Kako čovek mišljaše.pdf

JAMES ALLEN Kako čovek mišljaše „Um je gospodar moći koja oblikuje i stvara, a čovekov Um, uvek kada uzima u ruke Alat misli i oblikuje šta želi, rađa hiljadu radosti, hiljadu boli boli: - On misli u tajnosti, i to sprovodi na videlo: okolina nije ništa drugo do njegovo ogledalo.“

Predgovor Cilj ove knjižice, koja je rezultat meditacije i iskustva, nije namenjen kao iscrpan traktat na mnogo ispisanu temu o snazi misli. Ona je više sugestivna nego što teži objašnjavanju i cilj joj je da stimuliše ljude da otkriju i prihvate istinu da – „Oni oblikuju sami sebe“, na osnovu zamisli, koje odabiru i potiču. Da je um majstor – tkalac kako unutrašnje haljine karaktera tako i spoljašnjeg plašta okolnosti i da kako su do sada tkali u neznanju i boli od sada mogu početi tkati u prosvećenju i veselju.

Misli i karakter Aforizam „Kao što čovek mišljaše u svom srcu takav i jeste“, ne samo da obuhvata u celosti čoveka kao biće, već je tako sveobuhvatan da dopire do svakog stanja i okolnosti u njegovom životu. Čovek je doslovno ono što misli i njegov lik je potpuni zbir svih njegovih misli. Baš kao što biljka niče iz semena (a bez njega to nije ni mogla), tako svaka čovekova radnja niče iz skrivenih semena svesti i nije se mogla pojaviti bez njih. To jednako vredi za takva dela koja nazivamo „spontanim“ i „nesmišljenim“ i za ona koja su namerno sprovedena. Delo je rezultat misli, a radosti i patnje su njegovi plodovi; i tako čovek skladišti slatke i gorke plodove svog gospodarenja. „Misao u umu nas je napravila, ono što jesmo je mislima bilo zapisano i izgrađeno. Ako je čovekov um imao zle misli, bol dolazi na njega baš kao što točak dolazi iza goveda... Ako pojedinac ustraje u čistoći misli, radost ga sledi baš kao njegova sopstvena senka. Čovek je rastao po zakonu i nije rezultat pronalaska, a uzrok i posledica su apsolutni i nedostupni, kako u skrivenom svetu misli, tako i u vidljivom i materijalnom svetu. Plemenit i božanstvu sličan pojedinac nije slučajnost, već je prirodni rezultat kontinuiranog nastojanja pravilnog razmišljanja i rezultata duge saradnje s božanskim mislima. Jedan neplemeniti i životinjski pojedinac, po istom ovom procesu, je rezultat kontinuiranog delovanja prizemnih misli. Čovek stvara i rastvara samog sebe, u fabrici svojih misli on kuje oružje uz pomoć kojih se uništava, ali on isto tako izrađuje alate kojima gradi rajski dvorac sreće, snage i mira. Uz pravi izbor i istinitu primenu misli, čovek se uspinje do Božanskog Savršenstva; zlostavljanjem i pogrešnim primenama misli, on se spušta ispod nivoa životinje. Između 

ove dve krajnosti su svi ostali stepeni karaktera, a čovek im je i tvorac i gospodar. Od svih lepih istina koje se odnose na dušu koja je obnovljena i dovedena na svetlo u ovom dobu, ni jedna nije više radosna ili bogatija tim božanskim obećanjem i poverenjem od ove. A to je - da je čovek gospodar misli, stvaralac karaktera, tvorac i vajar stanja, okoline i sudbine. Kao biće Snage, Inteligencije i Ljubavi, kao gospodar svojih misli, čovek ima ključ za svaku situaciju i sadrži u sebi to pretvarajuće i regenerativno sredstvo uz pomoć kojeg može napraviti samog sebe kakvim želi. Čovek je uvek gospodar, čak i u svom slabijem i najzapuštenijem stanju, ali u svojoj slabosti i degradaciji on loše upravlja svojim „kraljevstvom“. Kako se počinje ogledati nad svojim stanjem, on tada postaje mudar gospodar koji inteligentno usmerava svoju energiju i kroji svoje misli prema plodnim rezultatima. Takav je svestan gospodar, čovek može postati samo ako otkrije u sebi zakone misli. Ova otkrića su samo primene, samoanalize i iskustva. Samo takva traženja i iskopavanja su dobijeno zlato i dijamanti, a svaki čovek može pronaći istinu povezanu s njegovim postojanjem, ali samo ako će kopati duboko u rudnicima svoje duše. Isto tako kako je on stvoritelj svog karaktera, kalup svog života i graditelj svoje sudbine može bez pogreške dokazati, ako će posmatrati, kontrolisati i menjati svoje misli, pratiti njihov uticaj na sebe i druge i u tom trenutku povezivati uzrok i posledicu pažljivim istraživanjem i korišćenjem svakog iskustva. Čak i onoga za koje smatra da je neznačajno i svakodnevno, kao sredstva za dobijanje tog znanja o samom sebi koje je Razumevanje, Mudrost i Snaga. U tom smeru, kao ni u jednom drugom, zakonom apsolutno je da „Ko traži, naći će; i onome koji kuca, vrata će biti otvorena“; jer samo strpljenjem, vežbom i beskrajnom nametljivošću čovek može ući kroz Vrata Hrama Znanja.

