu (Zakonopravilu, Korm~iji) odredio odnos Nebeskog i zemaqskog carstva: kao harmoniju. Ukoliko ta harmonija nije mogu}a, ukoliko se zemaqsko carstvo (vlast, dràva) pokaù nesklonim toj harmoniji s Crkvom (Nebeskim Carstvom), onda treba `rtvovati zemaqsko carstvo, kako je to u~inio Sveti Knez, na Kosovu, potvrdiv{i na taj na~in svojim ìvotom Svetosavski Zavet, ovaj put kao Kosovski, tragedijski! Jer “zemaqsko je za malena carstvo, a Nebesko uvijek i dovijeka”, trajna i neuporediva vrednost, pa je tako u Nebeskom i mera smisla i vrednosti zemaqskog carstva, dràve (i demokratske dràve). Dakle, harmonija, tj. pravoslavna “vizantijska” i srpska monarhija mogu}a je samo kao harmonija crkve i dràve definisane rimskim pravom. Ukidawe ili obesnaèwe rimskog prava ukida svaku mogu}nost harmonije, pa tako i svaku mogu}nost za pojavu pravoslavne (srpske itd.) monarhije. Harmonija u periodu i dinastiji Nemawi}a ~ini zbog svega toga tu dinastiju svetorodnom. Pa ako vladari i nisu tokom svoje vladavine ispuwavali zakon harmonije (bili harmoni~ni, hristoliki), oni su na kraju odlazili u monahe, da kao i Nemawa, zavr{e ìvot u manastiru, u isposni{tvu, kako bi bar umrli u harmoniji (boànske i qudske prirode), u Hristu. A knez Lazar postigao je i vi{e od toga: preobrazio se u Svetog kneza Kosovskog Zaveta. Rimsko pravo pre{lo je i u svest koju o istoriji ima Kara|or|ev ustanak. Evo {ta kaè prota Mateja Nenadovi} u Memoarima: “To je sve bilo na{e Velike Nedeqe, pred Vaskresenije 1804. godine. Ja kako do|em u Brankovinu, kaèm mome stricu ugovor...” (tj. kaè Jakovu Nenadovi}u dogovor sa Kara|or|em i saborom; a Jakov }e biti pope~iteq ustani~ke vlade ba{ za pitawe zakona i zakonitosti) ... “Odmah se skup{tina skupi ... Sad je trebalo narodu sud ostaviti. Ja sam imao Korm~iju” (Nomokanon, od Svetoga Save)... “~itao Zakone Justinija243

ISTORIJA

I VERA

nove i znao Mojsijevu strogost nad Jevrejima, te ispi{em tako nekoliko paragrafa iz Korm~ije. Od kojih pobroja}u neke ...” (Prota Mateja Nenadovi}, Memoari, Srpska kwièvnost u sto kwiga, Matica srpska, Novi Sad i SKZ, Beograd, 1957). Ono {to je Oktobar bio za Ruse, to je jugoslovenstvo (jugoslovenska ideologija i jugoslovenska monarhija) bilo za Srbe: udar, nema sumwe, mawe snaàn od Oktobra i revolucije, ali udar dovoqan za iscrpqenu i malu Srbiju da je izbaci iz wene istorije. To }e se pokazati ve} u doga|ajima oko Konkordata. Koliko god je taj Konkordat bio protivan Pravoslavqu i srpskom predawu (zavetu), on je odgovarao interesima i samoj su{tini jugoslovenske monarhije, {to zna~i da sama su{tina te monarhije nije odgovarala srpskoj istoriji, predawu, Zavetu, Pravoslavqu. Ipak je sam monarh bio inicijator Konkordata. A kad je Konkordat odba~en, skr{en na otporu Srpske Pravoslavne Crkve, godine 1937, sile jugoslovenstva (a to su bile sile britanske) sudbinu Srba u Jugoslaviji su oduzele kraqu i monarhiji i predale Komunisti~koj partiji Jugoslavije, konkretno Josipu Brozu. On, naravno, nije imao i ne bi imao tu silu da skr{i Srbe. Ali su sile jugoslovenske ideologije odobrile upad Crvene armije u Srbiju, da bi na taj na~in Broz dobio vlast u Beogradu i do kraja iskoristio jugoslovensku ideologiju za razbijawe srpske dràvnosti. Tako se – ne sama ideja Jugoslavije kao dràve, nego – jugoslovenska ideologija kona~no pokazala dovoqnom da Srbe izbaci iz istorije isto onako kako je Oktobarska revolucija izbacila Ruse. Karakteristi~no je da je dr Josip Smodlaka, za ~itavo to vreme, od po~etka pregovora o Konkordatu pa do uspostave Titove vlasti, bio jednako aktivan i odlu~uju}e vaàn diplomata kraqa Aleksandra (ba{ u pregovorima o Konkordatu), kao i dr [uba{i}a i Josipa Broza. Za ~itavo to vreme politika jugoslovenske ideologije vo|ena je iz Londona: od vremena Jugoslovenskog odbora (1914–1918), pa do sporazuma Tito–[uba{i}. 244

Demokratija i nacija

Jugoslovenska monarhija je postojala dok je bila otelovqewe jugoslovenske ideologije, a ne srpskog Zaveta i pravoslavne harmonije Crkve i dràve (Nebeskog i zemaqskog carstva). Ciq te ideologije bio je da se uni{ti srpska dràvnost i sama ideja te dràvnosti i Zaveta, a sam jugoslovenski monarh nije bio toga svestan! Nacija u demokratskom poretku

[ta je ono bitno ~ega su nas li{ili (ili nastojali da li{e) komunizam i revolucija? To su nacija i demokratija. Ili jednostavno: nacija u demokratskom poretku, u demokratiji kao demokratskoj dràvi. Jer, revolucija je spre~ila ne toliko samu pojavu demokratije koliko obnovu nacije u demokratskom poretku. Demokratija je dràva, a nacija je dru{tvo. Demokratija i nacija ne mogu biti isto zato {to, kako nam je poznato (a u sociologiji davno utvr|eno), dràva i dru{tvo nisu isto. Isti~u}i tu razliku, sociolozi (ne samo marksisti) ukazuju na dràvu kao instituciju ili “oblik ~ovekove otu|enosti”, a otu|enost je odsustvo dru{tva ili dru{tvenosti (zajednice): u demokratiji o~igledno odsustvo. Nacija je poseban oblik dru{tva ili dru{tvenosti (dakle, neotu|enosti) ~ovekove, poseban oblik neke prisnosti me|u qudima, ~ak prazni~no i sve~ano doìvqene prisnosti (zajednice). Jo{ ne znamo (ili nemamo sklonosti da saznamo) {ta je nacija i kakva je to zajednica, ali znamo da je ona, ipak, zajednica i da je zato ~ovek u woj oslobo|en od one mu~ne otu|enosti i usamqenosti. Problem moderne civilizacije (pogotovo Novog svetskog poretka) nije kako da se domognemo demokratije (u woj nema nikakve tajne) nego kako da u toj demokratiji sa~uvamo zajednicu, kako dospeti u spoj (sad ve} tajanstveni) nacije i demokratske dràve, ili zajednice i demokratske dràve. Jer kad Hajdeger govori da je “demokratija prekratka”, on time

245

ISTORIJA

I VERA

ukazuje na nemo} demokratije (same demokratije) da postigne zajednicu, da se iz wenog (demokratskog) horizonta pojavi bi}e (bitije) zajednice, nacije. Lako }emo za demokratiju, ali {ta je s bitijem zajednice? O~ekujemo da nam monarhija donese demokratiju. No, da li }e nam doneti zajednicu, bitije zajednice? Ili, jo{ bliè, spoj nacije (bitija zajednice) i demokratske dràve? Jer je mogu}e da u demokratiji nacija ostane potpuno razbijena ili da je nema. Smisao demokratije moè da bude tada samo boga}ewe (trì{te kao realna osnova i okvir demokratije) ili samo pove}awe ìvotnog standarda, dru{tva blagostawa ili potro{we ukoliko se i taj smisao ostvari. Ta demokratija sasvim dobro i efikasno funkcioni{e i bez monarhije. Opet se vra}amo na osnovni problem savremene civilizacije: kako demokratiju spojiti s nacijom, kako da se u demokratiji pojavi ona spontana ~ovekova dru{tvenost koju nazivamo bi}em nacije (bitije nacije) ili, ta~nije (a mawe pretenciozno od onog “kako spojiti”): kako je mogu} i kako se zbiva i ra|a spoj nacije i demokratije, nacionalnog dru{tva i demokratske dràve? Kako se pojavquje nacija ako znamo da iz te pojave mora da se iskqu~i svaka prinuda? Revoluciju ne ugroàva demokratija, ve} nacija

Su{tina Marksovih zahteva nije u tome {to bi on bio protiv demokratije, nego u tome {to je bio protiv nacije: za demokratiju bez nacije i protiv nacije. I danas se revolucionarno-marksisti~ko poreklo demokratske inteligencije jasno otkriva u demokratizmu bez nacionalnog stava i bez nacionalne solidarnosti. Nesumwivo je da su revolucionarni pokreti (i u svetu, i u Rusiji, i u nas) osvajali inteligenciju demokratijom (radikalno demokratskim zahtevima), jer revoluciju ne ugroàva demokratija nego tek nacija. Revolucionarno-marksisti~ka inteligencija je zato lako prihvatila demokratiju pa i u wenom evropskom, trì{nom izdawu, demokratiju “buròasku”, onu bez ikakvog duhovnog smisla, jer tu demo-

246

Demokratija i nacija

kratiju lako usmerava protiv nacije i protiv spoja demokratije s nacijom. I obratno: nacija bez demokratije, autoritarna ili ~ak totalitarno usmerena nacija, koja se danas javqa kao bolest dru{tva, ima dugu tradiciju u monarhiji (koju smo ve} prikazali kao hegelsku: arhajsku, azijsku, despotsku, imperijalnu, apsolutisti~ku, germansku). Takva monarhija bila je i ruska. Tako Ber|ajev, u kwizi Ruski izvori komunizma, nalazi ono {to je zajedni~ko i ruskom apsolutizmu i ruskom revolucionarnom pokretu: demokratija revolucionara je besadràjna i zato besmislena i beìvotna, te lako nestaje ili odumire nesposobna da se odupre totalitarizmu. A nacija carska je prinudna, poniàvaju}a i lako izaziva ~oveka na revolt. Opiru}i se naciji (“naciji”, autoritarnoj zajednici) koja ga li{ava prava, ~ovek spontano nalazi izlaz u iracionalnom, gnevnom i strasnom revolucionarnom pokretu. Kad kaèmo spontano, mislimo ba{ to: iracionalno, bez nekog intelektualnog napora i bez intimne duhovnosti. O tome svedo~i sva ruska kwièvnost 19. veka: najizrazitije likove kwièvnosti ~ine upravo likovi takve ruske inteligencije. Nihilisti, koji su to po svom neverovawu u mogu}nosti qudske zajednice, tj. u mogu}u pojavu bitija zajednice. Wihov nihilizam izraàva se u wihovom cinizmu: mogu}nost qudske zajednice vide samo u “materijalnim interesima” (tzv. klasnim, stale{kim), pa tako ,”obja{wavaju” ne samo rod, pleme i naciju nego i samu Crkvu; vera je “izraz materijalnih”, svetovnih interesa. îtava ruska istorija, od vremena kad Moskva, posle pada Carigrada (1453), postaje “tre}i Rim”, obeleèna je jednim grehom koji je nastao time {to je pogaèno na~elo Justinijanovog prava i carstva pravoslavnih Rimqana (Vizantije): harmonija (ili simfonija) Crkve i dràve (dogmata i zakona, vere i pravne svesti, parohije – parohijske zajednice i dràvne sile). Javqaju}i se kao govor ili znaci same su{tine i dostojanstva ~ovekove li~nosti, verska ili nacionalna ose}awa 247

ISTORIJA

I VERA

(a ona su ti znaci su{tine) stalno su izloèna prinudi dràvnog carskog zakona i tako li~nost ~ovekova – ono {to je sam smisao Hri{}anstva i u Hri{}anstvu najsvetije – biva unièna. A prema toj uniènosti ~ovek ima samo dva izbora: ili da bude apati~an, podani~ko–birokratska “mrtva du{a” (koja se odrekla svesti o slobodi i dostojanstvu ~oveka), ili da svoju du{u “oìvqava” i “spasava” gnevom, o~ajem, revoltom, pa i zlo~inom; da se koleba izme|u likova Gogoqa i Dostojevskog. ôvek se tako odri~e zajednice s “Bogom koji ~oveka poniàva” i u svom prkosu postaje humanist, tj. progla{ava sebe, ~oveka, za boànstvo i “meru svega”. Humanizam je, nasuprot teizmu, nastao iz vekovnog odbijawa crkvenog klira da bude u harmoniji s demokratskom dràvom. Tako Kami, pozivaju}i se na ruske istoriografe (pa i Ber|ajeva), kaè u svojoj Pobuni ~oveka (u zavr{nom pasusu poglavqa Individualni terorizam). @ivot bez vrline

“Ruska inteligencija se, istih tridesetih godina 19. veka kad i francuskim autorima, zanosi [elingom, pa ~etrdesetih godina Hegelom, a u drugoj polovini 19. veka nema~kim socijalizmom proizi{lim iz Hegela (pogotovo posle 1872. kad je na ruski preveden Marksov Kapital). Ruska omladina preta~e tada u apstraktne nema~ke misli neumerenu, prekomernu silu svojih sopstvenih strasti i tako svojim ìvotom oìvqava te ina~e mrtve nema~ke ideje. Humanizam, religija ~oveka (kao ~ovekoboga), koju su u odgovaraju}im formulama ve} bili iskonstruisali nema~ki doktori filozofije, bila je nemo}na sve dok nije na{la i svoje apostole i mu~enike. A to su bili ruski hri{}ani (poniène i uvre|ene du{e ruskih hri{}ana) koji su se odrekli svoje prvobitne, izvorne hri{}anske misije (Pravoslavqa). Da bi bili apostoli i mu~enici filozofskih ideja nema~kog humanizma (tj. antiteizma), oni 248

Demokratija i nacija

su morali prihvatiti pre svega to da ìve bez transcendencije i bez vrlina.“ A “bez transcendencije” zna~i: bez vere u nadsvetovnost, u ne{to iznad ~oveka, u tajnu koja daje dostojanstvo i samoj su{tini ~oveka. To zna~i: bez duhovnosti, bez blagodati Duha Svetoga ili, kako se u Srba kaè, bez Zaveta. Kako je i zajednica me|u qudima mogu}a samo kao zavetna (po transcendenciji, iznad svakog materijalnog, svetovnog ili zemaqsko–telesnog interesa), to je mlada i gnevna ruska inteligencija, odri~u}i se cara i “jedine”, carske Crkve i nacije, odrekla i svaku mogu}nost qudske zajednice. U tome se, me|utim, od cara i carske ideologije razlikovala samo time {to je iskreno odricala mogu}nost zajednice koju je carska ideologija neiskreno propovedala, a iskreno prezirala. (A to licemerstvo carske ideologije Ber|ajev }e prikazati u liku Pobjedonosceva.) Istoriju ruske monarhije i treba, kao Ber|ajev, prikazivati istovremeno i uporedo s istorijom ruske inteligencije koju je, za svoje potrebe, a onda i protiv sebe, odnegovao ruski carizam. U toj istoriji javqa se pokret obnove vere u pravoslavnom slavjanofilstvu (koje je pokazalo silnu simpatiju upravo i samo za Srbe me|u slovenskim narodima). Taj pokret obnove vere prividno je u sukobu s pokretom ruskih “zapadwaka”. Kaèmo u prividnom, jer }e se najzad pokazati da su ruski “zapadwaci” otkrili vrednost i dubinu Pravoslavqa tek kad su traìli da se vera i nacija spoje s demokratijom i demokratskom dràvom. Sukob slavjanofila i “zapadwaka” ruske inteligencije zavr{en je tako obostranom sve{}u da problem Rusije i wene nacionalne i verske obnove moè biti re{en samo spojem nacije i demokratije. Taj spoj poku{a}e da ostvari ruska februarska konstitucija 1917. Nacionalnu svest i naciju kao vrednost i kao qudsku zajednicu ~uvaju – naàlost, bez ìvih parohijsko–liturgijskih zajednica! – samo ruska kwièvnost (i ruski monasi). Nacionalna nije ni dràva, ni monarhija, pa ~ak ni, “sinodalna”

249

ISTORIJA

I VERA

carska crkvena jerarhija, klir, “belo duhovni{tvo”. Nacionalni su samo kwièvnost, poezija i mona{ki podvig. Ne inteligencija koja ìvi po apstrakcijama filozofije (metafizike) nego ba{ samo kwièvnost, poezija, pozori{te (i mona{tvo). Jer, inteligencija je pojava i otelotvorewe metafizike (ideologije nihilizma i racionalnog projekta nemogu}e zajednice), a kwièvnost umetnost pozori{te (i mona{tvo) jesu pojava duha, ose}awa. Jer inteligencija, u svojoj metafizici, traì vrlinu u “o~i{}enosti uma od svakog ose}awa”, dakle i od saose}awa, sau~e{}a, pri~e{}a i solidarnosti, zajednice qudi s Bogom. Tako se nacija, kao duhovna zajednica, javqa samo u ruskoj kwièvnosti, kao Sveta Rusija koja tek treba da do|e. Nacionalna ustanova u spoju nacije s demokratijom nije, dakle, monarhija nego kwièvnost, poezija, Pu{kin, Gogoq, Turgewev, Tolstoj, Dostojevski (i mona{ki likovi), te je naciji potrebna demokratija upravo onako kako je potrebna stvarala{tvu (veri, zanosu, sabranosti ~ovekovoj, kwièvnosti, umetnosti, poeziji). Smisao demokratije se, na taj na~in, otkriva kao duhovni: u kwièvnosti, poeziji, u molitvi, u duhovnosti, u smirenosti, u bestra{}u, u liturgijskom praznovawu i slavqewu bitija. A na trì{tu se otkriva samo ekonomski smisao demokratije, nedovoqan za obnovu vere i nacije: zapadni smisao demokratije. I kad je, istorijom carizma i wegove inteligencije, kona~no postignuta protivure~nost izme|u nacije i demokratije (kao protivure~nost carske nacionalnosti i anacionalne demokratije), onda se pokazala i nemogu}nost istinske zajednice. U toj nemogu}nosti narod se javqa samo kao “pù~ina, stoka jedna grdna”, kao gomila bez fizionomije, gomila koja je masa. Pojava takve gomile je haos. A haos je najve}a {ansa svake revolucije, svake mafije, svakog totalitarizma. Taj haos dovoqan je da se pojavi ono {to se i pojavilo Oktobra 1917: Lewin nije ro|en iz ruske duhovne istorije, nego iz haosa, kao Titani, podzemna boànstva zla.

250

Demokratija i nacija

Haos – {ansa revolucije Komunizam i revolucija presecaju istoriju nacije i ~ak izbacuju naciju iz istorije. Otkloniti komunizam i revoluciju zna~ilo bi, prema tome, vratiti se u istoriju. Na {ta i ~emu bi trebalo da se vrati Rusija? Svakako na ono mesto gde je bila zate~ena Lewinom i revolucijom. Da li je to bila monarhija? Ne, nego konstitucija! Rusku apsolutisti~ku monarhiju nije sru{ila Lewinova revolucija (Oktobarska), nego ruska februarska konstitucija 1917, dakle bez Lewina i boq{evika, i pre Oktobra. To je konstitucija koja je naknadno, a pogre{no, ideolo{ki i komunisti~ki tendenciozno, nazvana “buròasko–demokratskom”, “Februarskom revolucijom”. Povratak konstituciji

Konstitucija je zna~ila ili je – da se odràla – trebalo da zna~i obnovu nacije, obnovu vere, obnovu Crkve, podsticaj stvarawu nove elite, obnovu Patrijar{ije i patrijar{ijskog dostojanstva (koje je iznad carskog, odnosno kraqevskog). Lewinova revolucija nije sru{ila monarhiju, nego tu februarsku konstituciju koja je sru{ila monarhiju. Za stvarawe nove, pravoslavne ruske monarhije bilo je potrebno da se prethodno konstitui{e narodna elita Rusije, nova mona{ko-narodna elita koja bi onda bila u stawu i da obnovi pravoslavnu rusku nacionalnu monarhiju i da tek tada Moskva bude ono {to joj je predskazano padom Carigrada (drugog Rima) 1453, a {to nikad nije uspela da bude: Tre}i Rim. Ali, Lewin je spre~io upravo to: nije se on bojao demokratije (naprotiv, na wu se u po~etku oslawao i za wu je dobijao podsticaje i odobravawa ~itave tada{we intelektualne Evrope, da se to ne zaboravi!), on se bojao nacionalne obnove u spoju nacije i demokratije. I demokratiju je ukinuo kad je spoj demokratije i nacije zapretio revoluciji. 251

ISTORIJA

I VERA

IMPERIJA I NACIJA “Bauk kruì Evropom” (amerikanizovanom Evropom!), ali ne bauk komunizma, nego bauk nacije. “Sve sile te (amerikanizovane) Evrope sjedinile su se u svetu hajku protiv toga bauka”, jer ni sam komunizam nije bio toliki protivnik nacije kao {to je to mondijalizam, danas ideologija koju ~esto nazivamo ideologijom Novog svetskog poretka, a koja je zapravo ideologija nove, evroameri~ke imperije. Ta imperija, dodu{e, nije evroameri~ka, nego }e pre biti da je ameroevropska. A obuhvata ne samo Evropu nego (bar za sada i do daqweg) i Japan i Kanadu. Ona nastoji da ~itavu planetu pretopi u homogeno (anacionalno) jedinstveno trì{te i da ga * Objavqeno u: Ekonomika – Poligon br. 6-7, str. 349–353, 1996, gde je u uredni~kom uvodniku stajalo: “Kontroverzni ~lanak Viorela Romana “Imperija i limes”, objavqen u “Ekonomici”, broj 10–12/1994, izazvao je {iru pa`wu, pa je na dnevni red stavio nesporno va`na, ali dosad prili~no zapostavqena, pitawa. Wihov strate{ki zna~aj podstakao je neke autore da daju svoje vi|ewe problema koje je Roman pokrenuo u svom ~lanku. U pro{lim brojevima objavqeni su prilozi Blagoja Babi}a, Tomislava Kresovi}a, Draga Wegovana, Dragoquba Koj~i}a, @ivote \or|evi}a, Predraga Simi}a, Mom~ila Spremi}a, Radovana Radinovi}a, Milo{a Sin|i}a, Borisa Nada, Milo{a Kneèvi}a, Dragana Simi}a, Vaclava Zajazkowskog, Jovana Ili}a, Jovana Aran|elovi}a, Du{ana Batakovi}a, Miroslava Prokopijevi}a, Zorana Konstantinovi}a i Miroslava Ivanovi}a. U ovom broju objavqujemo esej prof dr @arka Vidovi}a “Imperija i nacija” kao jo{ jedan prilog raspri za koju je Romanov ~lanak posluìo sam kao po-

252

Imperija i nacija

stavi pod “zajedni~ki krov” jedinstvene, anacionalne, planetarne imperije. Dugujemo zahvalnost Viorelu Romanu {to nam je, u svom ~lanku “Imperija i limes”, tako jasno i otvoreno izneo ideologiju te, nama zaista prete}e imperije. Takvu jasno}u i otvorenost moramo prihvatiti kao istinsko prijateqstvo Viorela Romana: on nam ukazuje na opasnost, u vreme kad smo – iz kukavi~luka, nemarnosti, ravnodu{nosti, neduhovnosti – spremni da se zanosimo iluzijama i da izbegavamo suo~ewe s istinom. Hladni rat – tre}i svetski rat

Od zavr{etaka Drugog svetskog rata nije trebalo dugo ~ekati da zapo~ne tre}i svetski rat. Posebnost toga rata i wegova novina su u tome {to on, posle pronalaska atomske bombe, nije smeo biti oruàni sukob (vru}i usijani rat), bar ne izme|u dràva koje poseduju atomsko oru`je: morao je da bude samo Hladni rat, ali tako intenzivan, iscrpquju}i, vo|en do ekonomske propasti jedne ili druge strane, da se zaista i mogao zavr{iti samo propa{}u jedne ili druge imperije, SAD ili SSSR-a. Hladni rat je ekonomski rat: borba za trì{te, i to svetsko! Sovjetski savez izvozio je ideologiju, a SAD (i amerikanizovana Evropa) pored svoje ideologije jo{ i potro{nu robu. Cini~ni materijalizam evroameri~kog pragmatizma shvatao je ~oveka vulgarno i realno: kao potro{a~a. Dijalekti~ki materijalizam SSSR-a tuma~io je ~oveka kao otu|eno bi}e koje je u stawu da sve `rtvuje za besklasnu zajednicu, jer “nema {ta da izgubi sem klasne okove”. Cini~ni materijalizam pobedio je, jer se na svetskom trì{tu – najefikasnijem mogu}em plebiscitu i svetskoj, planetarnoj anketi – pokazalo da ogromna ve}ina qudi (sigurno preko 90%) teì da po svaku cenu postane {to uspe{niji potro{a~, kupac i prodavac, a da nijednu paru ne èli – ~ak ni vode}i komunisti ideolozi nisu èleli – da `rtvuje za ideologiju koja ~oveka i wegov rad osloba|a od trì{ta i, samim tim, od (marksisiti~ki re~eno) “sile otu|ewa” ~oveka. 253

ISTORIJA

I VERA

To se videlo i po gramzivosti i rasko{nom ìvotu vladaju}ih ideologa komunizma: tako su se ideologija marksizma i wena vlast pokazale kao licemerstvo – ni traga od one zajednice (solidarnosti) o kojoj je ta ideologija “pevala”. A mondijalisti~ki cinizam pokazao se realisti~nim u poznavawu qudskih sklonosti, te je, s padom Berlinskog zida 1989, ispoqio nadmo} nad licemerstvom marksizma. Hladni rat nije bio samo rat dveju ideologija nego dveju imperija. Ali nije bio oruàni, nego ekonomski (hladni), jer se sudbina dve vode}e suparni~ke imperije (ali i sudbina ideologija) re{avala na svetskom trì{tu: nije smela da se, posle pronalaska atomskog oru`ja, re{ava na bojnom poqu, jer bi na tom poqu propast obe imperije, pa i samog sveta, bila neizbe`na. A na trì{tu pobe|uje demokratija: ona imperija koja se, u borbi za svetsku prevlast, opredelila za demokratiju kao ratnu taktiku demokratije! U Hladnom, ekonomskom ratu demokratija je efikasnija nego nacizam u oruànom ratu (Drugi svetski rat) ili militarizam (u Prvom svetskom ratu). Demokratija je u Hladnom ratu oru`je kao {to su to svojevremeno, u oruànom ratu bili militarizam ili nacizam. Pobeda Evro–Amerike, dakle, nije pobeda demokratije u svetu, nego pobeda imperije koja je demokratiju – vlast zakona o pravima gra|anina i ~oveka (ili samo vlast javnog mwewa?) – izabrala kao najefikasnije mogu}e oru`je za svetsku pobedu imperije. Nije re~ o pobedi demokratije, nego o pobedi imperije za kakvu je Zapad “sazreo”. Demokratija je u toj imperiji usmerena trì{no i osmi{qena trì{tem: ne duhovno ili kulturno, nego ekonomski, trì{no! Ne opredequje se imperija za demokratiju radi ve}e duhovnosti i dostojanstva ~oveka (kako smo mi to do 1990. verovali), nego zato {to je demokratija najsigurniji put boga}ewa i mo}i. ôvek je za tu demokratiju zna~ajan – ne kao li~nost koja ima mogu}nost duhovnosti i slobodnog prikqu~ewa duhov254

Imperija i nacija

noj zajednici, nego – kao potro{a~ koji treba da bude pridobijen za neku robu, uslugu ili informaciju. Smisao demokratije je u marketingu. Nema posebnih nacija ni verskih zajednica: samo potro{a~i! Imperija i, naspram we, jedinstveno potro{a~ko ~ove~anstvo. Da pobedni~koj imperiji nije stalo do same demokratije (demokratije u svetu, izvan imperije, pogotovo ne do nekog duhovnog ili kulturnog smisla demokratije), to pokazuje i na~in na koji je demokratska imperija pobedila Srbe u Bosni, tj. obezbedila pobedu ideja i snaga koje su u Prvom i Drugom svetskom ratu bile neprijateqi Srba, na strani Nema~ke! Tre}i svetski rat, tj. Hladni rat (1946-1989) zna~i i kraj komunizma u tom smislu {to je to kraj svetske imperije na ~iju se vojnu i oruànu snagu mogao oslawati “socijalizam, koji je kao i demokratija, “svetski proces”. Pad komunizma zapravo je kraj mogu}eg oslonca komunista na tu imperiju: sada je komunistima, u svakoj zemqi na svetu, preostalo da samo na izborima – slobodnim, demokratskim – dobiju ono {to im je ranije, i bez izbora i voqe naroda, mogla doneti Crvena armija (kao srpskim komunistima i Titu 1944, kad im je predala Beograd i Srbiju, a samim tim i Jugoslaviju). Tom osu|eno{}u na slobodne izbore organizacija komunista (ili levice) primorana je da napusti “misao revolucije”, da mewa ideologiju, te da se i sama prilago|ava zahtevima trì{ta ili javnog mnewa. [to se same evroameri~ke imperije ti~e, woj, posle slamawa komunisti~ke imperije komunizam u suparni~kim zemqama (kao {to su Rusija ili Srbija) ne smeta, jer onesposobqava tu zemqu za svetsko takmi~ewe, pa je, {tavi{e, izbacuje iz sopstvene istorije. Tako je, na primedbu svog saradnika da }e Crvena armija doneti u Srbiju komunizam, mefistovski lukavi êr~il odgovorio: “A {to se to Vas ti~e? Ho}ete li Vi tamo ìveti?” Crvena armija obavila je posao za interes Britanske imperije, danas evro–ameri~ke! Evroameri~ka imperija je tekovina Hladnog rata i ratne pobede, a ne demokratije. Ona je nastala tokom tre}eg 255

ISTORIJA

I VERA

svetskog rata (Hladnog rata), za taj rat i iz toga rata: demokratijom je osvojeno (i kupqeno) svetsko trì{te, a imperija je stvorena Hladnim ratom. Gvozdena zavesa je do 1989. bila isto~na granica zapadne imperije. Tre}i svetski rat najavio je êr~il svojim ~uvenim govorom u Fultonu (SAD), 5. marta 1946: “Od [}e}ina na Baltiku do Trsta na Jadranu spu{tena je gvozdena zavesa koja evropski kontinent deli na slobodni – demokratski i totalitarni – komunisti~ki deo... Iza te linije, na Istoku su: Var{ava, Berlin, Prag, Budimpe{ta, Bukure{t, Sofija i Beograd. Samo je Gr~ka slobodna.” Svetski jezik je za zemqe Zapada engleski, za zemqe Istoka – ruski, pa tako êr~il u tom fultonskom govoru kaè: “Potrebno je da se narodi koji govore engleski {to vi{e zbiju”, te }e tako istok Evrope, s Isto~nom Nema~kom, govoriti ruski, a zapad Evrope, sa Zapadnom Nema~kom, engleski, tj. angloameri~ki (u politi~kom zna~ewu te re~i). Grani~na linija i{la je kroz sredinu Nema~ke, kao {to je 1054, prilikom Rascepa Crkve, povu~ena kroz sredinu srpskog govornog podru~ja na Balkanu. Gvozdena zavesa, limes imperii (granica imperije), ozna~ena êr~ilovim govorom u Fultonu 1946, bi}e i granica koju }e evroameri~ka imperija da ustanovi u Bosni (u ratu 19901995) kao isto~nu granicu evroameri~ke imperije, te da time kona~no re{i i Isto~no pitawe iz 1699, kada je Karlova~ki mir bio projekt zamene turske vlasti nad Srbima austro–katoli~kom, vatikanskom vla{}u. Hladni rat najavqen u Fultonu 1946. imao je poseban zna~aj za Jugoslaviju: Tito je ve} tada pristao da Jugoslavija bude evroameri~ka “tempirana mina” isto~no od Gvozdene zavese. Sigurno je da Titovo “Ne!” Staqinu ne bi bilo mogu}e bez Hladnog rata u kojem se Tito ve} tada, 1946. odazvao (naravno, tajnom, dogovorenom) pozivu imperije Zapada. Rezolucija Informbiroa 1948. samo je otkrila ono {to su Sovjeti slutili jo{ ranije, odmah posle Fultona. A zatim je do{la Deklaracija Ujediwenih nacija o pravima ~oveka i gra|anina 1948, 256

Imperija i nacija

iste godine kad i osnivawe dràve Izrael, kad i Rezolucija IB–a. Razbuktao se otvoren rat (Hladni) u kojem gra|anska prava ne sluè stvarawu stabilnih demokratskih dràva, nego iskqu~ivo kao imperijalno oru`je Zapada za destabilizaciju, minirawe i razarawe svih suparni~kih, pa i nezavisnih i neposlu{nih nacionalnih i dràva. Taj rat zavr{ava se ujediwewem Nema~ke i rasecawem, nasilnim razdvajawem, srpskog nacionalnog podru~ja: ujediwewem Nemaca i nasilnim razjediwewem Srba. U bosanskom ratu NATO je demonstrirao protiv Srba silu spremnu ne samo za ratni zlo~in protiv civila nego, ako treba, i za etni~ko ~i{}ewe i genocid Srba. Sve je to u~iweno protiv demokratije i na~ela Ujediwenih nacija, jer je to u skladu s interesom i sve{}u demokratske imperije, koja se oslawa na demokratiju svedenu na vlast javnog mwewa, ve} dirigovanog i dopingovanog. Jer, imperija (a ne demokratija) je najvi{a vrednost javnog mwewa i civilizacije Zapada: vrednost iznad ~oveka, istine, prava, demokratije, pa i samog Boga. Da to saznamo, nije nam bio dovoqan Hegel. Decenijama smo – ve} i zbog dubqeg metafizi~kog utemeqewa marksizma, ili, pak, radi kritike marksizma – prou~avali Hegela i wegovu teoriju dràve (tj. imperije) kao “posledwu re~ evropske metafizike”: imperija je otelovqena svetovna pojava boànstva! Bog – to je dràva, naravno, imperijalna, univerzalna, “kona~ni ciq istorije”. Ali, mi smo znali da je to (imperijalno) shvatawe dràve nespojivo s demokratijom, tj. s demokratskom pravnom dràvom koja je (ili mora da bude) svuda vlast zakona o pravima gra|anina i ~oveka, instrument ~ovekovog prava... instrument, a ne boànstvo (tj. idol). Znali smo da je Hegelova teorija dràve (posledwa re~ evropskog novovekovnog makijavelizma) nespojiva s Deklaracijom prava ~oveka i gra|anina. Bili smo uvereni da se svojom demokratizacijom prva Nema~ka odrekla svog Hegela. Bili smo uvereni da Zapad, kao “tvr|ava pravne demokratske dràve”, jedva ~eka da od komuni257

ISTORIJA

I VERA

zma i od vlasti nema~kih saveznika (u Jugoslaviji Hrvatske i titokomunizma) oslobodi svoje saveznike iz dva rata, Srbe! No, sve na{e obrazovawe i sve na{e iluzije o demokratiji i o pravu naroda (o Zapadu kao “{ampionu” toga prava) bili su na{a opasna naivnost. Trebalo je – da bismo se oslobodili te opasne iluzije o Zapadu kao demokratiji – pet godina rata koji je ovde reìrala evroameri~ka imperija protiv Srba, protiv svojih saveznika iz dva svetska rata dvadesetog stole}a. I zavr{ila tih pet godina rata (1990–1995, mo`da i 1996?) pobediv{i Srbe u korist velike Hrvatske (nema~kog saveznika iz dva svetska rata), kako bi u toj velikoj Hrvatskoj imperija na{la i kona~no re{ewe za pitawe postavqeno jo{ 1054. i ponovo 1699. (Karlova~ki mir): za isto~no pitawe, o isto~nim granicama imperije Zapada, o Antemurale, bedemu (vallum) Zapadne Svete Imperije, ovaj put bedemu ni protiv Turske, ni protiv komunizma, nego protiv Pravoslavqa. Jer, Zapad shvata Hri{}anstvo kao ideologiju svetske imperije, te realnu korist od Hri{}anstva vidi samo u tome da ono bude ideologija (metafizika) imperije, svetosti ili boànstva univerzalne dràve, pa otud Zapad “razume” i Pravoslavqe samo kao te`wu takvoj imperiji, i da ta imperija moè da bude samo Rusija! Zato je stabilna srpska nacionalna dràva “opasna po Zapad” kao mogu}i oslonac “Ruske pravoslavne imperije”, a velika Hrvatska je bedem imperije Zapada, antemurale imperii (predzi|e imperije) kako se, uostalom, ve} odavno sama hrvatska inteligencija – kako vladaju}a, tako i opoziciona – predstavqa. A ona odavno i zna pred kim kako treba da se predstavqa: pred ideolozima i liderima imperije Zapada, a ne pred tamo nekom perifernom i marginalnom demokratskom inteligencijom Zapada. Danke, Deutschland je pozdrav nema~koj odanosti, i imperijalnoj ideji. Samom svojom istorijom Evropa sebe, kao subjekt te istorije, defini{e kolebawem ili raspeto{}u izme|u idola imperije i demokratske pravne dràve. Evropa je izazvala i povela u na{em stole}u dva velika rata i prenela ih ~ak na 258

Imperija i nacija

svetsku scenu. Zapadna Evropa! Ona je u ta dva svoja rata uvukla i dve vanevropske, nezapadne, nove i mlade nacije: Ameriku i Rusiju, a onda i Japan. *** Reformama o ukidawu kmetstva i feudalizma, carskim ukazima od 1861. (ili ~ak 1863.) Rusija ulazi u novu epohu, kao podmla|ena, nova nacija koju su pesnici i romanopisci, kao {to su Pu{kin, Gogoq i wihovi sledbenici, samo predose}ali, proro~ki videli. Uostalom, kao {to }e se i Turci javiti kao nova nacija tek s revolucijom Kemala Ataturka. Ta nova nacija Rusa jo{ nema svojih izvornih politi~kih ustanova (stranaka i pokreta), pa otuda ni svog politi~kog iskustva. Zato je carska vlada mogla wome da manipuli{e i da je, jo{ nejaku i nedozrelu, uvede u nepotrebne ratove i poraze, kao u rat s Japanom 1904–1905. i u rat Zapada sa Nema~kom 1914. I oba ta poraza “prerastaju” u Revoluciju. I ruska nacija, ni danas – posle sedamdeset godina narkoze i Revolucije koja naciju izbacuje iz istorije – nema odgovaraju}eg politi~kog iskustva, te je wu, otud, kao i Srbe posle pedeset godina narkoze, lako zavoditi i wome manipulisati. A tako je i ameri~ka vlada 1917. i 1941. ve{to isprovocirala svoje stupawe u rat: da ameri~ku naciju stavi pred gotov ~in. Tako i danas razne Olbrajtove manipuli{u jednom nedozrelom, u wenom istorijskom rastu, mo`da, i zaustavqenom nacijom Amerike. U tom pogledu su tri nacije – ameri~ka, ruska i srpska – u veoma sli~nom kulturno–istorijskom stawu: podlo`ne manipulaciji. To najjasnije pokazuje medijski rat koji “mesi” javno mwewe tih nacija po voqi vode}ih politi~ara, biznismena i dràvnika, jednom re~i svojevrsne politi~ke mafije. A pri tome sve – “demokratski”! Jer, demokratija je “vlast javnog mwewa”, bez obzira na informacije kao puku tehniku modelovawa i na to kako je javno mwewe modelovano i ko ga modeluje. 259

ISTORIJA

I VERA

Ali, za zapadne evropske nacije ne moè se re}i da su mlade i neiskusne. Moè se re}i da su umorne, stare i ravnodu{ne, ~ak bezdu{ne, i da su zato ~itav ìvot svele na ugodnosti standarda i potro{we. Dakle, ta Evropa je u dva svoja rata, za svoje potrebe, uvukla i nove, mlade i mo}ne nacije da ginu za wu, reìraju}i tako dva svoja rata kao dva svetska rata 1914. i 1939. Kao {to je – za svoje potrebe (sad ve} potrebe evroameri~ke imperije) – reìrala i rat koji je, od 1990. do 1995. (a mo`da i daqe), imao zadatak da spre~i pretvarawe ideolo{ke Jugoslavije u Jugoslaviju kao pravnu dràvu (ravnopravnih gra|ana i naroda), tj. da razbije Jugoslaviju: da zada udarac demokratskoj obnovi nacija u prostoru biv{e komunisti~ke imperije. Nemogu}e je shvatiti su{tinu Evrope (i znati {ta zna~i to Evropqanin) ako izgubimo iz vida sve ono {to je Evropa reìrala u 20. veku. Zbog tih reìja Evropa treba da bude izvedena na sud – ako ne pravni, a ono bar pred sud istorije. A niko u tom su|ewu ne bi mogao da bude tako neugodan i opasan svedok optu`be kao Srbi. Jer niko nije duboko iskusio nemoralno kolebawe Evrope kao Srbi. Ona je najpre reìrala dràvno ujediwewe Srba, svojih saveznika, s Hrvatima i Slovencima, ratnim neprijateqima Srba, nema~kim saveznicima i vojnicima, i tako je, za potrebe Zapada, 1918. stvorena Jugoslavija (ideolo{ka, ne pravna) koja je spre~ila pojavu stabilne i demokratske srpske dràve. Zatim je Evropa (Britanija) za svoje potrebe gurnula u rat Kraqevinu Jugoslaviju 1941. A onda je istu tu Jugoslaviju, a posebno Srbiju, predala 1944. Crvenoj armiji, koja je imala zadatak – opet za potrebe Britanije, ili imperije Zapada – da u Beogradu dovede na vlast Josipa Broza Tita. Najpre je kraqu i emigrantskoj vladi u Londonu nametnula obavezu da u sastav vlade primi hrvatske politi~are – u vreme kad je NDH bila ne samo nema~ki saveznik nego je ~ak vodila i genocidni rat protiv srpskog naroda. 260

Imperija i nacija

Zatim je kraqa i emigrantski Dvorski savet primorala da optuì Draù Mihailovi}a za saradwu s Nemcima. Ne Hrvate, nego Draù! Potom je primorala kraqa, ili ~ak bez wegovog pristanka, da mandat za sastav vlade dobije Ivan [uba{i}, ban (jo{ od 1939) separatisti~ke Banovine Hrvatske, koja }e 10. aprila 1941. g. pozdraviti Hitlera i Paveli}a, pogaziti Sporazum (Cvetkovi}–Ma~ek) iz 1939, transformisati se u Nezavisnu Dràvu Hrvatsku, objaviti rat saveznicima i, {to je posebno zna~ajno, povesti genocidni rat ne vi{e protiv neke srpske dràve, koje i nema, nego protiv srpskog naroda, do istrebqewa. Zatim je taj isti hrvatski ban [uba{i} sklopio Sporazum Tito–[uba{i}, da bi tako Tito – legalno, “po mandatu kraqa”, kao “premijer Kraqevske vlade” – pozvao Crvenu armiju da ga ustoli~i u Beogradu 20. oktobra 1944. Za{to je sve to bilo potrebno Britaniji (êr~ilu, tj. tada Evropi, za~etku posleratne imperije Zapada)? Zato {to je ve} tada, odmah posle Jalte i Potsdama, bio planiran Hladni rat, u kojem su opet `rtvovani Srbi, jer je Jugoslavija imala da odigra ulogu sli~nu onoj koja joj je bila namewena i 19181941: da bude zapadna baza i protiv nema~ke i protiv SSSR-a. Da bi sada, u Hladnom ratu, mogla uspe{no da bude baza odnosno eksploziv koji iznutra razara Isto~ni blok (sovjetski), Jugoslavija je morala je da bude komunisti~ka: da bude zapadna tempirana mina u isto~noj, sovjetskoj Evropi da Srbi i srpska dràva budu kamikaze Zapada. Isto onako kako su u Kraqevini Jugoslaviji katoli~ki austrougarski narodi, Slovenci i Hrvati (s muslimanima, tada kao Kroato–muslimanima) imali da budu tempirana mina koja }e razarawem Jugoslavije u svoje vreme spre~iti stvarawe jedinstvene dràve Srba. Titova Jugoslavija je tempirana mina Zapada koja }e eksplodirati 1948. i – ~uvenim, na Zapadu slavqenim i pomognutim Titovim “Ne” Staqinu – izazvati prvu krizu u komunisti~kom bloku i pokretu. To je uloga Srba i Titove Jugoslavije u hladnom ratu. Taj rat najavio je êr~il ve} marta 1945. govorom u Fultonu. I zato je avnojska ideologija – koja nije komunizam 261

ISTORIJA

I VERA

nego titokomunizam, razoran za Srbe – imala punu podr{ku imperije Zapada. Titovo “Ne” Staqinu nije nikakva manifestacija “hrabrosti Tita i jugoslovenskih komunista”, nego smi{qen i efikasan hladnoratovski potez imperije Zapada: ina~e bi Titovo “Ne” bilo bezuspe{no i (naro~ito po Srbe) tragi~no. (Naro~ito po Srbe, jer niko nije tako spremno do~ekao prekid veza sa SSSR–om kao Srbi, kojima je komunizam nametnula Crvena armija. Ostali narodi Jugoslavije, nema~ki saveznici izabrali su komunizam kao spas posle rata koji su izgubili). A da je titokomunizam bio uloga jugoslovenskih komunista u Hladnom ratu (uloga jugoslovenskog komunizma kao saveza srpskih komunista sa antisrpskim nacionalkomunistima) svedo~i i spektakularni svetski pogreb Josipa Broza Tita: svi vode}i dràvnici imperije Zapada bili su u Beogradu da se poklone senima svog najuspe{nijeg agenta. Svi, po~ev od Kola i Miterana. I na kraju: “Posle Tita Tito” jeste evropski stav jugoslovenskih komunista, tj. jugoslovenskog komunizma (saveza srpskih komunista s antisrpskim nacionalkomunistima). To je stav imperije Zapada. A onda Mastriht: tu separatisti~ki (i teledirigovani) maspok Slovenaca, Hrvata i muslimana dobija status dràva, suverenih, odvojenih od Jugoslavije u wihovom “avnojskim granicama”, ~ime je Evropa ponovo reìrala jedan stra{an rat, jer je sve u~inila da se jedan gra|anski sukob – koji je za nedequ dana mogao biti re{en u korist demokratije, prvih slobodnih izbora i plebiscita o granicama eventualnog razlaza jugoslovenskih naroda – pretvori u me|unacionalni ili me|udràvni rat. Jer, ako je to rat, onda je mogu}e optuìti agresora i stati na stranu “`rtve”, ratovati protiv Srba, na strani velike Hrvatske, pomenutog zapadnog Antemurale–a. Ako je rat – me|udràvni sukob, onda je mogu}e vojni~ki se ume{ati: da NATO svojom vojnom silom “brani mir” protiv Srba. To je logi~an i krajwi rezultat titokomunizma 262