Efekat misli na okolnosti Čovekov um može se uporediti sa baštom, koja se može inteligentno negovati ili se može pustiti da divlja, ali bez obzira da li se neguje ili zanemaruje, ona mora i daće plod. Ako nije posađeno korisno seme, tada će obilje beskorisnog korova - semena pasti i nastaviće se proizvodnja te iste vrste. Baš kao što baštovan neguje svoje zemljište, čisteći ga od korova i uzgajajući cveće i voće koji su mu potrebni, tako i čovek može održavati baštu svog uma, pleveći neispravne, nepotrebne i nečiste misli, te negovati savršeno cveće i voće ispravnih, korisnih i čistih misli. Sprovođenjem ovog procesa, čovek pre ili posle otkriva da je on gospodar – baštovan svoje duše, upravnik svog života. On takođe otkriva unutar samog sebe, zakone misli, pa razume sve sa rastućom tačnošću, kako misaoni procesi i elementi uma deluju u stvaranju njegovog karaktera, okolnosti i sudbine. Misao i karakter su jedno, a kako se sam karakter samo može manifestovati i otkriti kroz okolinu i okolnosti, spoljni uslovi života neke osobe uvek će se naći skladno povezani sa njegovim unutrašnjim stanjem. To ne znači da su čovekove okolnosti u bilo kom trenutku prikaz njegovog celog karaktera, već su one tako prisno povezane sa nekim vitalno misaonim elementom unutar njega samog, da su za sada neizostavni za njegov razvoj. 

Svaki čovek je tamo gde je po zakonu njegovog bića; zamisli koje je sagradio u svoj karakter doveli su ga tamo i raspored njegovog života tamo nije slučajnost, već je to rezultat zakona koji ne može pogrešiti. To je jednako istinito za one koji se osećaju „izvan harmonije“ sa svojom okolinom kao i za one koji su s njom zadovoljni. Kao progresivno i evoluirajuće biće, čovek je tamo gde je, kako bi naučio i rastao; i kako uči duhovnu lekciju koju sadrži bilo koja okolnost za njega ona prolazi i daje mesto drugim okolnostima. Čovek je odbojnik tako dugo dok veruje da je stvorenje uslovljeno spolja, ali kada spozna da je on kreativna moć i da može naređivati skrivenom tlu i semenu svog bića iz kojeg rastu okolnosti, on tada postaje svoj zakoniti gospodar. Te okolnosti rastu iz misli svakog čoveka i to zna svako ko je duže vreme vežbao samokontrolu i samočišćenje, jer on će primetiti da su promene u njegovim okolnostima u tačnoj srazmeri sa njegovim promenljivim mentalnim stanjem. Ovo je toliko istinito da kada se čovek ozbiljno usmeri na popravak nedostataka u svom karakteru i ostvari brzi i značajan napredak, on brzo prolazi kroz sledovanje preobražaja. Duša privlači ono što tajno čuva, ono što voli, te takođe ono čega se boji, ona doseže visinu svojih negovanih težnji, ona pada na nivo svojih nečasnih želja – i okolnosti su sredstva kojima to postiže. Svaka misao (seme) posejana ili dozvoljena da padne na um i ukoreni se, stvara svoje lično, te pre ili posle procveta u delo i nosi plodove mogućnosti i okolnosti. Dobre misli rode dobrim plodovima, loše misli rode lošim plodovima. Spoljni svet okolnosti oblikuje sam sebe u unutrašnjem svetu misli, pa su tako ugodni i neugodni spoljni uslovi faktori, koji za krajnji cilj čine dobro pojedincu. Kao žetelac svoje žetve, čovek uči isto kroz patnju i blaženstvo. Sledeći najdublje želje, težnje, misli, i dopuštajući da njime dominiraju (prateći varnice nečiste mašte ili nepokolebljivo hodati putevima jakih i visokih nastojanja), čovek na kraju stigne do plodova i ostvarenja u spoljnim sulovima svoga života. Zakoni rasta i prilagođavanja svuda su dostupni. Čovek ne dolazi u dom za siromahe ili u zatvor tiranijom, sudbinom ili okolnostima, već putem niskih misli i požude. Čedan čovek ne pada iznenada na put kriminala stresom ili nekim slučajnim spoljnim uticajima; zločinačka misao je dugo vremena tajno prisutna u srcu, a povoljna prilika je otkrila njenu nakupljenu moć. Prilika ne čini čoveka, ona ga otkriva njemu samom. Ne može postojati niti jedna takva okolnost kao što je spuštanje u porok i njegova patnja, osim zlobne sklonosti, a isto tako uzdizanje prema vrlinama i čista sreća nije moguća bez kontinuirane kultivacije takvih želja. Prema tome, sam čovek je gospodar i vladar misli, stvaraoc samog sebe, i autor svoje okoline. Čak i pri porodu duša dolazi i kroz svaki korak svog zemaljskog hodočašća, ona privlači one kombinacije okolnosti i prilika koji otkrivaju same sebe, one koje odrazi njene čistoće i nečistoće, snage i slabosti. Ljudi ne privlače ono što žele, već ono što oni jesu. Njihove ideje, maštanja i ambicije su osujećene pri svakom koraku, ali njihove najskrivenije misli i želje se hrane svojom vlastitom hranom bilo da je ona čista ili prljava. „Božanstveno što oblikuje naše krajeve“ je u nama samima, to je ono što smo mi. Čovek okuje samog sebe: misli i delovanja su ciljevi Sudbine – one zatvaraju, jer su uporišta; one su takođe anđeli Slobode – one oslobađaju, jer su plemenite. Molitvom čovek ne dobija ono što želi, već ono što 