Imperija i nacija

({to srpski komunisti, ~uvaju}i avnojsku ideologiju, ne}e ni danas da priznaju: da li zato {to ih je stid? Nemaju oni stida!). *** Da je Evropa reìrala sve ovo, to znaju, verovatno, svi autenti~ni istori~ari, kao {to znaju da je reìrala i dva svetska rata. Autenti~an istori~ar ne ograni~ava se na to da opisuje doga|aje (u pozitivnoj ili pozitivisti~koj istoriografiji), nego je autenti~an tek kad ozbiqno pristupa pitawu filozofije istorije. Tada nastoji da pronikne u uzrok i pokreta~ku silu doga|aja. Ta pokreta~ka sila je subjekt istorije. Ako je re~ o istoriji Evrope, onda moramo znati {ta zna~i Evropa, u ~emu se ona ogleda kao subjekt istorije. Ina~e, na{e pozivawe na Evropu, kad se izja{wavamo kao Evropqani, nije ni{ta drugo do prazna i beslovesna, a pri tome razmetqiva i nametqiva patetika, intelektualisti~ki teatar! Arnold Tojnbi (Arnold Toynbee) nastoji da bude autenti~an istori~ar. Tako on dva svetska rata na{eg stole}a naziva zapadnonema~kim ratovima. U ta dva rata evropski Zapad (s Rusijom i Amerikom, uvu~enima u rat) predstavqa jednu zara}enu stranu, a Nema~ka drugu. Iz toga, naravno, sledi da je za Tojnbija Zapad ne{to sasvim drugo nego {to smo mi zami{qali ili obi~avali da govorimo. Tako nas je Tojnbi jo{ pedesetih godina naveo da ni Hegela i Marksa ne prihvatamo kao zapadna re{ewa i zapadne vrednosti. U toj podeli Evrope na Zapad i Nema~ku, Zapad je demokratija, a Nema~ka militarizam: najpre kajzerov, pa onda nacisti~ki. Uz Nema~ku je, u prvom zapadnonema~kom ratu, Austrougarska. Ona je, jo{ od Be~kog rata (1683-1699) krsta{ka (Antemurale christianitatis), a to zna~i da je militaristi~ka na papski na~in: na na~in svetske dràve (Papska crkva je sveta dràva, dràva “Hristovog vikara”, a Austrougarskoj je na ~elu “apostolsko veli~anstvo”). U Drugom svet263

ISTORIJA

I VERA

skom ratu Zapad je opet demokratski, a Nema~ka i weni saveznici – militaristi~ki, ali na poseban, nov na~in: fa{izam i nacifa{izam je militarizacija ~itavog, ~ak i civilnog dru{tva (~itavog zna~i – “totalnog): totalitarizam militarista je nacizam. [to se ti~e naema~kih saveznika, me|u wima je za nas naro~ito zna~ajna Hrvatska, NDH: ona je nacisti~ka, ali ujedno – protiv pravoslavnih – i krsta{ka, Antemurale, te u tome naslednik Austrougarske: militaristi~ka na poseban, rimokatoli~ki na~in. Uglavnom, Evropa je u oba velika rata podeqena na dva tabora: demokratski i militaristi~ki. A kako je Rusija izloèna napadu naciomilitarista, nacifa{ista, to je ona, i pored svog komunizma, morala u svom ratnom i odbrambenom ustrojstvu da budu antifa{isti~ka, jer je samo tako mogla da na|e i zajedni~ki jezik s demokratskim saveznicima. Ako Evropa – a time èlim re}i: svaki od evropskih naroda, svaka evropska nacija – defini{e sebe kolebawem, kao neodre|enost, istorijski subjekt koji je neodre|en (dakle, nesubjekt), onda treba znati da se i mi sami, kad se opredequjemo za Evropu, opredequjemo za tu neodre|enost, pa prema tome i protiv sopstvenog identiteta. Onda je razumqivo {to se evropske nacije amerikanizuju (na uàsavawe De Gola, ali i Hajdegera), tj. {to istorijske odluke o wima donose drugi, a one sve pasivno primaju i nekriti~ki odobravaju. Jer Evropa koja bi kona~no imala svest o sebi kao subjektu istorije, svoje istorije, imala bi i svoj identitet. A to zna~i da bi imala i jasno shvatawe istorije: kulturne misije i smisla dràve i civilizacije. Takva Evropa, kaè @an–Mari Domenak, ne postoji ili jo{ ne postoji. Uostalom, ba{ se u tome pokazuje tzv. kriza metafizike, tj. tradicije u kojoj Evropa i Zapad poku{avaju da sebi objasne sebe i da kona~no, bez kolebawa, utvrde svoj identitet. Dakle, i Domenak se zalaè za imperiju Zapada kao jedino mogu}e i realno “civilizacijsko i mirotvorno” re{ewe. 264

Imperija i nacija

A to govori Domenak koji je istaknuti predstavnik francuskog personalizma, “mi{qewa koje pre svega traì mesto i afirmaciju ~ovekove li~nosti” (u kosmosu, u naciji, u dràvi, u istoriji, u civilizaciji, u govoru, u politici, u sportu, u seksu itd.). A ve} to kolebawe izme|u imperije i personalizma jasan je znak da se varamo svi mi koji smo verovali (ili verujemo) da je evropska civilizacija ambijent u kojem se ~ovek potvr|uje kao li~nost, u svom li~nom dostojanstvu ~oveka. Zato je za dijalog sa stavovima, koje je izneo Viorel Roman u svom ~lanku “Imperija i limes”, dobro imati u vidu i stavove najistaknutijeg ìvog publiciste francuskog personalizma, Domenaka; {ta je to qudska li~nost ako woj treba, kao najpogodniji ambijent, jedna Evropa koja bi bila imperija Zapada, naravno bez Hri{}anstva i bez nacije i wene istorije?! Istorijski zna~ajne tekovine nastaju samo ako ~ove~anstvo, tj. nacija u ~ove~anstvu, prihvati izazov, kaè Tojnbi, te na|e i uspe{an odgovor na taj izazov. A odgovor na izazov (da tek treba da bude stvorena ideja Evrope, kao kulturno-istorijski fenomen), sasvim odre|en i uobli~en odgovor, ne samo da nije na|en nego izgleda da jo{ ni izazov nije prihva}en, jer sam evropski kontinent, wegov zapadni deo, izgleda, radije prihvata amerikanizaciju nego da utvrdi sopstveni identitet, neophodan za zajednicu i moral koji bi bili sigurna podr{ka stabilnoj nacionalnoj, a pravnoj i demokratskoj dràvi. Da je Evropa civilizacijska neodre|enost i kolebawe (izme|u imperije i pravne dràve, tj. izme|u nacije kao imperijalne vojske i nacije kao moralnog oslonca pravne dràve) najodlu~nije svedo~e dva svetska rata, a onda i tre}i, Hladni rat, iz kojeg je proiza{la negacija nacije, tj. anacionalna ili nadnacionalna NATO-imperija. Srbi Evropu, koja se odri~e istorije i nacije, ne samo da uznemiruju nego i razdraùju time {to ne prihvataju neku fiktivnu, anacionalnu istoriju kao istoriju Evrope. Evropa u tom srpskom odbijawu vidi zlo~in, civilizacijski prekr{aj koji treba da bude osu|en ne samo u Evrouniji, OUN, Savetu 265

ISTORIJA

I VERA

bezbednosti, NATO nego, radi afirmacije evroameri~ke imperije, i u Hagu, gde }e se “za nacizam” posle Drugog svetskog rata (a onda, na osnovu toga i u Drugom svetskom ratu, u Hrvatskoj) suditi Srbima, a ne Hrvatima. Poseban, novi Nirnberg za Srbe, i to samo zato {to ne prihvataju evropsko istorijsko kolebawe (izme|u dràve i nacije) i neodre|enost kao najvi{e dostignu}e misli i duha. (A to je ono kolebawe kojim je evropska metafizika blokirana osnovnim pitawem metafizike: “Za{to uop{te postoji ne{to? Za{to ne pre ni{ta?” dakle, pitawem smisla.) Evropa se, naime, odri~e nacije, bitne kategorije u svojoj novovekovnoj istoriji, bitne evropske kategorije u istoriji ~ove~anstva. Ona, ~ak, i od Hrvata traì da se odreknu nacije, pa im zato name}e hrvatsko–muslimansku federaciju koja ima istorijski osnov samo u srbofobiji, u Paveli}evom usta{kom kroato-muslimanskom genocidnom savezu protiv Srba u Drugom svetskom ratu; a to su istorija i svest koje (kao ni evropski ili arapski antisemitizam) ne mogu biti moralni oslonac nikakvoj demokratskoj dràvi. Ali, nijedna zemqa (ili nacija) s prostora biv{e komunisti~ke imperije, pa ni iz Jugoslavije, ne}e da se odrekne nacije ili nacionalne dràve, bez obzira na to da li ta nacija i wena istorija mogu (ili u nekih ne mogu) biti moralni oslonac demokratske dràve. Podse}amo na Japan i Tursku, koji se, uostalom kao i mnoge zemqe vanevropskih kontinenata, evropeizuju upravo pojavom nacije. Turski revolucionar Kemal Ataturk velika je li~nost turske istorije, jer je s evropeizacijom Turske ne samo uveo Tursku u Novi vek nego ukazao na neizbe`nost Turaka da se konstitui{u kao nacija (kao kategorija ili tip evropske zajednice). U tom pogledu on ukazuje i na nu`nost reforme samog islama, kao {to, uostalom, i sama Evropa, evropska nacija predstavqa imperativ reforme rimokatolicizma. (Na to je ukazao i Hegel, u teoriji nacije, samo podrazumevanom, no ipak bitnom elementu wegove filozofije dràve). Jer 266

Imperija i nacija

ako se nacija u Evropi (kao i u islamskim zemqama) javqa s pretenzijom (ili jasno izraènom tendencijom) da ospori svetost papskoj (“ekumenskoj”) rimo-katoli~koj zajednici (odnosno islamskoj zajednici u islamskim zemqama) i da tu svetost pripi{e sebi (naciji), i to na istoj (metafizi~ko-teolo{koj) osnovi (kao, recimo, u Hegela) na kojoj po~iva i svetost islamske zajednice ili svetost ekumenizma Rimokatoli~ke crkve, onda je u pitawu: – ili svetost islamske zajednice i svetost papske rimokatoli~ke zajednice (svetost tzv. judeo-hri{}anstva), – ili svetost nacije (zapadnoevropske, imperijalne), ili svetost dràve, – ili sama evropska metafizi~ka (i teolo{ko-metafizi~ka) misaona tradicija, a s wom i evropski sistem vrednosti. Bi}e da je u pitawu sve to zajedno, te da iz toga i proisti~u i zbuwenost evropske inteligencije, i kolebawe i neodre|enost evropske misli same Evrope. *** Pravoslavqe je alternativa evropskoj metafizici, kolebawu i neodre|enosti evropske istorije i kulture. No, i Ruski i Srpski narod (naro~ito on!) su predmet jo{ jedne posebne agresije – duhovne, tj. kulturne. S jedne strane je to agresija ekumenizma, religijske varijante mondijalizma, ideologije evroameri~ke imperije, a s druge su to razne sekte. Mondijalisti~ki ekumenizam nudi kompromis ili sintezu svih religija i wihovih svetih kwiga (Biblija, Kuran, Talmud, Vede, Bagavad Gita, Upani{ade, itd.), nekakav monoteizam apstraktnog Boga kao metafizi~kog pojma, a sekte upu}uju na Bibliju i “samo na Bibliju”! Zabuna nastaje kad i sami pravoslavni gube iz vida ko je Hristos (ne “Hrist”, nego Hristos!) i {ta je Pravoslavqe. Pravoslavqe nije biblizam, zasnovan na filozofskom tuma~ewu teksta Biblije, nego liturgizam: su{tina Biblije kakvu je qudima otkrio Sam Hristos Svojim Svetim Duhom Ko267

ISTORIJA

I VERA

ji govori kroz Proroke, Apostole, Svetiteqe, Mu~enike, podvi`nike i sve one koji sluè i sasluùju Svetu Liturgiju. Su{tinu, dakle, otkriva nadahnu}e, “sve{tena poezija” (kaè Wego{), a ne filozofija. Hajdeger ukazuje na nemo} filozofije kad kaè da ona, tj. metafizika (evropska zapadna varijanta filozofije) po~iwe i zavr{ava pitawem: “Za{to uop{te ne{to (postoji)? Za{to ne pre ni{ta?” Zato se on obra}a poeziji – i to svojim (nacionalnim) nema~kim pesnicima Helderlinu, Rilkeu, [tefanu Georgu i drugima, a filozofiji samo iz onog vremena kad je ona jo{ bila poezija: iz vremena pre Sokrata (Parmenid, Heraklit... jer to su bili proroci – vates – poetae – pesnici... stvaraoci saglasni sa boànstvom). ***

Su{tina koju otkriva sve{tena poezija – a to je sama liturgija – jeste smisao: ose}awe smisla! ôvek ìvi tim ose}awem kao {to ìvotiwa ìvi nagonom. Zato Kami kaè: pitawe smisla je pitawe ìvota, te je osnovno filozofsko pitawe (o smislu ili besmislu) pitawe samoubistva, tj. gubitka svake vitalnosti. Ose}awem smisla ~ovek prevazilazi sebe (samo svoje bitije), tj. dospeva u transcendenciju: u radost ìvota i divqewe bitiju... To je Liturgija. Zajednica je mogu}a, ~vrsta, i realna samo kad je duhovna. To je zajednica koja nastaje – ne iz ~ovekovog bitija, iz wegove prirode, nego – tek iz wegovog prevazilaèwa sebe, iz transcendencije, koju evropska metafizika (racionalno–realno) ne poznaje (ne kaèmo da tu transcendenciju ne zna evropski ~ovek ili pesnik, nego da je ne zna evropska metafizika). A re~ je o zajednici koja nastaje i stalno se obnavqa liturgijom: istim zbivawem transcendencije (~ovekovim prevazilaèwem sebe) nastaje i zajednica. O takvoj – a ne imperijalnoj! – zajednici ili naciji govori Pravoslavqe. 268

Imperija i nacija

Ono nije biblizam, nego sveto Predawe (Tradicija) u {ta spadaju ne samo Biblija nego i Sedam Sabora Crkve, i isihazam (poreklo Srpskog Zaveta i nacije kao srpske zavetne zajednice) i Sveti Sava, i Sveti Vasilije Ostro{ki, i Sveti Petar Cetiwski, i Sveti \akon Avakum, i u Jasenovcu Vuka{in iz sela Klepaca, i @i~ki sabor 1221. (konstituisawe srpske nacije), i istorijska poetska slika takvog sabora u Gorskom vijencu, itd. Pravoslavqe, dakle, nije tek tako neka vera, nego je ono istorijska svest, posebno ose}awe istorije (ìvota i trajawa zajednice u wenom identitetu)! Ta svest nije metafizika ili filozofski razum: ona je mogu}a samo kao fenomen ose}awa, i to ose}awa poetsko–liturgijsko. S Pravoslavqem se, tokom istorije o kojoj svedo~i Pravoslavqe kao sveto predawe, javqa i nacija, sasvim druga~ija od zapadnoevropske imperijalne, dràvne i metafizi~ke zajednice. U isto vreme kad frana~ki vladari i Karlo Veliki brane Zapadnu Evropu od Arapa (“Francuskoga da ne bi brijega – Aravijsko more sve potopi!”, Gorski vijenac, 7-8), brane i Vizantinci Carigrad i Malu Aziju (tada jermensku i gr~ku). I kako god frana~ki vladari i Karlo Veliki zahtevaju da svetost pripada dràvi (i vladarskoj vojnoj ustanovi i komandi), pa }e od toga nastati i metafizi~ki pojam “svete, imperijalne nacije”, tako to, jo{ pre frana~kih vladara, zahtevaju vizantijski carevi ikonoborci (kao i Karlo Veliki, tako|e, ikonoborac!). Zahtevaju svojevrsnu islamizaciju (biblijsku, starozavetnu, judeoislamizaciju), pa }e upravo oni i biti uzor i podstrek frana~kim vladarima da zasnuju cezaropapizam i dràvu kao Sveto Rimsko Carstvo, hri{}ansku varijantu islamskog kalifata. Ali, dok zapadna eparhija Crkve, rimski papa, podleè germanskom (frana~kom, francuskom) pritisku, te papa Lav III (795-816) kruni{e Karla Velikog (na Boì}, 25. decembra 800) za “svetog cara”, tj. cara Svetog rimskog carstva i tako zapo~iwe (ili za~iwe) eru metafizi~ke tradicije (predawa metafizi~269

ISTORIJA

I VERA

kog umesto svetog pravoslavnog liturgijskog), dotle Velika Crkva, koju gone vizantijski carevi ikonoborci, ustaje protiv svojih, vizantijskih ikonobora~kih careva i osu|uje (time i Karla Velikog, i papu) kao jeretike koji teè judeo–islamizaciji crkve. Tako }e po~eti istorija prave hri{}anske, sasvim druga~ije nacije: pravoslavne, zavetne; posle Sedmog vaseqenskog sabora Crkve (Pravoslavne) sabora koji osu|uje ikonobora~ku jeres careva, od Svetog Fotija i solunske bra}e, slovenskih Apostola, Kirila i Metodija, a posebno od Svetog Save i wegovog odgovora Latinskom carstvu. Dràva po~iva na rimskom pravu (dakle, prethri{}anskom) i zato ona, po u~ewu pravoslavnih sabora, ne moè biti svetiwa, pa svetiwa ne moè biti ni nacija koja se poistove}uje s dràvom (kao imperijalna). Tako }e u nas to ostati, od Svetog Save, sve do prote Mateje i daqe. Nacija je – Hri{}anstvom i Crkvom (a ne dràvom) – oplemewena duhovna zajednica, odvojena od dràve (kao i Crkva), pa upravo zato mo}na da bude duhovni oslonac morala i podvi`ni{tva dràvqana i dràvnika. Takvo shvatawe nacije (i Ujediwenih nacija), nije poznato Zapadu; kao {to nije poznato ni Pravoslavqe. No, ovim je samo nagove{ten odgovor Viorelu Romanu, koji je u svom ~lanku “Imperija i limes” izneo osnovne crte zapadnog, metafizi~kog shvatawa istorije. Tome shvatawu mi suprotstavqamo veru kao istorijsku svest Pravoslavqa.

270

Istorijska svest, su{tina i moral nacije

ISTORIJSKA SVEST, SU[TINA I MORAL NACIJE U vreme kad mondijalizam, ideologija individualizma u Svetu tehnike i amerikanizma Evrope i Zapada, negira nacije kao “prevazi|eni” i zastareli oblik dru{tvenosti, u ovom eseju se iznose bitne razlike izme|u zapadnog, zaista prevazi|enog shvatawa nacije, i pravoslavnog, isto~nog, autenti~no hri{}anskog. Demokratska dràva nije mogu}a bez visokog morala hrabrih i nepotkupqivih dràvnika. Takav moral je mogu} samo kao ose}awe du`nosti, koje proizilazi iz ose}awa pripadnosti duhovnoj zajednici. Identitet ~oveka s tom zajednicom je du{evna snaga, su{tina pravoslavnog, zavetnog morala, za razliku od morala koji, u zapadnoj metafizi~koj tradiciji, po~iva na individualizmu, kompromisu sa strastima (ose}awima egocentrizma) i sa voqom za mo} pojedinca i nacija, u planetarnom takmi~ewu za prvenstvo i dominaciju! Ose}awe identiteta sa duhovnom zajednicom je transcendencija koja se bitno razli~ito tuma~i u zapadnoj, metafizi~koj i u isto~noj (mediteranskoj pravoslavnoj i zavetnoj) tradiciji. Obnova morala i zajednice je obnova istorijske svesti koju je Srbima blokirao marksizam, ali i metafizika Zapada, posebno danas u Svetu tehnike. * Tekst prvobitno objavqen u zborniku: Geopoliti~ka stvarnost Srba, Institut za geopoliti~ke studije, Beograd, 1997.

271

ISTORIJA

I VERA

Moralna osnova demokratske dràve Demokratija nije neki “dru{tveni pokret”, pogotovo ne pokret masa (ili “Ulice”); jedina mogu}a realnost demokratije, jedini mogu}i na~in wenog postojawa i odràwa je demokratska dràva. A to je vlast zakona o pravima gra|anina i ~oveka, koja su dràvom, kao osnovnom i najvi{om pravnom institucijom, zajam~ena svakom gra|aninu u granicama te dràve: svakom gra|aninu (dràvqaninu, civisu, sitoajenu), bez obzira na wegovu rasu, naciju, veru, strana~ku opredeqenost itd. No, da bi vlast zakona bila mogu}a (da bi demokratski ustav i zakoni bili zaista po{tovani, u svakom detaqu i u svakom trenutku, i na svakom mestu u granicama demokratske dràve), neophodno je da svaki dràvnik (i slu`benik, i politi~ar) bude proèt i ponesen sna`nim moralom. Taj moral je ose}awe ~asti ~oveka zakletog na ~uvawe i po{tovawe demokratskog ustava; zakletog da }e demokratski ustav i zakone ~uvati ~ak i onda kad to ~uvawe negira ili dovodi u pitawe li~ne materijalne interese, pa ~ak (kao, na primer, u ratu) i sam ìvot dràvnika! To je “rimski republikanski moral” koji je Evropa (ili “Zapad”, zapadna epoha Evrope) otkrila i doìvela istovremeno i neodvojivo od pojma demokratije i ~uvene Deklaracije. Zato je demokratija ~ista utopija (ili ~ak “prqava demagogija”, “politika kao prevara”) ako je li{ena tog “rimsko-republikanskog” morala. Taj moral je, ~ak, u Kantovom “kategori~kom imperativu”, zna~ajniji i od samog demokratskog ustava, odnosno od same pravne dràve (vlasti zakona)! jer, ako je pravna dràva neko “drvo ìvota (ili opstanka)” dru{tva, onda to “drvo” mora, ipak , da ni~e iz nekog korena i tla. A tlo i koren, “demokratski mentalitet” naroda je moral, kategori~ki imperativ dràve i svakog zakona; uostalom, i svakog ugovora, svake zadate re~i. Dràva moè (prestupnika ili zlo~inca) da “veè i za rogove”, ali je zna~ajnija re~ za koju se veè ~ovek – ako ima morala! jer moral 272

Istorijska svest, su{tina i moral nacije

veè ~oveka (i ~ini stabilnom demokratsku dràvu), a nasiqe i “topuz”, oru|e “ne~ovje{tva”, vezuju stoku ili, ~ak, i samu dràvu ~ine ne~ove~nom. Nema demokratske dràve bez demokratskog morala dràvqana i dràvnika! Duhovna osnova morala Moral se ne odràva i ne ~uva snagom javne kontrole: ta kontrola je nemo}na i nedovoqna; to je puka politi~ka kontrola. Moral, pre svega, nije neka “racionalna” kategorija, neko (aristotelovsko ili metafizi~ko) dejstvo razuma koji bi u ~oveku odre|ivao “dopustivu i dru{tveno-korisnu” meru strasti (egocentri~nog, gre{nog ose}awa). Moral je ose}awe, i to posebno, pozitivno ose}awe. Moral je ose}awe du`nosti, a to ose}awe proizilazi iz ~ovekova ose}awa pripadnosti duhovnoj zajednici, u kojoj ~ovek, opet ose}awem i samo ose}awem (ne razumom!), nalazi i doìvqava svoj li~ni identitet, doìvqava svoje (tajno, “intimno”) poistove}ewe, tako da ~ovek svoj moralni ~in (ili `rtvu, po`rtvovawe, vr{ewe du`nosti ~ak i po cenu ìvota!) ne doìvqava kao negaciju svoje li~nosti ili li~nog interesa, nego kao potvrdu svog duhovnog identiteta, svoje pripadnosti duhovnoj zajednici! Tako se moral – kao ~uvawe zakona i pravne dràve (pogotovo u ratu, kao u Srba u godinama 1912-1918) – javqa, i moè da se javqa, samo kao potvrda i sila li~nosti, duhovne kategorije ~oveka. Kao {to je osnova stabilne dràve moral wenih dràvqana, tako je i osnova morala li~nost, i to u wenom ose}awu pripadnosti duhovnoj zajednici u kojoj ~ovek, transcendencijom (kad ose}awem prevazilazi svoju individualnost, posebnost postojawa), nalazi svoj identitet: duhovni identitet!1 Revolucija, otrovni plod moralne i duhovne krize Evrope

Li{ena sistema vrednosti – makar i onog protivure~nog sistema karakteristi~nog za civilizaciju (epohu) Zapada – 273

ISTORIJA

I VERA

Evropa je u moralnoj krizi. Evropske nacije su u takvoj krizi jer Zapad, u svojoj epohi, nije smogao snage (duhovne snage) da u – samoj li~nosti! – na|e re{ewe i harmoniju izme|u dveju osnovnih vrednosti svog sistema: nacije, s jedne strane, i li~nosti s wenim dràvnim pravima, s druge strane; nije uspeo da na|e i uspostavi harmoniju izme|u nacije kao “duhovne zajednice” (?), s jedne, i pravne dràve, s druge strane. Sama odvojenost “duhovne zajednice” (nacije, Crkve) od dràve, mada za demokratiju obavezna i neophodna, nije bila dovoqna da posebnost te zajednice (nacije, pa i Crkve) defini{e – u samoj li~nosti! Evropske nacije su u krizi jer wihova metafizi~ka tradicija nije bila u stawu da im pokaè ni {ta je ~ovek, ni {ta je li~nost, ni {ta je moral (koji nije kategorija razuma, nego tajna ose}awa!), ni {ta je duh i duhovna zajednica (bilo crkveno–verska, bilo nacionalna), ni {ta je vera i ose}awe, ni {ta je i “Ko je Bog”! Jednom re~ju, metafizi~ka tradicija Evrope pokazala se nesposobnom da ocrta jasan sistem vrednosti koji osmi{qava ~ovekov ìvot i stabilizuje civilizaciju, a kojim (sistemom) bi bila otklowena i osnovna suprotnost zapadne civilizacije – u samoj li~nosti! – suprotnost izme|u nacije (tj. evropskog, zapadnog, metafizi~kog pojma nacije, dru{tva, zajednice) i li~nosti. Ta nesposobnost i evropsko metafizi~ko (zapadno) shvatawe nacije pokazali su se i u kolonijalizmu, i u imperijalizmu evropskih nacija, i u dvama svetskim ratovima, koje je – upravo svojim (zapadnim) shvatawem nacije – izazvala i vodila Evropa: u ratovima koji su pokazali nesposobnost zapadne civilizacije da uskladi pojam zajednice (nacije pa i Crkve) sa pojmom li~nosti. I zato su ti ratovi u~inili kraj zapadnoj civilizaciji (tj. dominaciji Zapada na planeti!). Spas Srba nije u “evropskom” nego u sopstvenom, srpskom sistemu vrednosti

Ali, na{a briga nije Evropa, nego Srbija. Svaka nacija treba da se pozabavi sama sobom, kao i svaki ~ovek sam so274

Istorijska svest, su{tina i moral nacije

bom: “spoznaj samog sebe”, jer to je jedini put ka istini i spoznaji sveta, kao {to je i pokajawe, svest o sopstvenom zlu i Grehu, jedini na~in da se istinski suprotstavimo i Zlu sveta i drugih. Tu brigu o nama samima i o Srbiji (o naciji Srba) name}e nam sam svet: izgnani smo na svetsku pozornicu, na scenu osvetqenu reflektorima ~itavog sveta, primorani da svoju dramu “igramo” pred o~ima ~itavog sveta koji tu osvetqenu scenu i nas na woj posmatra iz svoje – metafizi~ke, danas ve} tehni~ke! – tame. A pri tome }e se, nadamo se, ipak na}i me|u wima neko – kao, na primer, Peter Hanke, ili Patrik Beson – koji }e, posmatraju}i na{u dramu, nastojati da shvati istu takvu (mada skrivenu) dramu svoje sopstvene nacije i same Evrope. Jer se na sudbini Srba – kao na nekoj eksperimentalnoj sceni istorije sveta – ogleda (mo`da i re{ava) sudbina i perspektiva svih nacija u Svetu tehnike i amerikanizma. Pa ako ta na{a uloga i prevazilazi na{e snage i na{u voqu da je prihvatimo (“ko me gurnu?!” re~e Srbin), primorani smo da je prihvatimo i nosimo do kraja, jer je u pitawu na{ opstanak: na{e dana{we “ili-ili” jeste dilema “hamletovska”: ili }emo tu ulogu, svom raspoloìvom snagom, igrati i izneti do kraja, ili nas, ako je odbijemo, ne}e biti! Ne}e nam pomo}i metafizika ~ijem uticaju se {kolovani deo na{eg naroda izlaè ve} tri stole}a (od vremena Velike seobe, godine 1690), tj. do vremena kada smo i mi, kao nacija, u{li u evropski Novi vek. Tu svoju ulogu, makar i nametnutu pod pritiskom sveta, mi moramo odigrati do kraja i na}i re{ewe. A re{ewe }e biti na|eno (ili ta~nije: otkri}e nam se) kad se u nama istovremeno uobli~i i jasan sistem vrednosti, te u wemu i ose}awe smisla, koji }e nam – samo on, samo taj smisao! – dati i snagu da opstanemo; pa i da se suo~imo ne samo sa Svetom tehnike – koji smo naslutili ve} u tito-komunizmu, a sada, i najsurovije, u amerikanizmu! – nego da se suo~imo i sa (jo{ nepoznatim) Novom epohom, koja, nadamo se, dolazi kad ~ove~anstvo 275

ISTORIJA

I VERA

(Ujediwene nacije i Amerika i mi) prevlada amerikanizam i Svet tehnike! Taj sistem vrednosti, sa wegovim ose}awem smisla, mora da sadrì jasne, nedvosmislene istinite, potpune i spasonosne odgovore na pitawa: [ta je ~ovek? [ta je duh ~ovekov? [ta je duhovna zajednica? (Nagla{avamo duhovna! a ne ni politi~ka, ni dràvno–politi~ka, interesna, jezi~ka, metafizi~ka, svetovna zajednica!) {ta je i kako je mogu}a harmonija koju Zapad nije mogao da na|e u samoj li~nosti ~oveka: harmonija duhovne zajednice sa pravnom dràvom” [ta je moral? [ta je li~nost? [ta je i ko je Bog? Ko je Hristos? A iznad svega: da li mi u svom nacionalnom predawu, u svojoj istoriji, nalazimo osnovu za odgovore na ta pitawa? Jer ako ne nalazimo, ne}emo ni sa~uvati svoj identitet! bi}emo ne{to drugo, tj. ne}e nas biti! Na{a briga je Srbija (nacija Srba): ne zato {to bi nas na to upu}ivala neka nacionalna sebi~nost, nego zato {to svaki ~ovek i svaka zajednica ima svoju meru i granice, izvan kojih i preko kojih svaki ~ovek (i svaka nacija) gubi mo} sabornosti potrebne za re{ewe, misao i odgovore! Dràvnici i politi~ari Srbije bez kompasa jer su li{eni identiteta

U toj na{oj brizi za naciju Srba i za Srbiju prirodno je {to nas najvi{e uznemiruju, pa i obeshrabruju dràvnici i politi~ari: oni su, po prirodi toga posla, stalno na javnoj sceni, pa nam javno pokazuju koliko su nesposobni (kao da ne mogu hteti) da budu svojim moralom verni demokratskoj, pravnoj dràvi: wihov moral nije u saglasnosti s takvom dràvom, bez obzira na to koliko je i koliko moè da bude ustav te dràve demokratski! 276

Istorijska svest, su{tina i moral nacije

Nemaju odgovaraju}i moral jer nisu li~nosti (u duhovnom smislu te re~i). A nisu li~nosti zato {to su li{eni identiteta, pa ih, u toj li{enosti, wihova nesavladiva politi~ka ambicija (da politici pristupaju kao unosnom poslu) ~ini bezli~nim i beslovesnim instrumentima Sveta tehnike! Za wih je dràva potro{no dobro kao i svaka druga roba ili novac! Lako podleù pritiscima i trenutnoj situaciji na “politi~kom trì{tu”. A podleù, jer niti imaju kompas, niti ga traè. Ne ose}aju ni potrebu za kompasom, tj. za nekim sistemom vrednosti, jer su ve} navikli na nemo} inteligencije i wene metafizike (tu spada i marksisti~ka ideologija) da im na takav sistem vrednosti ukaè! Ta navika je wihova beslovesnost: zato deluju ve} kao mehanizam! Ta lica nemaju vi{e ni svoje li~ne fizionomije! Nisu u stawu da vas, kao eventualne sagovornike ili sugra|ane, gledaju vedro, zdravo i radoznalo, u o~i! Jednom re~i, nemaju morala jer nemaju svoj identitet. A identitet nemaju jer ne ose}aju pripadnost nekoj duhovnoj zajednici, niti ~ak ose}aju neku mogu}nost pojave takve zajednice! A to zna~i: nemaju istorijske svesti; istorijski su beslovesni! Ali se pitamo: da li smo i mi sami – koji wih kriti~ki posmatramo (bez pokajawa i samospoznaje) – ... da li smo i mi sami u stawu da wima i sebi ukaèmo na taj wihov nedostatak identiteta?... A to zna~i: na odsustvo istorijske svesti?! Ili, isto pitawe na drugi na~in: da li mi sami sagledavamo mogu}i novi sistem vrednosti, sistem koji bi nam dao snagu da se dostojanstveno suprotstavim robotizaciji ~oveka u Svetu tehnike (tehnike i potro{we, ~ak i tro{ewa dràve, u politici kao “biznisu”)? Moral je stid i smirenost ~oveka

Vlast zakona je vlast prinude. A ta vlast je mogu}a samo ako je – u li~nosti ~ovekovoj! – podràva neka moralna si277

ISTORIJA

I VERA

la koja je u stawu da qude postidi ili probudi, a ne na ne{to prinudi. Jer, “Samo stid }e spasiti svet”i (kaè ne samo Dostojevski). U toj moralnoj sili li~nosti se ogleda harmonija (simfonija) duhovne zajednice (ne metafizi~ke, nego duhovne!), s jedne strane, i dràve, pravne institucije, sa druge strane. Jer moralna sila, istinski “demokratski mentalitet”, jeste izraz te harmonije. Harmonija dràve i duhovne zajednice (bilo da je to Crkva ili pravoslavna nacija) jeste mogu}a – a moral dràvqanina snaàn, prisutan i delatan, kao li~na svest – ... mogu}a samo ako ~ovek, u svojoj svesti o slobodi, tretira dràvu kao instrument! (a ne dràvu ili dràvnike kao idole, ~ak boànstva!). Taj stav Vizantinca (“pravoslavnog Rimqanina – Romeja”, tj. “rimskog gra|anina”, civis romanus) ... taj stav je jasno izraèn u Justinijanovoj kodifikaciji Rimskog prava: o harmoniji (simfoniji) Crkve i carstva (tj. dràve). Car rimski, u toj pravoslavnoj kodifikaciji, vi{e nije boànstvo, nego gre{nik – odvojen od Boga i Nebeskog Carstva – koji zato mora da se ~isti od Greha, da se pokaje i pri~e{}uje, zajedno sa sve{tenicima, elitom “Carstva pravoslavnih Rimqana”, ... elitom koja ni sama ne pretenduje na to da (poput pape, rimskog episkopa) predstavqa Boga na zemqi! ta harmonija dràve (pravne dràve, naravno!) sa Crkvom postiè se samo Liturgijom, liturgijski tj. u tajnoj drami verskog ose}awa. A u toj harmoniji je ìva i svest ~oveka (“pravoslavnog Rimqanina”) o svojoj slobodi (i odgovornosti), svest osvetqena jednim od osnovnih dogmata Pravoslavqa: o prirodi ~oveka i o Praroditeqskom grehu. I mada bi logi~no bilo o~ekivati da se svest ~oveka o svojoj slobodi (o ~ovekovoj mo}i da sam odlu~uje o svojim postupcima i re~ima)... da se ta svest izrazi kao dostojanstvo, ~ak ponos, doga|a se ne{to {to bi sa dana{weg (modernog) stanovi{ta bilo paradoks: svest “pravoslavnih Rimqana” (pogotovo elite, tj. sve{tenstva i monaha) pokazuje se kao stid (stid i kajawe)! Kao stid zato {to je svest ~ovekova o svojoj slobodi istovreme278

Istorijska svest, su{tina i moral nacije

no i svest o svojoj odgovornosti, pogotovo odgovornosti za odsustvo ose}awa zajednice, kidawe ili labavqewe zajednice ~oveka sa Bogom i sa qudima. Uostalom, re~ “ponos” (svest o slobodi) zna~ila je u monaha, kao i danas u ruskom jeziku, upravo stid! To nije ustanova, norma ili zakon (prinuda), nego pravoslavno ose}awe ~oveka; ose}awe odgovornosti za stawe u wegovoj zajednici; kad ~ovek u odbrani svog dostojanstva (slobodan je kao i Bog!) ne nalazi razlog da bude gord, jer je – za razliku od bezgre{nog Hrista – istom tom, od Boga mu darovanom slobodom, odgovoran za Greh kidawa duhovne zajednice, koja je osnova i du{a morala. Poku{avam ovde da objasnim su{tinu vizantijskog elitizma, tj. aristokratizma: oduvek je aristokratizam (od arhajskog vremena pa do ga{ewa i nestanka aristokratizma)... oduvek je aristokratizmom ~ovek isticao svoje poreklo (“pedigre”); ali je aristokratizam bio svestan samo dotle dok je ~ovek, isti~u}i to poreklo, mislio na poreklo svog roda od samog boànstva. Su{tina svih mitova i svakog mita je u pri~i o boànskom poreklu (i prvobitnoj boànskoj prirodi) ~oveka. Dakle, su{tina mita je aristokratska. Tako je bilo u predhri{}anskoj Evropi, u arhajskim kulturama Azije (i predkolumbovske Amerike), pa i u sredwovekovnoj Evropi (~ak i u sukobu vitezova i kraqeva s Rimskom crkvom!). Ali se u Vizantiji doga|a dubok, duhovni preobraàj aristokratizma; gordost aristokrate (elite) preobraàva se u “ponos” koji je stid (stid i kajawe), pre svega pred samim Bogom! pa onda i pred qudima. Otuda i u na{eg Svetog Save onoliko intenzivno izraèna – tipi~no vizantijska mona{ka! – svest o gresima, naravno, sopstvenim! Zato je razumqivo {to je Dostojevski – o~ekuju}i obnovu pravoslavnog aristokratizma i preobraàj Rusije u “Svetu Rusiju” (u harmoniju pravne dràve sa Nebeskim Carstvom, tj. crkvenom zajednicom, liturgijskom zajednicom Rusa sa Hristom, Nebeskim Carem) – govori: “samo stid moè da nas spasi” (Stid i kajawe). Bilo je to vreme kad su revolucionarne 279

ISTORIJA

I VERA

Istorijska svest, su{tina i moral nacije

ideologije ruskih zapadwaka (metafizi~ara, marksista) osu|ivale i ismejavale stid (kao “kompleks krivice” i “ropstvo”), a zagovarale politi~ku agresiju, razmetqivost, nametqivost, bahatost u kojoj nestaje svako po{tovawe ~ovekovog dostojanstva i samog sebe. U vreme kad je Rusija, pred nesre}u rata i ratom izazvane revolucije, bila podeqena na “zapadwake” (me|u kojima }e prevladati struja marksista), s jedne strane, i na tolstojevce i slavjanofile, s druge strane. Hijerarhija Ruske Pravoslavne Crkve (tj. Svjatej{eg Sinoda sa General–ober–prokurorom Pobjednoscevim na ~elu, mizantropom u “moralnoj strogosti”)... ta hijerarhija se, na àlost, odlu~ila da osudi i “iz Crkve izop{ti” (od ruskog naroda odvoji) Tolstoja, koji je – bez obzira na stav prema samoj carskoj hijerarhiji (pa i crkvenoj) – pledirao upravo za obnovu toga tradicionalnog pravoslavnoromejskog aristokratizma stare Rusije, stida i skromnosti elite, po ~emu je i nazvan “grof–muìk”. U tolstojevskoj i slavjanofilskoj kritici Rusije, re~ je o Rusiji iz vremena pre Petra Velikog, jer je Petar Veliki, osim reformi u samom ìvotu i hijerarhiji Crkve (prihvatio je protestantski stav odnosa Crkve i dràve!), ustanovio i novu, aposolutisti~ko–evropsku vrstu plemstva: (noblesse de robe, plemstvo po uniformi), vrstu koja se u carskih slu`benika, kao i u oficira u vojsci, jasno razlikovala po “~inovima”. To novo plemstvo, naro~ito wegov vrh, dvorsko plemstvo, bilo je karakteristi~no po karijerizmu, intrigama i bezdu{nosti; to se u ruskoj literaturi jasno prikazuje, od Gogoqevih Mrtvih du{a do likova ~inovni~kog i dvorskog plemstva (u “salonima” Sankt–Peterburga) u Tolstojevim delima, posebno u romanu koji predstavqa vrhunac ruske istorijske svesti, u romanu Rat i mir. (Pa`wa: u romanu, a ne u filosofiji!)

sud duhovne zajednice, kao i dràvnikovo (i dràvqaninovo) ose}awe pripadnosti toj zajednici... tri su nerazdvojna elementa jedne civilizacijske celine. Oduvek. Stvarawe (ili obnova) takve celine predstavqa duhovnu obnovu naroda, obnovu i pojavu wegove istorijske svesti. U dijalogu Polite’a ({to zna~i “zajednica u polisu”, a pogre{no se prevodi kao “Dràva”) re~ je upravo o jedinstvu ta tri elementa: prvo, dràvnih zakona, drugo, gra|anskog (“politi~kog”) morala, i tre}e, duhovne zajednice, tako da”politika” ozna~ava i misli – ne samo dràvu, nego – harmoniju dràve, gra|anskog morala (kao ose}awa pripadnosti duhovnoj zajednici) i duhovne zajednice. “Polite’a” ozna~ava uè zapravo tu samu zajednicu, jer, stvarni filosofski izazov i problem predstavqa ta zajednica – koja nastaje transcendencijom (a ne zakonima, kao dràva)! Istorijska svest je – ne svest o samoj dràvi, nego – svest te zajednice, wenog kontinuiteta i identiteta kroz vekove. Dràva nije sama po sebi nikakav filosofski problem (osim ako nije obogotvorena, kao u metafizici): ona je predmet pozitivne pravne nauke, bez ikakve ideolo{ke mistifikacije, bez ikakvog upu{tawa u pitawe transcendencije (koja jest predmet filosofije!). A duhovna zajednica je zajednica koja nastaje dejstvom duha, tj. transcendencije: kad ~ovek “transcendira”, tj. prevazilazi svoju individualnost i svetovnost, uzdiù}i se (samo duhovnim ose}awem, divqewem i qubavqu) u Nebesko Carstvo, ili, kako kaè Platon, u nadnebesni svet ideja, koje ~ovek gleda samo kad je i sam, ose}awem qubavi (divqewa, umnim ~uvstvom), preobraèn u telesnu pojavu svoje ideje (tj. ideje kao su{tinskog lika ~ovekove li~nosti).