pravedno zavredi. Njegove želje i molitve su uslišene i odgovorene kada su u skladu sa njegovim mislima i postupcima. U svetlu ove istine, šta je smisao „borbe protiv okolnosti?“ To znači da čovek stalno odbija spoljni efekat, a sve vreme neguje i čuva njegov uzrok u srcu. Taj uzrok može biti u obliku svesnog poroka ili nesvesne slabosti, međutim štoa god da je, to tvrdoglavo usporava nastojanja njegovog posednika, a time glasno traži lek. Ljudi su željni poboljšati svoje prilike, ali su istovremeno neskloni poboljšati sami sebe i na taj način ostaju vezani. Čovek koji ne zazire od samoraspeća nikada ne može dostići cilj prema kojem mu je usmereno srce. To je jednako istinito za zemaljske kao i za nebeske stvari. Čak i čovek čiji je jedini cilj steći bogatstvo mora biti spreman učiniti velike lične žrtve pre nego što može doći do ispunjenja tog cilja, a koliko tek više onaj koji želi doći do snažnog i uravnoteženog života? Uzmimo za primer čoveka koji je očajno siromašan. On je vrlo željan da njegova okolina i ugodnosti doma budu poboljšani, ali sve to vreme on izbegava rad i smatra da je opravdan u tome da pokušava prevariti svoga poslodavca da mu je plata nedovoljna. Takav čovek ne razume najjednostavnije elementarne principe onih načela koja su temelj istinskog napretka i ne samo da je potpuno nespreman ustati iz svog jada, već zapravo privlači k sebi još dublji jad živeći u njemu, te delujući iz lenjih, varljivih i kukavnih misli. Sada uzmimo za primer bogatog čoveka koji je žrtva bolne i uporne bolesti koja je rezultat proždrljivosti. On je spreman dati velike količine novca da bi se oslobodio ove bolesti, ali istovremeno on neće žrtvovati svoju želju za proždrljivošću. On želi zadovoljiti svoj ukus za bogatu i neprirodnu hranu i imati svoje zdravlje. Takav čovek je potpuno nesposoban biti zdrav jer još nije naučio prvi princip zdravog života. Zatim imamo poslodavca koji je usvojio pogrešne mere kako bi izbegao plaćanje i u nadi ostvarenja veće dobiti, smanjuje plate svojim zaposlenima. Takav čovek je potpuno nespreman za ostvarenja prosperiteta, a kad se nađe u stečaju, što se tiče i ugleda i bogatstva, on okrivljuje okolnosti, ne znajući da je on jedini autor ovog stanja. Predstavio sam ove tri priče samo kao ilustraciju istine da je čovek uzročnik (iako gotovo uvek nesvesno) svojih okolnosti, i da iako je cilj na kraju dobar, on stalno frustrira svoje postignuće ohrabrujući misli i želje koje se možda ne mogu uskladiti s tim krajem. Ovakvi slučajevi se mogu umnožiti i varirati gotovo neograničeno, ali to nije potrebno, jer čitaoc može, ako to odluči, potražiti delovanja zakona misli u svom umu i životu i sve dok je to učinio puki spoljni faktori ne mogu služiti kao temelj za rasuđivanje. Prilike su ponekad toliko komplikovane, a misao je nekad duboko ukorenjena. Uslovi sreće variraju beskrajno kod pojedinaca, tako da čovekovo duševno stanje (iako ono može biti poznato njemu samom), ne može biti prosuđivano od strane drugog, gledajući sa spoljneg gledišta. Čovek može biti pošten u određenim situacijama, ali isto tako može oskudevati; čovek može biti nepošten u nekim situacijama, ali steći bogatstvo. Međutim, zaključak do kojeg se dolazi, da pojedinac doživljava neuspeh zbog svoje poštenosti da drugi prosperira zbog svoje nepoštenosti je rezultat površnog rasuđivanja koje pretpostavlja da je nepošten čovek u potpunosti pokvaren (korumpiran), dok je pošten čovek moralan. U svetlu dubljeg znanja i šireg iskustva takav sud je pogrešan. Nečastan čovek možda ima neke divne vrline, koje drugi nema, a pošten čovek ima odvratne mane koje nisu prisutne u ovom prvom. Pošten čovek žanje dobre rezultate svojih poštenih misli i 