Stabilnost (sama mogu}nost i mo}) pravne dràve, vlasti zakona (a ne qudi), li~ni moral dràvnika, moralni

Me|utim, sam taj preobraàj ~ovekov – pri pojavi duhovne zajednice i ose}awa pripadnosti toj zajednici – nije mo-

Iskonska moralnost patriotizma

280

Patriotizam – sila obnove duhovne, moralne i dràvne

281

ISTORIJA

I VERA

gu} u nekakvom bezgrani~nom, planetarnom (ili kontinentalnom) prostoru Evrounije, amerikanizma, svetskog trì{ta u Svetu tehnike, nego samo u zavi~aju “u kojem je ~oveku sve poznato”, gde ~ovek moè da bude sa sva~im prisan, u prostoru koji ~ovek moè da doìvqava! Zato u Zakonima Platon ograni~ava polis (gr~ku grad–dràvu) na oko 5.040 posednika zemqi{ta u granicama polisa, tj. na 5.040 porodica slobodnih gra|ana (Zakoni, peta kwiga, 8). ôvek ima svoju meru, kao {to sve postoje}e ima svoju meru koju ne sme da pre|e. Preko te granice ~ovek gubi bitnu ~ove~nost (iz koje zra~i energija obnove, duhovne i moralne): gubi mogu}nost neposrednog kontakta, pa zato i mo} ose}awa i saose}awa, du{evnost, mo} doìvqaja, pa, prema tome, samu mogu}nost transcendencije. A ta mo} transcendencije (uzdizawa i samoprevazilaèwa) pripada ose}awu, a ne razumu. Preko granice u kojoj je ~ovekov svet, on gubi mo} transcendencije kojom u sebi ose}a svoj identitet, pripadnost duhovnoj zajednici, a sa tim identitetom i moralnu snagu ose}awa du`nosti. U anti~ko vreme ta zajednica i ~ovekov svet (u granicama tada{we ~ovekove mogu}nosti da se obavesti, upozna i sazna) bili su zavi~aj polisa, a moralno ose}awe pripadnosti je obi~aj kao zavi~ajno ose}awe, prisnost sa qudima, bi}ima, pojavama zavi~aja. Hegel }e moralno ose}awe nazvati tako|e “obi~ajno{}u”, Sittlichkeit, ali ga tuma~i druga~ije, metafizi~ki: sluèwe imperiji, kao dràvqanstvo i oboàvawe dràve imperije, emotivno-razumska negacija li~nog (vite{kog) morala, etatizam, koji se javqa iskqu~ivo kao sistem nesvesnih uve`banih navika u ideologiji makijavelizma! Drugim re~ima: nemogu}e je imati moral i moralno ose}awe ako ~ovek nije patriota! Patriotizam je, istovremeno, i jedini zdrav demokratski mentalitet, jedina mogu}a osnova i podr{ka demokratskoj dràvi! Patriotizam je harmonija: prvo zavi~ajnog ose}awa (u antici, a kasnije }e biti nacionalnog), drugo, vere kao verskog ose}awa pripadnosti duhovnoj zajedni282

Istorijska svest, su{tina i moral nacije

ci, i tre}e, pravne svesti ~oveka koji u svim svojim dru{tvenim odnosima i postupcima po{tuje zakone (“ni po babu, ni po stri~evima”), jer “pravda Boga istinoga” nisu samo zakoni – koje ~ovek formuli{e i bez verskog ose}awa, tj. samom pravnom naukom – nego harmonija: harmonija pravne svesti sa moralnim ose}awem li~nosti (ose}awem odgovornosti, slobode, stida) i ose}awem pripadnosti duhovnoj zajednici. A harmonija je mogu}a samo kao ose}awe harmonije, kao i samo ose}awe duhovno (ose}awe pripadnosti duhovnoj zajednici). Ta ose}awa su, opet, mogu}a samo kao transcendencija. A ona nije ni fenomen mi{qewa, ni slobodan ili proizvoqan ishod i plod ~ovekove odluke: ~ovek ne odlu~uje o svojim ose}awima, a misliti moè samo o iskustvu ose}awa (o se}awu na ose}awe), a ne o samim ose}awima! Zato pravda i jest “pravda Boga istinoga”. To je su{tina platonskog u~ewa o duhu, o idejama! U~ewa koje je daqe razvijeno i produbqeno u Pravoslavqu. Zato je jasno za{to pravoslavni duhovnici nagla{avaju da je iskonska ~istota du{e, tj. ta “transcendencija” (zapadni termin), mogu}a samo kao blagodat, dar Duha Svetoga, dat sa samim ose}awem vere u ~istoti du{e. (Mi ovde namerno koristimo zapadni termin “transcendencija”: da mu damo dubqe, pravoslavno zna~ewe kakvo ne moè da ima u sistemu metafizike!) Wego{ to ose}awe transcendencije naziva “umnim ~uvstvom”, tj. umom koji je svojstven samo ose}awu, ~uvstvu, jer samo ose}awe (a ne metafizi~ki um–razum) dopire do “nebeskih vrata” (u Lu~i mikrokozma); tj. samo ose}awem ~ovek sebe prevazilazi i upodobquje se Tvorcu. To ose}awe je ose}awe divqewa, jer je i sam Tvorac, stvaraju}i bitije (postojawe postoje}ih, sama bi}a), blagoslovio to bitije, pa tako uputio ~oveka da i on blagosiqa to isto bitije, da mu se divi i raduje, jer samo tako – divqewem bitiju! – moè ~ovek da se divi i Tvorcu, da sluì Bogu, da sluì Liturgiju. Zato i Wego{ veli: (svetovi ili umna bi}a) Sve {to cvjeta lu~am sve{tenijem 283

ISTORIJA

I VERA

[to je ovo skupa svekoliko Do op{tega Oca poezija!” (LM, Posveta, 171, 180) Tako da se ~ovek do transcendencije – do blagodati poezije, duhovne obnove, duhovne zajednice i morala – uzdiè samo slave}i bitije, dive}i se stvorenom bitiju (a ne “kritikom svega postoje}eg”, “kritikom bitija” na kojoj po~iva, u osnovi nihilisti~ki, kult inteligencije, strasti, egocentrizma, a sve to bez shvatawa {ta je bi}e, {ta je bitije, {ta je postojawe)! Zato i sam Platon kaè: po~etak filosofije – kao te`we i svesti transcendencije (duha) – jeste divqewe bitiju! A taj po~etak i osnov filosofije se ne sti~e nikakvim {kolovawem, kao struka; jer divqewe je dar, kao i qubav, talent do kojeg ~ovek moè – u susret tome o~ekivanom daru! – da se uzdigne samo upornom, podvi`ni~kom i beskompromisnom te`wom ka istini, pre svega istini samospoznaje (stida, ~i{}ewa od strasti i kajawa) i istini bitija! A te`wa toj istini je podvig slobode ~ovekove! Istina – uslov za opstanak istorijske svesti

Ako moral (i moralna obnova) proizilazi iz ~ovekova ose}awa du`nosti (prema zavi~ajnoj zajednici kojoj ose}a da pripada), onda to zna~i da zavi~aj – u Platona, naravno, a kasnije i u Pravoslavqu – nije samo neki geografski pojam, nego transcendencija: umno ~uvstvo (Wego{evo), ose}awe. Tako Platon odre|uje ~ovekovu zavi~ajnost (duhovnu zajednicu): kao transcendenciju koja se sti~e ~ovekovim uzdizawem u nadnebesni svet ideja, svet u kojem ~ovek postaje (preobraàva se) u ìvu du{u ose}awa i saose}awa. Zato Plotin, izrazito mediteranski (ne zapadni, nego mediteranski) mislilac, autenti~an tuma~ i nastavqa~ Platona, ve} u prvom ogledu Eneada – O Lepom (hronolo{ki prvi, br. 1), ukazuje na alegorijsko zna~ewe Odiseje: lutawe Odisejevo traje sve dok ne shvati da je pravi zavi~aj ~ovekove su{tine ve284

Istorijska svest, su{tina i moral nacije

zan, pre svega, za Nebo, za nadnebesni svet ideja (I, 6, 8 i I, 6, 9). A to zna~i da ni itosa–etosa, patriotizma i qubavi prema zavi~aju, nema bez transcendencije! (nema bez dara ili blagodati). Dakle, ne “krv i tlo”, nego transcendencija, dar Boìji! Teritorijalnost je, dakle, samo uslov (mesto i mera, granica) zavi~ajnosti ~ovekova sveta, a sama su{tina te zavi~ajnosti je ose}awe koje je transcendecncija. Druga~ije je u metafizici (tradiciji aristotelskog kulta mi{qewa, u poistove}ivawu bitija, pa ~ak i transcendencije sa mi{qewem). Tako se u toj (aristotelskoj, metafizi~koj) tradiciji ~ak i Bogu kao bitno svojstvo pripisuje mi{qewe, u saglasnosti sa Svemo}ju koju Bog u sebi ne ograni~ava niti prevazilazi ose}awem (duhom, qubavqu, poezijom Tvorca) ~ak ni onda kad je u pitawu Wegov Sin, Logos, Hristos! Zato ni Islam ni Zapad nisu uspeli da shvate ni Platona, ni Hrista, ni Duha Svetoga, ni Svetu Trojicu, ni hri{}anski duh nacije, pa se onda i nacija, do kraja epohe Zapada, pokazuje kao suprotnost – ne samo individui, nego – i samoj (slobodnoj) li~nosti i wenom dostojanstvu i moralu! (Hegel to otvoreno i jasno kaè, u svojoj Filozofiji dràve, kad prikazuje kako etatisti~ka obi~ajnost imperijalne dràve, sasvim makijavelisti~ki, “prevazilazi” i ukida Rimsko pravo gra|anina i odgovaraju}i vite{ki moral kao li~ni). Zato duhovna i moralna obnova nije mogu}a bez otpora metafizici (apsolutizaciji mi{qewa i razuma) i ~itavoj wenoj tradiciji (koja je logi~no zavr{ila u Svetu tehnike, tj. etatisti~koj i politi~koj, sasvim logi~noj i misaonoj robotizaciji ~oveka potro{a~a). Karakteristi~no je za zapadnu metafizi~ku tradiciju da je do kraja pokazala nemo} da shvati tajnu Duha Svetoga i da defini{e duh (tj. tajnu ose}awa, tajnu du{e), duhovnu zajednicu, transcendenciju, pa tako ni naciju (zavetnu zajednicu pravoslavnih), niti samu Crkvu, prazni~nu zajednicu liturgijskog doga|awa u kojem se javqa ose}awe prisnog poistove}ivawa (Pri~e{}a) pravoslavnih vernika i zajednice sa Hristom. 285

ISTORIJA

I VERA

Tako metafizi~ka tradicija Zapada nije nikad uspela da objasni ni moralno ose}awe, da jasno formuli{e etiku i oblikuje eti~ku svest koja bi na{la svoje mesto i ulogu u (naravno, metafizi~koj) teoriji dràve imperije i u (metafizi~koj) teoriji istorije kao istorije sveta, popri{ta na kojem metafizi~ke nacije zanemaruju svoj zavi~aj, da bi uspe{nije vodile borbu za prvenstvo i vrh svetske hijerarhije nacija. Iz tih razloga na{a eti~ka obnova je mogu}a samo u otporu metafizici i wenoj teoriji dràve (tj. imperije), istorije i sveta. Jer, mi ne moèmo prihvatiti metafizi~ku “etiku” koja planetarnu dominaciju (rimokatolicizma, pa Zapada, pa komunizma, pa amerikanizma i Sveta tehnike) stavqa iznad svakog li~nog dostojanstva i morala, te tehniku vladawa i mo}i stavqa iznad svake etike (pa i na{e zavi~ajne ekologije)! îtava metafizi~ka tradicija Zapada se pokazala kao ideologija: nastojawe da se, logikom mi{qewa, ~ovekova li~nost podredi nepostoje}oj magijskoj “celini” (sveta, istorije, imperije), “celini” koja }e nas “usre}iti” kad se wome “ukine svaka suprotnost” izme|u li~nosti, duha, duhovne (zavi~ajne, nacionalne, emotivne) zajednice i morala, s jedne, i planetarne imperije, s druge strane! Na{a duhovna obnova traì zato da uporno teìmo istini ~ovekovoj: istini bitija i u wemu (bi}u) iskustva transcendencije, kako je to nazna~eno i usmereno mi{qu platonizma i platonski misle}eg Hri{}anstva, Pravoslavqa: da uporno teè}i toj istini, pruìmo {to sna`niji otpor celokupnoj metafizi~koj tradiciji Zapada, te da – umesto metafizi~ke “kritike svega postoje}eg” (bitija) – teìmo o~i{}ewu (od strasti, tj. egocentrizma) koje }e nas pripremiti za dar i blagodat duha: za ìvotno divqewe bitiju, umno ~uvstvo, moral i patriotizam. Svojim poistove}ivawem bitija i transcendencije (nadbitija, duha, tajne ose}awa kao poistove}ewa) sa mi{qewem, metafizika se pokazala kao puki kult inteligencije koja je, u svom egocentrizmu (metafizi~koj strasti mi{qewa, “kritike svega postoje}eg”) ispoqila nemo} pred tehnikom i 286

Istorijska svest, su{tina i moral nacije

pred “biznismenima”. Zato je zapadni kult inteligencije u Svetu tehnike lako zamewen kultom “biznismena” (“sponzora”na{ih), koji su nezainteresovani za sudbinu nacije, jer su mo}ni tek ako trijumfuju u takmi~ewu na svetskom trì{tu planete kao celine! na popri{tu na kojem je demokratska (liberalna) ekonomija amerikanizma odnela pobedu ne samo nad etatisti~kom ekonomijom socijalizma nego i nad nacionalnim ekonomijama, kako Zapada, tako i Istoka! A to je zapravo pobeda ameri~ke imperije nad sovjetskom (da li i nad nacionalnom dràvom ruskom?), u “Hladnom ratu” koji je po~eo (ili objavqen) êr~ilovim govorom u Fultonu, 5. marta 1946, a zavr{en Padom Berlinskog zida, 12. novembra 1989, a mo`da i kona~nom pobedom Nema~ke, koja je tek u tre}em (Hladnom, ekonomskom) ratu, 1946–1989, na{la pravog saveznika – Ameriku! Taj kraj i pobeda, Pad Berlinskog zida, desio se iste 1989. godine kad smo i mi Srbi proslavili, tj. setili se – da li na Gazimestanu ili, pre, na arhijerejskoj Liturgiji u manastiru Gra~anici? – svoje nacionalne istorije: zavetne zajednice u wenom kontinuitetu. Bez svesti o tome kontinuitetu ne moèmo biti ni subjekt istorije, ni obnovqena duhovna zajednica, ni pojedina~na li~nost u svom moralnom dostojanstvu. *** I gde nam je, posle svega toga, izlaz? Izlaz je u beskompromisnom traèwu istine o sebi, o svojoj istoriji: istine li~ne (u stidu i pokajawu samospoznaje, u ~i{}ewu od strasti, egocentrizma koji zaslepquje!), a onda i – istine nacionalne. Nama nema izlaza dok ne smognemo snage i hrabrosti da sagledamo {ta nam se to dogodilo od, na primer, 1918, ili mo`da od 1914, ili od kobnog majskog prevrata, ubistva posledweg Obrenovi}a, 29. maja 1903. godine... Za na{ preporod – i opstanak – moramo biti odlu~ni i beskompromisni u traèwu i izricawu istine, posebno o 287

ISTORIJA

I VERA

stvarnim razlozima poraza koji je nanet srpskom narodu: ne da bismo tom istinom okrivili ovog ili onog, stekli politi~ke poene za ovog ili onog, nastavili s optu`bama, nego da bismo na{li osnovu za mogu}u (eventualnu) obnovu duhovne zajednice Srba, za obnovu na{e istorijske svesti. Ukoliko se – iz bilo kojih razloga – drìmo “nauke” o politi~koj upotrebi ~oveka, tj. ideologije, svejedno da li socijalisti~ke, komunisti~ke, evropske ili ameri~ke, liberalne ili totalitarne – ... ukoliko se drìmo ideologije, to je samo znak da izbegavamo moralni napor, znak da i daqe, posle svih padova, u ideologiji traìmo oslonac na{ih uzaludnih nadawa (na primer, u fantom “Rusije”) ili razlog za odbijawe stida i pokajawa, da traìmo odbranu od istine koja od nas traì moralni napor! Duhovna obnova – s wom i na{ opstanak kao nacije, moralne podr{ke li~nosti – nije mogu}a druga~ije do u potpunoj harmoniji sa istinom. Mi znamo da smo oklevetani i da smo medijski rat izgubili (tako i poraèni) zato {to nismo uspeli da afirmi{emo istinu: ni o upravo zavr{enom razbijawu Jugoslavije, ni o Drugom svetskom ratu, ni o jugoslovenskom komunizmu kao posebnom obliku komunizma (tito–komunizma), ni o stvarnoj ulozi Tita, Kraqa, Draè Mihailovi}a, Milana Nedi}a..., ni o Hrvatima i drugima, ni o SKJ, a posebno o SK Srbije... itd. Te istine mi nismo, do sada, uspeli da otkrijemo ili priznamo ni sami sebi! Prvi zadatak koji nas ~eka jeste veliko istorijsko i nacionalno ~i{}ewe prave srpske Augijeve {tale ideolo{kih i istorijskih zabluda! Zaista herkulski posao! Wemu treba da pristupimo odmah – ako èlimo da opstanemo. Dakle: [ta nam se to sve dogodilo? Ko su bili akteri zbivawa? I kako smo mi sami u svemu tome u~estvovali ili jo{ u~estvujemo? To su pitawa pune istorijske svesti o tome ko je bio i ostao subjekt “na{e” istorije. Beograd, januar 1997. 288

ZAVET I SRPSKA ISTORIJA

289

“Jesmo li izgubqeni? Gde smo?”

JESMO LI IZGUBQENI? GDE SMO? Ove godine se navr{ava deset godina od Pada Berlinskog zida (12. novembra 1989), najzna~ajnijeg istorijskog doga|aja posle Drugog svetskog rata. Time je po~elo i nezadrìvo uru{avawe i raspadawe Var{avskog pakta, sovjetske imperije i marksisti~ke ideologije. Sve je i{lo “samo od sebe”: bez ikakvog oruànog nasiqa nad imperijom, kao i bez ikakvih jakih razloga protiv marksisti~ke (komunisti~ke) ideologije. To, dakle, nije bila ni pobeda Zapada, ni pobeda zapadnog ili na{eg Hri{}anstva, demokratije i nacionalne ideje (protiv komunizma), nego raspad i prirodni kraj jedne imperije i jedne ideologije, jednog mehanizma, to jest, qudske tvorevine bez du{e: tvorevina bez du{e koju Bogom dana qudska priroda nije moga da podnese! Zasluga za taj pad pripada, dakle, Tvorcu te qudske prirode, a ne nama! Mi smo, naprotiv, taj pad i raspad (koji je po~eo Padom Berlinskog zida) do~ekali potpuno nespremni: bili smo iznena|eni, kao probu|eni iz nekog (dodu{e, ru`nog) sna! A to zna~i da nismo imali istorijsku svest: svest o tome, {ta se oko nas, s nama i u nama doga|a! Imali smo te godine i “Gazimestan”, pa ni wega nismo shvatili (kao ideolo{ki prilaz Zavetu!).

290

* Tekst prvobitno objavqen u: Pravoslavqe, 1. oktobar 1999, str. 9.

291

ISTORIJA

I VERA

Ne govorim ovde o vladici Nikolaju ili o avi Justinu ]elijskom i velikim du{ama na{ih molitvenika, nego o nama gre{nim qudima, slabim du{ama, uraslim i ogrezlim u korupciju svakodnevnice i svetovnosti! U prvom redu o nama intelektualcima! ne moèmo se pohvaliti istorijskom sve{}u, jer je ona mogu}a samo kao blagodat vere. Moèmo se, naprotiv “pohvaliti” samo gresima ideologije kao velike sujete! Pokazalo se tako da je za borbu protiv komunizma bila nepotrebna jedna takva atomska sila kakva je NATO–pakt. Ali on se ipak odrào, ~ak oja~ao posle raspada sovjetske imperije i komunizma ba{ zato {to se ona sama uru{ila, {to je pala bez u~e{}a i zasluge disidenata i nas vernika! Odrào se NATO, jer nije ni organizovan za borbu protiv nacizma ili komunizma, nego za stvarawe i ja~awe jedne nove imperije, koja }e biti isto tako anti demokratska, antinacionalisti~ka i antihri{}anska kakva je bila i sovjetska ili pak fa{isti~ka! Nedavno je vladika ba~ki Irinej, na skupu srpske Dijaspore, nazvao Evropu i Zapad – “posthri{}anskim”! Kako je mogu}e da mi pad komunisti~ke imperije nismo o~ekivali? – Uquqkani u san (materijalno ugodan, duhovno ruàn i opasan), mi nismo bili u stawu da, pa`qivim i sabranim posmatrawem, ocenimo ni pravu prirodu i poreklo tito-komunisti~kog reìma Jugoslavije. Da smo imali veru, ìvu du{u – i wome odràvanu budnom istorijsku svest, o pravoj istini na{e istorije! – mi bismo sve to uo~ili i ocenili. Ali nismo, jer je “intelekt” – kojim se mi “intelektualci” razme}emo – “iznad ose}awa, pa, dakle, i vere”. Intelektualizam i metafizika, wegova ideologija, su taj osnovni na{ greh, na{a sujeta usijana do gordosti! Taj greh niti ispovedamo, niti mi je poznato da nas na{i parosi, o postu, na to ispovedawe pozivaju! To sam iskusio pre trideset godina, a to iskustvo mi se i danas potvr|uje. A ta pojava nam obesmi{quje post, pa, mo`da, i samo pri~e{}e! Amerika je – toboè samo protiv sovjetske imperije! – povela Hladni rat i u taj rat uvukla ~itav Zapad Evrope, 292

“Jesmo li izgubqeni? Gde smo?”

koji je odvojen tim ratom (i “Gvozdenom zavesom”, Berlinskim zidom) od Isto~ne Evrope. Taj rat je objavio britanski politi~ar i vo|a êr~il, svojim govorom u Fultonu, 5. marta 1946. g. Tim ratom je Zapad podsticao i podràvao i nacionalizam naroda Isto~ne Evrope, protiv Sovjeta (ali i protiv Rusije uop{te, kao rusofobiju!). Ali podsticao nacionalizam samo rimokatoli~kih naroda Isto~ne Evrope: ne i pravoslavnih! jer ciq nove imperije (anglo–ameri~ke, zapadne) nije bio ja~awe demokratije i Pravoslavqa, to jest Hri{}anstva, kao ni mirewe i ekumenizam o kojem se raspravqalo (i “odlu~ilo”) na Drugom vatikanskom koncilu (od 11. oktobra 1962. do 8. decembra 1965. godine). U taj Hladni rat je uvu~ena i Jugoslavija. Tito je priznat od Zapada i dobio vlast nad Jugoslavijom (najpre nad Beogradom i Srbijom) pod tim uslovima. Crvena armija je predala Titu Beograd i Srbiju – po dogovoru êr~ila sa Staqinom. êr~il je, pri tome, Titu potajno namenio ulogu “tempirane mine” koja ima da, na dati znak Zapada, izazove niz eksplozija u samoj sovjetskoj imperiji... o ~emu Staqin, naravno, nije ni slutio kad je sa êr~ilom, na Jalti, ugovorio upad Crvene armije u Beograd i Srbiju, g. 1944! Samo time, planiranom i ugovorenom podr{kom Zapada (tada jedine atomske sile, Amerike) moè da se objasni mnogo hvaqeno “Titovo ’ne’ Staqinu”, 1948. g. Potrebno je zaista ono {to je rekao Patrijarh srpski, marta meseca ove godine, u Zagrebu: “... mnogo duhovnog rada da objasnimo kako su nastala zla na ovim prostorima”. Jer re~ je o tragediji srpskog naroda koji nije poraèn “snagom i hrabro{}u Titovih partizana”, nego je izdat od svojih saveznika jo{ 1943. godine! Kako danas otvoreno pomaù teroristu Ta~ija i wegovu OVK na Kosovu, tako su ti isti na{i “saveznici” stali otvoreno, godine 1943. na stranu teroriste Tita i poveli neobjavqeni rat protiv Srba, svojih saveznika. Kad je 1943. g. kapitulirala (i na stranu saveznika pre{la) Italija, wena vojska je primila obavezu da svoju teh293

ISTORIJA

I VERA

niku, naoruàwe i municiju preda iskqu~ivo Titovim partizanima. âk su dve divizije “Garibaldinaca” u~estvovale zajedno s Crvenom armijom, u “osloba|awu” Beograda, dakle, u predaji Beograda i Srbije na milost Titu! Ali se taj datum 20. oktobar, naàlost, i dan danas zvani~no slavi kao “Dan oslobo|ewa Beograda”! Pa ~ak i mnogi srpski pisci primaju nagrade za taj dan! Kad su zapadno–bosanski partizani (kraji{ki) – saznav{i za odluke AVNOJ-a da se obnavqa hrvatska (genocidna) dràva – odlu~ili su 1944. g. da pre|u na stranu vojvode Mom~ila \uji}a, opet su preko “Radio Londona” dobili ultimativnu poruku da se vrate pod Titovu komandu! Uskoro je usledio i sporazum Tito–[uba{i}: s jedne strane, Hrvati Tito i Bakari}, Slovenac Kardeq i poslanik Jugoslavije pri Vatikanu Josip Smodlaka, a s druge strane dr. Ivan [uba{i}, ban Banovine Hrvatske (kao da nije bilo NDH i Jasenovca!)... te dve strane pregovaraju 1944. na ostrvu Visu, o sudbini Srba u Jugoslaviji, i formiraju vladu koju priznaju (i Srbima name}u) “saveznici”, to jest, Britanija i Amerika! Uskoro sledi i ultimativni poziv (toboè samog kraqa Petra II li~ni) da se “~etnici” tj. JVO (Jugoslovenska vojska u Otaxbini) moraju svrstati pod komandu Tita, od koga }e dobiti i oru`je i municiju (koje nisu imali)! A da i ne pomiwemo razloge “savezni~kog” bombardovawa Srbije i srpskih gradova, po~ev od Vaskrsa 1944. godine! Na zavr{etku rata se sklapa mir, ali su od svih `rtava agresije Hitlerove izuzeti samo Srbi! Sklopqen je mir sa Nema~kom! Ali, za{to nije sklopqen mir sa nema~kim saveznicima: Ma|arskom, Rumunijom, Bugarskom, Albanijom i Hrvatskom (najvernijim saveznikom koji nije kapitulirao!)? Italija je predala svoje delove isto~ne jadranske obale (po istoj naredbi kao i tehniku, oru`je i municiju). Ali je te delove obale predala Hitlerovom savezniku, Hrvatskoj! Ostali saveznici – koji su se u rat na strani Hitlera ukqu~ili tek 6. aprila 1941, u napadu na Jugoslaviju (a on294

“Jesmo li izgubqeni? Gde smo?”

da i na srpski narod) – nisu o tome nikome podneli ra~una! Tito ih je, naro~ito Albaniju i Hrvatsku (savezni~kom odlukom!) oslobodio te obaveze: oprostio im 1947. g. zvani~no sve ratne dugove i zlo~ine! Osloba|awem Hitlerovih saveznika svake odgovornosti za rat i zlo~ine pogo|eni su samo Srbi! To je skandal kakav ne pamti evropska (pa ni svetska) istorija. Prilikom povratka zarobqenika i logora{a iz zarobqeni{tva i logora – a bilo ih je (bilo nas je!) preko 400 hiqada vojnih prvopozivaca (u starosti od 20 do 45 godina), dakle, osnovna snaga Srbije – saveznici su sve povratnike stavili pod kontrolu i komandu Titovih “oficira”, te je ve} na granici, to jest, na Zagreba~kom velesajmu, vr{eno odabirawe ko }e biti uhap{en, a kome samo zapre}eno: to je bila priprema za glasawe 29. novembra 1945, za “Ho}emo Tita, narod se pita”! O ratnoj {teti ni govora: nikad tito–~er~ilovska Jugoslavija nije postavila pitawe od{tete zarobqenicima i logora{ima, jer Nemci – uz punu saglasnost Britanije (i Amerike)! – traè ta~an ra~un da se zna: koliko su pobili nema~ki saveznici u okupaciji Jugoslavije, Albanci, koliko Hrvati, koliko Ma|ari, koliko Bugari, a koliko partizani (i to jo{ po zavr{etku rata!), pa tek onda koliko oni, Nemci. Taj ra~un nisu hteli, a ne èle ni danas da podnesu na{i “jugo–komunisti”, jer bi taj ra~un sru{io svu mitomaniju “partizanske oslobodila~ke borbe”! Potrebno je, dakle mnogo duhovnog rada i podviga Titovih partizana da se – “o~ekuju}i evan|eosku utehu” – ispovede i da to priznaju! Ali to bi bio podvig kojim bi savladali i svoju “bora~ku” sujetu: da Titovu vlast nad Srbima i Srbijom ne pripisuju svojoj borbi, juna{tvu i “patriotizmu” (izmi{qenom naknadno, za potrebe ideologije, TV-serija, filmova i romana, da ne pomiwemo imena autora!). To je sve samo o tome koliko nam je istorijsku svest – a to zna~i veru i patriotizam srpske duhovne zajednice! – oduzeo sam tito-komunizam u savezu sa britansko-ameri~kom vojnom i obave{tajnom slu`bom. A radilo se o interesima 295

ISTORIJA

I VERA

imperije koja je tek imala da nastane posle pobede nad Hitlerom. U planove te imperije nisu se uklapali Srbi, ali jesu Hitlerovi saveznici, Hrvati i Albanci! Na sve to ratno zame{ateqstvo dodaje se jo{ i velika ideolo{ka prevara tzv. [ezdesetosma{a Evrope, Zagreba, Beograda (univerziteta). Ako na su{tinu te prevare ne ukaèmo – i to ispovedawem! – ne}emo znati gde smo i ko smo! A onda i velika, masovno–mitinga{ka prevara (i prevara) sa Gazimestanom i U{}em, 1989. godine, prevara milo{evi}evska. To su bila tri, koliko silovita, toliko i lukava udara na samu Srpsku Pravoslavnu Crkvu, ìvu du{u Srba. To moramo – mi, srpski istori~ari, mi pre svih – da iznesemo ne samo nau~no, nego i na na~in kako se to iznosi i pro~i{}ava u Crkvi pravoslavnih. Nadam se da }e nam “Pravoslavqe” ustupiti prostor za to u slede}im izdawima. Jer se radi ne samo o nau~noj istini, nego i o te{kom grehu intelektualisti~ke sujete koja onemogu}uje pojavu i konstituisawe elite srpskog naroda. A bez elite (“klir” na gr~kom zna~i: elita) ... bez elite nema nacije kao zavetne, duhovne-moralne zajednice koja zna gde je i kuda ide, koja zna Smisao, Promisao, Eshaton! U Beogradu, septembar 1999. P. S. 2007.

Sve{tenstvo i episkopi Srpske Pravoslavne Crkve ni do danas nisu dovoqno preduzeli da se obnove liturgijsko–parohijske zajednice, kao ustanova pravoslavne ispovesti i istorijske svesti, bez koje ni vera ni Crkva nisu ìve. 296

“Bog se dragi na Srbe razquti”

“BOG SE DRAGI NA SRBE RAZQUTI...” ...“Za wihova smrtna sagrje{ewa!” (GV, 198–199). Zar opet, i – dokle? Kad Crwanski, u romanu “Seobe”, kaè: “Seoba ima, smrti nema”, on time – jasno je iz celine romana – ne ukazuje na mit o nekakvoj “seobi du{a”, nego na jedinu stvarnu opasnost koja nam preti: na seobe, razbijawe zajednice, gubitak, pa ~ak i zaborav zavi~ajnosti. A taj zaborav zna~i nestajawe naroda u tu|oj istoriji: svejedno da li u turskoj, austrijskoj, ruskoj, britanskoj, hrvatskoj, albanskoj ili ameri~koj. O tome govore posledwe stranice romana: “Tamo kud su Isakovi~i i taj Soldatenvolk” (juna~ki vojni~ki narod) oti{li, kao i toliki wihovi sunarodnici... nema im vi{e ni traga, sem dva tri imena...” Smrt jest najve}e zlo. Ali je ono nastalo iz na{ih (pa i srpskih) “smrtnih sagrje{ewa”: iz kr{ewa Zaveta; a to zna~i: iz raskida liturgijsko–parohijske sabornosti, zajednice ~ovekove sa Bogom (zavetne zajednice), a samim tim, i zajednice me|u qudima; duhovne, jedino istinske zajednice ìvih du{a! Zato smrt i usamqenost (pakao usamqenosti, otu|enosti) idu zajedno, kao jedna ista patwa. Zato je Hristos Vaskrsewem porazio ne samo smrt nego i usamqenost: ustanovio Crkvu, spasao zajednicu – veliku, Nebesku, Nebeskog cara, prazni~nu * Tekst prvobitno objavqen u: Pravoslavqe, 15. oktobar 1999, str. 9.

297

ISTORIJA

I VERA

i tajnu, duhovnu zajednicu ~ovekovu sa Bogom i qudima. Zato Srbi – u istinski svojoj, a ne tu|oj istoriji – nisu ni~iji “vojni~ki narod” (ni austrijski, ni ruski, ni britanski!), nego Hristova zavetna zajednica, Hristov narod!

Traèwe spasa u duhovnom zavi~aju

U gubitku zavi~ajnosti ~oveku najteè pada usamqenost. I ve~an ìvot bi besmrtnom usamqenom ~oveku bio besmislen: ve~na nesre}a! “Beskrajni plavi krug. U wemu zvezda!” îtave svetlosne godine je ona, u “svom sopstvenom krugu”, udaqena od svake druge zvezde, te tako ~ovek, junak romana Crwanskog, vidi svoju usamqenost kao ~ovekovu sudbinu zapisanu u samom Nebu, u zvezdama! Zar ne pomaè ni Hristovo Vaskrsewe? Li{en zavi~aja, Crwanski traga za svojom “Itakom”; a wegov junak Pavle Isakovi~ za svojim Cerom, Ma~vom, [umadijom, dok u Be~u ~eka paso{ za Rusiju, da tamo, od cara (carice) traì spas za Kosovo, svoj duhovni zavi~aj. Tu Crwanski napu{ta ritam i ton (moèmo re}i: barokno–birokratizovanog) slavjano–serbskog govora srpske gospode onog doba, da bi Pavle – sakriven u Be~u, a “hodaju}i po se}awu kao po mese~ini” – o svom zavi~aju odjednom progovorio govorom Loznice Jovana Cviji}a ili Tr{i}a Vukovog! Jer govori o Ceru! U ma{ti je pod Cerom! “Svaka tu|a zemqa – tuga je golema”. Bol svakog gre{nog ~oveka i pesnika je nostalgija, kako to kaè i Milica Stojadinovi} Srpkiwa. Jer ~ovek, po svojoj Bogom danoj prirodi, nije kosmopolit ili mondialist da bi mu zavi~aj mogao biti ~itav svet (mundus, le monde, die ganze Welt): tu “vrlinu” pravoslavni ~ovek prepu{ta imperijalnoj ideologiji osvaja~a sveta, iskorewenih belosvetskih protuva koje svoju sre}u traè u uspehu na svetskom trì{tu! “Zemqa na{a, mati milionah...”, a ~a{a osvaja~a sveta nije Hristova, nego “Herkulova”, ~a{a otrova mo}i! (Lu~a M., Posveta, 91–100). 298

“Bog se dragi na Srbe razquti”

Pavle Isakovi~, me|utim, èli da prevlada ili zaboravi svoju nostalgiju, te mu se ~ini da }e ga usre}iti pobede, podvizi i priznawa koja bi zadovoqila wegovu juna~ku sujetu (jer junaci su juno{e, kao deca su neotporni na laskawe, pohvale i odlikovawa)! Taj sjajni uspeh postiè Pavle “svojim kowem i oru`jem”, svojom {kolovanom ratnom ve{tinom, toliko da je zadivio i Ruse, ali izazvao i zavist (u poglavqu “Rosijska komanda bila je: ataka, ataka, ataka!”). No ista ta juna~ka sujeta mu je oduzela i pamet: kad je traìo “i dobio audijenciju” da (tobo`woj) “carici ruskoj” objasni srpsku Kosovsku tragediju, surovo su ga ismejali i nasamarili ruski oficiri, jer nije (kao ni Don Kihot) umeo da razlikuje kurvu od carice: u poglavqu “êstwej{i Isakovi~ kod imperatorice”. Tako zavr{ava na{ junak: cewen u zavi~aju, ismejan u svetu ideologije i svetske politike, nesposoban i nemo}an da u tome svetu brani Zavet, istorijsku svest koju bi morala da ima i da predstavqa srpska elita. Sudbina àlosnija od Don Kihotove, koji je, tako|e, (ali ne tako surovo) ismejan kad je zavi~ajnu vrlinu i moral hri{}anskog viteza trebalo da predstavi i brani pred mo}nicima “velikog sveta”.

Snagom vere a ne oru`ja

Ovih dana slu{amo kako zvani~na vladaju}a ideologija, reklamiraju}i sebe, ismeva tako pred ~itavim svetom celu srpsku naciju! Ne slu{amo li ovih dana beslovesne (i drske!) izjave da smo iz sukoba sa NATO–agresorom izi{li “kao pobednici”! Mi, srpski narod, i to pod komandom “pobedni~kog vrhovnog komandanta” (kako vole tu magi~nu SUBNOR–sku titulu!”, tzv. “Saveza boraca Narodno–oslobodila~kog rata), te da u istom tome “pobedni~kom” stilu, pod “vrhovnim komandantom” treba da nastavimo i obnovu; ponavqaju se tito-komunisti~ke parole iz vremena 1945–1950! U stawu toga beslovesnog optimizma “vojni~kog naroda” (Soldatenvolk) drì nas zvani~na ideologija jo{ od godine 299

ISTORIJA

I VERA

1989, kad je trebalo – jo{ pre pada Berlinskog zida! – da se pojavimo (od Vidovdana 1988!) kao bira~ko telo slobodnih li~nosti duhovno sabranih u zavetni (zavetni! a ne vojni~ki!) narod, jer bi samo tako, snagom vere (a ne oru`ja) mogao da odbrani prava koja su mu oduzeta g. 1941. i, ponovo, 1944! Ali je vlastima trebalo da se tada oslone na kult vojske (petokrake JNA), jer im je to bio jedini siguran oslonac, daleko sigurniji od na~ela “jedan ~ovek, jedan glas” slobodno izraène voqe na izborima. Ti slobodni izbori su mogli da budu spas za ~itav srpski narod, bez obzira na postoje}e (~ak po{tovane) republi~ke granice: ujedinili bi ga u zavetnu zajednicu po{tovanu u celom svetu. Razlika od kulta vojske iz g. 1989. je u tome {to se sada – posle Pada Berlinskog zida kad je poraèn marksizam! – zvani~na ideologija poziva na “epske kvalitete” Srba: èli da budemo “vojni~ki narod” (“vrhovnog komandanta”), narod “opijen juna{tvom”, beslovesnim optimizmom i samouvereno{}u razmetqivog kulta juna{tva! Ne optimizmom vere i juna{tva, nego la`ne religije, paganskog kulta juna{tva, magijske voqe za mo}! Danas, kad je epski mentalitet ne samo zastareo, nego i umro, ve} davno zamewen metafizikom voqe za mo} znawa!... danas kad on moè da bude samo muzejska vrednost, zvani~na ideologija nastoji da ga prikaè kao “nepobedivu” ìvu silu, kao masovnu podr{ku vlasti. A pri tome Crkvu i Zavet tretira kao “istorijsku prevazi|enu” starinu, kao da je to mumija izloèna u dràvnoj ustanovi muzeja! Vlast èli tako da nas zavede i odrì u “smrtnom sagre{ewu”, da ne budemo zavetni narod: u tome je i smisao ismevawa pojma Nebeskog naroda (to jest, Crkve, zajednice ìvog naroda sa Hristom, Nebeskim Carem)!

Zavet i kult juna{tva

To epsko (plemensko i pagansko) shvatawe istorije i nacionalne zajednice – nasuprot crkvenom, zavetnom, sveto300

“Bog se dragi na Srbe razquti”

savskom bilo je, posle pada srpske dràve, oìvelo pod uticajem azijatizma turske vlasti i suparni{tva plemena i poturica. Pa, ipak, Srpska Pravoslavna Crkva je – u vreme obnovqene Pe}ke Patrijar{ije (1557–1766) – uspela da srpski narod iz triju carstva (osmanlijskog, habzbur{kog i venecijanskog) ujedini u celinu zavetnog naroda: li{en dràve (zemaqskog carstva), odrào se narod samo kao Crkva – Nebeski narod u Nebeskom Carstvu Hristovom, kojem ne moè da smeta ni podela naroda granicama u tri razli~ita zemaqska carstva! To je bilo Bo`je ~udo i blagodat u Evropi podeqenoj u to vreme “verskim” ratovima, to jest, ratovima protiv vere! To ~udo srpske istorije – Kosovski Zavet! – nalazi svoj izraz u pesmama kosovskog ciklusa (koje nisu epske, nego zavetne!), kao i u trilogiji Wego{evoj (LM, GV, [M). U Beogradu, oktobar 1999. *** Pod uticajem zapadnog prosvetiteqstva i metafizike (kulta znawa i mi{qewa kao mo}i koja je “iznad ose}awa vere”), na{a dràvna (svetovna) elita napu{ta Zavet i predaje se kultu juna{tva, paradne vojne religije: u stvarawu Jugoslavije, u dràvnom udaru 1929, u dràvnom udaru 27. marta 1941. (pod uticajem i za interese Britanske imperije), a onda i Titovim ustankom 1941. kojim je sudbina srpskog naroda po zavr{enom ratu opet bila podre|ena interesima Vatikana i Britanske imperije! Oglu{ili smo se o savet generala, zavetnog mu~enika Milana Nedi}a: o savet da se okanemo svetske sujete i neodgovornosti juna{tva, to jest, kulta koji nas vodi u prve borbene redove oruànog sukoba velikih sila i dovodi u pitawe ne samo budu}nost srpske dràvnosti, nego i sam opstanak srpskog naroda! A general–mu~enik je govorio iz duha Wego{eve trilogije (LM, GV i [M)! Kako? 301

ISTORIJA

I VERA

U epskom kultu juna{tva (u kultu koji je pagansko shvatawe istorije!), juna{tvo pokazuje i taj kult gaji i sam Satana, u pobuni protiv Boga: “Boj se u`di me|u besmrtnima U najvi{i stepen svireposti... Da Svemo}nim Tronom zavladaju. O, sqepilo, zlobom opijeno, Rat ste digli na Svemogu}ega” (Lu~a M., 31–50)... “Vrag nebesni slijepom jaro{}u Sve jednako bitku produùje I sve è{}u i o~ajaniju. On uàsne primjere hrabrosti Pokazuje na popri{tu bojnom. Trudno bje{e neba otpadnike I vojene wegove pukove Nadvladati u krvavoj bitki” (Lu~a M., 151–160) Juno{e u slu`bi Zla! Junak je, dakle, i Satana, u svojoj pobuni protiv Boga, pa to juna{tvo traì Satana i od ~oveka, te ~ovek moè juna{tvo da pokaè i u savezu sa Satanom, i u faustovskom savezu, u ~ovekovoj pobuni protiv Boga, i u “verskim” ratovima (to jest, ratovima protiv vere), protiv budu}nosti i opstanka svog naroda, u gra|anskom ratu–revoluciji ~iji ciq nije bila borba protiv okupatora, nego za vlast, a protiv istorije i opstanka sopstvenog naroda! Broz je podsticao u Srba kult juna{tva, proizvodio ordene hrabrosti i “narodne heroje”, da laskawem i privilegijama okrene mlade juno{e u slu`bu zlu! Jer juna{tvo je strast, inat, a “za inat se Marko potur~io”! Juna{tvo i prkos, kojim se hvalimo, nije, dakle, isto {to i moral zavetne zajednice, to jest, ose}awe du`nosti prema zajednici kojoj ose}amo da pripadamo (ako ose}amo!). A to ose}awe je briga za zajednicu, strahovawe za wen opstanak. Ta briga nije ni pe302

“Bog se dragi na Srbe razquti”

simizam ni optimizam, nego ~ojstvo. Kad vladika Danilo (u Gorskom vijencu) pokazuje tu brigu, junaci me|u wima i najizrazitiji predstavnik juna{tva, Vuk Mi}unovi} – to ne podnose, pa zato govore vladici: “Sam se {eta{ poqem bez ikoga. Nit {to jede{, niti zaspat moè{; Krupno ne{to u~i{ u pameti; A ja zebem od mnogo mi{qewa! (GB, 510–519)... “Ne, Vladiko, ako Boga znade{! Kakva Te je spopala nesre}a, Te no kuka{ kao kukavica, I topi{ se u srpske nesre}e?!” (GB, 89–92), dok junaci, naprotiv, ho}e samo – “Da vite{tvom prsa nabrecaju To je (to! a ne Liturgija!)... To je tamjan sveti junacima!” (104–105). A vladika im na to odgovara: “Slu{aj, Vu~e i ostala bra}o! Ni{ta mi se nemojte ~uditi [to me crne misli rastezaju [to mi prsa kipe sa uàsom Ko na brdu, ak’ i malom, stoji, Vi{e vidi no onaj pod brdom”, pa je Vladika, koji vidi vi{e i gleda vi{e (a gleda zavetnim ose}awem zajednice!), zato i brigom obuzet, boji se da }e “Vrag |avolu do}i u svatove Te svije}u srpsku ugasiti!” (GV, 536–537). Zato je Vladika spreman da trpi zlo (kao mu~enik – general Nedi} da trpi i samo zlo okupacije), jer bi rat ili buna mogli doneti sobom zlo, jo{ gore: da se ugasi Srpstvo! 303

ISTORIJA

I VERA

Duhovno shva}ena istorija Tako je Wego{ pesnik zavetni, a ne epski! Zato je iznad i protiv – ne samog juna{tva, nego protiv – kulta juna{tva, {to je naro~ito jasno izrazio govornik Lu~e u [}epanu Malom, iguman (i monah isihast) Teodosije Mrkojevi}, protive}i se jednako i belosvetskom pustolovu [}epanu (prototipu Broza i Save Kova~evi}a), i junacima, i zalu|enom narodu (“Te{ko onom ko o vama briì!”), pa se protivi i samom ruskom kwazu Dolgorukovu, izaslaniku carice Katarine! Zato je razumqivo {to je iguman Stefan (tako|e monah isihast, govornik Lu~e i Zaveta u Gorskom vijencu) likom i duhom ~ak i iznad vladike Danila, koliko god je Vladika iznad junaka crnogorskih: “Mladi sinko, lijepi vladiko Ti si mlad jo{ i nevje{t, vladiko (to jest neiskusan) O, da znade{ {ta te jo{te ~eka: Svet je ovaj tiran (~ak i) tiraninu, A kamoli du{i blagorodnoj!”, kakva je du{a mladog vladike Danila (GV, 2471–1500) blagorodnog. Otud nam za opstanak zajednice i blagoslov nije dovoqno zemaqsko carstvo (to jest, dràva i mo} koji su “svijet”, svetovna sila!) jer, svijet èqi ne zna ugoditi!” (LM, II, 183), nego tek Nebesko Carstvo (to jest, Crkva), zajednica ìvih qudi sa vaskrslim Hristom i svim precima i duhovnim ocima, u na{oj spremnosti da (kao i Hristos) i sa wima saose}amo, da otkupimo i wihove grehe, koje nismo mi po~inili (na{a “tragi~na krivica”) – kao {to je Hristos otkupio grehe svih svojih predaka, ne samo od Avraama i Jeseja, nego ~ak od duhovnog praoca Adama! U tome je istinska istorijska svest: Zavet, pravoslavno i duhovno shva}ena istorija, koja je ve~no iskustvo Hrista u Crkvi, u narodu kojeg Crkva tako ~ini nebeskim, jer o zajednici sa Hristom, Nebeskim Carem ne odlu~uje prolaznost sveta, vreme smrti! Istorija nije “vreme 304

“Bog se dragi na Srbe razquti”

smrti”, nego neprekidni ìvot te, Hristove zajednice. (Zato je tek Hri{}anstvo moglo da nam kaè {ta je istorija). A smrt je, kao i vreme, zlo nad svim zlima. Tek sa wom se javqa i usamqenost ~oveka bez zavi~aja i raspad narodne zajednice. Te stra{no ose}awe napu{tenosti i usamqenosti zahvatilo je pred stradawe i samog Bezgre{nog, Bogo~oveka, jer je ~ove~anskom prirodom svoje Boànske Li~nosti saose}ao sa gre{nom qudskom prirodom. Iz te usamqenosti nas ne spasava nikakvo juna{tvo, pa ni znawe, ni mo}, ni voqa za mo}, ni metafizika: ko bi od qudi mogao imati ve}u mo} od Gospoda?! Pa ni Wega nije ta mo} spasla od muke toga ose}awa! A voqa za mo} se ogleda u juna{tvu i “buja” do satanizma! Zato nas iz usamqenosti spasava samo prazni~na zajednica sa Hristom, koji je o~aj ~ovekove usamqenosti prevladao i zajednicu me|u qudima i qudi sa Bogom obnovio istom tajnom Vaskrsewa kojom je i “smrt porazio”! Zato “zemqa slavi svoga Spasiteqa”! (LM, VI, 275–280). Spasava nas i od o~aja u kojem bismo sada ìveli, posmatraju}i vlast kako skriva svoj strah, slave}i la`ne pobede – dok gubimo deo po deo srpskog zavi~aja! Zato spasewe traìmo u Zavetu koji je harmonija Crkve (Nebeskog Carstva) ne samo sa pravnom dràvom (zemaqskim carstvom), nego i sa istorijom, kulturom i poezijom nacije. U Beogradu, novembar 1999.