dela, ali on isto tako donosi na sebe patnje, što proizvode njegove mane. Nečastan čovek isto tako sakuplja svoje patnje i sreće. Neugodno je ljudskoj taštini verovati da osoba pati zbog svojih vrlina, ali sve dok nije iskorenio svaku bolesnu, ogorčenu i nečistu misao iz svog uma i oprao svaku grešnu mrlju sa svoje duše. Tek tada on može biti u stanju da zna i da izjavljuje da su njegove patnje rezultat ne njegovih loših već njegovih dobrih kvaliteta. Na putu prema tome i puno pre nego što on dostigne ovo vrhovno savršenstvo, čovek će pronaći, ako radi na svom umu i životu, Veliki Zakon koji je u potpunosti pravedan i koji ne može po tome dati dobro za zlo ili zlo za dobro. Imajući na umu takvu spoznaju, on će tada znati, gledajući unatrag na svoje prošlo neznanje i slepoću, da mu je život, i da je oduvek bio, pravedno uređen, te da su sva njegova prošla iskustva, dobra i loša, bila pravedno razvijene građevine, njega nerazvijenog. Dobre misli i dela ne mogu nikada stvarati loše rezultate, a loše misli i dela ne mogu nikada stvoriti dobre rezultate. To je isto kao da kažemo da iz kukuruza samo može nastati kukuruz, a iz koprive samo kopriva. Ljudi razumeju ovaj zakon u prirodnom svetu, i rade s njim, ali malo njih ga razume u mentalnom i moralnom svetu (iako je tamo njegovo delovanje jednako jednostavno), a oni dakle, ne sarađuju s njim. Patnja je uvek učinak krive misli u nekom smeru. To je znak da pojedinac nije u skladu sa sobom i sa Zakonima njegovog bića. Jedini i vrhovni razlog korišćenja patnje je da se očisti, da izgori sve što je beskorisno i prljavo. Patnja prestaje za onoga koji je čist. Nema smisla paliti zlato nakon što je uklonjena nečistoća, isto tako savršeno čisto i prosvetljeno biće ne može patiti. Prilike, koje čovek susreće s patnjom, su rezultat njegovog sopstvenog mentala (psihe) u skladu. Okolnosti, koje čovek susreće sa srećom rezultat su njegove duševne harmonije. Sreća, a ne materijalno posedovanje, je mera prave misli; jad, a ne nedostatak materijalnog posedovanja je mera krivih misli. Čovek može biti proklet i bogat, može biti blagoslovljen i siromašan. Sreća i bogatstvo su pridruženi samo kada je bogatstvo pravilno i mudro iskorišćeno, a siromah se samo spušta u jad kad gleda na svoju nagradu kao teret koji mu je nepravedno nametnut. Neimaština i zadovoljenje su dve krajnosti jada. Oni su oboje jednako neprirodni i rezultat su mentalnih poremećaja. Čovek nije pravilno uslovljen sve dok nije srećno, zdravo i prosperitetno biće, a veselje, zdravlje i prosperitet su rezultat skladne prilagođenosti unutrašnjeg i spoljašnjeg, tj. čoveka s njegovom okolinom. Čovek počinje biti čovekom kad prestane cviliti i žaliti se, pa započinje tražiti skrivenu pravdu koja reguliše njegovim životom. A kako prilagođava svoje misli tom kontrolišućem faktoru, on prestaje optuživati druge kao uzroke svog stanja i izgrađuje se u jakim i plemenitim mislima. On se prestaje boriti protiv okolnosti već ih počinje koristiti kao pomagala u svom sve više ubrzanom napretku, te ih koristi i kao sredstvo za otkrivanje skrivenih moći i mogućnosti u sebi. Zakon a ne zbunjenost, je načelo koje dominira u svemiru. Pravda, a ne nepravda, je duša i suština života, i pravednost, a ne korupcija, su pokretačke i oblikovačke snage duhovne vlade u svetu. Čovek se samo mora ispraviti kako bi otkrio da je svemir u pravu i za vreme tog procesa ispravljanja on će otkriti da, kako menja svoje misli prema stvarima i drugim ljudima, pa se stvari i ostali ljudi menjaju prema njemu. Dokaz ove istine je u svakoj osobi i zato ga je lako priznati jednostavnom istragom 

koju sistematski radimo samoanalizom. Neka čovek radikalno promeni svoje misli i biće zapanjen brzom transformacijom koja će dati rezultat na materijalne uslove u njegovom životu. Ljudi vole misliti da misao može biti tajna, ali ne može, jer ona se brzo kristališe u naviku, a navika se pretvora u okolnost. Nečiste misli bilo koje vrste se kristališu u iscrpljujuće i konfuzne navike, koje se pretvaraju u zbunjujuće i nepovoljne okolnosti. Misli straha, sumnje i neodlučnosti se kristališu u slabe, kukavne, neodlučne navike, koje se pretvaraju u okolnosti propadanja, siromaštvo, ropske ovisnosti. Misli mržnje i kritikovanja se kristališu u navike optužbe i nasilja, koje se opet pretvaraju u okolnosti povreda i progona. S druge strane, prekrasne misli svih vrsta se kristališu u navike milosti i dobrote, koje se udružuju u vesele i sunčane okolnosti. Čiste misli se kristališu u navike umerenosti i samo-kontrole, koje se udružuju u okolnosti mira. Misli o hrabrosti, samouverenosti i odluke se kristališu u srčane navike, koje se udružuju u okolnosti uspeha, obilja i slobode. Energične misli se kristališu u navike čistoće i marljivosti, koje se udružuju u okolnosti miline. Nežne i opraštajuće misli se kristališu u navike blagosti koje se pretvaraju u zaštitne okolnosti. Nesebične misli i misli ljubavi stvaraju okolnosti sigurnosti, trajnog napretka i istinskih bogatstava. Određeni niz misli koji je uporan, u bilo dobrom ili lošem, ne može ostati bez rezultata na karakter i okolnosti. Čovek ne može direktno odabrati svoje okolnosti, ali može odabrati svoje misli, tako da indirektno, ali sigurno oblikuje svoje okolnosti. Priroda pomaže svakom pojedincu zadovoljenje misli i to one koje on većinom podstiče, a mogućnosti koje su ponuđene brzo će dovesti na površinu i dobre i zle misli. Neka čovek prestane sa svojim grešnim mislima i ceo svet će omekšati prema njemu i biti spreman da mu pomogne. Neka skloni sa strane svoje slabe i bolesne misli i evo, prilike će iskočiti u svakom trenutku da mu pomognu u njegovoj čvrstoj nameri. „Znači bićete ono što ćete biti; neka neuspeh nađe svoj lažni sadržaj u toj siromašnoj reči „okolini“, ali duh koji ga prozre on je slobodan.“ „On gospodari vremenom, on pokori prostor; on zastrašuje tog hvalisavog varalicu, priliku i veže tiransku okolnost i svrgne joj krunu, te popunjava mesto sluge. „Ljudska volja, ta nevidljiva snaga, potomstvo besmrtne Duše, može seći put do bilo kog cilja, i kroz zidove granita.“ „Ne budi nestrpljiv u odlaganju, već čekaj kao onaj koji razume; kad se duh uzdigne i naredi, Bogovi su spremni slušati.“