305

ISTORIJA

I VERA

DA LI JE SRPSKI NAROD BOLESTAN? Istorija je, za pravoslavnog ~oveka, vekovni ìvot liturgijske duhovne zajednice koja se iz pokolewa u pokolewe odràva neprekidno uprkos vremenu koje deluje kao sila prolaznosti i “vreme smrti” i tako, kao provalijama smrti, odvaja pokolewe od pokolewa, to jest, razbija svaku zajednicu. Istorija, me|utim, prevladava vreme (“vreme smrti”) i na ìvotu, ìvom du{om i verom pravoslavnih, odràva na{u zajednicu od Hrista – i (posebno za nas Srbe) od Svetog Save – do danas, do ovoga ~asa kad ovo ~itate, pa i posle nas, odràva zajednicu s na{im potomstvom – ako ga, na{om `r* Tekst prvobitno objavqen u: Pravoslavqe, 15. novembar 1999, str. 9. U tri prethodna broja “Pravoslavqa” su napisi autora @arka Vidovi}a objavqeni u rubrici “Mi{qewa” ili “Istraìvawa”. Autor, me|utim, namerava da ukratko prikaè istraìvawa o su{tini istorije (posebno istorije Srba) i da, na osnovu toga, ìvu veru pravoslavnog ~oveka jasno iskaè kao istorijsku svest pravoslavnog ~oveka. Jer istorija je u ideologiji Zapada i modernog sveta (pa i na na{oj javnoj sceni univerziteta, ideologije, nauke i politike) prikazivana kao zbivawe u kojem nema mesta za Pravoslavqe i za zavetnu, narodno–crkvenu zajednicu. U posledwe vreme, ba{ ovih dana, pojam zavetne zajednice (to jest, Crkve pravoslavnih Srba, duhovne zajednice sa Nebeskim carem, Vaskrslim Hristom), a samim tim i pojam srpske istorije – ismevaju intelektualci koji se, u ovom pogledu, “isti~u” u svojim javnim nastupima.

306

Da li je Srpski narod bolestan?

tvom, budemo vaspitavali u qubavi. Jer i vera, i nada, i qubav, i moral su ose}awe koje je zdruèno u istorijskoj svesti zajednice, Crkve! Tom zajednicom sa Hristom, Carem Nebeskim, pravoslavni Srbi su od vremena na{eg Oca, Svetog Save – Nebeski narod, to jest Crkven narod. [to je biografija za pojedinca, to je istorija za duhovnu zajednicu Hri{}ana sa Hristom. To je na{ identitet: wime se “legitimi{emo” – dodu{e, ne na javnoj sceni politike i polemike, nego pred Bogom, zapisani, kako kaè Wego{, u “Kwige mirobitne”, o istorijskoj istini naroda i li~nosti. Istorija, dakle – kao predukus Ve~nosti i ìvot duhovne zajednice, iste kroz vekove – nije isto {to i vreme. Jer vreme je prolaznost i smrt svega postoje}eg, ~ak i zvezdâ (svake zvezde na stvorenom nebu). Ostaje, me|utim, tajna: kako je mogu}a ta neprekidnost zajednice kojoj qudi (i pored svoje smrtnosti) ose}aju da pripadaju? ili: kako je mogu}a istorija? To je ujedno i tajna ~oveka. Ovaj kratki uvod (i najavu za slede}i niz napisa) treba zavr{iti Wego{evim stihovima: “S to~ke svake pogledaj ~ovjeka, Kako ho}e{ sudi ~ovjeku – Tajna ~ojku ~ovjek je najvi{a! Tvar je Tvorca ~ovjek izabrana: ....................................................... Mi smo lu~a tamom obuzeta:” (LM, P, 131–140) Jer ~ovek se kao tajna pokazuje upravo time {to je on “bi}e istorije”. Bez toga padamo u ni{tavnost bezvrednih bi}a.

Optuèna istorija Srba

Luiza Arbur, donedavno glavni tuìlac Me|unarodnog krivi~nog suda (Ha{kog tribunala), izjavila je da je taj tribunal “najboqa {ansa da Srbi najzad shvate svoju pro{lost”, naravno, kao istoriju koja je Srbe, ve} pre svih ovih doga|aja (oko razbijawa Jugoslavije), oblikovala kao krivce, 307

ISTORIJA

I VERA

prokletnike i zlo~ince, tako da ta~an sud o Srbima i wihovoj istoriji moè dati samo taj tribunal. Pred taj tribunal treba da bude izvedena (kao optuèna) sama istorija Srba. A to zna~i: sâm srpski narod. Jer svaki narod je istovetan sa svojom istorijom. Identitet naroda je u wegovoj istoriji, a identitet ~oveka kao li~nosti (!) je u wegovoj veri koja je ìva samo kao istorijska svest! *** Nacija je evropska kategorija: “Istorija Evrope” je istorija evropskih nacija. Evropeizacija Turaka ili Japanaca zna~ila je da se Turci ili Japanci kona~no pojavquju kao nacija. A nacija je istovetna s wenom istorijom, pa i suditi jednoj naciji zna~i suditi wenoj istoriji. Luiza Arbur je {kolovana Evropqanka i ona to zna. Pa kad su nam – jo{ 1990. g. (sada ve} daleke) – izaslanici i misionari evropske civilizacije (isti, mnogocitirani Domenak i kulturni ata{e Francuske, Rene [ampion) govorili: “Samo nam, molimo vas, ne govorite ni{ta o va{oj istoriji, jer to nas ne interesuje”, onda su nam time davali do znawa da ih ne interesuje opstanak srpskog naroda. Na{a istorija je Kosovo – naravno, ne kao teritorija, nego kao simvol Zaveta koji je su{tina na{e istorije. A to Kosovo, kao simvol na{e istorije, wih ne zanima, jer ih ne zanima ni na{ opstanak. Za{to? Ako mi istoriju shvatimo (i ose}amo) onako kako je shvataju (i ose}aju strasno) Amerikanci i svi narodi Zapada, pogotovo oni ~ije dràve ulaze u sastav NATO–sile, onda mi predstavqamo izazov (ili èlimo da predstavqamo, “ako smo tako ludi”, izazov) ne samo Amerikancima, nego i “~itavom svetu”, to jest, Amerikancima, Zapadu i NATO–sili. Taj izazov je ideolo{ki, ali dovoqan da ve} i sama Evrounija, a pogotovo NATO–nacije povedu totalni medijski rat protiv Srba i Srbije. Taj medijski rat ne bi imao smisla 308

Da li je Srpski narod bolestan?

kad ne bi zna~io pripremu zapadnog i ameri~kog javnog mnewa za rat, najpre ekonomski, pa politi~ki (izbacivawe Jugoslavije iz OUN) i, najzad, oruàna agresija koju smo doìvqavali od 24. marta do 9. juna ove godine. *** Mi se sva|amo sa Zapadom i Amerikom. Mudar ~ovek pita: “[to se sva|ate kad se ne}ete tu}i?!” – Mi se na to pitawe ne osvr}emo, {to (u wihovom medijskom ratu) zna~i: Tu}i }emo se! Za Srbe kao da nije bitna vera, nego “juna~ki inat”. A “za inat se Marko potur~io” i zvani~na Srbija ostala verna – komunizmu. “Za inat!” Te bezumne re~i o Srbima kao “narodu inata” imali smo prilike da slu{amo sa svih na{ih TV-medija tokom rata... pa i dan danas (ne samo sa TV–Palme!). Smisao medijskog rata je totalna i totalitarna medijska vlast nad ~itavim svetom: apsolutnim monopol medija Amerike i Zapada, koji preko medija èle da ~itav svet prihvati samo wihovu informaciju (i dezinformaciju, to jest, ideologiju) kao istinu. Pa ako se negde u svetu javi neki “medijski inat” – sa druk~ijom ideologijom ili informacijom – onda je NATO–sila u stawu da svoj informativni (~ak informati~ki) i medijski monopol brani i bombama. Ve} samo ugroàvawe medijsko–informati~kog monopola Amerike za wu je dovoqan razlog za “oruànu intervenciju”. Javno mnewe Amerike i Zapada je pripremqeno za tu “oruànu intervenciju”. Ta agresija je “demokratska”, – u skladu sa “javnim mwewem”, tj. sistemom kulturnih vrednosti Amerike i Zapada, – jer “demokratija” danas vi{e ne zna~i vlast zakona o pravima gra|ana, nego vlast mnewa, bez obzira na to da li to javno mnewe (Zapada, Amerike, kao i Srbije i svih dràva biv{e Jugoslavije) zna istinu ili je zavedeno ideologijom, dakle, mr`wom i stra{}u (recimo, srbofobijom) kao opredelewem za neku (svejedno koju) ideologiju, tj. “nauku” o upotrebivosti ~oveka! 309

ISTORIJA

I VERA

Danas vladaju}e shvatawe istorije je ideologija, a ne vera. U svakom slu~aju, nije nauka, jer je i “nau~no” shvatawe istorije ideolo{ka, izrazito marksisti~ka podvala. Mi zato i èlimo da nizom ovih napisa ukaèmo na zna~aj istorijske svesti: od we zavisi da li }e se ~ovek opredeliti za veru (qubav, zajednicu duhovnu, istinu i demokratiju) ili za ideologiju (strast, greh, mr`wu, agresiju), jednom re~i: za upotrebivost ~oveka! A ideolo{ko shvatawe istorije je karakteristi~no danas ne samo za Ameriku. Zapad i NATO–nacije, nego i za zvani~nu ideologiju Srbije pa i za dobar deo na{eg intelektualnog javnog mnewa. Pa ako su Amerika i Zapad ludi, zar moramo da budemo i mi? Pravoslavqe nas upozorava: ako je neko lud (i strastan, stra{}u izlu|en), ne budi mu drug. Smiri se. Vere i zdravqa du{evnog, pa ni istine (nau~ne istine), nema bez smirewa. Pravoslavni isihazam, koji je Srbe Zavetom pripremio za Novi vek, zna~i upravo to: smirewe u bestra{}u. Jer strast je negativno ose}awe, tj. ose}awe ~oveka da je li{en bi}a, pa otud – ludost, uznemirena du{a, neprijateq Qubavi i zavetne duhovne zajednice.

Ideologija je mrtva, ideologija ìvi

Amerika je, kao vode}a sila i “komesar Zapada”, vodila – po britanskom projektu êr~ila! – protiv Sovjetskog Saveza Hladni rat, od marta 1946. do ru{ewa Berlinskog zida, novembra 1989. i zavr{ila taj rat pobedom. Taj rat je bio hladni, jer je vo|en bez oru`ja, ali za premo} i apsolutnu vlast Amerike na svetskom trì{tu. Tim ratom je komunizam poraèn, jer nije zainteresovan za trì{nu privredu (i od te privrede nerazdvojnu konkurenciju vlasnika robe). Komunizam je bio usmeren ka ideolo{koj svetskoj imperiji, a liberalizam ka potro{a~koj isto tako svetskoj imperiji. Pitawe je bilo: da li }e svetom ovladati ideologija sovjetske Imperije, ili roba (i dolar) ameri~ke imperije. Pobednici su – “potro310

Da li je Srpski narod bolestan?

{a~ki mentalitet” sveta (sklonog “ameri~kom izazovu”) i ameri~ka imperija. Poraèna je komunisti~ka imperija. Nagla{avamo: imperija, a ne ideologija, koja i daqe ìvi, posebno u shvatawu istorije. Ideologija komunizma je jo{ ìva (jo{ umrtvquje du{e). Ali ona vi{e nema, svoju imperiju. @iva je posebno u Srbiji, koja bi, po svojoj istoriji, morala da bude zemqa Pravoslavqa. Ali se poraz ideologije u Srbiji, naàlost, ne ogleda u snazi Pravoslavqa, nego u pobedi ameri~ke ideologije: u tome {to se sada qudi ~ak i “ideolo{ki” opredequju – za novac. Da je leva ideologija la`na (kao i ameri~ka liberalna), pa da pobe|uje onaj ko ima novac i odgovara potrebama potro{a~kog mentaliteta, to sada svi znaju. Zato je sada i leva ideologija Srbije i Rusije prihvatila ameri~ki metod: kupovawe politi~ara, glasova i qudi kojima nije stalo ni do istine ni do vere. Amerika je u Hladnom ratu pobedila zato {to je ovladala, pre svega, svetskim trì{tem informacija, osvojila medijski monopol sveta, te }e ona taj monopol da brani i oru`jem, kao {to je to pokazala udarom na Srbiju. Jer onaj ko ugrozi taj monopol, tj. ameri~ki “marketing”, zatvara pristup ameri~ke reklame potro{a~ima. Time ugroàva ameri~ku prodaju, proizvodwu, bogatstvo, vojni buxet, svetski monopol imperijalnog shvatawa istorije, pa tako i sâm opstanak Amerike kao imperije. A zapadno, kao i komunisti~ko, levo, shvatawe istorije nije hri{}ansko, nego imperijalno (vavilonsko, v. Kwiga Postawa 11, 1–9), na koje nas upozorava i Wego{ u Lu~i Mikrokozma, kao na shvatawe satansko. Pa ako to Wego{evo pravoslavno upozorewe pesnika – vladike ne prihvatimo ozbiqno, nego nastavqamo inat ruskog i srpskog ideolo{kog suparni{tva s Amerikom, onda sa nama, zaista, ne{to nije u redu. (A o zapadnom shvatawu istorije i o spasonosnom pravoslavnom – u slede}im napisima). U Beogradu, novembra 1999. 311

ISTORIJA

I VERA

SENTANDREJSKI SABOR 1999. GODINE êtiri ocila u ~etiri poqa krsta u grbu Crkve i nacije Srba, znak su crkvenosti Srba kao zavetne zajednice, zavetni znak Srba. Uobi~ajeno je ve} da se ta ocila u grbu tuma~e kao ~etiri po~etna slova u zavetnoj poruci “Samo sloga Srbina spasava”. Ali tu slogu, tajnu srpske istorije, moramo da shvatimo kao blagodat. U tome znaku je odràn Sentandrejski sabor ove, 1999. godine. U “Glasu” od 17. novembra 1999. postavqeno je pitawe Miroslavu–Majklu \or|evi}u: “Kako je uspelo da se (do sada tako razjediwena) Dijaspora ujedini, a opozicija u Srbiji, matici zemqi, to nije postigla?”, na {ta je on odgovorio: “Su{tina je u tome da Srbi u svetu nemaju politi~ke ambicije, sem jedne jedine, da se Srbija, na{a toliko unièna Majka, kona~no uzdigne.” Vostani, Serbie – ustani, Srbijo! Ali, Srbiju moè da uzdigne samo blagodat sloge. “Pa, bili smo mi slo`ni dok je trajalo bombardovawe, samo te{ka nevoqa moè da nas ujedini?” Ne zlo i nevoqa, nego Bog. Ali mi se Boga setimo samo u te{koj nevoqi. A onda Ga, ~im pro|e nevoqa (i to te{ka * Tekst prvobitno objavqen u: Pravoslavqe, 1. decembar 1999, str. 9.

312

Sentandrejski sabor 1999. godine

nevoqa), zaboravimo, pa slogu ne tuma~imo kao blagodat, nego nevoqom i zlom (“{to gore to boqe!), jer se iz tih dana sloge se}amo jo{ samo nevoqe, a Boga i Wegovu blagodat opet zaboravqamo. A tada umesto blagodati sloge ovlada me|u nama opet prokletstvo politike. Kaè Wego{ (u posvetu Lu~e Mikrokozma): “Zloba, zavist, adsko nasqedije Ovo ~ojka niè skota stavqa, Mada um ga s besmrtnima ravni!” (LM, P, 81–90) Tako je prokletstvo (adsko nasqedije) politike (tj. vlastoqubqa) razbilo ne samo mati~nu zemqu Srba, nego i Republiku Srpsku i Crnu Goru, a pre toga i Srbe u Krajini i u Makedoniji. Ne spasava nas, dakle, um intelektualaca (ravan umu besmrtnika, pa i Velikog inkvizitora, Antihrista), nego samo Bo`ja blagodat. U ~emu je prokletstvo politike? U ~emu je ona protivna Zavetu Srba? îme ona razbija Srbe (i svaki narod)? Politika je traèwe punomo}i za vr{ewe dràvne vlasti. Tu punomo} daje, to jest, izvor i davaoca punomo}i (u razli~itim epohama istorije pojedinih naroda) predstavqa pojam “Boga”, ali qudski pojam “vi{e sile” koja ~oveku daje ili omogu}ava zemaqsku vlast ili mo} (ovde se ne radi o hri{}anskom ose}awu Boga!). Izvor punomo}i je i proro~i{te, prethodni vladar ili, ~ak, i Crkva. A izvor moè da bude i narodni sabor ili bira~ko telo u doba demokratije. Politika je obra}awe bilo kojem od tih izvora i davalaca punomo}i, a u doba demokratije politi~ar se obra}a javnom mnewu, bira~kom telu gra|ana (ili “potro{a~a”). Politika je, dakle, sama sobom, vlastoqubqe! A to zna~i: gordost ili sujeta (surevwivost, sorevnovanije, to jest, takmi~ewe za premo}), jednom re~i, “adsko nasqedije”, strast, ose}awe neprijateqsko prema samom Bogu, Hristu. To je samouverenost koja moè da se razvija do bezumne razmetqivosti (recimo, da smo “pobednici” u ovo doba bede, ponièwa i katastrofe); do bahatosti koja prezire svakog sagovornika i svaki spo313

ISTORIJA

I VERA

razum. Ona je izraz “voqe za mo}”, pa ako je ~ovek i shva}en tako (kao “voqa za mo}”, darvinisti~ki), onda izlaza i spasa nema. Politi~ar, dakle, mora stalno da bude svestan svog greha, svesniji od svakog monaha (koji stalno izgovara Isusovu molitvu: “Gospode Isuse Hriste, Sine Bo`ji, pomiluj mene gre{nog”). Politi~ar mora da ima visok moral: stalno mora da se obra}a Bogu da ga blagodatnim ose}awem crkvenosti, zavetne zajednice, pokajawa, spasi od greha vlastoqubqa i takmi~arske strasti. Na{i politi~ari to ne ~ine, pa zato razbijaju slogu Srba, Zavet i zavetnu zajednicu, to jest, samu srpsku istoriju. Dijaspora, naprotiv, tu slogu postiè: mo`da zato {to ose}aju da je, bar dok su daleko od otaxbine, politika besmislena (apsurdna), jer naciju – zavetnu zajednicu Srba i crkvenost qudi – ne stvara i Srbiju ne uzdiè politika, nego Bog. I to tek onda kad Mu se obratimo u `rtvi pokajawa, ~isti od strasti: “Pravdo, rukom Tvorca osve{tana, Ti koje je ime svuda sveto Do granice zraka svijetlijeh, Za{titi me {titom svemo}nijem Od oluja korabqekru{nijeh. Evo èrtva s oltara ~istoga! Ne dadu joj pravo k nebu i}i, Na koga je slavu saèèna Poklonika vidi siromaha Kako plovi morem k svetili{tu; Gotovo je smrznut pobo`no{}u, Nosi zavjet na oltar Vi{wega,” (LM, I, 11–22) Kako da taj Zavet, svoj prilog srpskoj slozi, ponese politi~ar? @ivimo u vreme kad se demokratija smatra najvi{om vredno{}u civilizacije, vi{om od same Crkve Hristove; vi314

Sentandrejski sabor 1999. godine

{om, prema tome, i od nacije, ~ak, i onda kad je re~ o naciji kao zavetnoj zajednici. Da li demokratija moè da opstane i da se odrì na tom poloàju, kad je, u hijerarhiji vrednosti, iznad Crkve ({to zna~i i ~ovek iznad Boga)? Da li moè da se ne raspadne, pa da demokratska bude i sama agresija, ratno razarawe, odobravawe zlo~ina)? Demokratija je, realno gledano, danas vlast javnog mnewa, to jest vr{ewe vlasti politi~ara po punomo}i koju su dobili od javnog mnewa, na izborima. Mi znamo kakvo moè da bude to javno mnewe, u vreme kad je uga{ena istorijska svest i vera. Prema tome, politi~ari mogu da postupe sasvim demokratski (formalno demokratski) ako, izraàvaju}i srbofobiju (koju su u javnom mnewu proizveli isti ti politi~ari), bombarduju Srbiju! Demokratski! A to zna~i da ne{to nije u redu ni sa samom demokratijom, sa civilizacijom ~iju osnovu i smisao ~ini i odre|uje samo demokratija. Nemoral politike li{ene dubqeg smisla, ~ak, i nemoral demokratije, zahvatio je danas politi~are ~itavog Zapada, pa i na{e politi~are u Srbiji (jer mi smo samo deo zapadnog dru{tva, naàlost).

Samo sabor

Kqu~ za spas Srbije (kao i Rusije) ne moè biti nikakav “isto~ni” (antievropski) blok, koji, uostalom, ni ne postoji: ne}e ga ni Rusija. Kqu~ je Evropa (“od Gibraltara i Atlantika do Urala”, po re~ima generala de Gola). Ali Evropa autenti~na, koja mora da se vrati svojim (hri{}anskim mediteranskim) korenima. Za tu Evropu, Srbija kao i Rusija, mora da se bori zajedno s Evropom (ba{ u tome je i misija Srbije i Rusije). To je Evropa kojoj su bile okrenute evropske monarhije (zajedno sa onom predrevolucionarnom Francuskom, a onda i ruskom monarhijom). A to je Evropa koju su iz wene istorije izbacile revolucije i ratovi, pa najzad i amerikani315

ISTORIJA

I VERA

zacija posle tih ratova. O toj Evropi i Srbiji bilo je govora i na Sentandrejskom saboru 1999. Ako pobeda civilizacije, pravde i demokratije treba da bude “pobeda lepote” (Dostojevski), onda tu istorijsku svest i pobedu treba da doziva poklonik lepote, pesnik. To je, u svojevrsnom odre|ivawu su{tine srpske istorije i nacije, u~inio Matija Be}kovi}, u svojoj besedi na saboru: “Srbi su kraqevski narod”. Da, ali to su misli koje na{u istoriju i su{tinu nacije povezuju sa @i~kim saborom na kojem je, pre 778 godina (1221), konstituisan srpski narod kao duhovna, zavetna zajednica. Samo takav – narodno–crkveni! – sabor moè da obnovi i preporodi srpsku monarhiju i naciju. Sentandrejski sabor 1999. moè da bude, ako Bog da, priprema za Drugi ì~ki sabor, Vaznesewski, na praznik @i~e i Beograda. Sabor ì~ko–beogradski. Da li je to mogu}e? To je pitawe na{e istorijske svesti, jedine mogu}e – ìve vere!

Spremnost na `rtvu

Ka takvom saboru uzdizawa (“uzdizawa poniène Srbije”, kako kaè Miroslav \or|evi}) vodi nas Lestvica koja ima svoje stupweve: Prvi stupaw je autenti~no odre|ewe demokratije: ona nije vlast javnog mnewa (koje moè da bude i beslovesno, manipulisano i hipnotisano, “zama{tano”, kako kaè Wego{), nego vlast zakona o jednakim pravima svih gra|ana. No, da bi ta vlast bila mogu}a, potreban je visok moral politi~ara i dràvnika. Taj moral je ose}awe du`nosti, ~ojstvo i spremnost na `rtvu. To je drugi stupaw (romejskopravoslavne i zavetne) Lestvice. Taj moral nije neki (fiktivni, Kantov) “kategori~ki imperativ”, nego je ose}awe: ose}awe du`nosti prema duhovnoj zajednici kojoj ose}am (ako ose}am) da pripadam. To ose}awe je blagodatno: ona ista blagodat koja nam je dala zavet (Bogorodi~in, svetom knezu Lazaru), da budemo kraqevski 316

Sentandrejski sabor 1999. godine

(istovremeno i nebeski, crkveni, Hristov) narod, a ne tek neko “javno mnewe bira~kog tela” bez vere, zaveta i morala. O tome je Matija Be}kovi} izrekao lepu besedu, te je to tema slede}ih napisa o istoriji i veri: o aristokratizmu morala elite kraqevskog naroda koji moè da rodi i preporodi samo Crkva. Sa ose}awem pripadnosti zavetnom, kraqevskom narodu sa lako}om se podnosi i najve}a `rtva, a kamo li samopregorna slu`ba zakonu o pravima gra|ana. To ose}awe je poznati itos–etos, zavi~ajna obi~ajnost, u kojoj li~nost pravoslavnog ~oveka nalazi uto~i{te i oslonac. Demokratija–moral–zavet–zajednica–aristokratizam–kruna–Crkva... to je “... lanac mirodr`ni Svemogu}e slovo Stvoriteqa Koje prostor puni mirovima A mirove sretnim angelima” (LM, III, 331–340) To je harmonija koja ~oveka pravoslavnog ~ini sre}nim kad joj sluì. U Beogradu, decembra 1999.

317

ISTORIJA

I VERA

REÎ I ZNACI SRPSKE ISTORIJE I OPSTANKA! Zahvaquju}i Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, srpska nacija se, u svom identitetu i kontinuitetu (dakle, u svojoj istoriji) odràla i kad je bila li{ena svoje dràve, zemaqskog carstva (i plemstva u liku i ulozi zemaqske gospode). Odràla se kao Nebeski narod, {to zna~i: Crkva, saborni crkveni narod, to jest, zajednica, naravno, liturgijska (duhovna, tajna, blagodatna, zavetna) sa Nebeskim Carem, Vaskrslim Hristom, u Carstvu Nebeskom, koje je, opet, Crkva! A to je zajednica ne samo sa Hristom, nego i sa svim pokolewima hri{}ana, od apostola do dana{wih stradalnika na Kosovu i Metohiji. Tu zavetnu zajednicu, Srbe kao crkvenu naciju (narod) konstituisao je Sveti Sava, u Svetoj tajni Liturgije Spasovdanskog @i~kog sabora, 1221. (pre 778 godina). Na tome saboru je – liturgijskom tajnom! – uspostavqena na Kruna te zavetne, srpske duhovne zajednice, ~ime je zauvek odre|ena i misija svakog budu}eg nosioca te Krune, Srpskog Kraqa. On ima da bude kraq zavetne zajednice Srba, i samo takve zajednice, pa “ako je Kraq dijete, nije Kruna dijete”, kako je, na moje u{i, rekao jedan (i to nièg ~ina) srpski jugoslovenski oficir, negde juna 1941. godine, kada se poveo * Tekst prvobitno objavqen u: Pravoslavqe, 15. decembar 1999, str. 9.

318

Re~i i znaci srpske istorije (i opstanka!)

razgovor o tome da li je kraq Petar II, jo{ de~ak, sposoban da nosi Krunu. “Krunisan je srpski narod, a mladi Kraq je – neka Bog podrì i blagoslovi i wega i sve nas – samo nosilac, dostojni nosilac te, Srpske Krune”, kao {to su za Krunu odgovorna – pred Bogom odgovorna! – hri{}anska gospoda srpska (za razliku od prosto zemaqske gospode, silnika), nosioci zavetne srpske zastave sa grbom i belim dvoglavim orlom, ~ija je jedna glava predstavqala Zakon (koji opisuju dela qudska, kao zapovesti), a druga predstavqa Zavet (istorijsku svest kao veru, uzlet ~oveka u Nebesko Carstvo). Taj dvoglavi Beli orao (vizantijski pravoslavni, a i na{ srpski) stalno je podse}ao pravoslavnog Romeja (to jest Vizantinca) na Hrista, koji je jedna li~nost sa dve prirode, jednom Boànskom, a drugom ~ove~anskom, kao i na Boànsku harmoniju izme|u tih dveju priroda u Li~nosti Hrista, pa i u Hristom pri~e{}enoj li~nosti Hri{}anina. Tog dvoglavog orla nose danas kao svoj grbovni znak i oficiri (pa i vojnici) Vojske Jugoslavije, ali s uverewem da jedna glava predstavqa dràvu (to jest, vladaju}u stranku SPS–JUL–SRS), a druga oruànu silu (vojsku i policiju), a da na ~elu te sile stupa “heroj” ({to na starom jeziku paganskih Jelina zna~i polubog, sin smrtne ène i neke “vi{e sile”, jer je heroj, i u Trojanskom ratu, mogao da se bori i pobe|uje samo tom “vi{om silom” u wemu). Drugim re~ima, na{a “misao revolucije” je zavet – istorijsku svest koju naciji, kao veru, uliva Srpska Pravoslavna Crkva! – taj zavet je “misao revolucije” zamenila kultom ustanka, pobune, strasti, kultom vojske i oruàne sile, inata i juna{tva, za koje je (bez ~ojstva) sposoban i sâm Satana, kako to Wego{ izri~e Boànskom poezijom u Lu~i Mikrokozma (LM, V, 151–160). A taj Satana je, kultom juna~ke sujete (nali~jem juna{tva kad je nekr{teno), u stawu da navede i ~oveka da, pobunom protiv Boga, “juri{em (revolucionarnim) na Nebo”, doka319

ISTORIJA

I VERA

zuje svoje “dostojanstvo” kao “dostojanstvo pobuwenog ~oveka” humaniste (kao i Kamijev L’Homme révolté). “Dostojanstvo – pravo na pobunu”! Pravoslavni Romeji su orla rimskih legija (crnog jednoglavog, ptice Jupiterove) krstili i preobrazili u belog i dvoglavog, ~ime je vojna sila Romeja (Vizantinaca) svedena na ~uvara granica i vlasti zakona (Rimskog prava), a duhovno podre|ena Crkvi: postom pokajawa ispo{}ena i Hristovim Telom i Krvqu pri~e{}ena. Tako je Rimsko pravo, i odnos zakona i vere, dràve i Crkve, shvatio i srpskom Krunom posvetio Sveti Sava: Zavetom Svetosavskim. Mnogo je duboka srpska istorija, a àlosni na{ pad i poraz su prouzrokovani zaboravom te istorije. No i sam taj zaborav svoje istorije (svog identiteta i izvora moralne snage), taj gubitak istorijske svesti je delo Satane, kako Wego{ proro~anski peva u Lu~i Mikrokozma. Satana, naime, kao “vladar ovog sveta” i za{titnik kulta zemaqskog carstva, idolizacije Zemqe (Htona, Zmije), ~ini sve da ~ovek zaboravi Nebesko Carstvo, zavet, transcendenciju (u pravoslavnom zna~ewu te re~i, to jest, uzdignutost ~oveka u sferu Nebeskog Carstva, Crkve). ôvekov zaborav transcendencije (karakteristi~an za metafizi~ku tradiciju Zapada) isto je {to i Pad, pa se du{i pesnika koji ~eka da se nad wim otvori Nebo (“Nada mnom je Nebo zatvoreno”), obra}a glasom angela wegova Lu~a: “Ja sam du{e Tvoje pomra~ene Zraka sjajna ogwa besmrtnoga (ocila, ogwila u zavetnom krstu Srba) Mnom se sje}a{ {to si izgubio... Ja jedina mrake pronicavam I dopirem na nebesna vrata... Ah stra{nogo Tvoga padenija, Te si svoje blaèno bitije... Zaboravu nesre}nom predala Istrgni se, iskro boànstvena, 320

Re~i i znaci srpske istorije (i opstanka!)

Iz naru~ja mra~noga vladara (iz satanske vlasti zaboravi Zaveta) Podigni se na svijetla krila... Tupe svoje otrgni poglede Od meteà ovog ni{to`noga... (LM, I, 31–70).

***

U Beogradu, decembar 1999.

Transcendencija je latinski izraz iz metafizi~ke tradicije Zapada (tradicije koja nije hri{}anska, nego “faustovska”) i ozna~ava prekora~ewe, iskorak, prelaz – horizontalno, ne napu{taju}i zemaqsko carstvo (pa ni wegovim mefistovsko podzemqe) – prelaz iz jednog ambijenta u drugi, pa i zalaèwe u “mra~ne dubine podzemqa”; recimo, u zbivawu govora, u tome {to razumevawem sagovornika “prelazim u wegov svet”, mada je taj svet samo wegov (individualan), a ne i moj (tako|e zatvoren, individualan). O transcendenciji, dakle, metafizika govori kao o izlazu ~oveka iz wegove individualnosti – zatvorenosti. Metafizika, me|utim, nije u stawu da objasni tu “transcendenciju”, pa ni sam fenomen jezika, govora, ~ak ni opaàja (koje tako|e smatra transcendencijom). Zato Huserl, u zavr{noj re~enici svoje kwige Ideja fenomenologije, kaè: “Kako se moè saznati imanentno” (to jest svojstveno samoj individui, u wenoj zatvorenosti u svoj svet), – to je razumqivo; ali kako transcendencija? – to nije razumqivo”. Evropska kultura upravo zato “preìvqava te{ku krizu: krizu evropskog racionalizma”, jer transcendencija – sudbonosni, sudbinski fenomen li~nosti, istorije i duhovne zajednice (Crkve)! – nije fenomen razuma (racionalni), niti moè da se sazna racionalno i razume metafizi~ki (filozofski), jer filozofija je (to jest, metafizika) antireligiozna: 321

ISTORIJA

I VERA

krst i religija su filozofiji (metafizici) nepotrebni. To je nedavno priznao (i filozofiju zato pohvalio!) i jedan na{ filozof – akademik! Zato evropska (zapadna) kultura nema razumevawa ni za Zavet, ni za zavetnu zajednicu, ni za Krunu te zajednice. (Ne moè za to imati razumevawa ni “na{a” misao revolucije, izrasla potpuno iz racionalizma evropske metafizike). ***

Me|utim, u duhovnom iskustvu pravoslavnih Otaca, transcendencija (to jest fenomen nazvan u metafizi~koj tradiciji Evrope tako) jeste dar i dejstvo Duha Svetoga, i to dar ~oveku kao nagrada za wegovu te`wu istini bitija i za wegovu svest o slobodi! Ono {to nazivaju “transcendencija”, mogu}e je samo kao blagodat uzdizawa ~oveka u zajednicu sa Nebeskim Carem, to jest u Crkvu, u narod kao zavetnu, crkvenu zajednicu kao Nebeski narod. Ta blagodat je dejstvo Nestvorene Energije, dejstvo Duha Svetoga, Tavorska svetlost isihasta, Lu~a Wego{eva – pravoslavna, isihasti~ka, zavetna (upravo oni stihovi iz LM, I, 31–37, koje smo ve} naveli). Transcendencija je u Pravoslavqu vertikala, uzdizawe (gr~ki: anodos), kao {to opisuje i Wego{, ve} u prvih trideset–~etrdesetih stihova prvog pevawa Lu~e Mikrokozma (LM, I, 1–40): posle prinesene `rtve (pokajawa, posta pustiwaka koji je ispostio grehe strasti) du{a ~ovekova biva uzdignuta Lu~om svojom. êtiri ocila–ogwila – po jedan u svakom od ~etiri poqa krsta (vizantijskog) u grbu Srpske Pravoslavne Crkve (majke i ~uvara srpske istorije nacije) – ozna~avaju upravo isihasti~ko shvatawe Sile Duha Svetoga, Nestvorene Energije, Hrista koji kr{tava Duhom Svetim. Otud je vera pripadnika zavetne zajednice isto {to i wegova nacionalna istorijska svest, moral i pravednost. 322

Re~i i znaci srpske istorije (i opstanka!)

“Jer u svakoj istini, pravednosti i dobroti je plod Duha Svetoga”, kaè apostol Pavle (Efes. 5, 9). ***

Istom blagodati transcendencije, (a zapravo uzdizawa, anodos), kojom je Lu~a uzdigla du{u ~oveka “u vertikali” (u Crkvu, Nebesko Carstvo, zajednicu sa Vaskrslim Hristom i sa generacijama umrlih predaka), izlazi ~ovek i “u horizontali”, iz svoje individue, da bude otvoren, blizak, duhovno srodan, svoj i sa savremenicima. Istom `rtvom – sve{}u o slobodi i odgovornosti, te`wom ka istini bitija i samospoznaji, `rtvom – (pokajawa, posta, ~i{}ewa od strasti, gordosti, sujete, zlobe, zavisti, voqe za mo} itd.) – istom `rtvom biva uzdignut u oìvqenu pro{lost, kao i u ose}awe prisne i prazni~ne, liturgijske, zavetne zajednice sa savremenicima, u sau~e{}e u wihovim mukama, radovawe u wihovim uspesima i sre}i: ~estitawe i radovawe je i u samom Pri~e{}u. Srpska Pravoslavna Crkva je, zato – kao Telo Hristovo! – Boànski tvorac i majka srpskog naroda: ujedinila ga je u jednu zajednicu kad je bio li{en dràve (zemaqskog carstva) i rasut u tri tu|e carevine (venecijanskoj – “latinskoj”, austrijskoj – habzbur{koj i turskoj – osmanlijskoj). [to nisu uspeli ~ak ni dinastija Nemawi}a, u svojoj dràvi, bilo je dato Crkvi, u vreme Pe}ke patrijar{ije (1557–1766). Ako je srpska nacija zavetna, onda je samo zato {to je Zavet (svetosavski) istorijska svest Srpske Pravoslavne Crkve i {to je srpska nacija izvorno (to jest, svetosavski) crkvena, zavetna, saborna. Najizrazitiji fenomen pravoslavne nacije. Nacija koju je konstituisala, a onda i razvila Crkva, a ne dràva ni “istorija dràve”. Sve dana{we te{ko}e Srba sa Evropom su u tome {to, s jedne strane, to Evropa ne zna: u svojoj metafizi~koj tradiciji dràvne i metafizi~ke istorije nacija, Evropa ne poznaje takav primer; s druge strane, u 323

ISTORIJA

I VERA

vlasti “zaborava”, “mra~nog vladara”, ideologije i misli Revolucije – i sami Srbi su to zaboravili! Kruna je oreol, svetlost Duha, sjaj Logosa i Zaveta, kako to Wego{ peva u nekoliko zna~ajnih stihova Lu~e Mikrokozma i (LM, II, 151–160, LM, III, 71–90, 281–295, 331–340 i LM, V, 441–450). Krunu srpsku ne ~uva, dakle, nikakav muzej, nego Saborna Liturgija Srpske Pravoslavne Crkve. Monarhija nije fenomen i delo politike (stranaka), nego tajna Crkve, kao i Tajna Liturgije i, u woj, Sedam Svetih Tajni. Pred nama je problem: kako obnoviti monarhiju posle Revolucije i katastrofalnog (jo{ uvek ìvog i sna`nog) dejstva wene ideologije (misli Revolucije, pa i metafizike)? Kako posle pobune ~oveka protiv Boga, pobune u savezu faustovskom sa Mefistom, Satanom? A to je i pitawe: kako da nacija odagna An|amu iz “Bajke”, i da se moralno i duhovno obnovi. U Beogradu, januara 2000.

324

Srpsko Badwe ve~e

SRPSKO BADWE VEÊ

(Wego{ protiv epske i plemenske mitomanije) U svoju zbirku juna~kih narodnih pesama Ogledalo srpsko (1845), Wego{ je uvrstio i pesmu Srpsko Badwe ve~e. A to je pesma na koju se pozivaju oni koji ~ak i Gorski vijenac prikazuju kao epsko delo (o “istrazi poturica”). No, zbirka Ogledalo srpsko je svojevrsni Wego{ev rastanak sa epskim pogledima svoje rane mladosti. To je niz epskih slika i epskih (ve} prevazi|enih!) ocena srpske istorije, od Crnojevi}a do Kara|or|a pa i Wego{evog doba. U [}epanu Malom se Wego{ prema epskom shvatawu istorije odnosi ve} izrazito ironi~no. Jer stihovi “Jo{ ne znate {to ste u~inili – Dok ~ujete od vje{ta guslara” ([M, III, 430–431) predstavqaju iluzije “latinskih” krugova Primorja, koji – u barokno-epskom kultu srpske imperije – laskaju [}epanu Malom, u pismu koje na Cetiwe donosi trgovac (!) iz Budve. A kad se (na kraju Djejstvija tre}eg, [M, III, 822–850) pojavquje, po [}epanovoj èqi, guslar (Slijepac) kao tobo`wa istorijska svijest “vite{kog naroda”, pokazuje se sva nemo} guslara da – u Novom vijeku! koji za Srbe nastaje tek sa Be~kim ratom! – izrazi istinsku duhovno-istorijsku mo} identiteta, opstanka i morala nacije. Wego{ev stav – mona{ki stav! – prema epsko–guslarskoj tradiciji posebno se nagla{ava u re~ima igumana Stefa* Tekst prvobitno objavqen u: Glasnik SPC, 12. decembar 1999, str. 253-256.