Efekt misli na zdravlje i telo Telo je sluga uma. Ono sluša operacije uma, bile one namerno izabrane ili automatski izražene. U pozivu nezakonitih misli telo brzo tone u bolest i propadanje, a u pozivu veselih i lepih misli oblači se u mladost i lepotu. Bolesti i zdravlje, baš kao i okolnosti, ukorenjeni su u mislima. Bolesna misao će se izraziti kroz bolesno telo. Za misli straha poznato je da ubiju čoveka jednako brzo kao i metak. Ljudi koji žive u strahu od bolesti, bolest i dobiju. Anksioznost brzo demorališe celo telo i ostavlja ga otvorenim, za ulaz bolesti, dok nečiste misli, čak iako im se fizički ne prepušta, ubrzo će uništiti nervni sistem. 

Snažne, čiste i srećne misli grade telo u milosti i snazi. Telo je delikatan i plastični instrument, koji odgovara spremno mislima koje su utisnute. Navike i misli će proizvesti svoje rezultate na njemu, bilo dobre ili loše. Ljudi će i dalje imati nečistu i otrovnu krv, sve dok imaju nečiste misli. Iz čistog srce dolazi čisti život i čisto telo. Misao je izvor delovanja, života i manifestacije, neka izvor bude čist i sve će biti čisto. Promena hrane neće pomoći čoveku koji neće promeniti svoje misli. Kada čovek načini svoje mislima čistima, on više neće hteti nečistu hranu. Čiste misli rade čistu naviku. Tzv. svetac koji nije oprao svoje telo, nije svetac. Onaj koji je ojačao i pročistio svoje misli ne treba ni razmatrati štetne mikrobe. Ako želite zaštititi svoje telo, čuvajte vaš um. Ako želite obnoviti svoje telo, ulepšajte vaš um. Misli zla, zavisti, razočarenja, potištenosti, kradu telu zdravlje i milost. A kiselo lice ne dolazi slučajno, to je rezultat kiselih misli. Bore koje nagrđuju, iscrtane su od ludosti, strasti i nezadovoljstva. Znam ženu od devedeset i šest godina, koja ima sjajno i nevino lice devojke. Znam čoveka koji još nije ušao u srednje godine čije je lice iscrtano u neskladnim konturama. Prvo je rezultat slatke i sunčane ćudi dok je drugo posledica strasti i nezadovoljstva. Kao što ne možete imati sladak i zdrav stan ukoliko ne dopustite zraku i suncu slobodan ulaz u vaše sobe, isto tako snažno telo i bistro, srećno, vedro držanje mogu samo biti rezultat slobodnog prihvatanja misli radosti, dobre volje i spokoja da dođu u um. Na licima starih nalaze se bore koje je izgradilo saosećanje, druge je izgradila snažna i čista misao, a drugi su isklesani od strasti. Oni koji su živeli pravedno, starost je spokojna, mirna i dobroćudna, kao zalazeće sunce. Nedavno sam video filozofa na samrti. On nije bio star, osim po godinama. Umro je tako slatko i mirno baš kao što je i živeo. Nema boljeg doktora od vesele misli koja će raspršiti bolesti tela, nema tog tešitelja za uporediti sa dobrom voljom, koja raspršuje senke tuge i boli. Stalno živeti u mislima zlovolje, cinizma, sumnje i zavisti je kao biti zatvoren u tamnici koju smo si sami sagradili. Ali misliti dobro o svemu, biti veseo sa svima, strpljivo učiti kako naći dobro u svemu - takve nesebične misli su portal neba, a živeti iz dana u dan u mislima mira prema svakom stvorenju, dovešće obilni mir njihovom vlasniku.

Misao i svrha Sve dok misao nije povezana s ciljem nema inteligentnih dostignuća. Kod većine ljudi, brodu misli je dozvoljeno „da bude nošen“ na okeanu života. Besciljnost je porok i takvo splavarenje ne sme se nastaviti za onoga koji bi hteo izbeći katastrofu i uništenje. Oni koji nemaju centralnu svrhu u svom životu padaju lako kao plen za sitne brige, strahove, nevolje i samosažaljenja. Sve ovo je dokaz slabosti koje, baš kao što namerno planirani gresi (iako različitim pravcima) vode u propast, nesreću i gubitak, jer slabost ne može opstati u razvijajućem svemiru. Čovek bi trebao zamisliti ispravan cilj u svom srcu i krenuti ka ostvarenju. On bi trebao napraviti ovu svrhu kao centralnu tačku svojih misli. Ona može biti u obliku duhovne ideje ili može biti svetovni objekat, zavisno njegovoj prirodi u to vreme, ali šta god da je, on bi trebao stalno fokusirati svoju misaonu snagu na taj objekat koji je postavljen pred njim. On bi trebao napraviti ovu svrhu svojom vrhovnom dužnosti i trebao bi se 

posvetiti dobijanju ovog dostignuća, ne dopuštajući svojim mislima da odlutaju daleko u kratkotrajna maštanja, čežnje i zamišljanja. Ovo je kraljevski put do samokontrole i istinite koncentracije misli. Čak i ako on ne uspe ponovo i ponovo ostvariti svoju namenu (kao što on nužno mora sve dok slabost nije prevladana), stečena snaga karaktera će biti mera njegovog istinskog uspeha, pa će ovo stvoriti novu polaznu tačku za budući prevlast i trijumf. Oni koji nisu spremni shvatiti veliku svrhu trebali bi fiksirati misli na besprekorno izvršavanje svoje dužnosti, ma kako god im se beznačajno njihov zadatak čini. Samo na ovaj način mogu se misli skupiti i usredsrediti, a odlučnost i energija razviti, a kada se ovo dogodi, nema ničega što nismo u mogućnosti ostvariti. Najslabija duša, znajući svoje lične slabosti i verujući u istinu da se snaga samo može razviti trudom i praksom, tako verujući, odjednom će se napregnuti i dodajući trud naporu, strpljenje strpljenju i snagu snazi, nikada se neće prestati razvijati, pa će konačno postati božanski jaka. Kao što se telesno slab čovek može učiniti jakim pažljivim i strpljivim treningom, tako i čovek slabih misli može postati jak vežbajući samog sebe pravilnim razmišljanjem. Kako bi se uklonila besciljnost i slabosti i kako bi se počelo razmišljati s ciljem, način je kako ući u redove onih jakih koji prepoznaju neuspeh kao jedan od puteva prema dostignuću. Njima služe sve prilike, oni misle snažno, pokušavaju hrabro i dostižu majstorski. Kada čovek začne ovu svrhu trebao bi psihički obeležiti ravan put do svog dostignuća, ne gledajući desno ili levo. Sumnje i strahove treba čvrsto isključiti, oni su uništavajući elementi koji razbijaju ravni pravac napora, iskrivljuju ga u neuspešan i beskoristan. Misli sumnje i straha nisu nikada ništa ostvarile i nikada ne mogu. One uvek dovode do propasti. Cilj, energija, moć za učiniti i sve jake misli prestaju postojati kada se sumnja i strah ušuljaju. Volja za činjenjem izvire iz znanja da nešto možemo učiniti. Sumnja i strah su veliki neprijatelji znanja, a onaj koji ih podstiče, koji ih ne uništava, ometa samog sebe u svakom koraku. Onaj koji je pokorio sumnje i strah pokorio je i neuspeh. Svaka njegova misao je bliska s moći i sve teškoće on hrabro susreće i mudro prevladava. Njegovi ciljevi su sezonski posađeni i oni cvetaju i donose plod, koji ne pada prerano na zemlju. Saveznički povezana misao s ciljem postaje kreativna snaga, onaj koji ovo zna spreman je postati nešto više i jače od običnog smotuljka zapetljanih misli i nestabilnih osećaja. Onaj koji ovo radi postao je svesni i inteligentni gospodar svojih mentalnih sila.

Faktor misli u dostignuću Sve što čovek postiže i sve što on ne uspe postići je direktna posledica njegovih vlastitih misli. Čovekova slabost i snaga, čistoća i nečistoća, su njegove, a ne od drugog čoveka, one su donesene od njega samoga, a ne od nekog drugog i kao takve, samo ih on može promeniti, a ne neko drugi. Njegovo stanje je takođe samo njegovo, a ne od drugog čoveka. Njegove patnje i sreća su se razvili iznutra. Kao što on misli, takav i jeste, kako 

nastavlja misliti, takvim ostaje. Veliki čovek ne može pomoći slabom, osim ako je slabiji spreman da mu se pomogne, pa čak i tada slabi čovek mora postati jak za sebe, on mora, svojim trudom, razviti snagu kojoj se divi u drugome. Niko drugi osim njega samoga ne može promeniti njegovo stanje. Istina je da su tiranin i rob saradnici u neznanju i ako se čini da utiču jedan na drugog, u stvarnosti utiču sami na sebe. Savršeno Znanje percipira delovanja zakona u slabosti onog ugnjetavanog i u krivo primenjenoj moći ugnjetavača. Savršena Ljubav, gledajući na patnju koju obe strane povlače za sobom, ne osuđuje niti jednu. Savršeno Saosećanje prihvata i ugnjetavača i ugnjetavanoga. Onaj koji je pokorio slabosti, otpustio sve sebične misli, ne pripada niti silniku niti ugroženom. On je slobodan. Čovek može samo ustati, pobediti i ostvariti uzdižući svoje misli. On može samo ostati slab, bedan i ubog odbijanjem da podigne svoje misli. Pre nego što čovek može išta postići, čak i u svetovnim stvarima, mora dići svoje misli iznad ropskih životinjskih zadovoljenja. On se ne mora, kako bi uspeo, odreći u potpunosti animalnosti i sebičnosti, ali jedan deo mora barem biti žrtvovan. Čovek čija je prva misao brutalno zadovoljenje ne bi mogao ni misliti jasno niti planirati sistematski, on ne bi mogao naći i razviti svoje skrivene resurse, te bi u svakom slučaju doživeo neuspeh. Kako nije započeo s kontrolom svojih misli, on nije u stanju kontrolisati stanja i usvojiti ozbiljne odgovornosti. On nije sposoban samostalno delovati. Međutim, on je ograničen samo na one misli koje odabere. Nema napretka i postignuća bez žrtve, a čovekov ovozemaljski uspeh će biti u onoj meri u kolikoj žrtvuje svoje zbunjene animalne misli i podesi svoje misli na razvoj svojih planova, jačanje svojih odluka i pouzdanost u sebe. I što više uzdiže svoje misli, što postaje više hrabar, pravedan, veći će biti njegov uspeh, više blagoslovljena i trajnija će biti njegova dostignuća. Svemir ne daje prednost lakomima, nepoštenima, nemoralnima, iako se površinski tako ponekad čini. On pomaže iskrenima, velikodušnima i čestitima. Svi veliki učitelji proglasili su ovo na različite načine, a kako bi dokazao i znao čovek samo treba ustrajati u naporu da bude što više umeren, uzdižući svoje misli. Intelektualna dostignuća su rezultat misli koje su posvećene potrazi za znanjem ili za lepim i istinitim u životu i prirodi. Takva postignuća mogu ponekad biti povezana s taštinom i ambicijom, ali ona nisu rezultat tih obeležja, ona su prirodni izdanak dugog i teškog truda, te čistih i nesebičnih misli. Postignuće bilo koje vrste, su kruna napora i ukrasa misli. Uz pomoć samokontrole, odluke, čistoće, pravednosti i dobro usmerenih misli čovek se uspinje, dok se uz pomoć lenjosti, nečistoće, korupcije i konfuzije misli, spušta. Čovek se može uzdići do visokog uspeha u svetu, pa čak i do uzvišenosti u duhovnom carstvu, a opet se može spustiti u slabosti i jad. Pobede ostvarene pravilnim mislima mogu se samo pažnjom održavati. Svi uspesi, bilo u poslovnom, intelektualnom ili duhovnom svetu, rezultat su usmerene misli, uređeni su po istom zakonu i radi se o istim metodama. Jedina razlika je u cilju ostvarenja. Onaj koji bi hteo ostvariti malo mora žrtvovati malo, onaj koji bi hteo postići puno mora žrtvovati mnogo, onaj koji bi hteo dostići visoko mora žrtvovati uveliko. 