325

ISTORIJA

I VERA

na, kad on (GV, 2446–2451), sa visine duhovnika shvata i zanose iz rane mladosti Rada ôbanina i junaka: “Bog da prosti, vesela praznika! Donesite, |eco, one gusle: Du{a mi ih vaistinu i{te, Da propojem – od davnina nijesam. Ne primi mi, Boè, za grjehotu, ovako sam starac nau~io!” Nau~io, mada je to greh! jer Boì} se ne slavi epski, nego liturgijski. Ali se starac nada da }e mu to biti blagosloveno, jer ne slavi guslama epsku juna~ku, nego hri{}ansku (~ojstvenu) su{tinu ~ovjeka; slavi Hrista! ***

Doba Be~kog rata (1683–1699), Karlova~kog mira (1699), u~e{}a Srba i Crkve u tome ratu, prvu pojavu Rusije na Balkanu (doba Petra Velikog), jednom re~i: Novi vek Srba – ne moè biti sagledano epskim o~ima pesme Srpsko badwe ve~e, nego tek zavetnom mi{qu drame Gorski vijenac: kad vladika Danilo veziru skadarskom, Selim-pa{i, na wegovo ultimativno pismo odgovara: “Pod Be~om je Burak posrnuo” (Burak, krilati kow Muhamedov, GV, 1131–1172). U to doba “Crna Gora mala” je zajedno s Primorjem bila mleta~ko podru~je, deo mleta~ke vojne krajine! pa tako zajedno s Mlecima (Venecijom) uvu~ena u rat evropskih sila protiv Turske. Zato i vladika, stoje}i makar i na “malom brdu” (zaveta) “vi{e vidi no oni pod brdom”(GB, 520–527), to jest, vi{e nego junaci i glavari plemenski zadojeni epski! Tu ukqu~enost “Crne Gore male”, preko Mletaka, u svetska zbivawa vidi (mada, epski nastrojen, ne razume!) i vojvoda Dra{ko: o tome svedo~i wegov boravak u Veneciji (GB, 1400–1692), kud je i{ao po platu i pomo} koja pripada mleta~kim kraji{nicima, kako u Ravnim Kotarima i Dalmatinskom Kosovu (Knin, Siw...!), tako i u Crnoj Gori. Jer Crna Gora i Primorje su, kao mleta~ka krajina, bili obavezni da ratuju na strani Mletaka 326

Srpsko Badwe ve~e

protiv Turaka, dok su istovremeno Zeta, Hercegovina i Brda (sedam brdâ, koji su Ra{ka) bili podru~je tursko! U toj rastrzanosti i nevoqi nacije u tri carstva (austrijskom, mleta~kom i turskom) wen identitet, istoriju, moral i opstanak nije vi{e mogao da sa~uva nikakav epski (arhajski, plemenski) pogled, koji ne shvata istoriju – to jest, smisao kao duhovnu silu neprekidnog (i neprolaznog) opstanka zajednice. Istoriju (kao ìvot nacije, a ne plemena) je mogla da shvati i sa~uva samo Crkva i wen Zavet (svetosavski, a od Be~kog rata i Kosovski!). Be~ki rat je istorijska prekretnica i Novi vek Srba zato {to od tada istorijska svest nacije (vitalna du{a nacije, sila wenog ìvota) moè da bude samo istorijska svest Crkve, to jest, zajednice koja se kao Nebeski narod (zajednica srpskih plemena s Nebeskim Carem, Hristom), odràva nezavisno od svih (nepovoqnih) materijalnih “uslova” opstanka! ja~a od wih, kao Nebo od zemqe i sveta (svetovnosti). Tu ulogu Crkve shvatio prvi je Sveti Sava, pa otud i Crnojevi}i: starom poveqom Crnojevi}a, ktitora Cetiwskog manastira, podru~je toga manastira (sa sve ~etiri wegove nahije: Crmni~kom, Rije~kom, Katunskom i Qe{anska) imalo je da bude (i bilo je) Svetigora, {to }e re}i: metoh (metohija) Cetiwskog manastira, pred Bogom i Zavetom (svetosavskim, a od Be~kog rata Kosovskim!); metoh Svetigora koja je du`na da manastir hrani i brani... isto onako kako je svojevremeno Metohija (sve do Be~kog rata i Velike seobe) bila Svetigora manastira na Kosovu. Time se obja{wava i zadivquju}i fenomen “opijenost Crnogoraca Kosovom”. Tako je i Wego{, kao arhimandrit (!) Cetiwskog manastira – pa zato (po tome pravilu) i vladika – sasvim prirodno “tragi~ni junak Kosovske misli” (Ivo Andri}). Dakle, monah, pustiwak, isposnik, a ne guslar. Liturgija, a ne epska pesma! Zato pravu predstavu Wego{eva lika imamo samo u liku i ode`di monaha, na portretima iz 1833. godine, u Sankt327

ISTORIJA

I VERA

Petersburgu, i iz 1837. godine, rad slovena~kog umetnika J. Tominca. No, Turci i poturice toga vremena nazivaju manastir i monahe “crnci, crna kapa, crni kalu|eri” (pa tako i u pesmi Srpsko Badwe ve~e): sve u nameri da ih “satanizuju”, naro~ito u doba ratova – Morejskog, Be~kog – Turske protiv Mletaka i Austrije, pa zato i protiv Svetigore. S tom namerom je i Svetigora cetiwska – kao i Skopska – nazvana “Karadag”, {to u prevodu s turskog na srpski zna~i: “Crna Gora”! Tako i Beglerbeg u [}epanu Malom (II, 615–628), kaè da je sultan nazvao to podru~je Karadag – “zbog zlo}e” hajduka cetiwskog kraja. “Jer ni |avo sa dna pakla ne moè biti crwi od Crnogoraca” ([M, II, 617–618), kaè Beglerbeg “bezbo`nom, crnom kalu|eru”, igumanu Teodosiju Mrkojevi}u (koji je, ina~e, u [}epanu Malom oli~ewe i govornik Lu~e Mikrokozma u [}epanu Malom!). Na sve to im Wego{, to jest, vladika Danilo u Gorskom vijencu odgovara ravnom merom: Turci su “vrag su sedam biwi{ah” (GV, 1), “jata prokletoga kota” (4), “San pakleni” Osmanov (9), “Zli gost” Orhan (11), “vra`je pleme” (202), “Adova `vala” (27), “Kuga qudska” (49), “otrov adske du{e” (52), “car opaki koga |avo u~i” (66–67), “demonski mesija” (71), “pogani izrodi” (GV, 73)... {to je i muslimanima, ako su zaista vernici, sve ovo moralo biti uvreda na uvredu, tako da je dogovor pravoslavnih i muslimana u Gorskom vijencu (stihovi 714–1043) morao, sasvim prirodno, biti zavr{en neuspehom i ratom! Sâm Wego{ je, naravno, uvaàvao muslimane i wihovo dostojanstvo da sami odlu~uju o svojoj veri (kao i o pokajawu!), te je, kao i vladika Danilo (u GV), èleo druga~ije razgovore s wima. To pokazuje i wegova prepiska s wima (Wego{eva diplomatska aktivnost), naro~ito u pismu Osman–pa{i Skopqaku, od 5. oktobra 1847. (kada mu je {tampan Gorski vijenac)... No, inat – prkos i juna~ka sujete juno{e (surevwivost) su jo{ od vremena Homera i Ahila epske vrline (tj. paganske, plemenske): Ilijada je spev o nesre}i kojom je Grke pod Trojom 328

Srpsko Badwe ve~e

pogodilo deset dana gweva Ahilove povre|ene epske sujete! Junaku godi epski kult juna{tva, kad ga se boje, kad mu zato pripisuju “natprirodna |avolska” svojstva, kad ne mogu bez wega. Pa i sâm Kara|or|e (Crni!) je, s ponosom, kao i Crna Gora, nosio taj kara–turski epitet. Zato i epski mentalitet guslara slepaca tursku kletvu i pogrdu, pa tako i naziv “Crna Gora”, doìvqava kao – pohvalu! I Vuk Mi}unovi} podse}a Turke (poturice) {ta im je sve po~inio svojim podvizima: “Mnoge bule va{e kukaju}i – Za mnom crna klupka razmotale” (GV, 1196–1197), tj. kara–klupka! Pa i sâm vladika Danilo – koliko mudar, toliko i juna~an, “mlad i nevje{t” (neiskusan), kako mu kaè iguman Stefan (GV, 2495), ili mo`da uga|aju}i epskom elementu glavara plemenskih? – koristi sugestivnu mo} “prokletstva”, pa zato, kao da se miri s tom epskom silom, kaè: “Nek Ad pro`dre, pokosi Satana” (GV, 660). Jer te{ko je odupreti se epskoj, faustovskoj sklonosti ~oveka da, radi uspeha u svetovnim stvarima – a o tome je re~ u ratu! – sklopi savez i sa Mefistom (“crnim |avolom”), pa zato se u molitvi Gospodwoj i molimo: “i ne vovedi nas vo isku{enije, no izbavi nas ot lukavago”, jer mi nemamo boànsku mo} Hrista u pustiwi (Mat. 4, 1–11). U èqi za pobedom sujeta ne da junaku, ~ak ni Ahilu Homerovom, da se uzdigne u ~ojstvo! Da ~ojstvom Zaveta gradi zajednicu kojoj pripada (a koja nije juna~ka, nego – ~ojstvena, zavetna, liturgijska). No, vladika se, ipak, nada u vaskrsewe izginulih junaka i u slavu koja ne samo uliva strah neprijatequ i Zlu, nego obasjava Lu~om budu}a pokolewa! “Lu~a }e se vazda prizirati!” No tako je turski naziv “Crna Gora” – uz pomo} na{eg plemenskog i paganskog epskog mentaliteta – odneo u Novom veku, pobedu nad pravoslavnim zavetnim imenom Svetigora. S tim se onda, u svojoj stra{noj kletvi (najstra{nijoj Kosovskoj kletvi, GV, 2407–2437), miri i serdar Vukota. A ve} i pre toga on o Crnoj Gori kaè: “O, prokleta zemqo, propala si! IME Ti je stra{no i opako” (GV, 973–974), te prokliwe i 329

ISTORIJA

I VERA

samo Kosovo, sa kojim Crna Gora deli sudbinu: “O, Kosovo, grdno sudili{te, – Nasred tebe Sodom zapu{io!” (987–988), da ga proguta vulkanska lava (Adovo `drijelo), kao {to je uni{tila Sodomu i Gomoru (1 Mojs. 19, 24–28). Ispovedaju}i grehe Srba, Kolo narodno (Crkva narodna) daje i svoj sud: otkako kletvu prihvatamo kao pohvalu i priznawe (pa i to da su monasi “crna kapa”, koje se Turci praznoverno pribojavaju), od tada i “Srpskoj kapi svud ime pogibe: – Istur~i se plahi i lakomi!” (258). Ali, najopasniju posledicu toga ocrwivawa Crkve i (Cetiwskog) manastira – ~uvara istorijske svesti u Novom veku – prikazuje Wego{ kao nacionalnu nesre}u i sramotu u [}epanu Malom: kad narod, ve} otrovan sujetom (inat–prkos), postaje masa koju s lako}om zavodi pustolov, probisvet i demagog [}epan Mali (prototip Broza!). Laskaju}i “nacionalnoj” (epskoj, paganskoj, plemenskoj, nezavetnoj) sujeti, [}epan zavodi narod “za Gole{-planinu”: “Pozdravqam te, vite{ki narode” itd. ([M, I, 194–314), dok ih – odmah po ukidawu Pe}ke patrijar{ije (1766) – nije iz metoha Svetigora zaveo u “carevinu Crnu Goru”, u zaborav Zaveta ne bi li, sa ukidawem Patrijar{ije postigao i ukidawe Cetiwske mitropolije. Sud o “prevratu” (revoluciji) [}epanovoj daje sam vladika Sava: “Ovo nije ni{ta do nesre}e I grijehovi neki sustignuli, Te je prevrât do{a i ovome, (tj. Svetigori) kâ sve srpsko {to se prevratilo” (I, 380–383). Na taj vladi~in sud [}epan – opet laskaju}i “vojnoj” mo}i i “nepobedivosti” Crnogoraca (zasluìli da imaju “cara i dràvu” umesto vladike!) – traì od zalu|ene mase da potvrdi wega za cara, a da manastiru oduzmu svu imovinu i da monahe i vladiku kazne i prognaju (“proènu”), jer: “Crnu kapu, oda Zla biqegu, Koja laì me|u vama sije, Te tu sre}e nije u narodu Kojim kapa rukovodi crna”! (I, 420–426). 330

Srpsko Badwe ve~e

A “crna kapa” su – monasi i sve{tenstvo, elita (klir) zavetnog naroda. ***

U pesmi Srpsko Badwe ve~e skadarski pa{a poziva vladiku Danila da iz Crne Gore (mleta~kog podru~ja) do|e u Zetu (tursko podru~je), da u Podgorici posveti novo sagra|enu crkvu. No kad je vladika do{ao u Zetu, pa{a ga zarobqava, s namerom da “crnog kalu|era” nabije na kolac. Vladiku su jedva od pa{e otkupili za veliko blago koje su sakupili Srbi iz triju razli~itih (nepovezanih) oblasti Zete, ra{kih Brda i Crne Gore. Posle takvog iskustva s “bra}om poturicama” vladika se (u pesmi Srpsko Badwe ve~e, a ne u Gorskom vijencu!) lako odlu~uje na “istragu poturica”, ali samo gde je to bilo mogu}e: u mleta~kom podru~ju, to jest u “Crnoj Gori maloj”! (nagla{avamo: u maloj, sa ~etiri parohije). Boì} je bio ujedno i proslava te pobede nad Turcima: izginulo je u toj “istrazi” ne{to mawe od stotinu poturica, a deca su im po{te|ena i kr{tena (pri ~emu pesma, nabrajaju}i izginule, ne kaè da je sve to bilo mogu}e samo u~e{}em Crne Gore u Be~kom ratu na strani Venecije!). ***

U Gorskom vijencu ima dosta aluzija na doga|aje iz pesme Srpsko Badwe ve~e: kad vladika Danilo, govore}i o te{koj sudbini Srpstva, ne zna kako da mu pomogne, pa “prokliwe ~as” kad ga Turci (u Zeti) ne smako{e, “da ne vara narodwe nadawe” (GV, 86–88); ili kad mu brat, knez Rade dobacuje: “Pri|e si im s koca utekao” (541–547), ili kad sam vladika u pismu Selim-veziru kaè: “Spu{tavah se ja na va{e uè – U glavu mi pamet u}eraste” (1157–1172). Pa ipak, u Gorskom vijencu istraga nije namjera wegova, nego nesavladiva èqa epski nastrojenih plemenskih (tj. paganskih) glavara i junaka; oni, naime, veruju da zajednicu 331

ISTORIJA

I VERA

stvara vojska i juna~ko delo promene sveta i wegovih granica; oni Zavet shvataju kao poziv na “osvetu Kosova” (koja bi, dodu{e, bila pravedna, ali to jo{ nije Zavet!). Za vladiku, naprotiv, Zavet je istorijska svest kao blagodat kojom Hristos okupqa Srbe u zavetnu i nacionalnu duhovnu zajednicu Crkve, u Nebesko Carstvo, pod “Krunom Lazarevom”. (A to nije isto {to i Kruna kraqa Petra Drugog!) Zna~i: u zajednicu koju vera blagodatne istorijske svesti odràva bez obzira na to {to Srbi nemaju svoju dràvu (zemaqsko carstvo)! Ciq i èqa vladike (vera) se izri~e jasno: “Oh da mi je o~ima vi|eti Crna Gora izgub da namiri, Tad bi mi se upravo ~inilo Da mi svijetli Kruna Lazareva, E sletio Milo{ me|u Srbe; Du{a bi mi tada mirna bila Kako mirno jutro u proqe}e”! Vladika je misionar. Pitawe koje on èli da re{i je teolo{ko, a ne puko demografsko i dràvno–politi~ko. To je pitawe Crkve, morala i opstanka naroda kao @ive Crkve, “Nebeskog Carstva” na zemqi! To pitawe se zato re{ava samo na Saboru, i to narodno–crkvenom! Svetosavskom! Gorski vijenac je zato, kao i Lu~a Mikrokozma, liturgijskog karaktera: on polazi, kao i Hristos (Mt. 5, 17) od poziva na pokajawe, tj. od svesti o Zlu i o grehu Srba (“Bog se dragi na Srbe razquti”, Kolo, GV, 198–290), i da bi se verom – kao istorijskom sve{}u! – uzdigao do `rtve, pokajawa i Pri~e{}a: do slave (kao u Lu~i Mikrokozma, Posveta). *** U slede}im napisima }e biti govora o liturgijskom karakteru i poruci Wego{eve trilogije. Bitno je slede}e: Crkva se, kao zajednica Nebeskog Carstva i slu`ba Zaveta, ne javqa i ne ìvi od juna~kih napo332

Srpsko Badwe ve~e

ra oko promene stawa u svetu, nekakvim “prevratom”, nego samo kao blagodat za koju se ~ovek sprema pokajawem, samospoznajom, istinom bitija, sve{}u o Zlu i grehu – ali i o slobodi i dostojanstvu ~oveka! – a onda, iz te svesti, `rtvom i pokajawem, jer se radi o ~oveku! A sâmo bitije sveta ostaje kakvim ga je Bog stvorio; svet ostaje svet; kao tvar odvojena od Tvorca: “Svijet èqi ne zna ugoditi” (LM, Posveta, 181–190), pa ne uga|a ni na{oj èqi da sluìmo Zavetu. “Svijet je ovaj tiran... ~ak i tiraninu, a kamo li du{i blagorodnoj!... on je (nasuprot Hristovoj harmoniji) sostav paklene nesloge... u wemu je – grehom ~ovekovim – stalni rat svega protiv sviju... pa i rat zemqe protiv Neba”kaè iguman Stefan, ìva mudrost Cetiwskog manastira i danas! Pa u {ta onda da se uzdamo? – U transcendenciju! U nadsvetovnost! U Crkvu! Da, ali to je blagodat Duha Svetoga i Svete Trojice! Praznik je radost prazni~ne zajednice kao blagodati koju qudima daje Bog. A samo blagodat i, u woj, prazni~na radost prazni~ne zajednice je u stawu da blagoslovom oplemeni qudska dela i da preobrazi i sam svet! Zato iguman – ne uzdaju}i se u sama juna~ka dela ili u promenu sveta (kao guslari i epski junaci, “tvorci dràve”) – uzima gusle da wima proslavi Hrista, Hristov praznik, Hristovu zajednicu: Nema dana bez o~noga vida Niti prave slave bez Boì}a! Vatra plamsa boqe nego igda Gusle gude i kola pjevaju S unu~adi |edovi igraju, Sve rado{}u divnom naravweno... MIR BO@JI, HRISTOS SE RODI!

333

ISTORIJA

I VERA

JUNA[TVO – RAVANICA – ZAVET

“Sa~uvaj nas, Boè, srpskog juna{tva i hrvatske kulture”, glasi jedna izreka hrvatskog pisca Slobodana [najdera. Mi bismo dodali: (srpskog) “epskog kulta juna{tva”. Taj kult je (paganska) religija koja obezvre|uje sve {to je bilo odbraweno juna{tvom zavetnim. Ali, ~ak ni junaci iz Gorskog vijenca, obredno verni Pravoslavqu, ne shvataju dubine Pravoslavqa, te ne razlikuju uvek epski kult od Zaveta. Uznose}i juna{tvo u visinu Crkve (Nebeskog Carstva), Vuk Mi}unovi} kaè da je juna{tvo (a ne Pri~e{}e?) “pi}e najsla|e du{evno” i da je “juna{tvo car zla svakojega” (GV, 605–611). A {ta ako je junak beslovesan (a i to moè da bude), pa da ne zna {ta je zlo, ni {ta je spasewe od zla? Nema sumwe da je upravo juna{tvo partizanskih boraca (Prve proleterske) sa~uvalo najve}eg neprijateqa srpske istorije i prokr~ilo put zlu od kojeg se mi Srbi (i u Evropi ba{ samo mi, juna~ki Srbi) ni do dana dana{weg nismo oslobodili: istorija nam je, najzad, pokazala da su u savr{enom skladu voqa za mo}, ideologija komunizma i epski kult (religija) * Tekst prvobitno objavqen u: Pravoslavqe, 15. februar 2000, str. 9. Napisi na ovu temu, od br. 1 do br. 7, objavqeni su u “Pravoslavqu” po~ev od 1. oktobra 1999 . (broj 8 pod naslovom Srpsko Badwe ve~e, objavqen je u “Glasniku”, sl. listu SPC, za decembar 1999).

334

Juna{tvo – Ravanica – Zavet

gordosti i juna{tva. Istorijske svesti o zlu nema u epskom kultu, kao ni u ideologiji komunizma. Zato Vuk Qe{evostupac, kao da mu je na narodno–crkvenom saboru odjednom sinulo pred o~ima, ostavqa gusle: “Ne umijem, vojvoda, pa je qep{e ostaviti” (GV, 1734–1754). Ali zato ne odustaju “mahniti” Crnogorci, gosti u svatovima crnogorskih poturica: hvale crnogorske poturice sultana Bajazita, Gergeleza, Aliju “kurvino kopile”, a Crnogorci – u istom svatovskom vesequ! – svoje junake, Marka i Milo{a; no pri tome im ni malo ne smeta da u svatovima crnogorskih poturica budu (kako ih Vuk Mi}unovi} prekoreva) “potrpezne ku~ke, Brankovi}i i liìsahani” (GV, 1755–1855). ***

Nedavno je izi{la Ravanica – istorija i slikarstvo, impozantna monografija istori~arke umetnosti Marine Belovi} (najmla|eg izdanka {kole pokojnog profesora Svetozara Radoj~i}a), sada aktivne u Dijaspori. Ta monografija (na srpskom i engleskom) ina~e je doktorska disertacija odbrawena 1996. godine na Univerzitetu u Prinstonu, SAD. Prikazana je tu i kultura Moravske Srbije, od 1370. do pada Smedereva 1459. godine: u srpskoj istoriji odlu~uju}i period, jer je tada, i to ba{ u Ravanici, otkrivena tajna opstanka Srba i u najteìm uslovima, ~ak i kad budu li{eni svoje dràve. Srbija je tada glavno uto~i{te isihazma, koji Hri{}ane i u Crkvu, zavetnom tajnom isihije (smirenosti u ose}awu duhovne puno}e bitija – pliroma), priprema za Novi vek, koji }e biti epoha individualizma (strasti, agresije u ose}awu li{enosti) i negirawa svake duhovne zajednice. Pojavu Ravanice u istoriji Srba Marina Belovi}, u poglavqu Poreklo imena Ravanice, upore|uje sa pojavom Svetog Jovana Prete~e u istoriji Hristove Crkve: “...Glas vapiju}eg u pustiwi”, kao i Ravanica u srpskoj istoriji, vapije: “Pripremite put Gospodwi, poravnite staze Wegove”. 335

ISTORIJA

I VERA

Tako vapije i kosovski zavetni junak Milo{ Obili} u pesmi Zidawe Ravanice, dolazi, kaè Milo{, kraj carstva, te se, u ovoj nevoqi poraza, ne o~ekuju}i ni{ta dobro od dràve (zemaqskog carstva), pripremite (kako isihasti prorokuju) za ne{to dubqe, trajno i ja~e od zemaqskog carstva: za zavetnu zajednicu koja je Nebesko Carstvo, Crkva narodna. Kruna toga Carstva, zajednice sa Hristom, je Lazareva: “Da nam svijetli Kruna Lazareva” (GV, 784). Ratnici za takvo Carstvo su Sveti ratnici sa ikona i fresaka Ravanice, Manasije, Kaleni}a, Lazarice... Moravske Srbije. Oni vode bitku Nebesku: “Po nebu se vrgo{e prilike, Nebom sveci sta{e vojevati”. I Milo{ Obili} je sada druk~iji od epskog Milo{a koji je rasporio Murata. On je sad “sletio s Neba me|u Srbe (GV, 785), da vodi bitku koja se – u zavetnoj zajednici sa svetim ratnicima – vodi u Nebu qudske du{e; bitku liturgijsku, za uzrastawe ~oveka do visine Hrista. To je bitka koju je pesnik-vladika, “sve{teni poeta” (LM, II, 171–180) Wego{ opevao u Lu~i Mikrokozma, pa da onda i verni Srbi u Gorskom vijencu vide krst na Nebu: “Vi|este li ~udo i znamewe, ka se dvije muwe prekrsti{e... Krst od Ogwa ìva napravi{e.,.. Pomoz Boè, jadnijem Srbima...” (GV, 171–180). Ba{ kao i sveti car Konstantin. ***

Padom Smedereva i despotovine, Moravska Srbija postaje turska strate{ka baza za ratovawe protiv ~etiri katoli~ke sile: Ugarske, Austrije (Habzburga), Mletaka (“Latina”) i Vatikana. No i one se pripremaju za ratovawa, te ra~unaju na savez sa srpskim plemstvom iz pograni~nih krajeva turske imperije. Znaju}i to, sultan zadràva (~ak pove}ava) sve privilegije srpskog plemstva u tim pograni~nim krajevima, kako bi to plemstvo, brane}i svoj posed (“Velika{i,... roda izdajice”, GV 198–220), branilo i Krajinu, granicu turske 336

Juna{tvo – Ravanica – Zavet

imperije. Skender–aga, u Gorskom vijencu, podse}a na to svoje pravoslavne srpske saplemenike: “[ta je ovo, bra}o Crnogorci? – U bojeve jesmo li zajedno – Zlo i dobro bratski da dijelimo? – Kosa mlada na grobqe juna~ko – Sipqe li se bulah ka Srpkiwah?” (kad zajedno ginu u bitkama protiv “Latina” i Maxara (GV 706–709 i 964–972). Tako je i po~elo tur~ewe srpskog plemstva: epskom mentalitetu imponuje sila te se epski ~ovek, radi ose}awa nadmo}i, rado pridruùje toj sili, da za wu gine. Ali da se u woj i dokaè. U pismu Osman-pa{i od Skopja (hercegova~kog, 5. oktobra 1847), Wego{ nabraja {esnaest porodica znatnih potur~enih srpskih plemi}a, “hajduka, kavaqera, vitezova” kraji{kih (iz Krajine prema “Latinima”, Mlecima). ***

Naoruàno feudalno plemstvo se u ~itavoj Evropi koleba izme|u Hri{}anstva i epskog mentaliteta, te se tim mentalitetom rado ukqu~uje u neku od tada{wih imperijalnih sila: “vatikansku” (krsta{ku), germansku “sveto-rimsku”, austrijsku habzbur{ku (uskoro i u petrovsku rusku) i, ovde, u tursku. To svrstavawe je zna~ilo i primawe ili promenu vere, a ona je tada – kako }e se u Novom veku naro~ito jasno pokazati s pojavom protestantizma i verskih ratova – bila ideologija imperije (turske – Islam, habzbur{ke i Vatikana – Rimokatolicizam, Rusije – petrovsko i carsko–sinodalno i, u znatnoj meri, protestantizovano “pravoslavqe”). Toj ideologiji nigde nije smetao epski mentalitet, te je i s promenom vere zadràn, posebno u vojsci. Verske ratove u Novom veku – zapravo ratove izme|u imperijalnih ideologija – prokliwe i vladika Danilo: “Ako sabqu poqubi{ krvavu” (i tako primi{ “veru” te imperije), – “Sqeduje ti prahu svetovawe / @rec Evrope sa svetog amvona” 337

ISTORIJA

I VERA

(taj `rec je papa) / “Huli, pquje na oltar Azije” (a taj oltar je na Balkanu, koji je, sad pod Turcima, “Azija”, oltar pravoslavni). “Luna i krst, dva stra{na simvola / Wihovo je na grobnice carstvo” (GV, 621–638), a ne zavetno Nebesko Carstvo Crkve ìvih qudi. Jer jedina odbrana autenti~ne vere Hristove bilo je isihasti~ko, smireno bestra{}e pokajawa, bio je isihazam: kako protiv srozavawa vere na imperijalnu ideologiju, tako i protiv paganske (ponekad satanske) gordosti epskog mentaliteta. A glavno evropsko upori{te isihazma je (1370–1459) Moravska Srbija i wena duhovna sredi{ta, kao Ravanica i Manasija. ***

Isihazam je izazvao preobraàj epskog mentaliteta srpskih (ne svih) plemi}a u zavetni. U pesmi Uro{ i Mrwav~evi}i, Kraqevi} Marko nije epski junak, nego mudri sudija: po savetu majke, on je spreman i da izgubi glavu, samo da kr{ewem zakona ne ogre{i du{u. I pozvan je da sudi: ne po tome {to bi bio sila, nego po tome {to je junak zavetni. Presu|uje protiv oca i stri~eva, a {titi ga Crkva (a ne dràva!). Beì u crkvu, a smrtni udar namewen wemu, prolio je krv Bo`jeg otelovqenog an|ela. Jer “tirjanstvu stati nogom za vrat – To je du`nost qudska najsvetija”, zavetna, (a ne epska ili imperijalna). I Milo{ Obili} se pojavquje zavetno preobraèn, mudri sudija u sukobu Svetog Kneza Lazara sa Jugovi}ima. Wegov istorijski sud glasi: do{ao je kraj, Turci su sila, dràva nam je poraèna, oslonac naroda moè da bude, u ovom porazu, samo Crkva. Ako gubimo silu i snagu, da ne izgubimo du{u i moral. Jer nacija je zavetna, zajednica sa Hristom i Bo`jim svecima i an|elima, a ne sa vladarem, koji je smrtan kao i dràva, zemaqsko carstvo. O~igledno je da iz likova Kraqevi}a Marka, Milo{a Obili}a ovde govori isihazam, kao {to su u Gorskom vijencu 338

Juna{tvo – Ravanica – Zavet

i [}epanu Malom, vladika Danilo, iguman Stefan, Kolo, pa iguman Teodosije Mrkojevi}, pojava i govornici Lu~e Mikrokozma. Odjeci te isihasti~ke zavetne ideje prelaze, sa Seobom Srba, posle Be~kog rata (1683–1699), i u oblasti Ugarske, Austrije i Venecije. U romanu Milo{a Crwanskog Seobe, lik mladog kraji{kog oficira Pavla Isakovi~a zanet je Kosovskom idejom, i to zavetnom. On nije tip vojnika, nego “Pedagog” (tako ga zovu). Nazivaju ga “Apostol”, jer nije vojnik, nego apostol Zaveta. Ma{ta o tome da se na Aja Sofiji u Carigradu podigne krst, da za to pridobije (u audijenciji) cara ruskog. On “no}u, uz sve}u piqi u neku kwigu, @itije Svetog Jovana Zlatoustog... ~ita i razmi{qa gde }e i kako }e se zavr{iti wegov, Pavlov ìvot, koji, naàlost, nimalo ne li~i na ìvot Zlatoustog”. No, tu i sli~ne kwige mu {aqe wegov kolega, ruski oficir koji priprema oficirsko dru{tvo za “veliku komediju”, da se narugaju Pavlu i Zavetu. Jer taj oficir je ruski zapadwak, a to je Novi vek, Evropa, metafizika. Slavjanofili }e se pojaviti tek u 19. veku! U Beogradu, februar 2000.

339

ISTORIJA

I VERA

ZAVET, MATICA I KRAJINE Kad smo u pro{lom napisu dali naslov “Juna{tvo–Ravanica–Zavet”, ukazali smo time na posve}eni smisao srpske istorije: junak stupa u Ravanicu, da iz we, pri~e{}en, izi|e kao lik svetog ratnika, preobraèn zavetnom sve{}u. Tom istom sve{}u se, na po~etku razbijawa Jugoslavije i pre oruànih sukoba, Sveti arhijerejski sabor Srpske Pravoslavne Crkve obra}a srpskom narodu: “O~inski molimo svoju duhovnu decu, pravoslavne Srbe, da u svakoj prilici i neprilici, pa i u slu~aju izbijawa oruànih sukoba {irih razmera u na{oj zemqi – {to ne dao Bog – postupaju u duhu svetosavskog i kosovskog opredelewa... Jer narodu sa tolikim brojem svetaca, mu~enika i za Krst ~asni zato~nika ne prili~i da ikome nanosi nepravdu, a kamoli da ru{i ne~ije bogomoqe i svetiwe... Ovim pozovimo na{e vernike svuda i na svakom mestu, a naro~ito u Krajini i Hrvatskoj, da budu trezveni i ~ove~ni. U na{em kalendaru slavimo i svete ratnike, koji su i ìvote `rtvovali brane}i bli`we, ène i decu, a nikad nisu skrnavili ili ru{ili tu|e hramove ili svetiwe. Oni su i danas primer za sve kojima je Hristova pravda i qubav skupqa od svega. ûvajmo, bra}o, svoju du{u i svoj obraz!” Svetosavsko i Kosovsko opredelewe je jedini smisao i sila srpske istorije. To je opredelewe za Nebesko Carstvo, tj.

* Tekst prvobitno objavqen u: Pravoslavqe, 1. mart 2000, str. 9.

340

Zavet, matica i Krajine

za Crkvu i moralan, crkven stav prema dràvi, zemaqskom carstvu. A to zna~i za Crkvu koja je – za razliku od dràve, zemaqskog carstva i wegovih dobara – zajednica sa Hristom, Nebeskim carem, Glavom te zajednice. Zakoni te zajednice proizilaze iz samog lika Hristovog: da se svojom `rtvom, kao li~nost, svaki od nas upodobi qubavi i pravdi Hristovoj. Samo tako je na{oj zajednici zajem~en opstanak i kontinuitet koji je predukus Ve~nosti i nazivamo ga istorijom. “I{tite najprije Carstvo Bo`je i pravdu Wegovu”, kaè Hristos (u Besedi na gori, Mat. 6, 33), a sva ostala dobra daju nam se tek kao blagoslov i dar Carstva nebeskog! jer nam je uzaludna i besmislena dràva (carstvo zemaqsko) – sa svim ìvotnim dobrima koje ona treba da nam jem~i – ako ne po{tujemo wene zakone, ~ak ni one koje smo sami doneli. A ne po{tujemo, ako nemamo morala, ako to ne ose}amo kao du`nost, a pogotovo ako morala nema u samih dràvnika, vrhovnih komandanata. Ali su uzaludni i zakoni ako oni nisu u harmoniji sa Crkvom, sa po{tovawem Boànske tajne ~ovekove li~nosti. Jer samo Carstvo Nebesko i Zavet je ona istorijska duhovna sila (svest i vera) koja moè da stvara, odràva i obnavqa pravnu dràvu; duhovna sila je ìva du{a, ose}awe iz kojeg u du{i ~ovekovoj proizilazi i moral, ose}awe du`nosti – jedini realni oslonac i odbrana pravne dràve! Zato, ponavqamo, kako Hristos kaè: “I{tite najprije Carstvo Nebesko”, jer bez wega nemaju snagu ni zakon, ni moral. A ta duhovna zajednica ose}awa Nebeskog Carstva je tako sna`na, da moè da se odrì i bez dràve, i u tu|oj dràvi, i pod okupacijom! (svejedno da li turskom, nema~kom ili NATO–okupacijom!). To se pokazalo u turskom periodu vlasti nad Srbima. Pokazalo se u snazi Pe}ke patrijar{ije, zavetne zajednice Srba, u vreme kad smo ìveli ne samo bez svoje dràve, nego razdeqeni u tri tu|a carstva (mleta~kom, austrijskom i turskom), a ipak ujediweni, jer smo imali svoje Nebesko Carstvo, ìvu Crkvu. A to je jedina – duhovna, transcendentna (nadsvetovna) – sila i zajednica koja ~oveku daje snagu ja~u od svih materijalnih sve341

ISTORIJA

I VERA

tovnih uslova na{eg ìvota, pa i od svakog mogu}eg “kategori~kog imperativa”: da li~nost ~ovekova istraje i da, vr{e}i pravedan, Hristov zakon, odoli svakom zlu. Jer to je ono “ra|awe ~oveka odozgo, ponovno ra|awe” (Jn. 3, 3–8): iz Majke Crkve, koja je Nebesko Carstvo, zajednica ~ovekova sa Hristom. To je Zavet koji nam je od Boga proro~ki i apostolski preneo Sveti Sava, a onda prihvatio i Sveti Knez Lazar, da nas pripremi za opstanak zajednice u nadolaze}em vremenu stradawa. ***

U vreme svetog Stefana Visokog, despota srpskog, Moravska Srbija je bila oslabqena vojni~ki i primorana da prizna nadmo}, pa ~ak i nepobedivost turske sile, ali se upravo u to doba, svojom istinom i verom, potvrdila i do danas ostala kao matica srpskog naroda i svih srpskih zemaqa: ne po vrednostima zemaqskog carstva, po svojoj dràvnoj ideji, ili bilo kojoj (ma i najrazumnijoj) politi~koj ideologiji, bogatstvu, nauci, sili administracije vlasti i vojske (oruàne sile), nego po sili i vrednosti Nebeskog Carstva: oko dve stotine manastira ima samo Moravska Srbija, a na wihovom ìvopisu, naro~ito od vremena Despota Stefana Visokog (pa i u Manasiji, zadu`bini wegovoj, gra|enoj i ìvopisanoj od 1406. do 1418) ~itava vojska svetih ratnika: da Srbi wihovom pomo}i i molitvom izdrè bitku koja se vodi u Nebu qudske du{e, kao u Lu~i Mikrokozma. Epska poezija gubi smisao, te je upravo manastiri preobraàvaju u zavetnu, a epske junake u zavetne likove svetih ratnika, Hristovih saveznih u borbi protiv Zla, smrti i besmisla. Vojuju protiv Zla, kao i Hristos pri silasku u Ad, ili kao angeli u Lu~i Mikrokozma, liturgijskoj poemi “sve{tenog poete”, vladike Wego{a. Tako }e se i u narodnoj poeziji javiti Milo{ Obili}, ali ne kao “srpski Ahil”, nego kao zato~nik Zaveta i apostol, koji se zalaè za gra|ewe zadu`bina, za Nebesko Car342

Zavet, matica i Krajine

stvo koje }e Srbe – kad ne budu imali svoju dràvu! – za{tititi boqe nego svi epski junaci i dràva. I Marko Kraqevi}, ali tek kao pravedni sudija, pod za{titom Crkve i u savezu sa Bo`jim an|elima. Sveti Sava u tim pesmama opravdava pred srpskom gospodom svog oca Nemawu: sve blago je otac utro{io na gradwu manastira, a ne na “vojnu industriju”, oru`je i ratove, te srpska gospoda vitezovi, spremni i sami da budu sveti ratnici, tek tada odaju priznawe Nemawi}ima. Gusle slave, ali ne juna{tvo, nego veru, zavet i krsnu slavu, ba{ kao i iguman Stefan kad se prihvata gusala da proslavi Boì} (GV, 1442–2451). Najve}i junak, carev sestri}, ~uva i sluì svog cara (“Du{anova ènidba”, “Milo{ u Latinima”), ali se drì skromno i povu~eno, kao prost ~obanin, “mla|ano Bugar~e”. ***

Pa kako se to dogodilo da su nam najsvetliji takvi likovi – koji su nastali i do{li iz manastirâ Moravske Srbije – najpoznatiji iz pesama koje je Vuk Karaxi} sakupio ba{ od “hercegova~kih” peva~a (iz Vojvodstva Svetog Save i iz ra{kih “Sedam brda”)? Otkud to? Ovo pitawe je u neposrednoj vezi s jednim jo{ zna~ajnijim pitawem: ako je Zavet ne samo istorijska svest (koja odràva smisao opstanka, veru i zajednicu, nego i svest o zlu), gde ta svest vidi opasnost po na{u moralnu–duhovnu zajednicu, glavnu opasnost? Da li opasnost po na{ narodno–crkveni opstanak, po na{u istoriju, zaista preti od samog islama i Turaka, ili od neke jo{ opasnije (i skrivene) sile koja zajednicu ugroàva podmuklo i dubqe (recimo: kao Veliki Inkvizitor)? Jer islam jeste protiv Hrista Bogo~oveka, ali ga – kako to, krajem 16. veka, pi{e u “Uspomenama jani~ara” na{ Konstantin Mihajlovi} iz Ostrovice, sa Kosova – po{tuje kao “proroka” i nema ni skrivenu èqu da protiv Hrista nastupi kao Antihrist. Muslimanima nije Antihrist ni na kraj pameti, te ga ni Otkrivewe Jovanovo ne 343

ISTORIJA

I VERA

o~ekuje s te strane, jer Antihrist je sluga Satanin, a muslimani se, jednako kao i pravoslavni, boje Satane, u svakom wegovom mogu}em obliku. A Zavet nas – jo{ od vremena isihasta, od kojih kult Zaveta, kao istorijske svesti, i poti~e – upozorava na Lukavog, na lukavstvo druge i dubqe opasnosti. Sveti Grigorije Palama, u~e}i o Nestvorenoj Energiji i Tavorskoj Svetlosti – kao i na{ sve{teni poeta vladika Wego{, iguman Stefan i Sveti Petar Cetiwski o Lu~i – razotkriva la` u zapadnoj metafizici, u metafizi~koj “teologiji” i “eklisiologiji” Varlaama. U wegovom metafizi~kom pojmu Boga. A pojam je tvorevina qudska, instrument jezika, projekt re~i, te je (metafizi~ko!) oboèwe pojma izraz satanske gordosti, budu}e najave “smrti Boga”. Pa da li smo mi – suvi{e zauzeti Islamom i Turcima! – potpuno izgubili iz vida jedinu pravu opasnost koja preti ne samo opstanku srpske nacije, zavetne zajednice, nego i hri{}anskoj veri uop{te, pa ~ak i veri muslimana? Setimo se: Zavet nije nastao u suo~ewu s pojavom Turaka, nego pre toga, u suo~ewu Pravoslavqa sa zapadnom metafizikom i wenom “teologijom”. Zavet je nastao u sporovima i borbi palamita protiv Varlaama, a Varlaam nije musliman niti Tur~in. Za borbu protiv Turaka mo`da bi nam bio dovoqan i sâm epski kult juna{tva, ali je od inkvizitorske prevare Varlaama na{u narodno–crkvenu zajednicu i na{ opstanak mogao da spasi samo isihasti~ki Zavet, samo istorijska svest zavetna. Tu }emo traìti odgovor na pitawe: kako to da je Karaxi} zavetne pesme sakupio od peva~a iz Krajine koja je, ~ak, i pod Turcima, bila bedem Pravoslavqa protiv “latinske” unijatske misije sa Jadrana, iz latinskog podru~ja. O tom lukvavstvu govori “Milo{ u Latinima”. U Beogradu, mart 2000. 344

Opstanak i `rtva

OPSTANAK I @RTVA Zar je, zaista, potrebno da ugroze sam opstanak nacije, pa da se tek tada setimo ko smo i {ta smo i da tek tada postavimo sebi pitawe o smislu na{eg postojawa i ìvqewa? Na zavetnu na{u istoriju i na kult Svetog Save i Svetog Kneza Lazara, sudbonosan po sam opstanak Srba, niko nam nije tako jasno i odlu~no ukazao kao jedan pisac koji je, predlaù}i uni{tewe srpskog suvereniteta i srpske istorije, pozvao Austrougarsku i Vatikan da nam obezvrede i uni{te Zavet i kult Svetog Save i Svetoga Kneza. Bio bi to duhovni genocid, uni{ten identitet, ubijawe du{e, kraj opstanka Srba. Tako bi imperijalno re{ewe sudbine ju`nih Slovena bilo kona~no: da se stave pod protektorat (ne Hrvata nego) nacionalne ideje Hrvata odanih Habzburzima, imperiji i Vatikanu! Re~ je o kwizi “Svjetski rat i ju`noslovensko pitawe”, Zagreb, NDH, 1943, izdawe Matice Hrvatske, prevod kwige koja je – u izdawu Dvorsko–univerzitetskog izd. kwiàrstva (K. K. Hof und Univ. Buchhandlung) – iza{la u Be~u, na nema~kom, pri kraju Prvog svetskog rata, dok se jo{ verovalo u nema~ku pobedu. Pisac je L. von Südland. Ta kwiga je i danas nenadma{en uxbenik srbofobije, a kao takva je sluìla i u Drugom svetskom ratu Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj, pa i za vreme Jugoslavije, jer je ve} g. 1929. izlazio prevod u nastavcima, u ~asopisu Matice Hrvatske, Zagreb. * Tekst prvobitno objavqen u: Pravoslavqe, 15. april 2000, str. 9.

345

ISTORIJA

I VERA

Ako imamo u vidu srbofobiju kao ideologiju Habzbur{ke imperije tokom Prvog svetskog rata, pa srbofobiju kao nacionalnu ideju usta{a u Drugom svetskom ratu, ova dana{wa imperijalna kampawa demoralizacije Srba predstavqa tre}i zapadni talas srbofobije. A mi se jo{ uvek mislimo ko smo i kakav je smisao na{eg opstanka. Drugim re~ima: mi, zavedeni politi~kim ideologijama na{ih “lidera”, jo{ uvek sumwamo u istovetnost nacionalne istorijske svesti, Zaveta (svetosavskog i kosovskog) i Pravoslavqa, sabornosti i crkvenosti Srba. A ta istovetnost je jedina baza na{eg opstanka. To je znao jo{ “Sidland”, kao {to to znaju i dana{wi mo}nici NATO–a. Prema tome, istorija Srba – a to }e re}i: neprekidno postojawe nacije u wenom identitetu, odolevaju}i vekovima, vremenu smrti! – ... ta istorija nacije ima svoju du{u i osnovu samo u istoriji Crkve. Zavet nas u~i da je na{a istorijska svest u crkvenosti, u sabornosti Srba i da je vera ìva samo kao istorijska svest! Zato ~uvar na{eg opstanka nije, niti je ikad bila armija ili dràva, nego samo Crkva, jer su i armija i dràva imale snagu i moral dok im je to davala Crkva. Od agresivnog “ekumenizma”, mondializma – koji nam se la`no predstavqa kao vera, ~ak i kao “hri{}anstvo” – ne moè nas odbraniti, niti se s wim suo~iti armija ili dràva, nego samo Crkva, zavetna, duhovna, zajednica Srba, ali i istoriografija i istoriosofija sluè}i istini Crkve, Zaveta i nacije. Ne nauka (univerziteti ili akademije), nego samo crkvenost kao `rtva! Jer ~ija pamet moè da se meri sa beskrajem i svemo}i Uma Samog Boga? Pa ipak, ni Sâm Bog nam ne pomaè, niti nas spasava Svojim Umom, nego @rtvom! I Sâm Bog @rtvom: `rtvuje Sina Svog, jer nam ne moè pomo}i Um koji nam je neshvativ! Pa ko se onda usu|uje da nam – mimo te @rtve, a i bez svoje spremnosti na `rtvu i hristolikosti – da nam kao spas nudi svoju pamet? Ni{tavan je qudski intelekt kad je u pitawu opstanak zajednice. To danas zna kona~no i metafizika Zapada, jer weno osnovno pitawe glasi danas “Za{to i ~emu uop{te i{ta postoji? Za{to Ne{to? Za{to Bi}e? Za{to ne pre Ni{ta?” U pi346

Opstanak i `rtva

tawu je opstanak, jer je u pitawu smisao opstanka, a on je nauci nedostupan! To je osnovno, sudbonosno pitawe i posledwa re~ metafizike, kaè Martin Hajdeger u svom “Uvodu u metafiziku”, 1935. i ponovo, 1958 godine. Istorija zajednice je weno trajawe snagom smisla – blagodati Smisla – a ne biolo{kom snagom, ili snagom nauke, mi{qewa i tehnike. Izvan toga blagodatnog ose}awa smisla nema ni li~nosti, ni istorijske svesti. Vera je to ose}awe. A ono je spremnost na `rtvu! Nikada nauka nije ~oveku otkrivala smisao niti verovala da ima mo} da otkrije smisao. Verovalo se da tu mo} ima metafizika. Danas je metafizi~ar do{ao sebi i zna da tu mo} metafizika nema. Ima je samo vera koju ~oveku, zajedno s ose}awem smisla, daje Bog, i to samo kao nagradu za ~ovekovu spremnost na `rtvu i pokajawe! A istorija je postojawe omogu}eno i vo|eno smislom, osmi{qeno postojawe zajednice. Pa ako je ono obja{wavano poreklom, to samo otud {to je ve} u poreklu (iskonu) dat i smisao. Omega i Alfa, jer “Ja sam Alfa i Omega” (Otkr. 1, 8). @ivimo u tzv. Svetu tehnike (to je naziv epohe Zapada, posle Novog veka i Moderne). Taj Svet tehnike nas gura i sme{ta u naviku, stawe u kojem ~oveku nije potrebna ni svest ni ose}awe. Kad ~ovek ili neko dru{tvo “ìvi u navikama”, onda se – ali samo u naviknutom ambijentu – pona{a znala~ki i savr{eno pravilno (“funkcionalno”, svrsishodno, korisno), a bez potrebe da to pona{awe (i samog sebe) kontroli{e sve{}u, ili da o tome svom pona{awu donosi nekakve svoje odluke: sve se odvija automatski, kako je to pripremila nauka, primewena u tehnici ìvqewa; ona, naime, dru{tvo i ~oveka ne vodi u neki progres (pogotovo ne u moralni), niti u istoriju i zajednicu, nego u svet navika! Tu nema ni istorijske svesti, ni svesti o tome {ta to ja zapravo ~inim. U navici se sve odvija automatski, to jest, nesvesnim (telesnim) znawem koje je sadràno u samoj navici. U tome zemaqskom “Raju” komotne navike i jest opasnost greha koji Crkva zna i naziva 347

ISTORIJA

I VERA

uninijem. I na{ Vladika Wego{ kaè: “Tako isto moja slaba du{a – Zanesena Tvorca ~udesima – Za granice voobraènija – U duboko padne uninije – Krilatoga li{ena me~tawa (ma{te) – Mra~ne joj se otvore propasti – Sa uàsom da je gladne pro`dru.” (Lu~a M. I, 307–313). To nam se de{ava kad utonemo u naviku: tada vi{e ne prime}ujemo ni lepotu, niti smo svesni ~oveka pored sebe. Tako ne prime}ujemo ni da nam preti propast, jer nas navika li{ava i brige za opstanak nacije! Vreme posta je vreme kad ~ovek, u Crkvi i u dru{tvu, mora da se otme tome uniniju navike, te da razmi{qa o samim osnovama i smislu svog ìvota. Ve} sama telesna strana posta – odlu~ivawe o ishrani, postupcima, re~ima, radu, lewosti, spavawu, naporima – budi u ~oveku svest, i to najpre svest ~oveka o wegovoj slobodi. A to zna~i: o mo}i odlu~ivawa koju mu je dao Bog, a koju – kao i samu veru i svako ose}awe i svest – navika i Svet tehnike ~ine suvi{nima! Moè tako pilot da iz aviona izbaci bombu koja uni{tava ~itav grad, a da se onda vrati ku}i, na “zasluèn odmor”, da kosilicom “neguje” travu u svom vrtu, o~ekuju}i da ga èna pozove na ve~erwi ~aj. Svet tehnike traì beslovesnog ~oveka. A post? Post je `rtva koja vra}a ~oveka sebi, zajednici i Bogu, te nam se ne moè dogoditi da postanemo svesni Zla i sebe tek kad nas Zlo iznenada napadne. @ivimo u vreme kad je sve u opasnosti, te je i qubav mogu}a samo kao strahovawe za sve one koje volimo, pa i za zajednicu u koju smo, silom Logosa – Boànskom silom sabrawa – sabrani i vezani. Na{a Qubav i na{a vera je u Strahovawu i Brizi. Ne u strahu i brizi za sebe, jer bi to bila sebi~nost, navika, beslovesnost, bezbo`no ose}awe, odbijawe `rtve, nego u brizi za zajednicu u koju smo sabrani blagodatnim ose}awem, razumevawem @rtve Hristove. U pitawu je opstanak naroda koji je pomesnoj Srpskoj Crkvi dat na brigu i strahovawe. U pitawu je narod po kojem, od vremena Svetog Save, ova pomesna Crkva i sâm svoj na348

Opstanak i `rtva

ziv – Srpska Pravoslavna Crkva – nosi kao Bogom dana teret, `rtvu i misiju. “Narod ovaj quto sagrije{i, Gospode, na~iniv{i sebi bogove–idole. Ali im, Gospode, oprosti grijeh: ako li ne}e{, izbri{i i mene iz Kwige Svoje u koju si me zapisao” (2. Mojs., Izlazak–Pasha 32, 31–32), jer nije vernik ni Hri{}anin (pogotovu ne sve{tenik) niko od nas ako ne govorimo istinu zajednici kojoj pripadamo, ako se ne ose}amo kao neodvojivi ~lanovi te zajednice, ako ne strahujemo za istoriju i spasewe te zajednice koliko i za same sebe! A razlozi za strahovawe su mnogo dubqi i stariji od onih koji nam se tek sada, posle NATO-agresije, pokazuju. Krivica reìma i politi~kih lidera je u tome {to ne èle da imenuju te dubqe i starije razloge strahovawa za na{ opstanak. A ne èle, jer su za{li u svet navike (ideolo{ke), pa ne strahuju ni za opstanak srpske nacije (nego za odre|eni reìm).. U Beogradu, april 2000.

349

ISTORIJA

I VERA

ZA[TO BOMBE NA VASKRS (1944. i 1999.)? Poznato je na~elo da su “qudska prava iznad suvereniteta” nacije ili neke dràvne zajednice, jer dràva, zaista, nema smisla ako ne sluì za{titi qudskih prava. Ali, pozivaju}i se na to na~elo, zapadne sile su, kr{e}i Povequ Ujediwenih nacija, u~inile sve da pravno obrazloè rat, jer je rat jedino sigurno sredstvo za razbijawe Jugoslavije, – ~lanice (~ak osniva~a) Ujediwenih nacija! Ali, “pravno” (ideolo{ki–pravno!) obrazloèwe za ratno razbijawe Jugoslavije bilo je potrebno da bi NATO–pakt, “u ime Ujediwenih nacija”, poveo rat, i to ne samo protiv (nesumwivo komunisti~kog) reìma u Srbiji, nego i protiv srpskog naroda, kome je Britanija (êr~ilova) 1944. godine nametnula taj reìm (poznata je êr~ilova tvrdwa da zna da je Srbima nametnut komunisti~ki reìm, ali da je jedino va`no da u tom reìmu ne}e ìveti Britanci!). Zapadne sile su tako prouzrokovale nasilna iselewa preko dva i po (mo`da i tri) miliona stanovnika koji su zauvek izgubili svoj zavi~aj i domove. U tome kr{ewu Poveqe – svoje Poveqe i svoje ~asti! – zapadne sile su morale imati razloge i pobude daleko ja~e i za wih zna~ajnije i od ~asti zapadnog ~oveka i od “qudskih prava”. Te razloge ne mogu danas ni oni da sakriju: razlozi su * Tekst prvobitno objavqen u: Pravoslavqe, 1. maj 2000, str. 9.

350

Za{to bombe na Vaskrs (1944. i 1999.)?

imperijalni. A imperija nije pravna dràva (koja sluì za{titi qudskih prava). Ona ne napada iz ~asnih razloga da bi odbranila prava stanovnika u zemqama koje napada. S druge strane, vlada Srbije – pozivaju}i se na interese i odbranu “nacionalnog” suvereniteta (koji se, naravno, brani ratom, ratnim stawem i ratnom politikom) – naziva “izdajicama” ili ograni~ava i kr{i prava onih svojih gra|ana koji su svesni poraènosti i bede srpskog naroda, i spremni da potpi{u kapitulaciju, kako je to, aprila 1941. razumno i ~asno, u ime jugoslovenske vojske, u~inio general Kalafatovi}, a na po{tovawe potpisanog primirja pozivao i pokojni general Milan Nedi}. To, me|utim, nije bila izdaja, nego jedini na~in da se spre~i uni{tavawe ìve sile srpskog naroda. Srpski narod je po drugi put u te{kom isku{ewu, ovaj put jo{ teèm, jer je stavqen u nemogu}u situaciju izbora izme|u gra|anskih prava i nacionalnog suvereniteta (pojma koji je, uz to, danas nejasniji nego {to je ikad bio). Borba za gra|anska prava (protiv onih koji nam, silom svoje vlasti ta prava uskra}uju) odvela bi nas u gra|anski rat koji bi bio suroviji i podmukliji od onog koji je izme|u Srba bio vo|en 1941–1945; bio bi to rat katastrofalan, “za sve ili ni{ta”, jer i sam predsednik (Srbije, pa Jugoslavije), vrhovni komandant oruànih snaga je izjavio: “Ili }e Srbija biti republika” (naravno, leva), “ili je ne}e biti”. S druge strane, Zapad nam ne priznaje suverenitet, a Rusija i Kina nisu spremne da nam u tome pomognu, te bi bezuslovna odbrana suvereniteta vodila isto tako katastrofi, pogotovo pod vrhovnom komandom vlasti koja tu odbranu naziva bezuslovnom, a pri tome je – uslovqava, i to svojom vla{}u. Lepo kaè narod: kako god se okrene{... ne vaqa. Briga za opstanak ovog naroda je zato jedino na{e prirodno ose}awe. (Sva druga, pogotovo “trijumfalna”, la` su onih koji ni sami u to ne veruju). Pri svemu tome vlast u Srbiji krije osnovnu istinu: da predstavqa kontinuitet tito-komunisti~kog, policijskog 351

ISTORIJA

I VERA

reìma koji je odlukom ovih istih dana{wih zapadnih sila – uspostavqen silom oru`ja Crvene armije, bez koje Broz nikad ne bi mogao uspostaviti svoju (policijsko–komunisti~ku) vlast, najpre u Srbiji, a onda, odatle, i u ~itavoj Jugoslaviji. Uloga “jani~ara” je, dakle, bila odlu~uju}a ba{ g. 1944, kad je samo Crvena armija bila u stawu da istera Nemce iz Srbije (samo iz Srbije, ne iz Hrvatske!) i da samo od we Tito dobije vlast nad razoruànom i zarobqenom Srbijom. “Jani~ari” su, dakle, bili Titovi generali, oficiri i UDB-a, te danas predsednik SR Jugoslavije (i vrhovni komandant) govori o “jani~arima” verovatno zato da olak{a savest SUBNOR-a i da tu nacionalnu sramotu (primawa vlasti iz ruku tu|e armije) prebaci s tito-komunista na drugu stranu. Za{to se }uti o toj bitnoj ~iwenici srpske novije istorije? A budu}i da ta ~iwenica te{ko optere}uje upravo vladu britanske Krune razumqivo je {to o tome }ute i na{i “monarhisti”, i “Krunski savet”, i klerikalni deo klira! Srpski kraqevski diplomata, u emigraciji, Branko Miqu{ napisao je (na francuskom, a izdao 1982. u Parizu, pa u Lozani, 1991) kwigu Revolucija u Jugoslaviji, 1941–1945)., dokumentovan prikaz izdaje koju su po~inili na{i saveznici prema srpskom narodu: po~ev od priznawa Titove revolucije (veleizdaje, protiv srpskog naroda u ratu li{enog dràve) pa bombardovawa Srbije i srpskih gradova... A sve zato da general Nedi} ne bi do~ekao kraj rata kao istinsko oslobo|ewe i obnovio pravnu dràvu. Sam Ruzvelt, predsednik SAD (Miqu{, str. 164–178) izjavquje da Srbi ne treba da ìve sa Hrvatima u istoj dràvi: “Kako posle tako uàsnih zlo~ina po~iwenih u Va{oj zemqi, moète jo{ da verujete da }ete i daqe mo}i da sa Hrvatima ìvite u istoj dràvi?... ponavqao je to – u razgovoru sa Petrom Drugim – i decembra 1941. i 13. marta 1943...” Ne slaù}i se sa upornim britanskim nastojawem da se – makar ~ijom silom – o~uva Jugoslavija, Ruzvelt izjavquje: “Smatram da o pitawu Jugoslavije mora da odlu~i pre svega 352

Za{to bombe na Vaskrs (1944. i 1999.)?

srpski narod. A {to se ti~e budu}nosti Hrvata, ona mi izgleda vrlo mra~na, jer, pridruìv{i se silama Osovine, izabrali su put suprotan Srbima” (Miqu{, str. 164). êr~il je, me|utim, koriste}i zauzetost Amerike ratom protiv Japana (mo}nijeg od Amerike koja jo{ nema atomsku bombu), ~inio (êr~il) sve... (ali {ta – sve?) “da spasi celovitu Jugoslaviju”?! Ne, nego da, na zahtev Vatikana (pape Pija XII, 1939–1958), izuzme Hrvatsku iz grupe odgovornih Hitlerovih saveznica, jer je samo hrvatska sekcija Papske crkve (!) aktivno sara|ivala u (~ak genocidnom) ratu na strani Hitlera, dok su svi ostali katoli~ki pokreti u Evropi (pa i u Sloveniji) bili antihitlerovski. To je, vide}emo, od presudnog zna~aja za ~itavu posleratnu politiku Rimske crkve (pa i za sam Drugi vatikanski koncil). S druge strane, samo je uz podr{ku – antiklerikalno katoli~kih! – evropskih pokreta otpora Britanija mogla ra~unati da u Mediteranu povrati imperijalne pozicije izgubqene ratom! Vlada britanske Krune je pristala na taj sporazum sa Vatikanom o Hrvatskoj. Ali, izuzeti Hrvate (koji bi ina~e bili neizle~iva rana i sramota Vatikana i pape Pija XII), bilo bi mogu}e samo pod uslovom da Srbi budu iskqu~eni iz ~lanstva u zapadnom savezu slobodnih demokratskih nacija, da im bude oduzeto pravo na sklapawe mira sa nema~kim saveznicima (pa i sa Hrvatskom i Albanijom), a da u zapadnom savezu `rtava Hitlerove agresije Srbe zameni Tito, spreman da za spas hrvatske dràvnosti i istorije ponudi Jugoslaviju kao glavnu strate{ku bazu Hladnog rata Zapada protiv SSSR–a (pa i Rusije)! No, da se sve to postigne, trebalo je, {ta vi{e, da zapadni saveznici povedu ~ak i rat protiv Srba. U Beogradu, maja 2000.

353

ISTORIJA

I VERA

PRED HA[KIM SUDOM – BO@E PRAVDE! Padom Berlinskog zida, novembra 1989. zavr{en je period Hladnog rata i zapo~ela je nova epoha, u kojoj su ne samo mali, nego ~ak i ve}i narodi (i poneki veliki) izloèni pritisku jedne jedine preostale planetarne sile i nemaju nikakve mo}i da odbrane svoj dràvni suverenitet. Ako je taj suverenitet pre Pada Berlinskog zida (tj. pre ujediwewa Nema~ke i propasti komunizma) bilo mogu}e uni{titi samo ratom, tj. vojnim pohodom kao, u doba Hladnog rata, pohodom Crvene armije na Ma|arsku, pa na êhoslova~ku, 1956. i 1968. godine, sada je taj pohod nepotreban. Jedna jedina preostala sila, u prvom redu finansijska i ekonomska, pa medijska (kao apsolutni gospodar svetske {tampe, televizije itd. i svakog saobra}aja), u stawu je ne samo da ograni~i nego i potpuno uni{ti suverenitet bilo koje nacije: videli smo i znamo kako! Uni{tewe dràvnog suvereniteta je i uni{tewe svake mogu}e stabilnosti u dru{tvu te dràve: u prvom redu pravne, pa onda ekonomske, dru{tvene, moralne, porodi~ne i svake druge. To je uni{tavawe civilizacije jednog naroda, samog wegovog opstanka. To je poseban, lagan genocid koji se moè zaustaviti samo obnovom stabilnosti dràve koja {titi * Tekst prvobitno objavqen u: Pravoslavqe, 15. mart 1996, str. 9.

354

Pred Ha{kim sudom – Boè, pravde!

institucije toga dru{tva! Ne zavaravajmo se: Hristova Crkva spasava ~ovekovu li~nost jasnim odnosom vere prema zakonu, Crkve prema dràvi (suverenoj pravnoj dràvi)! Ako porodici nije dopu{teno da sebi podigne siguran dom (uto~i{te), pa ma to bio i {ator, porodica ne moè opstati; pa tako ni nacija kojoj ne dopu{taju stabilnu suverenu dràvu! Pa ako je vojni pohod i rat bio dosad, u ~itavoj istoriji, jedini na~in uni{tavawa suvereniteta (tako i stabilnosti) jedne dràve, onda se ovaj jedinstveni nastup Evrounije, Amerike, Ujediwenih nacija i NATO pakta protiv suvereniteta nacionalne dràve, (zapo~et posle Pada Berlinskog zida i raspada komunizma), moè nazvati Tre}im svetskim ratom, i to posebnim oblikom koji je rat kona~no stekao u ovoj, Novoj epohi. Mi ìvimo u vreme Tre}eg svetskog rata, koji je kao i prva dva, po~eo napadom na Srbe! Prvi po~eo, Drugi se razbuktao u svetski, a Tre}i je, (novom ideologijom, srbofobijom!) usredsredio ~itavu agresiju sveta na Srbe: “Pomoz, Boè, jadnijem Srbima – I ovo je neko znamenije!” (kaè pesnik vladika u “Gorskom vijencu”). Ako vode}a sila sveta (i jedina, bez suparnika!) udara na sam princip dràve kao nacionalnog suvereniteta, onda je to udar na samu harmoniju izme|u vere i zakona (Novog i Starog Zaveta), Crkve i (naravno, stabilne, pravne nacionalne) dràve. Uostalom, i sam Tojnbi, najistaknutiji istori~ar Zapada u 20. veku, otvoreno kaè da Zapad vi{e nije hri{}anska civilizacija! On je zbog toga, (kao i mi, kao i Dostojevski itd. pa kao i na{ vladika Nikolaj) zabrinut za opstanak zapadne civilizacije i ~oveka u woj! Tojnbi ocewuje svetsku (nadnacionalnu) dràvu kao znak kona~nog odumirawa jedne civilizacije! Mo`da je ba{ usled toga svog samrtnog straha od nestajawa zapadna civilizacija spremna za ovakav teror, ovakav medijski op{ti rat protiv istine, ovakvo licemerstvo. 355

ISTORIJA

Zlo~ini moraju biti ka`weni

I VERA

U Boì}noj deklaraciji “Odbora za za{titu prava od Ha{kog suda” (na Badwi dan 1996. godine) kaè se: “Formirawe Me|unarodnog suda ad hoc” – tj. ne principijelno i univerzalno, nego samo “za ovu priliku”, tj. protiv dràvnog suvereniteta Srba! ...Formirawe toga suda koji }e suditi licima odgovornim za kr{ewe Me|unarodnog humanitarnog prava na teritoriji biv{e Jugoslavije, srpski narod je primio kao teàk udarac ne samo srpskom narodu, nego celokupnom pravnom sistemu Ujediwenih nacija i kao degradaciju funkcije sudstva na kojoj (funkciji) treba da po~iva ~itava savremena civilizacija!” Jer OUN (Organizaciju Ujediwenih nacija) su stvorile suverene nacionalne dràve, kao organizaciju suverenih nacionalnih pravnih dràva. U najuèm krugu osniva~a bila je (tada jo{) Kraqevina Jugoslavija, kao jedna od najistaknutijih ~lanica Antifa{isti~kog ratnog saveza nacija protiv hitlerizma (nacizma). I daqe se kaè u Boì}noj deklaraciji na{eg “Odbora za za{titu prava od Ha{kog suda”: “Zlo~ini moraju biti ka`weni. I to svi i svuda, pa otud i zlo~ini po~iweni u toku gra|anskog rata 1991–1995. u Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini... Ali to ka`wavawe poverava Me|unarodno pravo nacionalnim sudovima (suverenih dràva), te su oni, tj. te dràve, obavezni da zlo~ine i kazne!” Ali kako istraìti i kazniti zlo~ine ako OUN, pod pritiskom Amerike i NATO pakta, apsolutne i jedine sile na planeti, negira suverenitet nacije i dràve koja je pozvana ( i mora da bude ba{ ona pozvana) da istraì i kazni zlo~ine svojih dràvqana? Kako kazniti ako to spre~ava sama OUN pona{aju}i se kao obi~an instrument Amerike (i wene savezni~ke Evrounije) u Tre}em svetskom ratu koji se, za sada, vodi protiv srpskog naroda: svim sredstvima, a najvi{e medijskim ratom, dirigovanim svetskim sistemom dezinformacija i kleveta? Kako kad je OUN prihvatila stav jedne zara}ene 356

Pred Ha{kim sudom – Boè, pravde!

strane, Hrvatske, wen antisrpski stav kao svoj stav, stav Ujediwenih nacija!? A da bi ka`wavawe zlo~ina zna~ilo ne samo civilizacijsku pobedu i pobedu morala, nu`no je da ka`wavawe zlo~ina bude povereno naciji (nacionalnoj suverenoj dràvi) u kojoj je zlo~in po~iwen ili ~iji je ~lan (dràvqanin) dokazani zlo~in po~inio! To bi bila potvrda na~ela Ujediwenih nacija kao i izraz poverewa i po{tovawa prema naciji i dràvi ~lanici Ujediwenih nacija. To je i jedini na~in da snaga i ugled Organizacije Ujediwenih nacija oja~aju i unesu smirenost u samu du{u savremene civilizacije. Pitawe je, dakle, ne da li Amerikanci, Evropa i Srbi èle ka`wavawe ratnih zlo~ina, nego da li èle, moralnu obnovu i ja~awe Organizacije Ujediwenih nacija, kao organizacije mira i pravde, ili }e, naprotiv, Ujediwene nacije biti obi~an organ mo}i jedne sile. Potkupqivawe i ucena Nama ve} dobro poznati ameri~ki politi~ar u Savetu bezbednosti dobacio je Jasu{i Aka{iju (kad je on zatraìo proveru informacija i istinu o zlo~inima u Sarajevu): “Zna li on ko wega pla}a?”. Jer – Tre}i svetski rat je ekonomski i se potkupqivawem ili ucenom do propasti! Prvo potkupqivawem i ucenom – novinara, reportera, intelektualaca (~ak istori~ara), pa onda i politi~ara i dràvnika – pa sankcijama koje sluè razarawu morala zajednice (duhovne zajednice) iz koje wen ~lan crpe snagu i podstrek za svoj moralni ~in! Jer moral je ose}awe du`nosti koje je (ose}awe) povezano ujedno s ose}awem pripadnosti duhovnoj (a ne materijalnoj ili interesnoj, telesnoj, ideolo{koj, jezi~koj itd.) zajednici. Moral hri{}anina poti~e iz wegovog ose}awa da je crkven. Moral Srbina iz ose}awa Zaveta (Svetosavskog). 357

ISTORIJA

I VERA

Tako i moral svakog ~oveka u svetu: iz ose}awa pripadnosti wegovoj duhovnoj zajednici – ako ta zajednica nije uni{tena, ako je duhovna. A sankcije, kao strate{ka taktika Tre}eg svetskog rata (sada protiv Srba) imaju za ciq upravo to uni{tewe duhovne zajednice, jedinog mogu}eg oslonca i izvora morala kojim ~ovek podràva, ako treba i uz li~ne `rtve, vlast zakona o pravima gra|ana i qudi. Vera i Zavet Srba, sama ìva du{a srpske nacije, bili su tokom istorije stalno (i smrtno) ugroàvani uzastopnom agresijom: najpre papizma (kao ideologije religijskog etatizma, papskog teokratskog apsolutizma), zatim islamizacije i tur~ewa, pa unija}ewa (uz pomo} Habzbur{ke monarhije), pa prosvetiteqskog jugoslovenstva (koje nastupa bri{u}i sve razlike izme|u vera, kao neva`ne, podcewuju}i i samu bogo~ove~ansku prirodu Hristove Li~nosti, pa onda i li~nosti ~oveka), pa tito-komunisti~ke ateizacije Srba i, najzad, savremenom agresijom mondalizma, koji, kao Antihrist pod maskom Hrista, nastupa pod maskom “ekumenizma”: da uni{ti zavetnu zajednicu Srba, jedini oslonac morala koji je neophodan stabilnoj pravnoj dràvi Srba. Zabrinuti zbog pojave mondializma, opasnijeg od tur~ewa, pravoslavni qudi srpskog naroda (pedesetak javnih kulturnih radnika i radnica) okupili su se na Badwi dan (ove 1996. godine) i formirali Inicijativni Odbor za za{titu prava od Ha{kog suda, a zapravo da pozove Srbe u pokret (svenarodni) za odbranu suverenosti srpskog naroda i wegove (pravne, stabilne) dràve. Tom prilikom je sro~ena i Boì}na deklaracija, upu}ena urbi et orbi za za{titu pravnih osnova savremene civilizacije. I moralnih osnova! U ponedeqak, 22. januara 1996. godine, peto~lana delegacija tog Odbora je primqena od strane Wegove Svetosti patrijarha Pavla, svesrpskog Vladike, te zatraìla (i dobila) blagoslov za delovawe i plemenite namere Odbora i Pokreta. 358

Pred Ha{kim sudom – Boè, pravde!

Niko nije smeo U subotu, 3. februara 1996. godine, odràna je u Domu sindikata u Beogradu, od 10 do 13 ~asova, pred velikim skupom u velikoj dvorani i prva javna sednica toga Odbora. Pro~itana je Boì}na deklaracija (koju nije hteo ili nije smeo da objavi ni jedan list ili TV stanica). Profesor Pravnog fakulteta dr Smiqa Avramov iznela je sve odredbe kojima tzv. “Ha{ki sud” udara na same osnove prava i Ujediwenih nacija. Govorilo je ukupno 27 uglednih pravoslavnih Srba, kwièvnika, profesora i akademika iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, pa i iz Makedonije i Slovenije. Ali, najzna~ajnije je bilo obave{tewe koje je pred skupom, na toj javnoj sednici Odbora izneo Gojko \ogo: Predsednik Republike Srpske, dr Radovan Karaxi}, nije obe}ao (kako je to pisala “Politika”) saradwu sa “Ha{kim sudom”, sa tom nelegitimnom, protivpravnom i anticivilizacijskom institucijom, nego je samo pozvao “Ha{ki sud”, kao i sve li~nosti i ustanove da Republici Srpskoj podnesu dokaze i prijave o zlo~inima, jer i sama Republika Srpska i wen narod èle da, potvr|uju}i suverenost, dostojanstvo i pravne tradicije srpskog naroda (od Korm~ije Svetog Save i Zakonika cara Du{ana iz godine 1349. do danas)... èle da sude za zlo~ine koji su po~iweni na tlu pod vla{}u Republike Srpske. A {to se ti~e poverewa u na{e zapadne saveznike, prirodno je {to nemamo to poverewe! Nemamo ga od vremena kad je Crvena armija, u sporazumu sa zapadnim saveznicima (godine 1944.), zauzela Srbiju (samo Srbiju!) i dovela na vlast titokomuniste koji, bez te odluke zapadnih saveznika i bez intervencije Crvene armije, ne bi nikad imali {anse da do|u na vlast i da revolucijom sru{e same osnove pravnog poretka i da zamra~e pravnu tradiciju srpskog naroda. To je vreme koje je po~elo su|ewem generalu Draì Mihajlovi}u. Ko nam garantuje i ~ime dokazuju da ista sramna 359

ISTORIJA

I VERA

farsa ne}e biti izvedena i sada? Rat protiv Srba, kao i sankcije, otpo~eli su onog trenutka kad je svetska politi~ka javnost prihvatila usta{ki stav protiv Srba, kao osnovu savremene srbofobije!

OBNOVA SVETOSAVSKOG ZAVETA

360

361

[ta je to Svetosavski zavet?

[TA JE TO SVETOSAVSKI ZAVET? Matej Arsenijevi}: Pomaè Bog, g. Vidovi}u. Srpska pravoslavna javnost zna da se Vi ve} decenijama bavite bogoslovskim i istoriosofskim promi{qawem Svetosavskog odnosno Kosovskog Zaveta, o ~emu svedo~i veliki broj Va{ih studija i eseja napisan na tu temu. Zato smo vas i pozvali da eparhijanima Arhiepiskopije Beogradsko-Karlova~kje ukratko objasnite – {ta je to u stvari Svetosavski Zavet? @arko Vidovi}: Svetosavski Zavet je Boìji poziv Srbima da u|u u zajednicu hri{}ansku – Crkvu i da u woj prona|u sebe, umesto u dotadawoj paganskoj obi~ajnoj zajednici. Svetosavski Zavet je zajednica kr{tenih Srba sa Vaskrslim Hristom u Srpskoj autokefalnoj Crkvi. To je, dakle, Zavet primawa Kr{tewa i apostolskog, crkvenog ìvota, Zavet koji je bio usmeren protiv predsvetosavskog paganstva, koje je, u izvesnom smislu, na àlost, i dan-danas ìvo me|u Srbima. Svetosavski Zavet je, po su{tini, isto {to i Stari i Novi Zavet, ali ovde od Boga dat naro~ito za Srbe, ba{ kao {to i svaki kr{teni narod ima svoj, od Boga mu darovani, Zavet. Zavet je – ìvi Savez sa Bogom. U Starom Zavetu Jevreji su prvi istorijski narod koji je narodnu zajednicu shvatao kao svoju zajednicu sa Bogom, ve-

362

* Razgovor prvobitno objavqen u: Crkveni ìvot, VDS ABK, br. 1 2001.

363

ISTORIJA

I VERA

ruju}i da ta zajednica druga~ije i ne moè da se odrì u istoriji. Svaka druga zajednica – van saveza-zaveta sa Bogom – kako se pokazalo a i dan–danas se pokazuje! – jeste neostvariva utopija u koju se qudi na kraju veoma razo~araju, a koja se, po pravilu, pokazuje kao takva posle velikih nada, velikih demonstracija, velikih mitinga (setimo se Gazimestana 1989.) ili posle velikih istorijskih doga|aja, recimo, pobedni~kog Balkanskog ili Drugog svetskog rata. Dakle, Svetosavski Zavet je zajednica kr{tenih Srba sa Vaskrslim Hristom, a to je Crkva. Po{to glava te zajednice moè da bude samo Hristos, Nebeski Car, ta se zajednica zove i Nebeski narod. Podanstvo, kao i presto te zajednice (liturgijske) je samo u Nebu du{e ~ovekove. U proteklih 12 godina “nacionalne” politike, da ne kaèm politi~ke histerije, vrlo ~esto su se na{i najistaknutiji intelektualci i politi~ari ismevali sa pojmom Nebeskog naroda. A Nebeski narod je, u stvari, Crkva Srba. Naravno, ta Crkva ne ìvi na ulici. Ona ìvi u duhu, u prazniku crkvene Liturgije, u pravoslavnoj Evharistiji. Me|utim, tim intelektualcima i politi~arima pojam “izabranog naroda” poznat je samo iz nema~ke metafizike, od Hegela, gde se smatra da je dràva projava Boànstva, a da je pripadnost toj dràvi ravna filosofiji “koja je iznad vere”, jer je “nadìvela i nadma{ila veru”. Me|utim, srpska nacija je izvorno (zavetno!) potpuno druge vrste i uop{te nema tog metafizi~kog, zapadnog u sebi, jer su Srbi Svetim Savom pozvani da postanu moralna crkvena nacija (koja nije dràvna, ni politi~ka, ni ratna!). Ho}u da kaèm da se nacija u ~ijoj osnovi je Svetosavski Zavet i koja je stvorena od strane autokefalne Crkve bitno razlikuje od svih zapadnih nacija koje je stvarala svetovna dràva (svojom vojskom, silom, zakonom, prinudom). Srpsku naciju su integrisali u jednu celinu srpski manastiri, ujediweni srpskom Patrijar{ijom, u vreme kada je Srpski narod bio rasut u tri razli~ita carstva – dva rimokatoli~ka (au364

[ta je to Svetosavski zavet?

strijsko – panonsko i venecijansko – latinsko) i tre}e – islamsko (otomanska imperija). I mada razbijen u tri carstva, Srpski narod je tada bio duhovno jedinstveniji nego {to }e ikad kasnije biti, a pogotovu nego {to je to danas.Tako jedinstvenim na~inila ga je Crkva. Kako je to bilo mogu}e, to je, sa jedne strane, tajna Boìjega Promisla o Srbima, a sa druge, mi to danas vi{e ne shvatamo, {to zbog nepoznavawa na{e crkveno-narodne istorije, {to zbog potcewivawa istorije Srpske Pravoslavne Crkve koja je sama sr` na{e nacionalne istorije.

M. A.: êsto ste govorili o dràvo~uvarnoj i narodo~uvarnoj ulozi Pe}ke Patrijar{ije u srpskoj istoriji... @. V: Pe}ka Patrijar{ija je ikona-ìà zajednice srpskih manastira. U to vreme manastiri su igrali odlu~uju}u duhovno-istorijsku ulogu u crkveno-narodnom ìvotu, jer su bili svetiwe svakog uèg zavi~aja. Narod je i{ao u manastire, okupqao se oko manastira, a monasi su imali vode}u ulogu u ìvotu Srpskog naroda, jer su bili na{a istinska narodna elita. To su bili Hri{}ani spremni na svedo~ewe i `rtvu. Najistaknutiji lik monaha u na{oj kwièvnosti je Iguman Stefan iz “Gorskog vijenca”, koji je kao lik mnogo ja~i od lika Vladike. Uostalom, i taj isti Vladika je potekao iz manastira, prethodno je morao da postane monah da bi tek kao arhimandrit iz Cetiwskog manastira oti{ao u vladike. Za{to? Zato {to je vladika – episkop, tj. onaj koji u o~inskoj brizi i qubavi nadzirava i rukovodi verskim ìvotom u parohijama svoje eparhije. Dakle, to je, kroz na{u istoriju, bio taj mona{ki stil ~uvawa i izgradwe Crkve. To nije nimalo slu~ajno, jer Crkva je liturgijska zajednica, a sama Liturgija po~iwe mona{kim ose}awem svakog vernika – opredeqewem za Carstvo Boìje. Svaki vernik pristupa Svetoj Liturgiji sa punom sve{}u o svojoj gre{nosti, sa punom sve{}u da je ptwc™V {to zna~i ne samo siroma{an, ve} jo{ vi{e – li{en Duha Svetog, i da – po365

ISTORIJA

I VERA

put monaha – tuguje za Duhom Svetim. Svestan svoje gre{nosti i otvoren za pokajawe, on se bori protiv svojih strasti kroz poslu{nost, post i uzdràwe; on se odri~e sujete, gordosti, èqe za vladawem, isticawem. I tako, svaki vernik pristupa Liturgiji mona{ki. U tom mona{kom ulasku u Liturgiju, on svoju ogrehovqenu, i samozadovoqnu i samodovoqnu individuu `rtvuje na oltar Liturgije, kako se kaè u Lu~i mikrokozma (u prvom pevawu). On kroz post, molitvu, poslu{awe prinosi sebe na `rtvu, na oltar nebeski, na oltar Svetoga. O~i{}en podvi`ni~kim trudom od strasti, on se otvara za blagodat Boìju – da kroz sabor Liturgije bude uzdignut iz prizemqa prirodne individue (osobe) u dostojanstvo li~nosti, a to zna~i u autenti~an lik Boìji. Tu se projavquje tajna qudske li~nosti – sveta tajna koja se javqa kao dar blagodati Boìje posle ~ovekovog pokajawa, molitve, poslu{awa i smirewa, spremnosti na `rtvu. Takva se li~nost javqa u umetnosti, u qubavi, u uzvi{enim trenucima istorije i, iznad svega, u Liturgiji. Li~nost je liturgijski fenomen, dar Boìji za trud ~ove~iji. Liturgija je duhovna drama postepenog javqawa bogolike li~nosti ~ovekove, i onda, u me|uvremenu, izme|u dve Liturgije, ìvo je, kao nostalgija, na{e se}awe na to javqawe i na{a ~e`wa za ponovnim javqawem li~nosti. Zato i kaèm da su monasi bili na{a crkveno–narodna elita, jer samo istinske oblagoda}ene li~nosti mogu biti elita, koja moè da vodi narod kroz istoriju: uzorno, li~nim primerom, a ne moralisti~kim “popovawem”. Uzimam tu re~, jer je uobi~ajena kod nas danas. Dakle ne filosofirawem, nego `rtvom uzornog ìvqewa. Monasi su svojim svetim ìvotom u Hristu izgradili srpsku naciju u vreme kada Srbi nisu imali svoju dràvu, ve} su bili tragi~no rasuti po tu|im carstvima, koja su tu|im verama (rimokatolicizmu, sa jedne, i islamu, sa druge strane) davala podstrek {to za unija}ewe, {to za islamizaciju Srba. U toj situaciji je Srpska Pravoslavna Crkva gradila Srpski na366

[ta je to Svetosavski zavet?

rod kao pravoslavnu naciju i pokazalo se da je Crkva ja~a od svakog zemaqskog carstva.

M. A.: Mnogo puta ste govorili da u Svetosavski Zavet ulazi i na{ epski duh, ali da se to epsko u na{em Svetosavskom Zavetu preobraàva u liturgijsko i da je taj liturgijski element Zaveta prete`niji i da, u stvari, predstavqa na{ pravi duhovno-istorijski identitet... @. V: Gorski vijenac je jedno neverovatno delo u kojem se lepo vidi kako Vladika i Iguman duhovno vode, nadahwuju, polako preobraàvaju i usmeravaju te junake ka Crkvi, da junaci postanu crkveni qudi. Wihovo juna{tvo ima smisla samo kroz Crkvu, a onog momenta kad ono prestane da bude crkveno, ono se vrlo lako preobra}a u uàs, u sramo}ewe Srpskog naroda, u epsko koje je pagansko, pa ~ak i satansko. Jer, pogledajte, epsko je kult juna{tva, ali to juna{tvo mora da ima hri{}anski smisao. Epsko juna{tvo je vrlo ~esto puka sujeta: “Ja pa Ja”, ko je boqi junak i tako daqe. U Lu~i mikrokozma u 4. pevawu postoji mesto gde Satana obja{wava svoje razloge {to odbija da se pokori Bogu, da se pokaje: to je za wega ponièwa! Bez sumwe je stra{no juna{tvo tada pokazao Satana, ali Wego{ nije rekao da je to juna{tvo – vrlina, nego da je to juna{tvo, budu}i li{eno smisla, postalo oru`je zla. Slu{ajte, za vreme Drugog svetskog rata usta{e su, verovali ili ne, bili veliki junaci: oni su hrabro ginuli za svoju hrvatsku ideju koja nije mogla da zamisli postojawe Srba. I kad biste usta{u pitali: da li bi ti voleo da ìvi{, a da preìvi i sto Srba, ili, pak, da umre{ a i wih da pobije{; on bi odgovorio: ja bih da wih pobijem pa da umrem. Usta{e su bile spremne da daju ìvot za svoju satansku ideju. Epski duh apsolutno nije dovoqan da ~ovek bude li~nost. Epski junak bez Hrista je u rukama zla i on tada nema svoju li~nost. On je, {tavi{e, oru|e anti–li~nosnosti. Ili367

ISTORIJA

I VERA

jada – ep nad epovima – po~iwe gnevom Ahilovim. Ahil se razgnevio {to mu je Agamemnon uzeo robiwu Briseidu koja je pripadala wemu, a ne Agamemnonu. I taj wegov gnev ko{tao je Ahajce u opsadi Troje ìvota najboqih junaka gr~kih, pa i pobratima Ahilovog, Patrokla. I tako je bilo sve dok se Ahil nije saàlio na Hektorovog oca Prijama koji je do{ao da ga moli da dobije telo ubijenog sina. I kad se Ahil zaplakao, kada se saàlio, on se iz epskog (paganskog) junaka uzdigao u bogolikost, u li~nost. U kultu juna{tva junaci su sujetni i to je su{tina epskog: gordost, to jest bezizlaz i zato epsko mora da bude oplemeweno sve{}u ~oveka o svom grehu koji izvire iz te gordosti (u kojoj wemu, wegovoj individui ni Bog nije ravan!).

M. A.: Odnosno, junak treba da ide ka pokajawu, ka smirewu. K pokajawu koje, onda, ~oveka uzvodi iz kulta juna{tva u kult ~ojstva, odnosno Bogo~ove{tva? @. V: Ta~no, tako. Preko samospoznaje individue, preko tog tragedijskog elementa ose}awa svoje krivice ili greha, ~ovek ulazi u liturgijsko zbivawe i kre}e se ka li~nosti sposobne da zaboravi sebe (samoistovetnost svog bi}a, tj. individuu) i da se poistoveti i saose}a sa drugim. Zato je tek Liturgija puna i prava istina o ~oveku kao li~nosti, kojom se on uzdiè iznad svoje individue, iznad svoje samoistovetnosti i teì u qubavi da se poistoveti sa bra}om. Tek je Liturgija pravo zbivawe ~ovekovog prelaza iz individue u li~nost, iz sebi~nosti i sujete jednog politi~ara, nadmenog intelektualca, biznismena ili silexije u li~nost,u jednog istinskog hri{}anskog patriotu koji nikome ne name}e svoj patriotizam i ne napla}uje svoje `rtve.

M. A.: Da li biste, u ovom kontekstu, bili qubazni da nam kaète o krotosti i o sili koja se nalazi u smirewu, i da tu jo{ jedanput spomenete i Sv. Vuka{ina Jasenova~kog kao primer smirenoga i liturgijskoga Hri{}anina koji je svojim mu~eni{tvom daleko nadrastao epski duh? 368

[ta je to Svetosavski zavet?

@. V: Svi su bili zadivqeni smirewem Vuka{inovim pred licem smrti i ta~no je pokojni doktor Nedo Zec rekao da je Vuka{in tom smireno{}u (“Samo ti radi dijete svoj posao”) pobedio usta{u–koqa~a. Usta{a je – suo~iv{i se sa nadsvetovnim mirom Vuka{inovim (dok mu je sekao u{i, kopao o~i i ~upao jezik), a to je bio mir Liturgije – odjednom postao svestan Zla kojem sluì, a po{to nije mogao da to ispovedi i da se za wega pokaje, on je bacio no`, pobegao i poludeo. Da je on imao kom sve{teniku da se ispovedi... ali tamo su bili fratri koji su zajedno sa wim u~estvovali u zlo~inima nad pravoslavnim Srbima... (Neki drugi put }u ispri~ati kako smo sve to saznali mi, logora{i, u Jasenovacu, ve} odvojeni za Nema~ku).

M. A.: Vuka{inovo smirewe je zaista sli~no Hristovom smirewu... @. V: Bog je najve}a sila i Wemu nije potreban nikakav napor da pokaè tu silu, pa tako i Bogom nadahnuti ~ovek pokazuje tu Boànsku silu smirenosti – bez napora! Stari Grci su ve} znali da postoji boànska sila koja se pokazuje mirno i bez napora. Oni imaju metope, a to su u kvadrat urezani reqefi na wihovim hramovima; i na jednom od tih reqefa prikazan je xin Atlas kako drì nebo uz stra{an napor, a bogiwa Atina pridràva nebo – malim prstom. To je bila predstava Grka o boànskoj sili koja dejstvuje bez napora. I zaista su stari Grci bili spremni da prihvate Hrista, jer su ve} imali predstavu o Bogu Nepoznatom, o Bogu o Kome um qudski ne moè ni{ta da zna, ve} Koji moè da se pozna detiwe, ~edno: ose}awem koje je iznad uma (i umnog napora)... M. A.: Dakle, Sv. Vuka{in je na tri prsta zakrsta svoga hristolikog smirewa drào ~itavo Nebo, boànskom silom, bez napora... @. V: I nebo i zemqu srpsku. îtavu. Sve. 369

ISTORIJA

I VERA

M. A.: Govorimo o liturgijskoj su{tini srpskog duhovno-istorijskog bi}a. Mislim da ovde ne moèmo a da ne kaèmo koju re~ o Sv. \akonu Avakumu Beogradskom i wegovom podvigu i smirewu i svedo~ewu Svetosavskog Zaveta? @. V: Mitropolit Amfilohije Radovi} je odavno sastavio, sa vladikom Danilom Krsti}em, veronau~nu kwigu “Nema lep{e vere od hri{}anske”, navode}i re~i pesme koju je |akon Avakum pevao pred mu~eni{tvo u Beogradu 1814. godine. I Sv. Vuka{in i Sv. |akon Avakum su autenti~ni predstavnici ba{ onih Srba koji nikada nisu imali svoju dràvu. To su bosanski Srbi koji u to vreme nisu imali dràvnu svest o tome da im je potrebno vr{ewe zemaqske vlasti, ali nisu bili bezdomni u istoriji, jer su imali svoju Crkvu. Prekodrinski Srbi uvek bili kirilo-metodijevski i svetosavski pravoslavni. Ima divnih svedo~anstava o wima. Oni se nikada nisu di~ili juna{tvom po sebi. Oni se nisu digli na ustanak u Drugom svetskom ratu da bi se, {to bi rekao mu~eni |eneral Milan Nedi}, me{ali u borbu xinova, ve} da bi branili zbegove i sela naroda osu|enog na etni~ko ~i{}ewe, na genocid, na istrebqewe. Dakle u Hristovoj Bosni nije bio ustanak za neke klasne ciqeve. U, prili~no ispolitizovanoj, Srbiji titokomunisti su organizovali klasni, ideolo{ki ustanak, brat na brata za jedan novi, bezbo`ni poredak. I ta “narodnooslobodila~ka borba” je bila prava nacionalna izdaja, izdaja srpske istorije u vremenu kada je narod bio li{en svoje dràve i pod okupacijom. Bosanski Srbi su se latili oru`ja da bi branili decu, ène, starce, sela, ku}u, stoku i ètvu, da bi odbranili svoj opstanak, da bi sa~uvali zajednicu u istoriji, jer ciq istorije nije “progres” nego sa~uvati zavetnu zajednicu naroda ìvu i zdravu, da ona, o~uvana u Pravoslavqu, sa~eka Drugi dolazak Hristov. To je ciq istorije, a ne progres! Posle Hrista, gordi qudi ho}e “progres” kao nekakvo napredovawe qudske prirode kroz istoriju qudskim snagama, dok ~ovek ne postane “ravan Bogu”. To su metafizi~ke utopije. 370

[ta je to Svetosavski zavet?

Zavetni Srbi u Bosni su se oduvek branili: u tom ciqu. \akon Avakum dolazi iz te sredine, on pre svega zna veru pravoslavnu. ]opi} zna te bosanske Srbe ustanike, a ]osi} ne}e da ih zna.