Vizije i ideali Sanjari su izbavitelji sveta. Čovečnost ne može zaboraviti svoje sanjare, ona ne može dopustiti da njihovi ideali izblede i umru, ona živi u njima. Znaju ih kao realnosti koje će ga jednog dana videti i znati. Kompozitor, vajar, slikar, pesnik, prorok, mudrac, ovo su stvoritelji sveta posle sveta, oni su arhitekti neba. Svet je prekrasan jer su oni živeli, bez njih bi radno čovečanstvo propalo. Onaj koji neguje prekrasnu viziju, uzvišenu ideju u svom srcu, jednog će dana to shvatiti. Kolumbo je negovao viziju nekog drugog sveta i otkrio ga je, Kopernik je kultivisao viziju o mnoštvu svetova i većem svemiru i objavio ga je, Buddha je ugledao viziju duhovnog sveta besprekorne lepote i savršenog mira i ušao je u njega. Negujte vaše vizije, negujte vaše ideale, negujte muziku koja se pokreće u vašem srcu, lepotu koja se stvara u vašem umu, milost koja oblači vaše najčistije misli jer iz njih će izrasti ljupki uslovi. Ako ostanete uravnoteženi s njima, vaš svet će biti napokon izgrađen. Željom ćete dobiti, stremeći ćete postići. Zar će čovekove najosnovnije želje primiti najveću mjeru zahvaljenja, a njegove najčišće težnje gladovati od nedostatka hrane? Takav nije Zakon: takvo stanje stvari nikad se ne može postići: „traži i dobi.“ Sanjaj uzvišene snove i kako sanjaš, to ćeš i postati. Tvoja vizija je obećanje onoga što ćeš jednoga dana postati, tvoj ideal je proročanstvo onoga što ćeš na kraju otkriti. Najveće dostignuće je na početku i za neko vreme bio san. Hrast spava u žiru, ptica čeka u jajetu, a u najvišoj viziji duše budi se anđeo. Snovi su sadnice stvarnosti. Vaše okolnosti mogu biti neprijatne, ali one takve neće dugo ostati, ukoliko spazite ideal i trudite se da ga dohvatite. Ne možete putovati unutar i dalje stajati izvana, bez štanda. Uzmimo za primer mladića koji je potlačen siromaštvom i radom, zatvoren je dugo vremena u nezdravoj radionici, bez obrazovanja i nedostaje mu uglađenost. Ali on sanja o boljim stvarima, a on razmišlja o inteligenciji, uglađenosti, milosti i lepoti. On zamišlja, psihički izgrađuje, idealne uslove života, vizija šire slobode i većeg obima uzima ga u posed, nemir ga potiče na delovanje i on koristi svoje slobodno vreme i sredstva, ma koliko god mala ona bila, kako bi razvio svoje prikrivene moći i resurse. Vrlo brzo, njegov um se menja tako da ga radionica ne može zadržati. Ovo je nastalo iz sklada sa njegovim mentalitetom da ispada iz svog života kao haljina koja je odbačena sa strane. I tako rastom mogućnosti koje se uklapaju u obim njegovih rastućih moći, ona izlazi iz njih zauvek. Nekoliko godina kasnije, ovaj mladić je odrastao muškarac. Nalazimo da je gospodar određenih snaga uma, kojima upravlja. U svojim rukama on drži užad gigantskih odgovornosti, on govori i životi su promenjeni, muškarci i žene zavise od njegove reči i menjaju svoj karakter i baš kao i sunce on postaje fiksni i svetli centar oko kojeg se okreću mnoge sudbine. On je realizovao viziju svoje mladosti. On je postao jedan sa svojim Idealom. A i ti takođe mladi čitatelju, ćeš shvatiti Viziju (ne ispraznu želju) svog srca, bila ona osnovna ili lepa ili mešavina obe, jer ćeš uvek težiti prema onome što tajno i najviše voliš. U tvoje ruke biće stavljeni tačni rezultati tvojih sopstvenih misli, dobićeš ono što si zaradio, ni više, ni manje. Bez obzira na svoje sadašnje okruženje, pašćeš, zadržati se ili ustati sa svojim mislima, svojim Vizijama, svojim Idealima. Ti ćeš postati tako mali 10

kao što su tvoje želje za kontrolom, veliki kao tvoja dominantna težnja. Prema lepim rečima Stanton Kirkham Davisa: „Možete voditi zapisnik i jedan tren proći kroz vrata koja su se toliko dugo vremena činila kao barijera vaših ideala i pronaći sebe ispred publike, s olovkom i dalje iza uveta, s mrljama mastila na rukama i tada izliti bujicu svojih nadahnuća. Možda vodite ovce i zalutate u grad, usta široko otvorenih, možete zalutati pod nejasnim vođstvom duha u atelje majstora i nakon nekog vremena on će reći: „Ništa te više ne mogu naučiti.“ I sada si ti postao majstor, koji si do nedavno sanjao velike stvari za vreme dok si vodio ovce. Položićete testeru na pod kako bi na sebe preuzeli zadatak regeneracije sveta.“ Lakomisleni, neupućeni i nemarni, koji vide samo prividne rezultate stvari, pričaju o sreći i prilici. Kada vide čoveka kako se bogati, kažu, „Kako je on srećan!“ Posmatrajući drugoga kako postaje intelektualac, oni uzvikuju: „Kako je visoko razvijen!“ A primećujući svetački karakter i široki uticaj drugog, kažu: „Kako ga je prilika poslužila na svakom koraku!“ Oni ne vide testove i neuspehe i borbe koje su ovi ljudi dobrovoljno prošli kako bi dobili ovo iskustvo, nemaju znanja o žrtvama koje su učinili, o neustrašivim naporima koja su stavili napred, o veri koju su izvežbali, kako bi pobedili naizgled nepremostivo i shvatili Viziju svog srca. Oni ne poznaju mrak i glavobolju, oni samo vide svetlost i radost, i zovu to „sreća“. Oni ne vide dug i naporan put, već samo ugodan cilj i zovu ga „dobra sreća“, ne razumeju proces, već samo uočavaju rezultat, i zovu ga prilika. U svim ljudskim poslovima postoje nastojanja i rezultati, a snaga napora je merilo rezultata. Nije prilika. Pokloni, moći, materijalna, intelektualna, duhovna vlasništva su plodovi truda – to su završene misli, izvedeni ciljevi, realizovane vizije. Vizija koju slavite u svom umu, Ideal kojeg ustoličite u svom srcu - to će izgraditi vaš život, to ćete postati.

Spokoj Smirenost uma jedan je od prekrasnih bisera mudrosti. To je rezultat dugog i strpljivog truda samokontrole. Njegova prisutnost je znak zrelog iskustva i više nego običnog poznavanje zakona i operacija misli. Čovek postaje miran u toj meri da se razume kao biće koje se misaono razvija, jer takva znanja su neophodna za razumevanje drugih kao rezultat misli. Kako on razvija pravo razumevanje i sve više i više vidi jasnije interne odnose stvari preko delovanja uzroka i posledice on prestaje galamiti, uznemiravati se, brinuti i tugovati, pa ostaje staložen, postojan, smiren. Miran čovek koji je naučio kako upravljati samim sobom, zna kako se prilagoditi prema drugima, a oni s druge strane, poštuju njegovu duhovnu snagu, pa smatraju da mogu naučiti i osloniti se na njega. Što čovek postaje sve više miran, veći je njegov uspeh, njegov uticaj, njegova snaga za dobro. Čak i običan trgovac će shvatiti da se njegov poslovni prosperitet povećava kako on razvija veću samokontrolu i staloženost, jer će ljudi radije poslovati sa čovekom čije je ponašanje čvrsto uravnoteženo. Snažan i miran čovek je uvek voljen i cenjen. On je kao stablo koje daje hlad žednoj zemlji ili kao kamen koji štiti za vreme oluje. Ko ne voli mirno srce, slatku narav, uravnoteženi život? Takav čovek ne obazire se da li pada kiša ili sija sunce, te dolaze li 11

promene onima koji imaju ove, jer su oni uvek slatki, vedri i mirni. Taj fini karakter, kojeg mi zovemo spokojnost je poslednja lekcija kulture, to je plod duše. On je dragocen kao mudrost, više je željen od samog zlata - da, čak i od čistog zlata. Kako se čini beznačajno puko traženje novca u poređenju sa spokojnim životom životom koji prebiva u okeanu istine, ispod talasa, van dohvata oluja, u večnom Miru! Koliko ljudi znamo koji uništavaju svoje živote, koji eksplozivnim napravama uništavaju sve što je slatko i lepo, koji upropašćavaju svoju ravnotežu karaktera i stvaraju zlu krv! Pitanje je, da li velika većina ljudi uništava svoj život i kvari svoje veselje nedostatkom samokontrole. Kako malo ljudi susrećemo u životu koji su uravnoteženi, koji imaju tu izuzetnu stabilnost koja je karakteristika izgrađenog karaktera! Da, čovečanstvo se bori s nekontrolisanom strašću, sa bučnom neobuzdanom tugom, nošeno je anksioznošću i sumnjom, a samo mudrac i samo onaj čije su misli kontrolisane i čiste, čini poslušnima vetrove i oluje duše. Olujom nošene duše, bez obzira gde ste, bez obzira pod kojim okolnostima živite, znajte da u okeanu života ostrva sreće se smeškaju, sunčane obale tvojih ideala čekaju tvoj dolazak. Držite svoju ruke čvrsto na kormilu misli. U brodu tvoje duše počiva Učitelj koji zapoveda, Ona samo spava: probudi je. Samokontrola je snaga, Prava misao je veština, Smirenost je moć. Reci svom srcu: „Mir, budi miran!“

12