M. A.: \akon Avakum kaè – “nema lep{e vere od hri{}anske”, a ne “nema lep{e dràve od hri{}anske”... @. V: Vera pravoslavna, pre svega i iznad svega. Kad Srbin ima tu veru, on }e onda biti u stawu da stvara i pravnu dràvu i da stvara vojsku... Vera je prvo, a sve ostalo je – drugostepeno. I danas, kada pred Evropom branimo Srpski narod, mi ne iznosimo najva`niji argument u odbranu Hristovih Srba: da mi nismo nacija koju je stvarala dràva i nasiqe. Mi smo nacija koju je stvarao Hristos, koju je stvarala Crkva i Sveti. Prema tome, mi nismo nacija koja sawa o nasiqu zbog koga ste se vi, kaèmo mi zapadwacima, na Zapadu odrekli svoje nacije, jer ste uvideli da je va{a sekularna nacija nespojiva sa demokratijom, pa traìte zbog toga da nam, radi uvo|ewa demokratije, ukinete naciju. Na{a hri{}anski zasnovana nacija nije nespojiva sa pravdom i demokratijom, jer na{a nacija nije imperijalna kao va{a nacija. Na{u je naciju stvarao Hristos, Bog qubavi, Bog koji sjediwuje qude u liturgijsku zajednicu qubavi. I na{a nacija }e postojati dok postoji ta qubav. Svako drugo zasnivawe nacije osim na Hristu jeste utopijsko i takva nacija se raspada. O tome nam svedo~i raspad sekularizovane srpske nacije u Jugoslaviji, nacije zasnovane na utopijskim osnovama, nacije koju su stvarali “ustanci” i “pobune”, o ~emu govori Dobrica ]osi}...

M. A.: Govorite o jugo-komunisti~koj “srpskoj” naciji “slobodarstva” i “inata”... Ta i takva “nacija” koja svoju istoriju slavi kao istoriju ratova, ustanaka, narodnooslobodila~kih borbi i hajdu~ije, u duhu pobune protiv Boga, u duhu gorde i neposlu{ne individue, kod nas se danas raspada. Mi se kao takva nacija 371

ISTORIJA

I VERA

raspadamo u Jugoslaviji, i sada se [umadinci ve} ne ose}aju da su jedno ni sa Sremcima, ni sa Crnogorcima, ni sa Kosovcima, ni sa Bosancima. A Srbijanci u Srbiji se ve} dele na Uì~ane, Negotince, Vrawance, Ma~vane, Piro}ance, na one koji imaju druga~ije naglaske... Srpska nacija, ako nije duhovno vo|ena elitom – a elita se na gr~kom kaè “klir” – to jest sve{tenstvom, ona se raspada u istoriji. I mi smo danas svedoci raspadawa srpske nacije kao politi~kog naroda, nacije koju vode bezbo`ni politi~ari i koja je nesposobna da se brani pred Evropom. Jedan jedini ~ovek, bar po mome mi{qewu, koji je pokazao gde je poreklo srpske nacije jeste predsednik Ko{tunica, kada je oti{ao u manastir Hilandar. Sa druge strane, na televiziji sve ~e{}e gledam strahovite napade na crkvenu, zavetnu ideju srpske nacije. Ismevaju je redom svi: i novinari, i filozofi, da ih ne re|am, postmodernisti, svi, svi se ismevaju sa crkvenom zavetnom nacijom, na isti na~in kao {to se i Evropa ismeva sa idejom nacije. Evropa ima razloga da se ismeva sa svojom, metafizi~ki zasnovanom nacijom, a mi nismo takva nacija. Mi smo crkveni, zavetni narod, sabran Crkvom oko Hrista i ima nas onoliko koliko nas je crkvenih.

M. A.: Ako govorimo o nacionalnoj obnovi danas, ona pre svega treba da bude crkveno-liturgijska obnova, a ne obnova ni kroz paganski niti kroz sekularni nacionalizam ili patriotizam ili etnicizam... . U sklopu takve duhovne obnove Srpskog naroda, kakav je zna~aj obnove svetosavskog shvatawa pravnosti kao onoga {to je neophodno za istorijski ìvot jednog naroda? @. V: Pazite, Srbi danas govore o nacionalnoj dràvi kao o sili prinude koja treba da vodi srpsku politiku. Ali, dràva mora da bude demokratska a ne da se zasniva na prinudi. Vi nikada ne moète da naterate nekoga da bude Srbin ako on to ne}e. Ako recimo Crnogorci, koji se vi{e ne 372

[ta je to Svetosavski zavet?

se}aju da su Srbi, kaù da nisu Srbi, {to bi rekao Karaxi}, ja im verujem. Demokratija dopu{ta da se opredequjete kako ho}ete i za koju naciju ho}ete. Prema tome, dràva, u tom smislu, i ne moè da bude nacionalna, ve} ona mora da bude pravna i pravedna. Nacionalna moè da bude samo Crkva, jer u Crkvi nema nasiqa. Crkva je zajednica qubavi u kojoj nema nasiqa, ve}, naprotiv, smirenosti, sve~anosti, praznika. Crkva nije interesna, ve} prazni~na zajednica, zajednica liturgijskog praznovawa. I upravo se zbog toga evropska, tj. zapadna nacija pokazala kao utopija, jer nije bila zasnovana na Crkvi Hristovoj. I nije nimalo slu~ajno to {to se komunizam kao utopija rodio iz zapadne kulture. Nacija je na Zapadu – utopija, jer je bez Hrista. Zapadna civilizacija je iznedrila taj utopizam nacije koji stoji u nepomirqivoj suprotnosti sa demokratijom. I zbog toga se Zapad u ime demokratije odri~e svake utopije, pa onda i nacije. Ali, Zapad vi{e ne zna da Hri{}anstvo, da Crkva nije utopija. Nacija koja je zavetna i crkvena nije utopijska zajednica. Hri{}anska nacija je zajednica koja daje moralnu podr{ku svakom ~oveku da odgovorno po{tuje zakone i pravni sistem, da ne naru{ava demokratiju. Demokratija moè da ima oslonca iskqu~ivo u hri{}anskoj Crkvi. Dana{wa demokratija i kod nas i u svetu je bolesna, jer ni politi~ari ni intelektualci nemaju hri{}anskog morala i stoga nisu spremni na `rtvu, jer nisu crkveni qudi.

M. A.: Vladika Nikolaj je, govore}i o tragi~noj sudbini srpskog naroda u 20. veku, rekao da je Jugoslavija bila “kazna Boìja za Srbe {to su se pruìli preko svog gubera”. I vi ste puno pisali o jugoslovenstvu kao ideologiji suprotnoj Svetosavskom Zavetu? @. V: Pazite, istovremeno kad je Ruski narod bio zahva}en revolucijom i komunizmom,i Srpski narod se na{ao na udaru, bio zahva}en jugoslovenstvom kao zapadnom ideologijom. Jugoslovenska ideologija je ateisti~ka ideologija nepos373

ISTORIJA

I VERA

tojawa razlike izme|u pravoslavnih, rimokatolika, muslimana, ateista, pobo`nih, itd. I sve te vere i nacije jugoslovenska ideologija – jugoslovenstvo spaja ujedno sekularnom dràvom, shva}enom kao boànstvo koje je u stawu da stvori novu nad-naciju. Kod Hegela je dràva pojava boànstva, ona je “ovaplo}ewe” Boga u istoriji. Ono {to je za Hri{}ane Crkva, to je za Hegela i metafizi~are dràva, sa svojim zakonima i prinudom koja stvara navike nazvane moralom (“obi~ajno{}u”). Ali, mi znamo da je vera, tj. Crkva u Novom Zavetu i u svim poslanicama Sv. ap. Pavla – iznad Zakona, tj. iznad dràve ovoga sveta, pa i iznad naviknutog pona{awa diktiranog zakonom. Jugoslovenska ideologija jeste utopija o nepostojawu nacije kao crkvene, verske zajednice, a zamislite, jo{ su Turci smatrali naciju verskom zajednicom, i tako su priznavali Srbe, a mi smo kroz jugoslovenstvo odstupili od te istine na{e istorije. I jugoslovenstvo je veliki greh Srpskog naroda, jer smo se kroz wega odrekli Svetosavskog Zaveta. I, zaista, sve {to se posle toga sa nama dogodilo jeste Boìja kazna. Rusima je do{la Boìja kazna – Oktobarska revolucija za silnu nadmenost i gordost wihove obezboène predrevolucionarne aristokratije i intelektualaca, koje su opisali Gogoq i Dostojevski. Ruskoj inteligenciji, u wenoj satanskoj i samoubila~koj gordosti, i ruskoj duhovno mrtvoj aristokratiji, koja je bila spremna da proda dva sela, sa svim ìteqima, za jednog rasnog lova~kog psa – wima se Oktobarska revolucija de{ava kao kazna Boìja, kazna dru{tvenom sloju koji nije bio u stawu da bude elita, klir u pravom smislu te re~i. Isto se desilo i nama 1941. i 1944. g., samo {to je tu bila u pitawu obezboèna i odnaro|ena poluinteligencija srpsko-jugoslovenske buròazije. I ne samo to, ako èlimo da iza|emo iz ove propasti u kojoj se nalazimo, mi moramo da priznamo svoje istorijske grehe i da se za wih pokajemo. I ovde u Otaxbini, i na{a emigracija. Ali, mi se do danas, kao narod, nismo pokajali za svoje grehe. I posle raspada SFRJ ostali smo jedini Jugosloveni, i to je potpuno tragi~no... A sve je to zato {to se uporno ne vra374

[ta je to Svetosavski zavet?

}amo Svetosavskom Zavetu, a nemamo na ~emu drugom da zasnujemo svoje istorijsko bi}e i politiku suverene dràve. M. A.: Dana{wi zapadni svet, sekularna civilizacija je uzela za jedan od svojih glavnih ciqeva iskorewivawe nacije iz istorije pod optu`bom da su nacionalizmi uzrok svega zla u istoriji? U kontekstu toga, kakva je uloga Pravoslavqa u suo~ewu sa Zapadom, u svedo~ewu istine crkvenog naroda u istoriji? Kakav bi bio na{, pravoslavni odgovor na zapadni izazov denacifikacije istorije? @. V: Najve}i problem zapadne demokratije je problem li~nosti i kolektivisti~kog nasiqa nad li~no{}u. Mi kao pravoslavni Hri{}ani moramo braniti Pravoslavqe koje se, po Boìjem Promislu, uvek zbiva u ograni~enoj zajednici li~nosti, a ta zajednica nije i ne moè biti apstraktno ~ove~anstvo. Ja, kao ~ovek, kao ograni~eno bi}e, nemam mo} da pripadam zajednici sa kojom ne mogu da govorim istim jezikom, sa kojom ne delim istorijsko i duhovno iskustvo, pogled na svet... Brane}i Pravoslavqe, mi }emo odbraniti i naciju, ali ne bilo kakvu, ve} pravoslavnu. Evropa, ipak, uvi|a da se poni{tavawem nacije li{ava zajednice u istoriji, i ona }e, mo`da, da se obrati Pravoslavqu za savet kako da obnovi naciju, a za to ima ve} znakova na Zapadu, i me|u Englezima i me|u Francuzima... M. A.: [ta nam danas Sv. Sava poru~uje sa visota na{e Nebeske Otaxbine? @. V: To pitajte monahe, oni to najboqe znaju, oni bi vam to boqe rekli. Ja bih nam svima preporu~io da ponovo ~itamo Savinu @i~ku besedu o pravoj veri. Neka ta beseda i ìvqewe po woj bude novi i konkretni po~etak duhovne obnove na{eg naroda. januar 2001.

razgovor vodio: Matej Arsenijevi} 375

ISTORIJA

I VERA

Duhovni preobraàj Srba – pitawe opstanka

***

DUHOVNI PREOBRA@AJ SRBA – PITAWE OPSTANKA Marko Markovi}, na{ sunarodnik koji ìvi u “rasejawu”, na “Zapadu”, u Evroamerici, 29. januara 1997. je, u Petrovaradinu, rekao: “Srpski narod je osu|en da kao nacija bude uni{ten: osu|en je na smrt”. Opstanak je mogu} samo ako Srbi shvate tu opasnost, svoju osu|enost kao izazov, ali da pri tome shvate i to da je spas mogu} samo pod uslovom Velikog duhovnog preobraàja. Taj preobraàj bi morao doneti, iznad svega i pre svega, Novo shvatawe istorije, bitno razli~ito od shvatawa koje su nam nametali ne samo marksizam i tito-komunizam, nego i sama metafizika, metafizi~ka tradicija Zapada (iz koje je marksizam, ba{ kao i nihilizam, neverovawe u zajednicu, nastao). Re~ je o metafizici i wenom tuma~ewu istorije i zajednice (Crkve i nacije) od vremena Velike Seobe (1689-90) pod vo|stvom Patrijarha Cetiwanina Arsenija III Crnojevi}a, u toku Velikog Be~kog rata (1683-1699), najve}eg krsta{kog rata u istoriji Zapada * Prvobitno objavqeno u: Zbornik Kru{eva~ke filosofsko-kwièvne {kole, Kwiga 4, Kru{evac, 1997, str. 163-170.

376

Dakle, ili preobraàj, sa radikalno novim shvatawem istorije (i zajednice) – ili nas vi{e ne}e biti, a to nestajawe bi bar ~etrdeset do pedeset godi{ta na{e dece doìvelo kao li~nu patwu i nezaboravno ponièwe od kojeg bi, kao qudi, mogli da se “izle~e” samo ako im uspe da tu patwu i ponièwe, zajedno s nacijom srpskom, potisnu u mrak zaborava! Stara nacionalna svest, istorijska svest zajednice – o Srbima kao “epskom” narodu (“]era}emo se”), ili o Srbima kao narodu ustani~ko-slobodarskom, tj. o “slobodi” kao revolucionarnosti, ustancima i bunama – ... ta svest je kao Adam koji nije razlikovao Zmiju od An|ela... Ta istorijska svest nam preti smr}u i samoubistvom, po modelu ]osi}eve loze Kalti}a (od Deoba i Vremena smrti do Vremena vlasti). Civilizacijska nemo} i razorna mo} mase

@ivimo u vreme kad nikakvim sredstvima nije mogu}e spre~iti u~e{}e “masa” ili “gomile” u politi~kom ìvotu. Namerno koristim ovu poniàvaju}u re~ (“masa” ili “gomila”) i, nadam se, da }ete videti i za{to: “masa” – poniàvaju}a situacija ~oveka – nije isto {to i nacija! Me|utim, u~e{}e tolike “mase” u upravqawu dràvom (u dono{ewu odluka) tehni~ki je nemogu}e. Takvo u~e{}e bi bilo “neposredna demokratija” koja je ~ak i u anti~kom polisu – sa veoma malo stanovni{tva – bila kratkotrajan i veoma redak praznik mase. Platon tvrdi – u “Zakonima” – da stabilna dràva-polis nije mogu}a ako u woj ima vi{e od pet hiqada (zapravo: “5040”!) slobodnih i posedni~kih porodica (domova). U imperiji, kakva je Aleksandrova, Aristotelovog vaspitanika, stanovni{tvo je samo “masa”, neduhovna gomila, pa je duhovnost ili duhovna obnova imperijalne mase stanovni{tva nemogu}a. 377

ISTORIJA

I VERA

Prema tome i moral nemogu}. Zato Platon iz duhovne elite polisa iskqu~uje sve one koji teè imperiji (a to su, po Platonu, trgovci i moreplovci), pa i one koji teè epskom (tj. sujetnom juna~kom, Ahilovom) shvatawu istorije; a to su pesnici, naravno, epski, jer oni – za razliku od proroka, mistagoga, pesnikaproroka, mudraca (!) – nisu u stawu da izazovu preobraàj “mase” u duhovnu zajednicu qudi kao li~nosti! Kad Platon govori o eliti i “filosofiji” – tj. o mudrosti pesnika-proroka, sve{tenika, mistagoga, ili o majeutici Sokrata (ulozi “babice” u ra|awu li~nosti sagovornika iz samospoznaje) – onda je to (Wego{evo) “umno ~uvstvo”, tj. u Platona Um koji se divi bitiju i u slu`bi je Jednog koje je Dobro i samo Dobro! ne{to bitno razli~ito od filosofije u metafizi~koj tradiciji Zapada! ne{to specifi~no mediteransko (a onda i hri{}ansko) nasuprot “dijalekti~kom” dualizmu (Dobra i Zla) metafizike! 2. Mo} politike

Zbog toga stabilnu dràvu, ~ak i u anti~kom polisu (maloj dràvi), mogu da zasnuju samo posrednici, predstavnici ili zastupnici, u “posredni~koj demokratiji”: da zasnuju i ~uvaju! Politika se tako javqa kao delatnost i nastojawe odgovornih (ili samo ambicioznih) qudi da dobiju punomo} za vr{ewe vlasti. Politika je traèwe, sticawe i obnavqawe punomo}i (ovla{tewa) za vr{ewe vlasti, za upravqawe, pri ~emu i samo upravqawe (po ve} ste~enoj punomo}i) neizbe`no ima i svojstva politike (da produì ili ovekove~i punomo}) mada upravqawe (dràvni~ki posao) i politika nisu isto! Karakter politike i politi~ara zavisi pre svega od izvora ili davaoca punomo}i: – da li je taj izvor ili davalac “masa”, “gomila” glasa~a bezli~nih koji predstavqaju samo broj, a podr{ku tiraniji, 378

Duhovni preobraàj Srba – pitawe opstanka

– ili je to duhovna zajednica u kojoj su qudi-gra|ani sabrani kao li~nosti, qudi ìve du{e, otvoreni duhu. Ta duhovna zajednica je istorijska (kao nacija, ne pleme!) ili verska (Crkva), sklona – ako je duhovna – samo demokratskoj dràvi! 3. Dràva, mo} i vlast zakona

Demokratija je ostvariva i mogu}a samo kao demokratska dràva. Demokratija kao nekakav pokret samo je naziv za jedan mentalitet koji predstavqa ne{to drugo: zajednicu, ne{to razli~ito od svake, pa i demokratske dràve. Demokratska dràva je danas – uz pomenuto neizbe`no u~e{}e “masa” u politici (u davawu punomo}i!) – stabilna samo ako je to vlast zakona o pravima dràvqana–gra|ana, bez obzira na sve mogu}e (nacionalne, rasne verske, obrazovne itd.) razlike me|u dràvqanima. Vlast zakona, a ne vlast qudi, pa bili ti qudi ve}ina ili ~ak ~itavo stanovni{tvo dràve. Vlast zakona (tj. demokratska dràva) je mogu}a samo ako su dràvnici – kao i politi~ari (opozicioni kao i vladaju}i) – ... ako su oni samo “sluge zakona”: pokorne i po`rtvovane sluge zakona (o pravima gra|ana), koji sva svoja, eventualna druga~ija sa zakonom nespojiva, li~na mi{qewa i sklonosti povla~e pred zakonom: “Zakon je i caru car”, ako je dràva pravna, jer je i sam car, kao vrhovni sudija, sluga zakona, do te mere autoritativnog da zakon ~ak ima autoritet boànstva, {to hri{}anski car (u Rimskom pravu) nikad nije mogao imati! Bez vlasti zakona nema stabilne dràve (i pravne sigurnosti), a bez vlasti zakona o pravima gra|ana nema demokratske dràve ni, naravno, demokratije. 4. Odlu~uju}a mo} morala No, da bi dràva bila vlast zakona (demokratska dràva vlast demokratskog zakona, o pravima gra|ana), 379

ISTORIJA

I VERA

– ili: da bi “sluge zakona”, dràvnici zaista stavili zakon iznad svake mogu}e li~ne sklonosti i voqe, – potreban je visok i snaàn moral dràvnika: kao u magistrata Rimske republike, “republikanski rimski moral”, legendarni moral koji je bio jedina realna osnova rimskog prava, rimske dràvnosti i civilizacije. Uzalud je traìti neku “materijalnu” osnovu toga morala, jer taj moral je li~na snaga dràvnika (magistrata) da se uzdigne iznad materijalnih uslova, iznad situacije koja mu godi ili koja ga podsti~e korumpira ili ometa. “ôvek se dokazuje na vlasti”, jer se moralno dokazuje na vlasti, dokazuje se kao moralno bi}e! Uzaludni su i najsavremeniji ustavi, zakoni, ustanove – stvarani najve}em mogu}om mudro{}u (filosofskom, istorijskom, pravnom, politi~kom) – ako wihov temeq i oslonac nije ~vrsta stena dràvni~kog morala! Taj moral je uvek li~na snaga moralnog ~oveka (du{evna snaga), tako da ìvot i najsavr{enijeg ustava, primewivost i najmudrijih i najrealnijih zakona potpuno zavisi od li~nosti: od svake pojedina~ne li~nosti koja svojim postupkom moè da dovede u pitawe ili da uni{ti ~itavo “dru{tveno zdawe” ustava i zakona! Jer dràva je vlast zakona, a vlast zakona je mogu}a samo u postupcima li~nosti, ~oveka uzetog u wegovoj pojedina~nosti. Moè moral da se tuma~i i kao klasni, stale{ki, profesionalni, partijski, nacionalni, crkveni... ali su to samo nazivi za razne situacije u kojima se moral uvek pokazuje samo kao li~ni moral, jer se moral ogleda u postupku (kao tzv. “um” postupka, ~ina prakse, “prakti~ki um”), – a postupak je uvek li~an, jer je slobodan (zbog ~ega ~ovek i jest odgovoran, a zakon, kao opis postupka, mogu}). Sloboda je, naime, ~ovekova mo} da odlu~uje o svojim postupcima, pa tako i o postupcima vr{ewa ili kr{ewa zakona... tako i da odlu~uje da li ho}e ili ne}e postupiti ovako kako je u zakonu opisano. 380

Duhovni preobraàj Srba – pitawe opstanka

(Zakon opisuje postupke, a ne veru i ose}awa... Obredi izrazi, jezik, postupci ose}awa i vere su postupci, a ne ose}awe, o kojem ~ovek ne odlu~uje, pa je stoga u velikoj zabludi svaki zakonodavac koji teì da ozakoni veru, ili ose}awa!) No, sloboda nije sam moral, nego nu`ni uslov za pojavu morala {to zna~i da mi, znaju}i {ta je sloboda i svesni slobode, jo{ uvek ne znamo {ta je sam moral! Mi samo znamo da je – u ìvotu dràve, pravne ustanove, ustava, zakona, prava gra|anina – odlu~uju}a mo} morala, a ne mo} dràve, jer i tzv. “mo} dràve” (u odbrani prava gra|ana, u odbrani sigurnosti otaxbine i budu}nosti) nije ni{ta drugo do mo} morala koji moè da bude samo li~an, pojava li~nosti u wenoj du{evnoj snazi, omogu}enoj ~ovekovom slobodom! Zbog te odlu~uju}e mo}i morala va`no je da bira~i (kao izvor punomo}i ili ovla{tewa za vr{ewe vlasti zakona)... da bira~i imaju poverewe u izabranog i opunomo}enog dràvnika, veru u wegov moral... sigurnost da }e se on pona{ati – ne po svojim }udima ili trenutnim raspoloèwima, ne strasno (“spontano{}u strasti”), nego – samo kao organ zakona, tj. kao “um dràve”, vlasti zakona! 5. Mo} morala je i mo} istorijske celine u koju je moral ukqu~en

Ako sudbina dràve u svakom trenutku zavisi o moralu i moralnoj snazi dràvnika (i dràvqanina kad je on u prilici – kao u ratu, kad mu je napadnuta otaxbina i zajednica – da svojim ~inom i po`rtvovawem odlu~uje o sudbini dràve, doma i uto~i{ta wegove zajednice)... ako, dakle, zavisi o moralu, onda zna~i da moral u ~ovekovoj li~nosti predstavqa du{evnu snagu kojom ~ovek prevazilazi snagu i silu dràve i zakona kao prostih instrumenata ~ovekovih! (Ba{ u tome prevazilaèwu zakona kao pukog instrumenta ~ovekovog, snagom du{evne li~nosti, je velika tajna mudrosti apostola Pavla kad, u Poslanici Rimqanima govori o 381

ISTORIJA

I VERA

tome kako vera i Novi Zavet prevazilaze zakon i delo Starog Zaveta! Tuma~e}i ovu Poslanicu, Luter, naàlost, nije razumeo apostola, ni Pravoslavqe!). ôvek ima slobodu da odlu~i o svom postupku i o tome kako }e postupiti, koji postupak }e izabrati! Ali snagu prevazilaèwa zakona i dràve kao instrumenata, uzvisivawe nad samu dràvu – da bi je tako i za{titio! – ... tu snagu ne ~ini sama sloboda (kojom ~ovek jednako moè da sluì i zlu!), nego moralno ose}awe... tj. “ìva du{a” toga ose}awa! Moral je ose}awe du`nosti: neodoqivo sna`no ose}awe du`nosti koju ~ovek ispuwava – ne silom “savla|ivawa” svoje li~nosti i prirode, ne nasiqem nad svojom prirodom, nego – ...du`nost ispuwava uìvaju}i spontano ose}awe te du`nosti; ispuwava (nastalom, otkrivenom, transcendencijom, prevazilaèwem svoje prirode) nadprirodno, blagodatno, verom koja prevazilazi prirodu ~ovekovog bi}a! Prevazilazi blagodatnim darovima li~nosti koja je ja~a od dràve i koja zato i moè da dràvu za{titi! To ose}awe du`nosti je, naime, transcendencija: tim ose}awem ~ovek pripada (ose}a da pripada) duhovnoj zajednici koja nastaje transcendencijom, a u samoj toj moralnoj li~nosti (prevazilaèwem svoje osobe)! Dakle, moral je ose}awe du`nosti koje proizilazi iz transcendencije, ose}awa pripadnosti ~ovekove duhovnoj zajednici, a ta zajednica je istorijska... ona je istorija... zato {to vezuje nas, sada{wu generaciju, sa likovima pro{lih generacija po~ev od Hrista, ~uvaju}i tako istoriju kao Crkvu, kontinuitet zajednice, kao identitet moj i moje generacije sa likovima pro{lih generacija od Hrista do danas! To ose}awe je, naravno, transcendencija, jer samo tako moè da nastane prisutnost (Parousia, Anwesenheit) pro{log, koju }e Hajdeger uzalud poku{ati da prikaè kao “samo bitije” (das Sein)! i time – tim prikazivawem bitija (samoistovetnosti bi}a) kao transcendencije – izazvati zabunu koja ni do danas nije otklowena! 382

Duhovni preobraàj Srba – pitawe opstanka

Dakle, moral je du{evna snaga kojom je ~ovek ukqu~en u istorijsku celinu i javqa se samo u istorijskoj celini ~oveka kao bi}a istorije, istorijskog bi}a: Ta celina izgleda ovako: 1. demokratija je mogu}a samo kao demokratska dràva, 2. demokratska dràva je vlast zakona o pravima gra|ana, 3. ta vlast zakona se realno javqa samo u postupcima dràvnika i dràvqana, 4. pretpostavka tih postupaka je sloboda (koja zna~i i odgovornost), 5. ta sloboda omogu}uje ~oveku da, nezavisno o ustanovama dràve (koje su instrumenti i nemaju mo} delovawa),... da postupa kao organ dràve! Organ koji tako postupa svojom voqom, a ne voqom dràve (jer dràva je instrument, institucija, te nema svoju voqu). 6. Mo} da tako postupi ima dràvnik (i dràvqanin) svojom slobodom, a potrebu da tako postupi svojom du{evnom snagom koja je moralno ose}awe: potreba toga ose}awa! 7. Moralno ose}awe je ose}awe du`nosti koje proizilazi iz ose}awa pripadnosti duhovnoj zajednici... (opet iz ose}awa!). 8. Ta pripadnost je transcendentna, jer ose}awe je transcendencija (nad-bitije, prevazilaèwe svog bitija), a ne samo bitije (tj. samoistovetnost) ~oveka... Tom transcendencijom ~ovek je ja~i iznad – ne samo dràve (i svake stvarnosti), nego i iznad sopstvenog bitija, iznad bitija koje je samoistovetnost (savr{enost, pa zato i apsolutna smrtnost sopstvenog bi}a, od kojeg, naime, posle wegove smrti, ne ostaje ni~eg u drugim bi}ima, jer ~ovekovo bi}e je savr{eno zato {to je celo ~ovekovo bi}e u wemu). Ipak je ~ovek transcendencijom du{evno snaàn, ja~i od svog bi}a (i od svoje smrtnosti!). 9. Tom transendencijom se ~ovek istovremeno poistove}uje (potvr|uje svoj identitet) sa likovima pro{lih generacija: to se divno vidi u Wego{evoj trilogiji Kosovskog Zaveta 383

ISTORIJA

I VERA

(nacije kao istorijske, kontinuirane, transcendentne, nebeske, zavetne zajednice). 10. Celina u koju je moral, kao du{evna snaga, ukqu~en... jeste istorija u ~oveku kao bi}u usmerenom ka istoriji, istorijskom bi}u... Tim bi}em istorije – tj. bi}em u kojem se zbiva fenomen istorije kao kontinuiteta i identiteta zajednice me|u generacijama! – ...tim bi}em istorije ~ovek je bogolik, hristolik, pri~e{}en, liturgi~an, misterijski, u duhu koji je Sveta tajna! Jer Liturgija je te`wa kao hristolikosti i pojava hristolikosti. Ovim je samo nazna~ena celina ~oveka kao istorijskog bi}a, a tom naznakom (nagove{tajem) se otvara problem koji zapadna metafizi~ka tradicija (od Aristotela do danas) nikad nije uspela ni da sagleda i prikaè, a kamoli re{i! 11. Kad je istorijsko bi}e, ~ovek je elita, otelovqewe Dobra (transcendencije) koje zra~i na “mase” i preobraàva ih u naciju: kao apostol (Pavla Isakovi~a, u “Seobama”, nazivaju “apostolom”, ismevaju}i i apostolstvo. Zato su, kao nacija nestali). A mi Srbi smo, kao nacija, ugroèni u svom opstanku od trenutka kad smo (od 1689/90, Velikom Seobom)... kad smo svoju istorijsku svest i tuma~ewe na{e sudbine prepustili zapadnoj metafizici... kad smo nastojali da se, na tlu te metafizike (u Panoniji ugarsko-hrvatskoj i u Dalmaciji latinskoj), prilagodimo zahtevima i vrednostima te metafizike! Ako, upravo prikazni, problem ne re{imo, osuda na{e zajednice na nestanak bi}e izvr{ena: tada, s nestankom zajednice, ne}emo imati ni morala, ni du{evne snage, ni svesti o slobodi i odgovornosti... bi}emo beslovesni i ki~-masa (“turbo-folk”), osu|ena na subkulturu i nestanak... Mi nismo suo~eni samo sa NATO-paktom (koji nas je razbio!) nego sa tradicijom zapadne metafizike koja je spontano uplovila u Svet tehnike kao svoj svet, svet Zapada. (Hajdeger je to èleo da izbegne, ali nije uspeo!) 384

Duhovni preobraàj Srba – pitawe opstanka

Propast u Svetu tehnike preti i zapadnim nacijama, ali re{ewe problema – moralne snage u celini istorijskog ~oveka – mogu}e je na}i samo u okviru pravoslavnog shvatawa ~oveka, pravoslavne istine o ~oveku, u skladu sa re~ima Hrista: “Ja sam istina, put i ìvot”: Istina o ~oveku! Put ~oveka! @ivot du{e ~oveka!

385

ISTORIJA

I VERA

OBNOVA SRPSKOG CRKVENOG @IVOTA Uvedena je veronauka u {kole. Neki od crkvenih praznika su ozakoweni kao “neradni dani”... {to bi trebalo da zna~i prazni~ni, tj. dani Srba kao prazni~ne zajed-nice, duhovne (ukoliko zakonodavac uop{te shvata {ta zna~i praznik)!... Grade se i novi hramovi, ~ak uz pomo} vlasti, pa ~ak i hramovi novcem i prilozima novih mo}nika. Vr{e se osve}ewa najrazli~itijih svetovnih (!) ustanova, pa i politi~kih stranaka (koje slave, “svoju krsnu slavu”!). Radi se na tome da Bogoslovski fakultet bude vra}en “u krilo Univerziteta” (kojeg? privatnog, Kari}evog ili dràvnog, ili, ako toga ima, nacionalnog?)... Cveta izdava~ka delatnost – da ne kaèm Crkve, nego – crkvenih ustanova, tj. svetovnih organa Crkve (Tajne Hristove, koja nije svetovna)! Sve{tena lica govore na TV-emisijama... Ima jo{ dosta takvih pojava. Ma koliko dobro do{le, one nisu dovoqne ~ak ni da budu neka slutwa odgovora na bitno pitawe: da li mi imamo pravu svest o tome {ta je Crkva? I kako da se me|u nama i u nama obnovi Crkva u wenoj boànskoj sili, sili Svete Tajne? I {ta se od nas qudi o~ekuje – {ta Bog zapoveda? – da ~inimo, da se pripremimo za taj Praznik, za obnovu nacije (sabornog naroda): kao duhovne, prazni~ne zajedni* Tekst prvobitno objavqen u: Crkveni ìvot, VDS ABK, br. 3, 2003.

386

Obnova srpskog crkvenog ìvota

ce? I, naravno, zajednice moralne, sposobne da sudi ne samo kriminalu, nego i politici koja – obuzeta samo svetovnim, prizemnim interesima! – spre~ava i moralnu obnovu, obnovu nacije kao duhovne (prazni~ne, crkvene) zajednice. Jer obnova Crkve i sabornog naroda nije prizemno, politi~ko pitawe zakona, vlasti i dràve! Pa ni pitawe saradwe (ili nesaradwe) sve{tenstva na{eg, pravoslavnog, s vlastima i dràvom: ma kojom! *** Imamo pri~u evan|eosku, o Pet mudrih i pet ludih devojaka (Mat. 25, 1-13). Kao i re~ Hristovu o farisejima i wihovom predawu (qudskom), tj. o qudskom, neduhovnom tuma~ewu istorije (Mt. 15, 1-20). Kao i obra}awe Jovana Prete~e farisejima (Mt. 3, 1-12), o pokajawu i o tome da tek treba da rode rod dostojan preobraèwa (metanoje), pojave Boga u ~oveku! A za to nije dovoqna veronauka ili teolo{ka u~enost fariseja! Re~ je o istoriji, o predawu kao svesti naroda; o istini i pokajawu. To je ono {to danas ~e{}e nazivamo istorijskom sve{}u (i sve{}u o Zlu): ako nemamo tu svest, ne ose}amo potrebu ni za Spasiteqem. U proteklih deset-dvanaest godina naneti su te{ki udarci i rane Srpskom narodu: izgubio je Krajinu, vekovni zavi~aj, i postao besku}ni narod; preko milion du{a je napustilo teritoriju Bosne, a samo iz Sarajeva je izbeglo preko dvesto hiqada Srba. (A Sarajevo je bilo jedan od “srpskih gradova” koje su na{i saveznici – kao srpske! – bombardovali g. 1944, u sporazumu sa Brozom! Onda kad su, po istom sporazumu, bombardovali Beograd, i “ostale srpske gradove”, me|u wima tada i Cetiwe!). Zatim bombardovawe Srbije i Kosmeta (Kosova i Metohije) g. 1999, pa opet velika seoba Srba, tri stotine godina posle one Velike s patrijarhom (Cetiwaninom) Arsenijem III Crnojevi}em. Jevreji se kao narod drè zato {to pamte stradawa i ne zaboravqaju `rtve. Drè se, zna~i, zato {to imaju istorijsku 387

ISTORIJA

I VERA

svest! A u toj svesti – i svest o Zlu! (kad god su Zlo zaboravili, stradali su!) Pamte, jer pam}ewe ima smisla. Taj smisao pam}ewa je nada u kona~no spasewe (mada jo{ uvek, i posle Hrista, smatraju da je to spasewe samo u carstvu zemaqskom, u dràvi!) Opstaju kao narod, istorijska zajednica, tj. zajednica istorijske svesti (a ne tek jezika!). Danas u Srbiji ìve stotine hiqada nesre}nih stradalnika i besku}nika, a mi, kao i (zapadni) svet koji ih je unesre}io, o~ekujemo da ih samo Gospod pamti. Pa se pitamo: da li mi zapravo znamo Boga? Boga u ~oveku! Da li to znawe sti~emo ili obnavqamo veronaukom i svim onim javnim (na po~etku ovog napisa pomenutim) pojavqivawima crkvenih qudi u svetovnom i politi~kom ìvotu? U na{im parohijama se o tome ne govori, jer u tim parohijama nema parohijskih zajednica koje treba da budu jedino istinsko, ìvo i pravo bi}e Crkve (a da li èlimo da se ono zaista i obnovi?) Koja parohija je uzela na se brigu da redovno – kao parohijska zajednica! – pose}uje naseqa izbeglica, da im kolikotoliko (naro~ito deci, budu}nosti Crkve i nacije) olak{a stradawe? Mi, dodu{e, s vremena na vreme drìmo pomene stradalima i mu~enicima iz Drugog (pa i Prvog) svetskog rata, pa opet o~ekuju}i od Gospoda, da ih on, Gospod pomene i pamti, da ~ini ono {to treba da u nama bude istorijska svest, Bogom nadahnuta. Pa da li mi imamo pravu svest o tome {ta je Crkva? (Crkva Pravoslavna!). Da li iko od nas veruje – a posebno: da li od vlasti o~ekujemo da veruje – da je za pojavu i obnovu Crkve me|u nama dovoqno {to je u nastavu uvedena veronauka, “predmet veronauka”?! Da je dovoqno to {to su sad svi po~eli – i to razgla{eno! – da slave krsnu slavu, “srpsku Novu godinu”? Dovoqno to {to nose krst (mnogi ~ak na razgoli}enim grudima), i to zlatan, ponekad velik kao da je vladi~anski? Kao da je krst odlikovawe, a ne intimni, skriveni i tajni podsetnik ~oveku da bude spreman na `rtvu! Nose ga kao znak nekog “hri{}anskog pedigrea”! Ili kao znak da 388

Duhovni preobraàj Srba – pitawe opstanka

“nikad nisu bili komunisti”! a i dele se i krstovi (~ak zlatni, zavetni!) pesnicima (~ak ateistima) kojima je to samo hrana wihovoj samouverenosti, pa i narcisoidnosti! Da li ta obnova formi zna~i zaista i obnovu vere, tj. obnovu crkvenosti na{eg sveta? Ili je to poku{aj (beslovesni poku{aj) da se Crkva prikaè kao “politi~ka organizacija” koja se, u takmi~ewu (sorevnovaniju, surevwivosti, sujeti), bori za politi~ko prvenstvo u zemaqskom carstvu? Na{a Crkva, koja je od Svetog Save i Kosova, zato~nik Nebeskog Carstva, zajednice sa Nebeskim Carem, Hristom! Ali, mi ìvimo u “vreme politizacije” svega, pa otud i poku{aja da se i sama Crkva prikaè ili tuma~i kao politi~ka organizacija. To danas, na svim TV-medijima, pa i u {tampi, poku{avaju i najistaknutiji intelektualci Srbije i Crne Gore. (Kad kaèm “najistaknutiji”, mislim na poverewe koje im ukazuje na{e zbuweno javno mnewe!) A politika je nastojawe da se od izvora vlasti dobije (ili obnovi, ili produbi) punomo} za vr{ewe vlasti. Politika je uvek bila samo to, pa i onda kad su i Samog Boga (!) shvatali kao izvor punomo}i za vr{ewe vlasti u “carstvu od ovoga sveta”... Danas je, me|utim, jasno da je narod – bira~ko telo, javno mwewe – jedini izvor vlasti. Pa ako neko za Crkvu (crkveni sabor narodni) traì vlast, onda on Crkvu (koja je Nebeski narod, pravoslavna zajednica) prikazuje kao politi~ko telo. Izvor vlasti je samo gra|anin, udruèn u politi~ku zajednicu zvanu “bira~ko telo”, koje je, eventualno, podeqeno na politi~ke stranke... A Crkva moè samo da oplemeni toga gra|anina – ukoliko je on ~lan ìve parohijske zajednice (koja nam nedostaje!). A kandidat ili bira~ koji je ne samo apstraktni (formalni) vernik, nego – i svesni ~lan ìve parohijske zajednice, u~esnik u dijalogu toga malog narodno-crkvenog sabora, sigurno bi se druga~ije drào i kad se radi o pitawima dràve, zemaqskog carstva! Bio bi, naime, moralan gra|anin! i znao bi koga bira, kao {to bi, kao izabranik, znao 389

ISTORIJA

I VERA

i koga zastupa! “Bogu Boìje”, a caru carevo”, tj. dràvno dràvi (zemaqskom carstvu)! *** Uvedena je veronauka u {kole, grade se hramovi, slave se krsne slave i srpske Nove godine, osve}uju se prostorije (i krsne slave) politi~kih stranaka i klubova, sve{tenici slobodno pose}uju domove, vernici daju priloge itd. itd. A sve su to samo civilizacijske forme, institucije, koje se samo politi~ki (tj. ideolo{ki, la`no) gledano mogu prikazivati kao “oslobo|ewe i obnova Crkve”! jer sve su to samo posude za mleko, za gladnu decu, a – u wima mleka mo`da ni nema (~e{}e nema)! A nema istorijske svesti ovog naroda! Ako je narod Srba zavetni narod – kako ga prikazuje Vladika Wego{ u svojoj trilogiji (Lu~a mikrokozma, Gorski vijenac, [}epan Mali), onda wegova istorijska svest moè da bude samo zavetna. Ta svest je vera, svest nemogu}a bez Pravoslavqa. Zato ovde èlimo da ukaèmo na misiju (zvanije) elite (klira) Vladike Wego{a i Svetog Petra Cetiwskog: da nas pripremi za obnovu svesti – koja nas je, izgleda, davno napustila! Zvanije je sve{teno poete Glas je wegov Neba vlijanije Lu~a svijetla rukovoditeq mu Dialekt mu veli~estvo Tvorca! Misija elite (klira) je zvanije poete sve{tenog, a ne narcisoidnog! A to }e re}i: poete na ~ija usta – kao i na usta proroka, kao i na usta liturga i liturgijske zajednice parohijske – govori Duh Sveti! Ukoliko smo Liturgiji pristupili kroz pokajawe, samopoznawe, svest o istini bitija, bliskost sa bli`wima, ~lanovima parohijske zajednice: samo to pokajawe moè da nas uvede u Liturgiju i liturgijsku parohijsku zajednicu. 390

Duhovni preobraàj Srba – pitawe opstanka

Vladika Wego{ je pravoslavni prvak-pesnik koji je veru jasno iskazao kao istorijsku svest. Istorijska svest je mogu}a samo kao vera (ne kao filozofija, nemo}na, danas beslovesna). Vera je i ìva samo kao istorijska svest. Zvanije elite je da osvoji – da zajedno osvojimo – istorijsku svest, duhovno podru~je sa kojeg filozofija (ideologija), u novijoj istoriji srpskog naroda, ~ini sve da odagna veru, tj. Crkvu Pravoslavnu! I da onda ona “stvara narod-naciju”, kao revoluciju, revolucionarnu tvorevinu (“od 13. jula”!) koja je – po Marksu, Staqinu i Titu (i nekim dana{wim ìvim sledbenicima, u Srbiji i Crnoj Gori) – “ostvarewe filozofije”! *** Jo{ pre Prvog svetskog rata (pa i Balkanskog), Vladislav Petkovi} Dis (1880-1917) je sna`nim stihovima (kao u pesmi Na{i dani) otkrio istinu o pravom du{evnom stawu tadaweg javnog (politi~kog!) mwewa Srba, ne samo u Srbiji: “Razvilo se crno vreme opadawa... Progledale sve jazbine i kanali... Pokradeni svi kivoti i hramovi... Od pandura stvorili smo velikane... Svoju mudrost rasto~ismo na izbore... Mesto svetle istorije i grobova... Ostala nam pra{ina na hartijama... Pod sramotom ìvi na{e pokolewe... Pomr~ina pritisnula na{e dane... Ne vidi se jadna na{a zemqa huda. Jo{ Vladika Wego{ kaè: “Zloba, zavist, adsko nasledije – Ovo ~ojka niè skota stavqa” (u Posveti Lu~e mikrokozma). Ta zloba je pratiqa sorevnovanija (surevwivosti), takmi~ewa, borbe za prvenstvo. A politika je ta borba koja, surevnivo{}u, razara svaku zajednicu, pa i naciju (ukoliko nije saborna, zavetna, ja~a od greha surevwivosti). I Dis govori o toj upotrebi uma za izbore: za politiku, tako um vi{e 391

ISTORIJA

I VERA

nije u slu`bi istorijske zajednice (nacije), jer politi~ka ambicija ~ini ~oveka nespremnim za `rtvu, tj. protivnim Crkvi! Francuski pesnik Bodler (1821-1867) ve} u uvodnoj pesmi za svoje “Cvetove bolesti” – u pesmi “îtaocu” (o dosadi, uniniju, ennui) – govori o bezverju svakog javnog ìvota”. “Strasti obuzimaju na{u du{u i tro{e na{e telo, a mi ih hranimo kao {to prosjaci hrane svoje u{i i gamad... U grehu, u strasti smo uporni, u kajawu mlitavi. Skupo napla}ujemo svako svoje priznawe i pokajawe... Svakog dana mi, korak po korak, silazimo u pakao... Kao uzavrelo mno{tvo glista i crkva – toliko je demona u na{em mozgu... Ali me|u svim nakazama na{ih poroka jedna je gora i ru`nija od svih... ta nakaza je dosada” (uninije, ennui). A to uninije je nezahvalnost i nezadovoqstvo svim i sva~im, prezir prema svemu, obezvre|ivawe svega i svakoga, u neutoqivoj è|i za novim i brzim, lakim uspesima: ne znam {ta ho}u, ali ne}u postoje}e (bitije), a ho}u novo, i to odmah! “Suznog oka – Zaneta magijom svog opijuma – Zami{qa rad giqotine. – Zna{ Ti, ~itao~e, dobro Ti zna{ tu prisnu nakazu, – Licemerni ~itao~e, meni sli~ni, brate moj!” (zavr{ava Bodler). Ta strast za uvek novim je paklena strast bune i nezadovoqstva postoje}im, bitijem, strast suprotna Liturgiji, koja je divqewe bitiju i zahvalnost Bogu. Davno je re~eno, rekao je Kirkegord (a to je rekao i Vladika Wego{, ro|en iste, 1813. godine), da “Svijet èqi ne zna ugoditi”... {to zna~i da Hri{}anstvo nije stvarnost, nego tek na{ zadatak! Ako ga shvatimo! A politi~ari bi da nas uvere u “stvarnost hri{}ansku” koju brane upravo oni, traè}i od sve{tenika da im to i potvrde, da ih posvete! Kad kaèmo da smo gre{ni... kad ~eznemo da se ispovedimo upravo onome kome smo zgre{ili, prema kome gajimo crve zavisti ili surevwivosti (sujete koja razara svaku zajednicu, pa i Crkvu), ...kad izgovaramo molitvu “Gospode Isuse Hriste, Sine Boìji, preobrazi me gre{nog”, tj. “pomiluj me”, izlij na

392

Neka bude Carstvo Nebesko i mi u wemu, i na zemqi kao na Nebu!

mene milost, blagodat pokajawa... onda time priznajemo i to da Hri{}anstvo nije stvarnost sveta, nego na{ zadatak. Tek zadatak! A sam svet nije ni{ta drugo do “tiranin ~ak i tiraninu, a kamoli du{i blagorodnoj”! Hri{}anstvo je, u tome smislu, stvarnost vere u ~oveku, u Crkvi, a ne stvarnost sveta. [to zna~i da ni Crkva nije “od ovoga sveta” nego Carstvo Nebesko – u ìvim qudima, u onima koji su predani zadatku, jer su du{om ja~i od sveta! Ni Crkva nije stvarnost ovog sveta, nego stvarnost ~oveka koji prihvata zadatak! “Bog se dragi na Srbe razquti, Za wihova smrtna sagre{ewa! Na{i cari zakon pogazi{e... Zabaci{e vladu i dràvu, Za pravilo ludost izabra{e.” Koliko puta? Koliko – samo u proteklom dvadesetom veku?! Na to treba da nas upozorava vera koja u nama moè da bude ìva samo kao istorijska svest. A to je svest o Zlu sveta i o potrebi da se – Lu~om Vladi~inom i Zavetom – uzdignemo (da se pripremimo za to da budemo uzdignuti) iznad sveta, da budemo crkveni, jer samo tako moè na{ duh da preleti ponore smrti koja razdvaja pokolewe od pokolewa i da se ukqu~i u neprekinuti let istorije koja nas povezuje sa svetim precima. Jer istorija je iznad vremena, a saborni narod je istorijska zajednica koju na toj visini moè da odrì samo Crkva Hristova! Mart 2003.

393

ISTORIJA

I VERA

Neka bude Carstvo Nebesko i mi u wemu, i na zemqi kao na Nebu!

Kraq, kruna, `rtva

NEKA BUDE CARSTVO NEBESKO, I MI U WEMU, I NA ZEMQI KAO NA NEBU! Iz zapisa nastalih tokom le~ewa u bolnici Sveti Sava 27. X–19. XI 2005. Rat i isihazam Rat (u “Lu~i Mikrokozma”, daqe “L.M.”) se vodi u svakom pojedincu, a ne samo i tek me|u dràvama, a isihazam je smirewe u pojedincu, pa je otud {ansa mira i demokratije u pravoslavnom isihazmu. Kako Lu~a Mikrokozma pokazuje – svi ratovi su verski, tj. sve vojske – “krsta{ke”, “Boìje”, “xihadske”. Vo|e nemaju interes da ginu, nego samo da budu `reci koji }e slaviti pobedu “i Boga”. A da ginu – to }e vojnici... Vera i smrt su tako ideolo{ki povezani: “verskim” smislom, “blagoslovom”, praznikom rata! Vera i smrt su povezani, naro~ito u ratu. U veri je skriven (a nerazumqiv!) smisao rata! (A. Kami) Pa {ta je onda vera ako nije mir, smirewe (tihovawe, isihija), harmonija, Logos (tj. Pravoslavqe)? Zato naciji ne daje smisao rat (pobeda, takmi~ewe, pagansko herojstvo, ep), nego – mir, isihija, harmonija, Zavet, Crkva. * Iz rukopisa bolni~kih beleàka priredio Matej Arsenijevi}. Prvobitno objavqeno u: Crkveni ìvot 8/2006, str. 122-125.

394

Li~nost je hristolikost = qubav prema rodu = spremnost na `rtvu za spas roda. Kraq zato dobija krunu – znak Duha Svetog, i to od Crkve kao liturgijske zajednice koju prizivawem okupqa, oko Hrista i jedne sa drugima, Sam Duh Sveti. Monarh, ~uva jedinstvo i Sabor Crkve, kao jedinstvo liturgijskih parohija (osnovnih autoriteta Crkve), a patrijarh ~uva Krunu monarhovu. Po{to je ruski dràvni klerikalizam ukinuo zna~aj parohije kao liturgijske zajednice, to je Lewin iskoristio da proglasi mesne sovjete, koji su s po~etka (la`no!) delovali kao “crkvena” solidarnost kritike i samokritike (“pokajawe”)... Zloupotrebio je narodnu potrebu za obnovom Crkve (kao parohijsko-liturgijske zajednice). Sveta Liturgija – osnovna ustanova Pravoslavqa

Osnovna ustanova Pravoslavqa i Crkve nije ni patrijarh (ili papa!), ni arhiepiskopi, ni arhijerejski Sinod, ni Sabor, ni episkop (koji bi ina~e mogao, kao {to je i ~inio da ~itavu eparhiju pounijati), nego osnovna ustanova Pravoslavqa – Crkve je Sveta Tajna Liturgije, tj. Sveta Tajna liturgijskoparohijske zajednice, tako da sam episkop sluì svake nedeqe u jednoj od parohija svoje eparhije Liturgiju – sa nadle`nim parohom, koji ina~e u svetoj liturgijskoj zajednici sluì redovno, i kad nema episkopa. Bog je Svemo}, ali ne i “voqa za svemo}”

Da je Bog Svemo}, to ne moè da ne bude istina. Ali da je Bog i Voqa za Svemo} (tj. da nije qubav, da nije Strah Boìji za ~oveka slobodnog) – tako misli Satana i satanisti koji imaju Voqu za apsolutnu svemo} (izraènu metafizi~ki).

395

ISTORIJA

I VERA

Neka bude Carstvo Nebesko i mi u wemu, i na zemqi kao na Nebu!

Tajna ~oveka – Li~nost po ikoni Boìjoj

Intelektualci, kult znawa, revolucija

“[ta je ~ovjek? A mora bit’ ~ovjek: tvarca jedna koju zemqa vara. A za wega, vidi, nije zemqa!”, kaè Iguman Stefan u Gorskom Vijencu. ôvek je tajna o kojoj nam iskustvo sa zemqe, o zemqi, o ìvotu na zemqi, o na{em telu i telesnoj du{i ni{ta ne otkriva. Ni individua (posebnost svake osobe) ne otkriva tajnu li~nosti! Jer tajna ~oveka je: ni telesna jedinka vrste, ni posebnost (pa i sloboda) individue, nego – samo li~nost. Tajna ~oveka nije bi}e (jedinka vrste), ni slobodna individua, nego li~nost, koja je poseban doga|aj, i to prazni~ni doga|aj u bi}u individue (koja ne moè samom svojom slobodom da odlu~i o doga|aju poznatom nam kao li~nost). “Tajna ~ojku ~ovjek je najve}a, tvar je Tvorca ~ovjek izabrana” – i na to se moèmo pozvati samo u doga|aju li~nosti, u transcendenciji bi}a (individue), u nadahnu}u, u sve~anosti! “Tajna ~ojku ~ovjek je najve}a, tvar je Tvorca ~ovjek izabrana”. Za{to? Samo zato ~ovek moè da bude hristolik, blizak, prihvativ i prepoznativ Bogo~oveku! U ~emu je: “tajna ~oveka”? U smislu, (a ne u uzroku) ~ovekova bi}a. Bi}e, znawe, ontologija, psihologija i sociologija – nisu tajne, nego (tek mogu}e nau~no) znawe. Ali, smisao je tajna (= transcendencija – umetnost – vera – agapa – qubav – Liturgija), te se sa ose}awem te tajne ~ovekov individualni znak slobode (lik) pretvara ili javqa kao ìva li~nost, tj. ìvi lik (a ne samo fotos ili portret). Bogom dana su{tina bi}a ~oveka (individue) je smisao koji je likom samo obe}an, kao mogu}nost, transcendencija, ikona Hrista Bogo~oveka, kao Li~nost. Smisao ~oveka – koji je, ~ak, i likom upozoren na li~nost, ikonu – je: da bude hristolik. To je ono bitno {to je Hristos otkrio ~oveku – Bogo~ove~nost. (I samo je Hristos to mogao).

Kao Li~nost, Hristos je Bogo~ovek, a ne – Bogointelektualac ili Bogometafizi~ar! Intelektualce – predate znawu, Zemqi, Prirodi, Kosmosu, Bi}u, jednom re~i “Zemqi” – wih vara Zemqa! Intelektualizam je kult znawa kao jedine realne mo}i i sile: dru{tvene, dràvne, kosmi~ke i ateisti~ke. Revolucija (ateisti~ka) je uverewe u ostvarewe filozofije kao “najvi{eg znawa” (o bi}u, prirodi, “istoriji” i Kosmosu). “Misao revolucije” je misao ~oveka koji pozitivno (revolucionarno) ocewuje i koristi izgubqenost individua (osoba, slobodnih bi}a) u masi, kad se u toj izgubqenosti negira i sloboda ~ovekovog bi}a. To je revolucionarev razum, kao voqa za mo} – bez Logosa, kao ostvarewe filozofije – bez Logosa! Saìvqen sa pobudama mase, i sam revolucionar se gubi u masi. Masovnost je najvi{a vrednost svake misli i dela revolucionara. Masovnost mr`we, o~aja, agresije – daje punu revolucionarnu vrednost tim strastima individue (istinski otu|enog ~oveka). Pomenute negativne strasti su – revolucionarna voqa za mo}, ba{ kako ju je umno opisao vladika u liku pobuwenog (i “hrabrog”!) satane, u “L.M.”; u pevawima III, IV i V. Mislim da precizniji i efikasniji odgovor (od ovog Wego{evog) na Marksovu tezu o “revoluciji kao ostvarewu filozofije” (“Teze o Fojerbahu”) – nije dat u svetskoj poeziji i filozofiji: jedini do danas pravi i pun odgovor na Marksovu (ili ma koju totalitarnu) misao revolucije (tj. udara na Logos) jeste – odgovor Wego{ev, pravoslavni: u odbranu Logosa i ~ovekove Lu~e. A pravoslavni, jedini efikasni otpor “misli” (tj. ideologiji) revolucije i sveta tehnike, jeste ~ovekova svest o tajni ~ovekove li~nosti! O tajni koja je – kao i sam Logos –

396

397

ISTORIJA

I VERA

nedostupna Razumu i filozofiji, jer je dostupna samo tajni vere, Liturgiji! Logos je Harmonija – Tajna Boga i ~oveka

Logos je Tajna Boga, a ne kosmosa (i Zemqe), ili mi{qewa proverenog i nau~nog znawa. Kao Tajna Boga (i li~nosti u dodiru sa Bogom) Logos je harmonija Trojice, harmonija kojom su Trojica – Jedan. A za Heraklita, Logos nije harmonija, nego polemos, (rat) jedinstvo potrebno suprotnostima da bi (kao jedinstvo), umesto u Logos–harmoniji Boga, bile u Logos–ratu (polemosu) suprotnosti. Taj stav prema polemosu kao jedinstvu suprotnosti (kao “Logosu”-ratu) potreban je individui (osobi), slobodnom ~oveku, a ne li~nosti (tj. doga|aju i doìvqaju ~oveka u harmoniji-Logosu sa Bogom). Logos-harmonija je i tajna ~oveka kao li~nosti (transcendencije, koja je iznad bi}a i sopstvene individue) i Sam Bog. Li~nost i Bog ista su tajna. To je otkrio Bogo~ovek (a naslutili: kod Grka Platon, verom u Boga Nepoznatog, nezemaqskog, a kod Jevreja Proroci, sve do Sv. Jovana Krstiteqa). Logos je – harmonija: boànsko (nadahnuto, blagosloveno, nadareno) ~uvstvo harmonije, i pored na{e svesti o smrti bi}a (jedinke, osobe-individue). @ivotiwa ne ose}a potrebu za harmonijom, kao ni za utehom, jer nema svest o smrti, tj. o bi}u (nego samo o vrsti). Zato protiv Logos-harmonije Trojice, tj. Boga nastupa – (metafizi~ki) Razum (iskustvo bi}a–vremena–smrti). Razum je humanizam kao antiteizam, kao revolucija, a u estetici – shvatawe umetnosti kao snage individualne radoznalosti, koja je privla~na za sve. Po toj “sili radoznalosti” razlikuje se estetika Zapada od umetnosti Mediterana (smisao – transcendencija – harmonija).

398

Neka bude Carstvo Nebesko i mi u wemu, i na zemqi kao na Nebu!

Lu~a Mikrokozma – svetlost i preobraènost individue u li~nost Svaki ~ovek, kao bi}e individue, ima posebnu mogu}nost, koja mu je svojstvena kao sloboda ~oveka (individue). Ta sloboda je mo} wegove du{e: da odlu~uje o (svojim) telesnim postupcima (u koje spada i govor, postupak govornih organa tela ili davawa telesnih znakova), sloboda je ta mo} odlu~ivawa. A individua je samo znak wegove slobode (koju ima i kad we nije svestan). Kad ~ovek doìvi transcendenciju (kao blagodat, dar) onda se javqa Lik, a to je qubav ili mo}, tj. dar poistove}ewa. Se}awe na taj Lik i svest o wemu je Li~nost: svest o ìvom liku, o pojavi ìvog Lika kao doga|aju transcendencije; ìvi razgovor Boga i ~oveka, bogo~ove~nost–hristolikost koja je tajna Li~nosti, u ~oveku ~iji Lik vi{e nije znak pukog (posebnog) bi}a individue, nego ideja, Lu~a, iznad individue, Lik je su{tina i doga|aj transcendencije, a Li~nost je u ~oveku svest o liku. Kad se individua (sloboda, posebnost individue) pretvori u su{tinu – smisao, onda je to Lik, transcendencija bi}a. To Wego{ naziva: Lu~a Mikrokozma (tj. svetlost i preobraènost individue u Lik ~ije iskustvo je Li~nost). Stare{ine crkvene

Stare{ine crkvene treba da nam budu – ne qudi po struci, kao “teolozi”, nego – oni koji su nam ugled po veri i zajednici liturgijskoj. Jer sve{tenik nije struka (intelektualac), nego li~nost i blagoslov. Pe}ka Patrijar{ija i Zavet

Priznawem Pe}ke patrijar{ije (1557) turski sultan je priznao Srbe kao versku zajednicu, kao Crkvu: Srpsku Pra-

399

ISTORIJA

I VERA

voslavnu, te je i dru{tvena zajednica bila priznata samo kao verska. Nema tu ni traga o nekakvoj naciji kao “zajednici krvi i tla”, pa onda ni tla kao grobova, “krvi predaka u tlu”! (nema toga ni kod Turaka). Jer ni sami Turci nisu tada (sve do Kemala Ataturka) ni{ta drugo do verska zajednica!) A pored verske, oni su i epska zajednica. A epska zajednica nije nacionalna, nego plemenska, pa su, u tom epsko–plemenskom mentalitetu, Turci izrazitiji od na{ih Br|ana i Crnogoraca. Tako da su “poturice” crnogorske – verska zajednica, kao i Turci, ali nisu, kao ni Turci, nacija! Iz tih razloga mi ni danas ne shvatamo ni sukobe ni saveze izme|u Crnogoraca i crnogorskih poturica. Kao {to ne razumemo ni razliku izme|u zavetne i epske zajednice me|u samim Srbo-Crnogorcima! Pa ipak se Pe}ka patrijar{ija (tj. wen crkveni sabor parohijâ), kao verska zajednica bitno razlikuje od verske zajednice ne samo Islama (tj. ma kojeg naroda-plemena), nego i od verske zajednice rimokatolika i protestanata. [ta je razli~ito i posebno u pravoslavnih Srba 1. Pe}ka Patrijar{ija, priznata kao Srpska Pravoslavna Crkva (od Turske neshva}ena kao nacija!) ima svoj poseban pogled na istoriju i kult istorije: Svetosavski Zavet, potvr|en i u Kosovskom Zavetu. A to je istovremeno i shvatawe nacije (kao {to je zavetno shvatawe bilo i u starozavetnih Jevreja!): Svetosavski (i Kosovski) Zavet Srba je shvatawe nacije kao verske zajednice sa Nebeskim Carem – Hristom, tj. kao Carstva Nebeskog, a ne zemaqskog. 2. Zavetna zajednica: za razliku od epske, metafizi~ke, zajednice “krvi i tla” (pa, onda i krvi u grobovima tla), zavetna zajednica je – zajednica Carstva Nebeskog.

400

Neka bude Carstvo Nebesko i mi u wemu, i na zemqi kao na Nebu!

Carstvo Nebesko i zavetna zajednica Carstvo Nebesko je Carstvo Cara Nebeskog, tj. Hrista! Zavet, zajednica sa Hristom je zajednica, samo i apsolutno, tajna, tj. liturgijska, tj. transcendentalna, duhovna, bitno razli~ita od metafizike, od sile znawa i razuma! Srpska zavetna – tj. crkvena zajednica – nije zajednica “krvi i tla” (Blut und Boden) ili sile znawa – koja se ogleda u oru`ju, vojnoj sili, strategiji, istoriji vojni~kih podviga, u metafizici Fausta, Mefista ili Wego{evih likova iz “Lu~e Mikrokozma”, gre{nog (pa pokajanog) Adama... Cezara, Aleksandra Makedonskog, Napoleona... (i moèmo tako i}i do Hitlera, Staqina, Trumana /atomska bomba/, Bu{a... U zavetnom shvatawu nacije kao Crkve nema nacije koja se legitimi{e “krvqu i tlom”, osvajawem, oru`jem, silom znawa i metafizikom koja (kod Hegela) ~ak, obogotvoruje i samu dràvnu oruànu silu! Sa toga gledi{ta je Lu~a Mikrokozma bitno razli~ita od Miltona, Bajrona, Getea itd. (sa kojim Isidora Sekuli}, uzaludno i proma{eno, poredi Wego{evu Lu~u Mikrokozma). Lu~a Mikrokozma je bitna za pravoslavno razumevawe istorije, Zaveta, nacije i gra|anstva, razumevawa koje je razli~ito od svih shvatawa metafizi~ke tradicije Zapada; od zapadnog shvatawa ideologije, istorije, nacije, dràve i vere! Na ~elu zavetne zajednice, nije kraq, nego – Hristos

Za Srpsku Pravoslavnu Crkvu nacija je identi~na sa Crkvom! Znak ìvota nacije nisu bili (sve do Kara|or|a) ni vojska ni posed zemqe, ni pravo glasa, ni ekonomske privilegije, ni vojna obaveza, nego to {to su Srbi – ~ak i pored obavezne vojne slu`be u turskoj vojsci (protiv rimokatoli~kih krsta{a na Balkanu, koji su, pak, ratovali kako protiv islama tako i protiv pravoslavnih) – ~uvali srpsku nacionalnu svest,

401

ISTORIJA

I VERA

ìve}i u parohiji zavi~aja koji ìvi i manifestuje se Liturgijom i manastirskim saborima. Tako je bilo i pod Obrenovi}ima! Srpski narod je nacionalni (srpski, narodni) iskqu~ivo kao zavetni. Na ~elu zavetne zajednice nije kraq – ~ak ni u oslobo|enoj Srbiji – nego Hristos, Nebeski Car, jedina Otaxbina Srbima. To je Zavet nacije. Kraq je ~uvar obreda te zavetne nacije. Pravoslavqe izme|u Islama i rimokatolicizma

Na Balkanu je vekovima trajao sukob izme|u rimokatoli~kih (papskih) snaga, sa jedne, i islamskih snaga, sa druge strane: u tom petvekovnom krsta{kom ratu Zapada, na Balkanu Srbi su bivali mobilisani bilo kao austrijski (anti–turski), bilo kao turski (anti–papski) vojnici, u oba slu~aja na {tetu Pravoslavqa, kako to u svojim monolozima govori Vladika Danilo, u “Gorskom vijencu” (stihovi: 1–88; 520–540; 612–622; 1131–1172; 2737–2392; 1479–2485). Karakteristi~no je da oba ta carstva (i sultansko i papsko) tvrde da je wihovo “na grobnice carstvo”, a ne Nebesko i zavetno (Carstvo) kao {to je srpsko! Imperijalizam papista (kao i ameri~kih imperijalista) je u tome {to pretenduju na Balkan... Za papiste je Balkan – “Bogom dan posed papista” (“sveta zemqa”). Kao za nas Srbe Kosovo. Crkveni Zavet i metafizi~ka civilizacija Zapada

Ako se nacija defini{e “krvqu i tlom” (Blut und Boden), onda ta nacija nije mediteransko–zavetna, nego varvarska. Tako su “svetost tla”, “svetost dràve” (pravne institucije) i “svetost nacije” (definisane zemqom i krvqu) ostale varvarske i u najrazvijenijoj (nau~no-metafizi~koj) civilizaciji Zapada.

402

Neka bude Carstvo Nebesko i mi u wemu, i na zemqi kao na Nebu!

Svi ratovi u toj civilizaciji su nacionalno–varvarsko–”sveti”, kao {to je to krsta{ki rat koji na Balkanu traje ve} petstotina godina, po blagoslovu Vatikana (od krsta{kih ratova Sredweg veka – protiv Islama, za Izraiq, ali i za Vizantiju!). Proterati Srbe, uz blagoslov Vatikana i pomo} Amerike, (kao {to se to desilo u Krajini), to je tipi~no varvarstvo zapadne tradicije, metafizi~ke, pa dakle, antihri{}anske, antizavetne, antidemokratske. To poistove}ewe dràve (kao pravne ustanove!) sa tlom (kao “nacionalnim”!) i sa nacijom (koja sebe identifikuje sa trajnim posedovawa celine tla) puka je metafizika u kojoj se ogleda individua u jednoj nedefinisanoj civilizaciji. Da li zajednica moè biti duhovna (zavetna) ako se poistove}uje sa dràvom? Ne. U tome se, ni u filosofiji istorije nacije, danas ne snalazi velika ve}ina civilizovanih (pogotovo hri{}anskih) naroda! Vreme kulta znawa je vreme kulta tehnike

Podlo`ni smo ideologiji sveta tehnike, kako ga Wego{ vidi, govore}i re~ima Boga (u “Lu~i Mikrokozma” V, 211-330), jer na{e vreme nije vreme ni vere, ni nacije, ni li~nosti, ni demokratije, nego vreme kori{tewa znawa (intelekta) za kult tehnike. A to nije Hri{}anstvo, nego satanizam (o, sa koliko je simpatija o Satani govorila, ne znaju}i {ta govori, ~ak, i jedna Isidora Sekuli}, u svom eseju “Lu~a Mikrokozma – poku{aj jednog tuma~ewa”, 1950-ih ), tako da ~ak ni (poneki) teolozi ne zapaàju to odsustvo Hri{}anstva iz Sveta tehnike. Vladika Wego{ u LM V, 201-330 i LM I, 281-300, opisuje “crnu rupu” satanskog sveta, koja tu deluje kao projekt i vizija budu}nosti sveta tehnike.

403

ISTORIJA

I VERA

Ideologija sveta tehnike – zoologija

Neka bude Carstvo Nebesko i mi u wemu, i na zemqi kao na Nebu!

Zadatak pravoslavnog bri`nika (mislioca – patriote – kajnika – pokajnika)

se ne bave ni na{a istorija, ni na{a filosofija, pa ~ak ni teologija Srba kao zavetnog naroda, a to je – istorijska svest Srba kao svest zavetnog naroda. A Zavet nije ni ep, ni epski mentalitet, ni mitomanija, te zato ni “Kosovo” Vladike Pesnika nije ni epsko, ni guslarsko, ve} – istorijsko. A to je samo zato {to je zavetno. Zadatak dana{weg pravoslavnog bri`nika (mislioca – patriote – demokrate – kajnika – antropologa – istori~ara) je da ukaè na moderne aktuelne pojave koje su dokaz aktuelnosti Wego{eve trilogije (Lu~a Mikrokozma – Gorski Vijenac – [}epan Mali) i dokaz Wego{a kao sve{tenog poete srpskog (“L. M.”, II, 177). Mi nemamo drugog i ve}eg – zavetnog, duhovno-istorijskog! – sve{tenog poetu, pa je zato i neodgovorno i istorijski neozbiqno pristupati tuma~ewu Wego{evog dela tako lakomisleno, uzdaju}i se u dobro poznavawe dela drugih evropskih (zapadnih) pesnika! (Nemogu}e je) “tuma~iti” Wego{a, sluè}i se iskustvom ~itawa Miltona, Bajrona, Getea! A upravo tako je Isidora pri{la Wego{u, i to ba{ (kako ona kaè u svom tuma~ewu) “kao primitivcu”, koji, zaboga, nije bio na visini Evrope! Mi, nemamo drugog i ve}eg – zavetnog! duhovnog! – poetu. A smisao opstanka (istorije) zavetnog naroda nije takmi~ewe s drugim narodima za {to ve}i svetovni (danas ve} i tehni~ki) ugled! Na{a nemarnost za misao toga svetog Vladike, u~enika i sledbenika Sv. Petra Cetiwskog, glavni je uzrok zle politi~ke sudbine Srba, a posebno onih “Crnogoraca” koji se odri~u i Wego{a, i Srpstva, koji su: “bogomrski Srpstva, otpadnici. Zlo}a wina mra~i ime Srba, Tartar im je kazna premalena” (“L.M.”, Posveta 196-200).

Wego{eva trilogija (Lu~a Mikrokozma – Gorski Vijenac – [}epan Mali) je nezaobilazno delo i izraz istorijske svesti jedine i najdubqe vere, u celokupnoj na{oj kwièvnosti. Da bismo to pokazali, mora nam kona~no postati jasno ono ~ime

Isidora Sekuli} naziva Lu~u Mikrokozma – “dramskim spevom”. A to nije spev dramski (dramskog pesnika) nego li-

Svet tehnike ima svoju ideologiju. Samo to nije antropologija, nego zoologija, briga o ìvotiwama. Wihov “an|eo” – Briìt Bardo (koja je bila spremna da tuì Srbiju zbog “nebrige o psima”) uzvikuje: ”Prava ìvotiwima”! Milioni registrovanih pasa (i wihovih izmeta!) samo u Parizu, “modernom centru kulture” Sveta tehnike i wegove “umetnosti” i estetike! Sve to sam shvatio (i pomenute stihove u “L.M.”, o “crnoj rupi”!) tek kad sam se od dana Sv. Petke (27. X 2005.) na{ao u bolnici Sv. Save. Smisao O~ena{a

“O~e na{... neka bude voqa Tvoja, kako na Nebu, tako i na zemqi...” A to zna~i: Neka budemo li~nosti, po Voqi Nebeskoj! Neka bude transcendencija! Neka budemo nadahnuti, blagodatni, verni, po Tvojoj voqi! Da budemo li~nosti! Neka budemo zavetna zajednica, Crkva! Neka Kosovski Zavet bude na{a istina i realnost! Neka bude Carstvo Nebesko i mi u wemu i na zemqi kao i na Nebu”! To je smisao O~ena{a!

404

Liturgija je sami smisao Biblije

405

ISTORIJA

I VERA

turgijski spev (“sve{tenog poete”), dakle, bogosluèwe zajedno sa ~itaocima–u~esnicima, kojih }e sre}om, biti, uvek, kao i na Liturgiji. Spev je, dakle, pravoslavni upravo zato {to je liturgijski... Ono {to ovde nedostaje Isidorinom tuma~ewu, to nedostaje i Miltonu (kome se ona bezrezervno divi): nedostaje im liturgijsko shvatawe i razumevawe Biblije, liturgijski jezik tuma~ewa Biblije. Isidori, u tuma~ewu Lu~e Mikrokozma, nedostaje pravoslavno shvatawe re~i pravoslavnog pesnika – sve{tenog! Liturgija je, kao skra}eno data su{tina Biblije, sami smisao (i glavni razlog i poruka) Biblije! Jer Liturgija je blagodatna Boànska drama uzdizawa ~oveka od wegove najniè (pale) preko sredwe (gre{ne), do najvi{e ipostasi – Li~nosti. Zavetni zadatak Hri{}anina – stvarati parohijsko–liturgijsku zajednicu

Savremeni zadatak Hri{}anina je da stvara parohijskoliturgijsku zajednicu i da izgra|uje jedinstvo parohija u zavetnu naciju. Jer epske i metafizi~ke nacije nisu ni hri{}anske (zavetne), ni demokratske, jer nemaju svest ni dràvno-pravnu, ni istorijsko-zavetnu, ni moralnu. Na ~elu Crkve je Onaj Koji se javqa u Liturgiji: Hristos. Crkva je zajednica liturgijska: sa Hristom.

BIO–BIBLIOGRAFSKI PODACI O AUTORU

Nema nam spasa bez pokajawa

Nema spasa dok ne shvatimo {ta je Zavet i zavetna zajednica; dok ne shvatimo {ta je Crkva i wena misija! To je sad poziv, zadatak i smisao istorije (opstanka), najpre Rusa i Srba. Sve po~iwe samospoznajom (najvi{im dometom misli) i pokajawem! (I danas, kada) ...satanizmu i mo}i Sveta tehnike stoji nasuprot mo} Sveta pokajawa i kulture liturgijske u zajednicama parohijskim.

406

407

Bio–bibliografski podaci

KRATKA BIOGRAFIJA AUTORA

408

@arko Vidovi} se rodio 1921. godine, od oca Stevana, oficira Jugoslovenske kraqevske vojske, i majke Jelene, u Bosni (na teritoriji dana{we Republike Srpske), u Te{wu, a kr{ten je u Doboju, tako da mu je Doboj ubeleèn i kao rodno mesto. Gimnaziju je zavr{io u Novom Sadu, 1939. godine. Od 1939. godine do aprilskog rata 1941. godine, studirao je u Zagrebu: prva tri semestra – medicinu, a u ~etvrtom semestru pre{ao je na filosofiju. Po raspadu Kraqevine Jugoslavije i formirawu Nezavisne Dràve Hrvatske, bio je uhap{en u Sarajevu 1942. gopdine. Iz sarajevskog zatvora, transportovan je u usta{ki konc–logor Jasenovca (8–17. maja 1942.), da bi, potom, bio preba~en najpre u logor u Nema~koj, a potom i u radni logor u Osen, u Norve{ku. Iz logora u Norve{koj pobegao je 1943. godine u [vedsku, gde su begunci iz Norve{ke, Finske i Nema~ke bili do~ekivani sa velikom pa`wom i brigom {vedske dràve. Tu je dobio status stipendiste Kraqevine i Kraqa [vedske {to mu je omogu}ilo da, do 1945. godine, studira na Univerzitetu u Upsali. Po povratku u Otaxbinu, 1945. godine, osumwi~en zbog toga {to je bio stipendista {vedskog Kraqa, bio je uhap{en od strane komunisti~kih vlasti. U nekolikim zatvo409

ISTORIJA

I VERA

rima je proveo vreme sve do decembra 1947. godine, kada je kona~no bio oslobo|en, jer mu komunisti~ke vlasti nisu utvrdile nikakvu krivicu. Vi{e puta – zbog rata, zato~eni{tva u nacisti~kom logoru i, potom, u komunisti~kom zatvoru – prekidane studije nastavio je i zavr{io na Beogradskom univerzitetu od 1948. do 1952. godine. Studirao je, najpre, filosofiju (tj. istoriju filosofije), a onda i istoriju umetnosti. Za vreme studija se, u te{kim posleratnim godinama, sâm izdràvao, rade}i kao prevodilac u izdava~kim preduze}ima ''NOPOK'' i ''Kultura'', a zatim i kao likovni kriti~ar u listovima ''Borba'' i ''Kwièvne novine''. Po{to je zavr{io studije (diplomirao je na Katedri za filosofiju, a zatim i na Katedri za istoriju umetnosti) zaposlio se u Sarajevu, gde je, od februara 1953, radio kao univerzitetski asistent-predava~ na Katedri za istoriju umetnosti. Doktorsku tezu Me{trovi} i savremeni sukob skulptora s arhitektom predao je u Beogradu maja 1955, a odbranio, na Filosofskom fakultetu Beogradskog univerziteta, juna 1958. godine. Do 1961. godine predavao je istoriju civilizacije, kao docent, pa onda kao profesor (najpre vanredni, pa potom i redovni), na Sarajevskom univerzitetu. Zbog politi~kih pritisaka 1961. godine bio je prinu|en da se preseli u Zagreb gde je, na zagreba~kom Sveu~ili{tu, po~eo da predaje istoriju civilizacije. 1967. godine prognan je iz Zagreba (i sa zagreba~kog Sveu~ili{ta) zbog javno izraènog otpora agresivnom nastupawu hrvatskog nacionalizma i srbofobije. Preselio se u Beograd gde se 1969. godine zaposlio u Institutu za kwièvnost i umetnost, gde je radio do odlaska u penziju 1986. godine. Od odlaska u penziju, ìvi i pi{e u Beogradu. 410

Bio–bibliografski podaci

IZABRANI BIBLIOGRAFSKI PODACI Objavqene kwige Me{trovi} i savremeni sukob skulptora s arhitektom (doktorska teza), Sarajevo, 1960. Ogledi o duhovnom iskustvu, Sfairos, Beograd, 1989. Wego{ i Kosovski Zavjet u Novom vijeku, Beograd, izd. ''Filip Vi{wi}'', 1989. Srbi u Jugoslaviji i Evropi, Svetosavska kwièvna zajednica, Beograd, 1994. Tragedija i Liturgija – esej o duhovnoj sudbini Evrope, Vizantijsko ogledalo, Ni{, 1996. Suo~ewe Pravoslavqa sa Evropom – ogledi o istorijskom iskustvu, Svetigora, Cetiwe, 1997. Romani \or|a Oci}a – poeto–filosofija i komentari, Znamen, Beograd, 1999. 411

ISTORIJA

I VERA

Liturgijska tajna Svetog Pisma, Gutenbergova galaksija, Beograd, 2002.

I vera je umetnost, Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa, Beograd, 2008. ***

Objavqivao likovne kritike i eseje: najpre u Borbi i u Kwièvnim novinama (1950–1952), a zatim, od 1953. do 1961, eseje o umetnosti i filosofiji u sarajevskim ~asopisima @ivot, Pregled, Izraz: – O poeziji: pesnik se ra|a (u ~etiri broja ~asopisa @IVOT, od januara do juna 1959), – eseje o pojedinim slikarima (Lukovac, Risimovi}, Mi{evi}, poqski slikar Musailovi~ i dr.), – esej o apstraktnom slikarstvu (@IVOT), – o Hajdegeru i wegovom obnavqawu metafizike (''@ivot'' i ''Pregled''), – o arhitekturi Korbizijea (PREGLED), a kwiga Me{trovi} i savremeni sukob skulptora s arhitektom (doktorska teza) je iza{la 1960. godine i nagra|ena aprilskom nagradom grada Sarajeva. ***

Po prelasku u Zagreb (na Sveu~ili{te, kao profesor za “Istoriju civilizacije”) sara|ivao u ~asopisima Zagreba, Sarajeva i Qubqane. U tom periodu, izme|u ostalih, nastaju i slede}i eseji: Takozvana otu|enost ~oveka u razli~itim civilizacijama, objavqeno u KOLU, u nastavcima, 1963., a zatim i prevedeno na slovena~ki i objavqivano u SODOBOSTI, XI i XII, g. 1963. 412

Bio–bibliografski podaci

8, 9.

Kultura ili samosvojnost ~oveka, KOLO, 1964, br.

Filosofski pojam slobode, PRAKSIS, 1965. Politika i politikologija, NA{E TEME, POLITI~KA MISAO, 1964. i 1965. Fenomenologija i ontologija, PREGLED, Sarajevo, 1967. Umetnost u pet epoha, rukopis izdat kao skripta, a rad na izdawu te kwige prekinut je usled progona iz Zagreba... Fenomenologija doìvqajnog iskustva, rukopis koji je predat u {tampu u Zagrebu, NAPRIJED, 1967. ***

Po progonu i preseqewu u Beograd pi{e i objavquje uglavnom o problemima pravoslavne misli i metafizike u evropskoj i srpskoj istoriji: Me{trovi}ev mrak na Lov}enu, SUMRAK LOV}ENA, 1971, str. 191-194. Papska crkva – sveta dràva, FILOZOFIJA, br. 1–2 1972. (~asopis naknadno zabrawen i zaplewen; ponovo objavqeno u ~asopisu ''Vizantijsko ogledalo, br. 2–3, Ni{ 1995. O vizantijskoj filosofiji, KWIÈVNOST, br. 11, 1971. Wego{eva trilogija, SAVREMENIK, 1982, br. 7. Logos, liturgijska svest Pravoslavqa, TEOLO{KI POGLEDI, br. 1-3, 1983. Kritika izme|u metafizike i hermeneutike, PRILOZI, Institut za kwièvnost i umetnost, Beograd, 1984. Savremena kultura i Crkva, BOGOSLOVQE, 1984. Su{tina tragedije, PRILOZI, Institut za kwièvnost, 1985. Hazarski re~nik i Lu~a Mikrokozma, PRAVOSLAVQE, 15. mart 1985. Savremena kultura i Crkva, BOGOSLOVQE, br. 1-2, 1984, Pravoslavni Bogoslovski fakultet SPC, Beograd, 1984. 413

ISTORIJA

I VERA

Sveti Sava i rimsko pravo, POVEQA BR. 4, Kraqevo, 1986, a {tampano i u zborniku S TUDENICA 1987, i u zborniku BOGOSLOVQE BR. 1, 1987, pa i prevedeno na engleski, u dva nastavka, u RELATIONS, Serbian Literary Quarterly Magazine, winter 1994, i No 1-2, april 1995. Li~nost, umetnost, Pravoslavqe, Gradac, â~ak, 1988. Ikona i pojam – u slavu Blaènog oca Justina ]elijskog, na Blagovesti 1989, Glas Crkve, br. 2/1989. Zavet, izvorno na~elo evropske istorije, Zbornik Kosovska bitka 1389. i wene posledice, SANU, Beograd 1991. Katarza, ~istota flore i Pohvala biqu (o Pri~e{}u), SAVREMENIK, br. 1–2–3, 1990. Sveti Sava i srpska istorija, Pravoslavqe, 15. januar 1990, str. 2. Po{tujmo svetiwu, VAPAJ LOV}ENA, Pobjeda, 1991, str. 64-65. Nacija, monarhija i demokratija, Osmica br. 622, od 10. marta 1992. Monarhija i nacija, Osmica, br. 623 od 25. marta 1992. Ni demokratija bez nacije, ni nacija bez demokratije, "Osmica", br. 627, od 20. maja 1992. Demokratija i nacija, u vi{e nastavaka, u: NIN, 1. i 8. mart 1991; Duga, 10. maj 1991, Osmica 25. mart 1992, Osmica 8. april 1992, Osmica 20. maj 1992. O metafizi~kim korenima ruskog komunizma, Hri{}anska misao, 3-5, 1993. Kriza i Pravoslavqe – dru{tvena zajednica, nacija i pravoslavna li~nost, [TA NAM NUDI PRAVOSLAVQE DANAS ~OVEK I CRKVA U VRTLOGU KRIZE, Gradina, Ni{, 1993. Istina o Srbima, Obraz – pravoslavni ~asopisu za dràvotvornu obnovu Srbstva, br. 3–4, 1996. Beograd. Islam Wages War Against Orthodoxy, FOCUS, 8, 1994.

414

Bio–bibliografski podaci

Kriza i Pravoslavqe, Srpski kwièvni glasnik, 11/12 od g. 1993. Demokratija i nacija, Ekonomika br. 1–2–3, 1994. Papizam i istina o Srpskom narodu, Svetigora br. 27, maj 1994. Pred Ha{kim sudom – Boè pravde!, Pravoslavqe, 15. mart 1996. Istorijska svest u romanu Seobe Milo{a Crwanskog. zbornik MILO{ CRWANSKI, Institut za kwièvnost i umetnost, Beograd, 1996, kw. XVII. Imperija i nacija, Ekonomika - Poligon br. 6-7, 1996. Svetosavski Zavet srpske istorije, Beseda na proslavi Svetog Save, u Beogradu, u Sava-centru, 1997, SUO~EWE PRAVOSLAVQA SA EVROPOM – OGLEDI O ISTORIJSKOM ISKUSTVU, Svetigora, Cetiwe, 1997. Duhovni preobraàj Srba - pitawe opstanka, Zbornik Kru{eva~ke filosofsko-kwièvne {kole, 4, Kru{evac, 1997. Istorijska svest, su{tina i moral nacije, GEOPOLITI~KA STVARNOST SRBA, Institut za geopoliti~ke studije, Beograd, 1997. Isidora u @i~i, Isidorijana, br. 5, 1998. Jesmo li izgubqeni? Gde smo?, Pravoslavqe, 1. oktobar 1999. Bog se dragi na Srbe razquti, Pravoslavqe, 15. oktobar 1999. Da li je Srpski narod bolestan?, Pravoslavqe, 15. novembar 1999. Sentandrejski sabor 1999. godine, Pravoslavqe, 1. decembar 1999. Re~i i znaci srpske istorije i opstanka!, Pravoslavqe, 15. decembar 1999. Srpsko Badwe ve~e – Wego{ protiv epske i plemenske mitomanije, Glasnik SPC, 12. decembar 1999. 415

ISTORIJA

I VERA

Vladika–pesnik i vizija istorije kao narodno-crkvene sabornosti, Pravoslavqe, 1. februar 2000. Juna{tvo – Ravanica – Zavet, Pravoslavqe, 15. februar 2000. Zavet, matica i krajine, Pravoslavqe, 1. mart 2000. Zavet svetosavske nacije, Pravoslavqe, 15. mart 2000. Nacija Zapada i narod Zaveta, Pravoslavqe, 1. april 2000. Opstanak i `rtva, Pravoslavqe, 15. april 2000. Za{to bombe na Vaskrs (1944. i 1999.)?, Pravoslavqe, 1. maj 2000. Sv. Vuka{in Jasenova~ki u logorskoj istoriji Srba, Svetigora br. 99 (Pokrov Presvete Bogorodice), oktobar 2000. godine. Srpski Zavet, Dveri br. 10, 2001. Istorija i vera, Kwièvne novine, 1–15. oktobra 2001. Sveti Sava i wegov narod – svetosavski smisao demokratske dràve, Vojska, 21. januar 2001. Crkva kao izvor i upori{te nacije, Dveri br. 15, 2002. Obnova srpskog crkvenog ìvota, Crkveni ìvot, VDS ABK, br. 3, 2003. Neka bude Carstvo Nebesko, i mi u wemu, i na zemqi kao na Nebu!, Crkveni ìvot 8/2006. Ikona – slikarski prikaz duhovnog iskustva isihazma: izvornog lika bogolikog ~oveka, CRKVENI ÌVOT, VDS ABK, br. 9, 2007. Imperija i nacija, CRKVENI ÌVOT, VDS ABK, br. 10, 2008. Matej Arsenijevi}

416

Sadràj

SADR@AJ Predgovor ...........................................................................

5

@IVI ZAVET U ISTORIJI Sv. Vuka{in Jasenova~ki u logorskoj istoriji Srba ...............................................

7

SVETOST I TAJNA ISTORIJE Istorija i vera ................................................................

21

Svetost i tajna istorije .................................................

28

Pravoslavna ideja nacije i vernost Svetosavskom Zavetu .....................................

43

Zavet svetosavske nacije ..................................................

49

Crkva - izvor i upori{te zavetne nacije ...................

55

Nacija Zapada i narod Zaveta ........................................

65

417

ISTORIJA

I VERA

Srpski Zavet .....................................................................

70

“Nebeski narod" zna~i - Crkva ......................................

94

VLADIKA WEGO[ I VIZIJA SRPSKE ISTORIJE KAO NARODNO-CRKVENE SABORNOSTI

Sadràj

ZAVET I SRPSKA ISTORIJA Jesmo li izgubqeni? Gde smo? .......................................

291

"Bog se dragi na Srbe razquti..."

..................................

297

Da li je Srpski narod bolestan? ..................................

306

Sentandrejski sabor 1999. godine .................................

312

Re~i i znaci srpske istorije i opstanka! ....................

318

Wego{eva trilogija ........................................................

103

Vladika-pesnik i vizija istorije kao narodno-crkvene sabornosti ...................................

147

Po{tujmo svetiwu ...........................................................

153

Srpsko Badwe ve~e (Wego{ protiv epske i plemenske mitomanije) .........

325

Me{trovi}ev mrak na Lov}enu ......................................

156

Juna{tvo - Ravanica - Zavet ..........................................

334

Zavet, matica i krajine ..................................................

340 345 354

NACIJA, MONARHIJA, DEMOKRATIJA Nacija, monarhija i demokratija (izme|u Karla Velikog i Sv. Save) ...............................

165

Opstanak i `rtva ............................................................ Za{to bombe na Vaskrs (1944. i 1999.)? ..................................................................

Monarhija i nacija ..........................................................

177

Pred ha{kim sudom - Boè pravde! ...............................

Ni demokratija bez nacije, ni nacija bez demokratije ..............................................

192

Demokratija i nacija ......................................................

205

[ta je to Svetosavski Zavet? ........................................

363

Imperija i nacija ............................................................

252

Istorijska svest, su{tina i moral nacije ..................................................

Duhovni preobraàj Srba pitawe opstanka ..............................................................

376

271

Obnova srpskog crkvenog ìvota ..................................

386

418

350

OBNOVA SVETOSAVSKOG ZAVETA

419

ISTORIJA

Neka bude Carstvo Nebesko, i mi u wemu, i na zemqi kao na Nebu! Iz zapisa nastalih tokom le~ewa u bolnici Sveti Sava 27. X-19. XI 2005.

.....................

I VERA

394

BIO-BIBLIOGRAFSKI PODACI O AUTORU Kratka biografija autora ..............................................

409

Izabrani bibliografski podaci ..................................

411

420

421

ISTORIJA

422

I VERA

423

Историја и Вера- Жарко Видовић.pdf.pdf

Short Description

Description

Comments

We need your help!